Kasno sazrevajuća sorta Bordoa snažnog karaktera

Petit Verdot je stara crna vinska sorta poreklom sa jugozapada Francuske, istorijski najčvršće povezana sa Bordoom i naročito Médocom. Tradicionalno se koristi kao manji deo bordoških kupaža, gde vinu može doprineti intenzivnom bojom, snažnim taninima, visokim kiselinama, strukturom i začinsko-cvetnom aromatikom.

Najveća posebnost Petit Verdota istovremeno je i njegov najveći izazov – veoma kasno sazrevanje. U hladnijim godinama istorijski nije uvek uspevao da dostigne potpunu fenolnu zrelost u Bordou, zbog čega je često zauzimao samo mali deo vinograda. U toplijim područjima i povoljnim godinama, međutim, može dati izuzetno koncentrisano grožđe sa visokim sadržajem šećera, snažnom bojom i istovremeno očuvanim kiselinama.

Danas Petit Verdot više nije samo „začinska“ komponenta bordoških kupaža. U toplijim vinskim regionima Francuske, Španije, Italije, Australije, Kalifornije, Južne Amerike i Balkana sve češće se proizvodi i kao monosortno vino.

Poreklo sorte Petit Verdot

Petit Verdot potiče iz jugozapadne Francuske.

Francuska zvanična baza PlantGrape navodi jugozapad Francuske kao područje njegovog porekla, dok je kroz istoriju najveći značaj stekao u Bordou.

Tačno vreme nastanka sorte nije poznato.

Petit Verdot pripada starom sortimentu jugozapadne Francuske i vekovima je bio deo vinograda Bordoa zajedno sa Cabernet Sauvignonom, Cabernet Francom, Merlotom, Malbecom i Carménèreom.

Njegova istorijska uloga bila je uglavnom dopunska. Zbog snažne boje, tanina, kiselosti i aromatske koncentracije koristio se u relativno malim količinama kako bi kompleksnijim kupažama doneo dodatnu strukturu i svežinu.

Petit Verdot u Bordou

Bordo predstavlja istorijsku domovinu i najvažniju tradicionalnu referencu za Petit Verdot.

Sorta je naročito povezana sa levom obalom Žironde i vinogradima Médoca, gde šljunkovita zemljišta i topliji položaji pružaju bolje uslove za njeno kasno sazrevanje.

Petit Verdot je i danas dozvoljena sorta u crvenim vinima apelacije Bordeaux. Zvanične specifikacije INAO navode ga zajedno sa Cabernet Sauvignonom, Cabernet Francom, Merlotom, Malbecom i Carménèreom.

Prisutan je i u prestižnim apelacijama Médoca.

INAO, na primer, navodi Petit Verdot među sortama koje se koriste za crvena vina Pauillaca. U opisu ove apelacije Petit Verdot se posebno povezuje sa aromama borovnice i kafe.

Njegov udeo u kupaži najčešće je mali, ali čak i nekoliko procenata može primetno uticati na karakter konačnog vina.

Zašto je Petit Verdot tradicionalno bio malo zastupljen?

Glavni razlog je kasno sazrevanje.

Petit Verdot sazreva znatno kasnije od Merlota, a često i kasnije od Cabernet Sauvignona.

U hladnijoj i promenljivoj okeanskoj klimi Bordoa to je kroz istoriju predstavljalo veliki rizik. U godinama sa hladnim završetkom vegetacije grožđe nije uvek uspevalo da dostigne potpunu fenolnu zrelost.

Nedovoljno zreo Petit Verdot može dati:

grube tanine
zelene biljne tonove
izraženu trpkost
nedovoljno razvijenu voćnu aromatiku

Zbog toga su proizvođači uglavnom zadržavali malu površinu pod ovom sortom i koristili je samo kada godina omogući potpunu zrelost.

Sa porastom temperatura tokom poslednjih decenija sazrevanje Petit Verdota u Bordou postalo je pouzdanije, što je jedan od razloga ponovnog interesovanja za sortu.

Površine u Francuskoj

Petit Verdot je tokom druge polovine 20. veka prolazio kroz period opadanja, ali je kasnije ponovo počeo da se širi.

Prema zvaničnim francuskim podacima, površine su iznosile:

1958. godine – 685 ha
1959. godine – 401 ha
1960. godine – 522 ha
1961. godine – 338 ha
1962. godine – 364 ha
1963. godine – 729 ha
1964. godine – 1.475 ha

Ovi podaci jasno pokazuju snažan ponovni rast interesovanja za Petit Verdot početkom 21. veka.

