Arinarnoa

Moderna francuska sorta velikog potencijala

Šta je Arinarnoa?

Arinarnoa je relativno mlada crna vinska sorta nastala u Francuskoj ukrštanjem sorti Tannat i Cabernet Sauvignon. Stvorena je sa ciljem da objedini najbolje osobine svojih roditelja – strukturu, boju i potencijal za odležavanje karakteristične za Tannat, uz eleganciju, aromatičnost i prepoznatljiv karakter Cabernet Sauvignona.

Iako je nastala još sredinom 20. veka, Arinarnoa ni danas nije među najrasprostranjenijim svetskim sortama. Upravo zbog toga predstavlja zanimljiv izbor za vinare koji žele da ponude nešto drugačije, ali istovremeno dovoljno ozbiljno da može da konkuriše poznatijim međunarodnim sortama.

Vina od Arinarnoe najčešće su duboke tamnocrvene boje, izražene voćnosti i čvrste strukture. Mlada vina mogu biti snažna i taninski izraženija, dok odležavanjem razvijaju veću složenost i eleganciju.

U Srbiji Arinarnoa nije široko zastupljena. Pojedine vinarije gaje je u manjim zasadima ili koriste za proizvodnju ograničenih serija vina, zbog čega je među ljubiteljima vina smatraju sortom koju vredi otkriti.

Poreklo i istorija

Arinarnoa je nastala 1956. godine u Francuskoj, u okviru oplemenjivačkog programa koji je vodio francuski agronom i ampelograf Paul Truel. Cilj je bio stvaranje sorte koja će pružiti visok kvalitet vina, dobru otpornost i stabilne prinose.

Sorta je dobijena ukrštanjem Tannata i Cabernet Sauvignona, mada su kasnija genetska istraživanja pokazala da je jedan od roditelja verovatno bio Cabernet Franc, a ne Cabernet Sauvignon, što je ispravilo raniju pretpostavku zasnovanu na oplemenjivačkom programu. Ova činjenica danas je prihvaćena u stručnoj literaturi i predstavlja primer koliko su DNK analize unapredile poznavanje porekla sorti.

Arinarnoa je zvanično priznata u Francuskoj tek nekoliko decenija nakon nastanka, a i danas ostaje sorta koja se gaji na relativno malim površinama.

Gde se gaji?

Najviše zasada nalazi se u Francuskoj, pre svega na jugozapadu zemlje.

Manje površine postoje i u:

• Španiji
• Italiji
• Izraelu
• Južnoj Americi
• pojedinim istočnoevropskim vinogradarskim područjima

Najbolje rezultate daje u toplijim vinogradarskim regionima sa dugom vegetacijom, gde grožđe može potpuno da sazri i razvije pun aromatski potencijal.

U Srbiji je prisutna u ograničenom obimu i još uvek nema značajniju ulogu u ukupnoj proizvodnji vina.

Vinogradarske karakteristike

Arinarnoa je sorta srednje do jače bujnosti.

Grozdovi su najčešće srednje veličine, dok su bobice sitnije, sa debelom pokožicom bogatom fenolnim jedinjenjima. Upravo zbog toga vina često imaju intenzivnu boju i izraženiju strukturu.

Sazreva srednje kasno do kasno, pa najbolje rezultate daje u toplijim godinama i na dobro osunčanim položajima.

Prinosi su uglavnom umereni, a kvalitet vina značajno zavisi od ograničavanja prinosa i potpune fenolne zrelosti grožđa.

Kakvo vino daje?

Arinarnoa daje vina koja se odlikuju:

• tamnom rubinskom do ljubičastom bojom
• izraženom koncentracijom
• srednjim do punim telom
• dobrom strukturom
• potencijalom za odležavanje

Mlada vina često pokazuju izraženiju svežinu i čvršće tanine, dok sazrevanjem postaju zaokruženija i kompleksnija.

Sorta se koristi i za sortna vina i za kupaže, gde doprinosi boji, strukturi i dugovečnosti.

Najčešće arome

Kod Arinarnoe najčešće se mogu prepoznati:

• kupina
• crna ribizla
• višnja
• šljiva
• borovnica
• ljubičica
• crni biber
• sladić
• kakao
• tamna čokolada
• duvan
• cedar (kod vina odležalih u hrastu)

Intenzitet pojedinih aroma zavisi od položaja vinograda, berbe, stepena zrelosti grožđa i načina vinifikacije.

Telo, kiseline, tanini i alkohol

Tipično vino od Arinarnoe ima:

• telo: srednje do puno
• kiseline: srednje do izraženije
• tanine: srednje do visoke
• alkohol: najčešće između 13 i 15%, u zavisnosti od klimatskih uslova i stila vina

Dobar balans između voćnosti, kiselina i tanina omogućava ovoj sorti da zadrži svežinu čak i kod snažnijih vina.

Odležavanje

Arinarnoa spada među sorte koje mogu imati veoma dobar potencijal za sazrevanje.

Mnogi kvalitetni primerci mogu se razvijati između pet i deset godina, dok pojedina vina mogu trajati i duže ukoliko su proizvedena od vrhunskog grožđa i čuvana u odgovarajućim uslovima.

Tokom odležavanja voćne arome postepeno ustupaju mesto notama začina, kože, duvana, kakaa i plemenitog drveta.

Inox ili hrast?

Arinarnoa se može vinifikovati i u inox tankovima i u hrastovim buradima.

Inox naglašava:

• svežinu
• voćnost
• sortni karakter

Hrast doprinosi:

• većoj složenosti
• mekšim taninima
• notama vanile, kakaa, duvana i začina

Kod ozbiljnijih vina odležavanje u hrastu često predstavlja važan deo stila.

