Spoj Cabernet Sauvignona i Grenachea sa sve značajnijim mestom u Srbiji

Marselan ukratko

Boja sorte: crna vinska sorta
Poreklo: Francuska
Mesto stvaranja: INRA, područje Monpeljea na jugu Francuske
Godina ukrštanja: 1961.
Roditeljske sorte: Cabernet Sauvignon × Grenache noir
Autor ukrštanja: Paul Truel
Vrsta: Vitis vinifera
Status: novostvorena francuska vinska sorta
Najvažnija područja: Languedoc, južna dolina Rone, Kina, uz zasade u brojnim drugim vinskim zemljama
Status u Srbiji: priznata sorta sa registrovanim klonom 980; prisutna u više domaćih vinogradarskih rejona
Najčešće arome: crna trešnja, višnja, kupina, šljiva, crna ribizla, borovnica, ljubičica, biber, sladić i začini
Telo: srednje puno do puno
Kiseline: srednje do izražene
Tanini: izraženi, ali često zreli i mekši nego kod Cabernet Sauvignona
Alkohol: najčešće srednji do visok, u zavisnosti od položaja i zrelosti
Potencijal odležavanja: dobar do visok
Temperatura serviranja: 16–18 °C
Dekantiranje: preporučljivo kod mladih i snažnijih vina
Najbolje uz: junetinu, jagnjetinu, svinjetinu, divljač, gulaše, roštilj, pečurke i zrele sireve

Šta je Marselan?

Marselan je francuska crna vinska sorta stvorena 1961. godine ukrštanjem Cabernet Sauvignona i Grenachea. Ukrštanje je izvedeno u okviru francuskog instituta INRA, a povezano je sa radom ampelografa Paula Truela. Francuski PlantGrape potvrđuje roditeljstvo Cabernet Sauvignon × Grenache, dok savremeni izvori vezani za sortu kao autora izdvajaju Truela.

Ideja je bila veoma zanimljiva: spojiti osobine dve velike crne sorte.

Od Cabernet Sauvignona očekivali su se:

• struktura,
• boja,
• tanini,
• kvalitet vina,
• sposobnost odležavanja.

Od Grenachea:

• prilagođenost toploj mediteranskoj klimi,
• punoća,
• zrelo voće,
• sposobnost dobrog sazrevanja u toplim područjima.

Rezultat je sorta koja daje veoma male bobice, intenzivno obojena vina, izraženu aromatiku i obilje fenolnih materija, ali često sa taninima koji mogu biti mekši i manje gorki nego što bi se očekivalo od tako tamnog vina. Francuski stručni opis upravo naglašava puno telo, izraženu aromatičnost i meke tanine bez naglašene gorčine.

Kako je nastao Marselan?

Marselan je stvoren u periodu kada su francuski oplemenjivači pokušavali da razviju sorte koje bi kombinovale dobre proizvodne osobine sa kvalitetom vina. Ukrštanje Cabernet Sauvignona i Grenachea izvedeno je 1961. godine u INRA programu u Monpeljeu.

Marselan u početku nije odmah postao veliki uspeh.

Jedan od razloga bile su njegove veoma male bobice. U periodu kada je veliki prinos imao mnogo veći komercijalni značaj nego danas, mali odnos soka prema masi grožđa nije delovao naročito privlačno.

Vremenom se upravo ono što je nekada predstavljalo nedostatak pokazalo kao prednost za kvalitet vina.

Male bobice znače veliki odnos pokožice prema soku, a u pokožici crnog grožđa nalazi se veliki deo:

• antocijana,
• tanina,
• aromatskih prekursora,
• drugih fenolnih jedinjenja.

Marselan je tako postao zanimljiv proizvođačima koji su tražili koncentraciju i kvalitet, a ne samo količinu vina.

Kako je Marselan dobio ime?

Naziv sorte povezuje se sa francuskim gradom Marseillan u departmanu Hérault, u blizini poznate kolekcije vinove loze Domaine de Vassal.

Upravo u ovom delu južne Francuske radili su stručnjaci uključeni u stvaranje i proučavanje novih sorti vinove loze.

Francuski Inter Rhône navodi da naziv Marselan potiče od Marseillana, u čijoj blizini je sorta stvorena 1961. godine.

Marselan nije hibrid u klasičnom smislu

Marselan se ponekad pogrešno naziva hibridnom sortom. Preciznije je reći da je novostvorena sorta dobijena ukrštanjem dve sorte vrste Vitis vinifera.