Sinonimi

Zvanični naziv sorte u Francuskoj je Petit Verdot.

Prema aktuelnoj bazi PlantGrape, za Petit Verdot trenutno ne postoji zvanično priznat sinonim ni u Francuskoj ni u drugim državama Evropske unije.

U starijoj ampelografskoj literaturi i međunarodnim bazama mogu se pronaći istorijski nazivi kao što su:

Verdot
Verdot Petit
Petit Verdau
Verdau
Petit Verdot Noir
Plant de Palus
Lambrusquet Noir

Foundation Plant Services Univerziteta Kalifornije u Davisu navodi ove i druge istorijske sinonime, ali oni danas nemaju status zvaničnih evropskih naziva sorte.

Ampelografske karakteristike

Petit Verdot pripada vrsti Vitis vinifera.

Vrh mladog lastara ima veliku gustinu poleglih dlačica. Mladi listovi su žućkaste boje, a karakteristične su i žute vitice. Internodije mladih lastara su zelene.

Odrasli listovi su:

tamnozeleni
matirani
srcolikog oblika
najčešće trorežnjeviti

Peteljkin sinus je blago otvoren ili ima gotovo paralelne ivice.

Lisna ploča je blago mehuričasta, talasasta oko peteljkinog sinusa i može biti neznatno povijena prema naličju.

Na donjoj strani lista nalazi se srednja gustina poleglih dlačica.

Grozd i bobica

Grozdovi Petit Verdota su srednje veličine.

Bobice su male i okrugle.

Mala veličina bobica omogućava relativno visok odnos pokožice prema količini soka, što doprinosi velikom potencijalu za ekstrakciju boje, tanina i drugih fenolnih jedinjenja.

Pokožica pri punoj zrelosti razvija veoma intenzivnu tamnoplavu do gotovo crnu boju.

U dobrim uslovima potpuno zrelo grožđe može imati visok sadržaj šećera, dok istovremeno zadržava visok nivo prirodnih kiselina.

To je jedna od najvrednijih tehnoloških osobina sorte.

Fenologija

Petit Verdot relativno kasno sazreva.

Prema zvaničnim francuskim podacima, početak vegetacije nastupa približno tri dana posle Chasselasa.

Potpuna zrelost grožđa nastupa približno tri i po do četiri nedelje nakon Chasselasa.

U francuskom sistemu fenološke klasifikacije to ga svrstava među kasno sazrevajuće sorte.

U praksi je mnogo važniji njegov odnos prema drugim bordoških sortama. Petit Verdot zahteva dug i topao završetak vegetacione sezone i zbog toga je znatno sigurniji na toplijim položajima.

Bujnost i način rasta

Petit Verdot je rodna i prilično produktivna sorta.

Lastari su:

dugi
relativno mekani
krhki pri osnovi
horizontalnog položaja

Zbog takvog načina rasta zahteva dobro formiran naslon i pravilno vezivanje i raspoređivanje lastara.

Horizontalan rast može povećati potrebu za zelenim radovima i uređenjem špalira.

Dobra provetrenost i osvetljenost zone grožđa posebno su značajni jer Petit Verdot zahteva punu fenolnu zrelost kako bi pokazao svoj pravi kvalitet.

Rodnost

Petit Verdot je prirodno plodna i relativno rodna sorta.

U prošlosti su pojedini čokoti pokazivali sklonost ka osipanju tokom cvetanja zbog deformacije stigme cveta.

Francuski selekcioni program uspeo je da ovu neželjenu osobinu praktično ukloni iz sertifikovanog sadnog materijala.

Savremeni klonovi zato imaju znatno stabilniju oplodnju i rodnost.

Kod proizvodnje kvalitetnog vina veliki prinos ipak nije glavni cilj. Preveliko opterećenje može dodatno usporiti sazrevanje sorte koja je već prirodno kasna.

Klima

Petit Verdot najbolje rezultate postiže u područjima sa dovoljno dugom i toplom vegetacionom sezonom.

Posebno mu odgovaraju:

topla leta
duga jesen
dobro osunčani položaji
mala opasnost od ranih jesenjih mrazeva
dovoljno vode tokom vegetacije

U hladnim područjima najveći problem predstavlja nepotpuno sazrevanje.