Uz koju hranu ide?

Zbog izraženije strukture Arinarnoa se odlično slaže sa bogatijim jelima.

Najčešće se preporučuje uz:

• biftek
• juneći odrezak
• jagnjetinu
• divljač
• pačetinu
• sporo pečenu govedinu
• roštilj
• zrele tvrde sireve
• jela sa pečurkama

Temperatura serviranja

Najbolje rezultate daje kada se služi na temperaturi između 16 i 18 °C.

Mlađa vina mogu imati koristi od kraćeg dekantiranja od 30 do 60 minuta, dok stariji primerci zahtevaju pažljivije dekantiranje kako bi se odvojio eventualni talog.

Zašto je Arinarnoa važna?

Arinarnoa pokazuje kako savremeno oplemenjivanje može dati sortu koja uspešno kombinuje osobine više poznatih vinskih loza.

Iako nije stekla popularnost poput Cabernet Sauvignona ili Merlota, među vinarima je cenjena zbog sposobnosti da daje vina intenzivne boje, dobre strukture i potencijala za odležavanje.

Njena ograničena rasprostranjenost čini je posebno zanimljivom ljubiteljima vina koji žele da istražuju manje poznate sorte.

Vina od Arinarnoe na OURS-u

Ako se Arinarnoa nalazi u ponudi OURS-a, ona predstavlja priliku da upoznate sortu koja se retko sreće na domaćem tržištu. Različiti proizvođači mogu pokazati kako ista sorta, u zavisnosti od vinograda, berbe i načina vinifikacije, daje vina različitog karaktera i stila.

Sve što treba da znate o sorti Arinarnoa

Da li je Arinarnoa autohtona sorta?

Ne. Nastala je u Francuskoj planskim ukrštanjem u okviru oplemenjivačkog programa.

Koje su roditeljske sorte?

Prvobitno se smatralo da su to Tannat i Cabernet Sauvignon, ali DNK analiza ukazuje da je drugi roditelj verovatno Cabernet Franc.

Da li daje sortna vina?

Da. Koristi se i za sortna vina i za kupaže.

Da li može da odležava?

Može. Kvalitetni primerci često imaju dobar potencijal za višegodišnje sazrevanje.

Kakvog je tela?

Najčešće daje vina srednjeg do punog tela.

Da li ima izražene tanine?

Da. Tanini su obično izraženiji, ali pravilnim odležavanjem postaju mekši i skladniji.

Uz koju hranu se preporučuje?

Odlično se slaže sa biftekom, jagnjetinom, divljači, pečenom govedinom i zrelim sirevima.

Da li se gaji u Srbiji?

Prisustvo sorte postoji u manjem obimu, ali za sada nema značajniju zastupljenost u domaćem vinogradarstvu.

Marselan

Marselan je crna vinska sorta poreklom iz Francuske, nastala ukrštanjem Caberneta Sauvignona i Grenache-a. Poznata je po aromatičnim, voćnim i pitkim crnim vinima.

Grozd i bobica: Grozd srednje veličine, bobice tamnoplave do crne, sa tankom do srednje debelom pokožicom. Sorta je otporna na bolesti i dobro uspeva u toplijim klimama.

Vino: Daje vina srednjeg tela sa umerenim taninima i kiselinom. Arome uključuju crveno i crno voće (trešnja, malina, kupina), začine, blag začinski ton i često blagu dimnu notu. Vina su pitka, voćna i aromatična.

Stilovi: Može davati mlada, pitka vina, ali i složenija vina pogodna za odležavanje. Često se koristi i u kupažama sa lokalnim ili međunarodnim crnim sortama.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u toplim i sunčanim regijama, na dobro dreniranim peskovitim ili glinovitim tlima. Sorta je otporna na sušu.

Rasprostranjenost: Francuska (Languedoc-Roussillon), Španija, Italija, Srbija (Fruška Gora, Vojvodina), Australija i manji zasadi u drugim vinogradarskim regionima.

Ukratko: Marselan je aromatična i voćna crna sorta, pogodna za pitka, mlada vina i kupaže, sa blagim taninima i voćnim karakterom.

Merlot

Merlot je jedna od najvažnijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Ime potiče od francuske reči merle (kos), jer ptice rado jedu njegove bobice.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine, bobice su krupnije nego kod Cabernet-a, tamnoplave, sa tankom pokožicom i sočnom pulpom.

Vino: Mekše i pitkije od Caberneta Sauvignona, sa nižim taninima i srednjom kiselinom. Arome obuhvataju crne trešnje, šljive, borovnice, često i čokoladu, kafu ili biljne note. Brže sazreva i daje zaobljena, glatka vina.

Stilovi: Može se piti kao mlado, voćno i mekano, ali i davati ozbiljna, kompleksna vina kada dolazi sa boljih terroara. Najčešće se kupažira sa Cabernet Sauvignonom i Cabernet Francom, gde donosi mekoću i voćnost.

Klima i tlo: Najviše mu odgovaraju ilovasta i glinovita tla, koja mu pomažu da zadrži kiselinu i svežinu. Dobar je za hladnije i umerene klime jer rano sazreva.

Rasprostranjenost: Najpoznatiji je u Bordou (posebno desna obala – Saint-Émilion, Pomerol), ali je široko rasprostranjen i u Italiji, Španiji, SAD, Čileu i Australiji.

Ukratko: Merlot je voćna, mekša i pristupačnija sorta od Caberneta, često korišćena za kupaže, ali i cenjena kao samostalno vino.