Njegovi roditelji, Cabernet Sauvignon i Grenache, pripadaju istoj evropskoj vrsti vinove loze.

Marselan zato nije interspecijes hibrid poput sorti kod kojih su u stvaranju korišćene Vitis vinifera i američke ili azijske vrste vinove loze.

Ova razlika važna je i zbog vinogradarskih osobina: Marselan nema genetičku otpornost prema plamenjači i drugim bolestima kakvu imaju pojedine savremene PIWI sorte. Francuski stručni podaci navode da može biti osetljiv na plamenjaču na mladim listovima.

Marselan u Francuskoj

Marselan je najveći razvoj doživeo na jugu Francuske.

Posebno je prisutan u:

• Languedocu,
• južnoj dolini Rone,
• Provansi,
• drugim toplijim francuskim vinogradarskim područjima.

Njegove površine u Francuskoj snažno su rasle.

PlantGrape beleži:

• 468 hektara 2000. godine,
• 1.356 hektara 2008. godine,
• 5.922 hektara 2018. godine.

Takav rast pokazuje koliko se odnos francuskih vinogradara prema sorti promenio.

Od ukrštanja koje u početku nije izazvalo veliko interesovanje, Marselan je postao sorta koja se sve ozbiljnije koristi i u kvalitetnim regionalnim i apelacionim vinima.

Marselan u dolini Rone

Marselan je danas dozvoljen i u pojedinim apelacijama južne Rone.

U specifikaciju AOC Côtes du Rhône uključen je 2020. godine.

Inter Rhône ga opisuje kao sortu koja daje:

• veoma obojena vina,
• snažnu aromatiku,
• visok sadržaj antocijana i tanina,
• zrelo crveno i crno voće,
• dobru kiselinsku strukturu,
• potencijal za sazrevanje.

Posebno ističu da su tanini Marselana često meki i harmonični, što je veoma važna karakteristika sorte.

To omogućava da vino istovremeno bude snažno i pristupačno.

Marselan i Kina

Jedna od najzanimljivijih priča o Marselanu dogodila se daleko od Francuske.

Sorta je početkom 21. veka ozbiljnije uvedena u kineske vinograde i vremenom postala jedna od sorti sa kojima Kina pokušava da izgradi sopstveni prepoznatljiv vinski identitet.

Danas se Marselan uspešno gaji u više kineskih područja, uključujući:

• Ningxia,
• Xinjiang,
• Shandong,
• Hebei.

Decanter ga 2026. opisuje kao jednu od vodećih sorti savremene kineske vinske scene i navodi da se Marselan danas proizvodi u više od dvadeset zemalja.

Kineski primer je važan jer pokazuje sposobnost sorte da se prilagodi različitim toplim i kontinentalnim klimama.

Marselan u Srbiji

Marselan je u Srbiji zvanično priznata vinska sorta.

U aktuelnom Registru priznatih sorti poljoprivrednog bilja Srbije od 21. jula 2026. godine naveden je Marselan, zajedno sa klonom 980, koji je registrovan još 2006. godine.

Isti klon 980 jedini je trenutno sertifikovani klon Marselana u Francuskoj.

To pokazuje da Marselan kod nas nije tek nedavno otkriven.

Domaći vinari već duže vreme eksperimentišu sa ovom sortom, a danas postoje sortna vina iz više delova Srbije.

Posebno su se izdvojili primerci iz:

• Sremskog vinogradarskog rejona,
• Fruške gore,
• Mlave i centralne Srbije.

Belo Brdo u Čereviću već dugo proizvodi Marselan, dok se sorta pojavljuje i kod vinarija Virtus, Deurić i drugih domaćih proizvođača.

Fruška gora i Marselan

Fruška gora pokazala se kao veoma zanimljivo područje za Marselan.

Topla leta omogućavaju potpuno sazrevanje, dok kontinentalni uticaj i hladnije noći mogu pomoći očuvanju kiselina.

Vinarija Belo Brdo iz Čerevića jedna je od domaćih vinarija koje su rano ozbiljnije radile sa Marselanom. Turistička organizacija Novog Sada i danas ga navodi među vinima ove vinarije.

Marselan iz ovog područja može razviti:

• višnju,
• crnu trešnju,
• kupinu,
• šljivu,
• crnu ribizlu,
• začine.

U toplijim godinama izraženije postaju zrelo tamno voće, sladić i začinske nijanse.