U izrazito toplim i suvim područjima problem može postati nedostatak vode. PlantGrape navodi da u južnim oblastima Petit Verdot zahteva redovno snabdevanje vodom.

Zbog kombinacije kasnog sazrevanja i sposobnosti očuvanja kiselina Petit Verdot je danas posebno zanimljiv u kontekstu klimatskih promena.

Zemljište

Petit Verdot tradicionalno pokazuje veoma dobre rezultate na šljunkovitim zemljištima.

Francuski stručni izvori posebno navode njegovu dobru prilagođenost gravel, odnosno šljunkovitim zemljištima.

Takva zemljišta imaju nekoliko važnih osobina:

dobru drenažu
brzo zagrevanje
akumulaciju toplote tokom dana
umerenu plodnost

Sve to pogoduje sorti kojoj je potrebna velika količina toplote za potpuno sazrevanje.

Upravo zbog toga Petit Verdot tradicionalno bolje funkcioniše na toplijim šljunkovitim položajima Médoca nego na hladnijim i vlažnijim zemljištima.

Podloge

Za Petit Verdot ne postoji jedna univerzalno najbolja podloga.

Izbor zavisi od:

tipa zemljišta
količine aktivnog kreča
dostupnosti vode
bujnosti
dubine zemljišta
klime
planiranog prinosa

U izrazito suvim područjima potrebno je voditi računa o izboru podloge koja omogućava dobro korišćenje vode.

Na plodnijim zemljištima preterano bujna kombinacija podloge i sorte može produžiti vegetativni razvoj i dodatno odložiti sazrevanje grožđa.

Kod Petit Verdota to je posebno nepoželjno jer je kasna zrelost jedna od osnovnih karakteristika sorte.

Osetljivost prema bolestima i štetočinama

Petit Verdot nema izrazito veliku osetljivost prema većini glavnih bolesti vinove loze.

Francuska baza PlantGrape posebno navodi nešto veću osetljivost prema:

pepelnici
grinjama.

To ne znači da je sorta otporna prema plamenjači ili drugim bolestima Vitis vinifera.

Redovna zaštita, upravljanje vegetacijom i dobra provetrenost vinograda i dalje su neophodni u područjima gde klimatski uslovi pogoduju razvoju bolesti.

Kasna berba takođe produžava period tokom kojeg grožđe ostaje izloženo vremenskim rizicima.

Klonovi Petit Verdota

U Francuskoj su trenutno sertifikovana četiri klona Petit Verdota:

400
1058
1273
1274

Od 2002. godine u Bordou su podignute tri kolekcije sa ukupno približno 150 različitih klonskih materijala Petit Verdota.

Velika genetska raznovrsnost unutar stare sorte omogućava izbor klonova sa različitim osobinama rodnosti, grozda, sazrevanja i kvaliteta grožđa.

Petit Verdot u Srbiji – registrovani klonovi

Petit Verdot se nalazi u zvaničnom Registru priznatih sorti poljoprivrednog bilja Republike Srbije.

U registru su navedena dva klona:

Petit Verdot klon 400 – priznat 2007. godine
Petit Verdot klon 1058 – priznat 2017. godine.

Oba klona pripadaju i grupi zvanično sertifikovanih francuskih klonova, što potvrđuje korišćenje međunarodno selekcionisanog sadnog materijala u Srbiji.

Šećeri i kiseline

Petit Verdot ima veoma zanimljivu tehnološku osobinu – može istovremeno postići visok sadržaj šećera i zadržati značajnu prirodnu kiselost.

PlantGrape navodi da u povoljnim klimatskim uslovima grožđe može biti bogato šećerom, uz istovremeno visoke kiseline.

Ova kombinacija omogućava proizvodnju vina koja su:

alkoholno zrela
snažna
strukturirana
sveža
pogodna za odležavanje

U toplim područjima ovo je posebno značajno, jer veliki broj sorti pri visokoj zrelosti brzo gubi kiseline.

Petit Verdot može zadržati napetost i živost čak i kada dostigne veoma visoku fenolnu i tehnološku zrelost.

Boja vina

Jedna od najprepoznatljivijih osobina Petit Verdota jeste intenzitet boje.

Vina mogu imati veoma duboku:

rubincrvenu
purpurnu
ljubičastocrvenu
gotovo neprozirnu tamnu boju

Zbog toga čak i relativno mala količina Petit Verdota može vidljivo produbiti boju kupaže.