Fruška gora je zanimljiva upravo zato što Marselan može dobiti dovoljno zrelosti bez nužnog gubitka svih kiselina.

Mlava i centralna Srbija

Jedan od najpoznatijih savremenih srpskih primera Marselana dolazi iz vinarije Virtus.

Na Decanter World Wine Awards 2025. njihov Marselan iz područja Mlave osvojio je srebrnu medalju i 91 poen. Decanter ga je zatim 2026. uvrstio među primere Marselana iz različitih delova sveta povodom World Marselan Day.

Degustatorski opis tog vina izdvojio je:

• začinsku šljivu,
• karanfilić,
• tople začine,
• dobru strukturu,
• izraženu svežinu.

To je važan pokazatelj da Marselan u Srbiji nije samo eksperimentalna sorta, već može dati vino koje se uspešno ocenjuje i u međunarodnom kontekstu.

Vinogradarske karakteristike

Marselan je prilično rodna sorta i može se uspešno gajiti uz kratku rezidbu, uključujući kordonac.

Lastari mogu biti relativno dugi, pa mu odgovara dobro formirana potpora i uredno vođena vegetacija.

Francuski stručni izvor posebno upozorava da Marselan ne treba saditi na suviše plitkim zemljištima.

To je važna karakteristika.

Marselan se često opisuje kao sorta pogodna za toplu klimu, ali to ne znači da dobro podnosi svaku vrstu ekstremne suše.

Inter Rhône ga izričito opisuje kao sortu osetljivu na sušu i preporučuje zemljišta sa dobrom rezervom vode.

Zato mu odgovaraju:

• duboka zemljišta,
• dobar kapacitet zadržavanja vode,
• dovoljno toplote,
• dobra provetrenost.

Vreme sazrevanja

Marselan pripada kasnijim sortama.

To znači da mu više odgovaraju područja sa:

• toplim letima,
• dugom jeseni,
• malim rizikom od veoma ranih jesenjih mrazeva.

Kod Marselana je posebno važna fenolna zrelost. Mnogo šećera nije dovoljno. Pokožica i semenke moraju sazreti kako bi tanini postali zreli i harmonični.

Grozd i bobica

Marselan ima veoma zanimljivu kombinaciju:

grozdovi su veliki, a bobice veoma male.

Bobice imaju:

• tamnoplavu do crnu pokožicu,
• izražen voštani sloj,
• visok odnos pokožice prema soku.

Upravo male bobice predstavljaju jedan od ključeva njegovog vinskog potencijala.

Pokožica sadrži veliki deo:

• bojenih materija,
• tanina,
• fenolnih jedinjenja.

Zbog malog udela soka, za proizvodnju iste količine vina potrebno je relativno mnogo grožđa. PlantGrape navodi približno 160 kilograma grožđa za jedan hektolitar vina.

Ono što je nekada predstavljalo proizvodni nedostatak danas se može smatrati važnom osobinom za proizvodnju koncentrisanog vina.

Otpornost na bolesti

Marselan pokazuje vrlo dobre osobine prema nekim bolestima.

Francuski PlantGrape navodi da je:

• veoma malo osetljiv na sivu trulež,
• relativno malo osetljiv na pepelnicu,
• relativno malo osetljiv na grinje.

Sa druge strane, nije potpuno otporan.

Može pokazivati:

• osetljivost mladih listova prema plamenjači,
• pojavu filokserinih gala na listovima.

Zato ga ne treba predstavljati kao sortu kojoj nije potrebna klasična vinogradarska zaštita.

Njegova dobra otpornost prema sivoj truleži ipak je značajna prednost kod sorte koja sazreva relativno kasno.

Zašto Marselan ima tako intenzivnu boju?

Najvažniji razlog je odnos između vrlo male bobice i relativno velike količine pokožice.

U pokožici se nalaze antocijani, pigmenti odgovorni za crvenu i purpurnu boju vina.

Inter Rhône posebno ističe visok sadržaj:

• antocijana,
• tanina.

Zbog toga Marselan može dati veoma intenzivno obojena vina.

Boja mladog vina najčešće ide od:

• duboke rubinske,
• purpurne,
• gotovo crnoljubičaste.

Intenzivna boja ipak ne znači automatski i grube tanine.

Upravo je jedna od zanimljivosti Marselana sposobnost da spoji duboku boju sa relativno mekim i harmoničnim taninskim osećajem.

Kakvo vino daje Marselan?

Marselan daje aromatična, intenzivno obojena crvena vina srednje punog do punog tela.

Najčešće se mogu prepoznati:

• crna trešnja,
• višnja,
• kupina,
• šljiva,
• crna ribizla,
• borovnica,
• ljubičica,
• biber,
• sladić,
• začinsko bilje.

Savremeni međunarodni primerci pokazuju i nijanse:

• crnog čaja,
• karanfilića,
• cimeta,
• zemlje,
• balzamičnih tonova.

Kod vina sazrevanih u hrastu mogu se razviti:

• vanila,
• kakao,
• čokolada,
• kafa,
• duvan,
• tost,
• dim.

Ove poslednje arome najvećim delom potiču od načina sazrevanja, a ne direktno od same sorte.

Telo, kiseline, tanini i alkohol

Tipičan Marselan ima:

Telo: srednje puno do puno
Kiseline: srednje do izražene
Tanine: izražene, ali često mekane i zrele
Boju: veoma intenzivnu
Alkohol: srednji do visok

Jedna od najvažnijih osobina je ravnoteža između snage i pitkost.

Marselan može biti veoma taman i koncentrisan, a da ipak nema agresivnu završnicu.

Francuski stručni izvor opisuje njegove tanine kao meke i bez gorčine, dok Inter Rhône govori o mekanim i harmoničnim taninima.

Naravno, konačan karakter zavisi od:

• zrelosti grožđa,
• prinosa,
• maceracije,
• ekstrakcije,
• sazrevanja vina.

Inox, beton ili hrast?

Marselan iz inoxa

Inox odgovara voćnijem, mlađem stilu.

U prvom planu mogu ostati:

• višnja,
• kupina,
• crna trešnja,
• šljiva,
• ljubičica.

Takvo vino može biti veoma pitko i bez dugog odležavanja.

Beton

Betonski sud omogućava postepen razvoj vina bez izraženih aroma drveta.

Marselan tako može zadržati čisto tamno voće, a istovremeno dobiti mekšu i složeniju teksturu.

Hrastovo bure

Marselan ima dovoljno boje, tanina i koncentracije da veoma dobro podnese sazrevanje u drvetu.

Hrast može doneti:

• kakao,
• vanilu,
• kafu,
• duvan,
• slatke začine,
• dim.

Dobro odmeren hrast može dodatno povezati tanine i povećati kompleksnost. Previše novog drveta, međutim, može prekriti voće i učiniti vino nepotrebno teško.

Maceracija i ekstrakcija

Zbog malih bobica Marselan ima veliki potencijal ekstrakcije.

Produžena maceracija može izvući:

• mnogo boje,
• tanine,
• fenolna jedinjenja,
• aromatske komponente pokožice.

Međutim, maksimalna ekstrakcija nije uvek i najbolja.

Kod potpuno zrelog grožđa duža maceracija može dati ozbiljno vino sa velikim potencijalom sazrevanja.

Kod grožđa koje nije dovoljno fenolno zrelo agresivna ekstrakcija može doneti:

• grubost,
• suvoću,
• gorčinu.

Pristup zato treba prilagoditi svakoj berbi.

Može li Marselan biti roze?

Da. Inter Rhône navodi Marselan i kao sortu pogodnu za proizvodnju suvih roze vina.

Kod kratkog kontakta sa pokožicom moguće je dobiti vino:

• svetlije ružičaste boje,
• sa crvenim voćem,
• cvetnim nijansama,
• dobrom svežinom.

Ipak, Marselan je mnogo poznatiji po crvenim vinima i upravo tu najjasnije pokazuje svoj puni fenolni potencijal.

Sortno vino ili kupaža?

Marselan može veoma dobro funkcionisati kao 100% sortno vino.

To je posebno čest pristup u Srbiji i Kini, gde proizvođači žele da pokažu karakter same sorte.

Može se koristiti i u kupažama.

Prirodno se dobro uklapa sa svojim roditeljskim sortama:

• Cabernet Sauvignonom,
• Grenacheom.

Može se kombinovati i sa:

• Merlotom,
• Syrahom,
• Cabernet Francom,
• lokalnim crnim sortama.

U kupaži može doneti:

• boju,
• tamno voće,
• strukturu,
• mekše tanine.

Da li Marselan može da odležava?

Da. Francuski stručni izvori Marselan izričito opisuju kao sortu pogodnu za sazrevanje.

Razlozi su:

• visok sadržaj antocijana,
• dovoljno tanina,
• dobra kiselinska struktura,
• koncentracija,
• intenzitet voća.

Voćniji primerci mogu biti odlični već tokom prvih nekoliko godina.

Ozbiljnija vina mogu se razvijati desetak godina, a najbolji primerci i duže, u zavisnosti od položaja, berbe i načina proizvodnje.

Tokom sazrevanja mogu se pojaviti:

• suva šljiva,
• suva višnja,
• duvan,
• koža,
• kakao,
• crni čaj,
• začini,
• zemljane i balzamične nijanse.

Marselan i Cabernet Sauvignon – glavne razlike

Marselan je potomak Cabernet Sauvignona, ali nije njegova blaža verzija.

Cabernet Sauvignon najčešće daje:

• crnu ribizlu,
• kedar,
• grafit,
• biljne tonove,
• snažne i čvrste tanine.

Marselan češće pokazuje:

• crnu trešnju,
• kupinu,
• šljivu,
• ljubičicu,
• začine,
• mekšu taninsku teksturu.

Marselan može imati jednako duboku ili čak veoma intenzivnu boju, ali u ustima često deluje zaobljenije.

Marselan i Grenache – glavne razlike

Grenache najčešće pokazuje:

• jagodu,
• malinu,
• zrelu trešnju,
• začine,
• viši alkohol,
• prirodno nešto svetliju boju.

Marselan daje:

• tamniju boju,
• više crnog voća,
• više taninske strukture,
• češće izražene kiseline.

Od Grenachea je nasledio deo sposobnosti za potpuno sazrevanje u toplim uslovima, ali mu treba više pažnje kada je dostupnost vode ograničena.

Marselan i Merlot – glavne razlike

Marselan i Merlot mogu biti slični po mekoći tanina i zrelom voćnom karakteru.

Merlot češće daje:

• šljivu,
• crnu trešnju,
• čokoladu,
• mekšu i širu strukturu.

Marselan može imati:

• više boje,
• više kupine i crne ribizle,
• cvetne i začinske tonove,
• nešto življu strukturu.

Ljubiteljima punijih Merlota Marselan često može biti veoma interesantno sledeće vino za probu.

Uz koju hranu ide Marselan?

Marselan se dobro slaže sa:

• biftekom,
• ramstekom,
• junećim obrazima,
• jagnjetinom,
• svinjskim rebarcima,
• pečenom svinjetinom,
• divljači,
• gulašima,
• ćevapima i pljeskavicama,
• kobasicama,
• pečurkama,
• zrelim tvrdim sirevima.

Decanter posebno preporučuje Marselan uz grilovanu jagnjetinu, patku, začinjena variva, mediteranska jela i zrele sireve.

Voćniji primerci dobro funkcionišu uz roštilj i burgere.

Ozbiljnija vina iz hrasta bolje odgovaraju sporije pečenom mesu, divljači i bogatijim sosovima.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Marselan je najbolje služiti na približno 16–18 °C.

Voćniji i lakši primerci mogu se služiti na oko 15–16 °C.

Previše toplo vino naglašava alkohol i zrelo voće.

Preniska temperatura može zatvoriti aromu i učiniti tanine tvrđim.

Mladom i ozbiljnijem Marselanu može prijati 30 minuta do dva sata dekantiranja.

Starija vina treba otvarati pažljivije i dekantirati prvenstveno ako postoji talog.

Zašto je Marselan zanimljiv za Srbiju?

Marselan je jedna od internacionalnih sorti koja bi u Srbiji mogla imati posebno zanimljivu budućnost.

Razlog nije samo njegova francuska reputacija.

Domaći primeri već pokazuju da može postići:

• punu fenolnu zrelost,
• duboku boju,
• ozbiljnu strukturu,
• dovoljno svežine,
• dobar potencijal odležavanja.

Aktuelni srpski registar potvrđuje Marselan i klon 980 kao priznati sadni materijal, dok vina iz Srema i Mlave pokazuju da sorta može uspešno funkcionisati u različitim domaćim uslovima.

Posebno je zanimljiv u vreme klimatskih promena, ali tu treba biti precizan.

Marselan dobro sazreva u toploj klimi, ali ne treba ga automatski predstavljati kao sortu otpornu na ekstremnu sušu. Francuski stručni podaci preporučuju dublja zemljišta sa dobrom rezervom vode.

U odgovarajućem vinogradu, međutim, može spojiti ono što je domaćim crvenim vinima veoma potrebno: zrelost, boju, strukturu i očuvanu svežinu.

Vina od Marselana na OURS-u

Na OURS-u Marselan je predstavljen i kroz domaće vino sa Fruške gore.

Deurić Crna Ovca Odbačeni je sortni Marselan iz Sremskog rejona, napravljen u snažnijem i eksperimentalnijem stilu, sa izraženom svežinom i čvršćim taninima. Vinarija Deurić navodi da je fermentacija ovog vina rađena u otvorenim barik buradima.

Ovo vino pokazuje upravo onu stranu Marselana koja je posebno zanimljiva u Srbiji – sposobnost da proizvede ozbiljno, duboko i karakterno crveno vino, ali sa dovoljno energije da ne deluje teško.

Domaća scena pruža i druge primere, poput Marselana vinarija Belo Brdo i Virtus, pa danas već možemo govoriti o više različitih srpskih interpretacija iste sorte.

Da li ste znali?

• Marselan je stvoren 1961. godine ukrštanjem Cabernet Sauvignona i Grenachea.
• Bobice Marselana veoma su male, iako grozd može biti veliki, što doprinosi visokom odnosu pokožice prema soku.
• Francuska je 2000. godine imala 468 hektara Marselana, a 2018. već 5.922 hektara.
• Jedini sertifikovani francuski klon Marselana je 980, a upravo taj klon nalazi se i u aktuelnom srpskom Registru priznatih sorti.
• Marselan je 2020. godine uvršten među dozvoljene sorte u AOC Côtes du Rhône.
• Kina je danas jedna od zemalja koje su najviše prihvatile Marselan i sorta se sve češće smatra mogućim zaštitnim znakom savremenog kineskog vinarstva.
• Srpski Virtus Marselan iz Mlave osvojio je 91 poen i srebrnu medalju na Decanter World Wine Awards 2025.

Ako vam se dopada Marselan, probajte i

Cabernet Sauvignon – više crne ribizle, kedra i čvršće taninske strukture.
Grenache – toplije crveno voće, začini i mekši mediteranski karakter.
Merlot – šljiva, crna trešnja i zaobljena struktura.
Probus – domaća sorta izrazite boje, tamnog voća i ozbiljnog potencijala odležavanja.
Vranac – snažna boja, tamno voće i izražena balkanska struktura.

Sve što treba da znate o Marselanu

Odakle potiče Marselan?

Marselan potiče iz Francuske. Stvoren je u okviru INRA programa na jugu Francuske.

Kada je nastao?

Ukrštanje je izvedeno 1961. godine.

Koje su roditeljske sorte Marselana?

Cabernet Sauvignon i Grenache noir.

Ko je stvorio Marselan?

Sorta se vezuje za rad francuskog ampelografa Paula Truela u okviru INRA.

Da li je Marselan hibrid?

Ne u smislu interspecijes hibrida. Nastao je ukrštanjem dve sorte vrste Vitis vinifera.

Kako je dobio ime?

Naziv se povezuje sa gradom Marseillan na jugu Francuske, u blizini kolekcije vinove loze Domaine de Vassal.

Kakvo vino daje Marselan?

Najčešće veoma obojeno, aromatično i srednje puno do puno crveno vino sa zrelim crvenim i crnim voćem, začinima i mekanim, ali dovoljno izraženim taninima.

Koje su najčešće arome?

Crna trešnja, višnja, kupina, šljiva, crna ribizla, borovnica, ljubičica, biber, sladić i začini.

Da li je Marselan otporan na sušu?

Ne treba ga tako pojednostavljeno opisivati. Dobro sazreva u toploj klimi, ali francuski stručni izvori navode osetljivost prema suši i preporučuju zemljišta sa dobrom rezervom vode.

Da li je otporan na sivu trulež?

Relativno jeste. PlantGrape ga opisuje kao veoma malo osetljivog na sivu trulež.

Da li Marselan ima visoke tanine?

Ima dobar taninski potencijal, ali tanini često mogu biti relativno meki i harmonični.

Da li se gaji u Srbiji?

Da. Marselan je priznata sorta u Srbiji i od njega se proizvode sortna vina u više domaćih vinogradarskih područja.

Koji je klon Marselana priznat u Srbiji?

Klon 980.

Da li Marselan može dugo da odležava?

Da. Kvalitetni i koncentrisani primerci imaju dobar do visok potencijal sazrevanja.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz junetinu, jagnjetinu, svinjetinu, divljač, roštilj, gulaše, pečurke i zrele tvrde sireve.