U mladosti su ljubičasti i purpurni tonovi posebno izraženi.

Sa sazrevanjem boja prelazi ka dubljim rubinskim i granatnim nijansama.

Tanini i struktura

Petit Verdot daje vina sa izraženim sadržajem tanina.

Kada je grožđe potpuno zrelo, tanini mogu biti snažni, ali kvalitetni i pogodni za dugo sazrevanje.

PlantGrape potpuno zrela vina opisuje kao veoma moćna, bogata, obojena i taninska, sa dobrim potencijalom za odležavanje.

Upravo ova struktura objašnjava njegovu tradicionalnu ulogu u kupažama.

Dodavanje male količine Petit Verdota može vinu doneti:

više strukture
dublju boju
izraženije kiseline
duži završetak
veći potencijal odležavanja

Aromatski profil Petit Verdota

Potpuno zreo Petit Verdot može imati veoma kompleksan aromatski profil.

Najčešće se pojavljuju:

kupina
borovnica
crna ribizla
crna šljiva
višnja
ljubičica
crno cveće
biber
klinčić
sladić
mediteransko i začinsko bilje
kakao
kafa

INAO kod vina Pauillaca posebno izdvaja borovnicu i kafu kao karakteristične nijanse Petit Verdota.

U toplijim područjima može pokazivati vrlo zrelo crno voće, šljivu, začine i kakao.

U nedovoljno zrelom grožđu mogu se pojaviti izraženije zelene i biljne note.

Cvetne arome

Cvetni karakter predstavlja jednu od zanimljivih osobina dobro sazrelog Petit Verdota.

Ljubičica se posebno često vezuje za njegov sortni karakter.

Kada se koristi kao manji deo kupaže, upravo ova cvetna nota može doneti dodatnu aromatsku kompleksnost Cabernet Sauvignonu i Merlotu.

Kod monosortnih vina cvetne nijanse obično se kombinuju sa tamnim bobičastim voćem i začinima.

Kakvo vino daje Petit Verdot?

Kada potpuno sazri, Petit Verdot može dati veoma ozbiljno crveno vino.

Tipičan stil podrazumeva:

vrlo intenzivnu boju
puno telo
visoku koncentraciju
izražene tanine
dobru kiselost
visok potencijal alkohola
dugačak završetak

To nisu po pravilu lagana i jednostavna vina.

Njihova struktura često zahteva određeno vreme sazrevanja pre nego što tanini postanu potpuno zaobljeni.

Zato je Petit Verdot posebno pogodan za ozbiljna crvena vina namenjena odležavanju.

Petit Verdot u kupažama

Tradicionalno najvažnija uloga sorte jeste kupažiranje.

U Bordou se najčešće kombinuje sa:

Cabernet Sauvignonom
Merlotom
Cabernet Francom
Malbecom
Carménèreom

Njegov udeo često je samo nekoliko procenata.

Ipak, zbog koncentracije boje, kiselosti, tanina i aromatskog intenziteta čak i mali procenat može imati veliki uticaj. PlantGrape navodi da Petit Verdot u kupažama može doprineti telu, boji i živosti vina.

Zbog toga se ponekad opisuje kao svojevrsni začin bordoške kupaže.

Monosortni Petit Verdot

Van Bordoa Petit Verdot sve češće dobija potpuno drugačiju ulogu.

U toplijim područjima gde pouzdano sazreva moguće je proizvesti vino od 100% Petit Verdota.

Takvi primeri naročito se sreću u:

Španiji
Australiji
Kaliforniji
Argentini
Čileu
Italiji
južnijim evropskim vinogradarskim područjima
Balkanu

Monosortni Petit Verdot obično daje vrlo tamno, snažno i taninsko vino sa aromama crnog voća, ljubičice, začina i bilja.

Uspeh ovakvog vina u velikoj meri zavisi od potpune fenolne zrelosti grožđa.

Sazrevanje u drvetu

Petit Verdot veoma dobro podnosi odležavanje u hrastovim bačvama.

Snažna struktura vina omogućava da se arome drveta integrišu bez potpunog prekrivanja karaktera sorte.

Hrast može doprineti aromama:

vanile
kakaa
kafe
duvana
cedra
slatkih začina

Odležavanje takođe pomaže postepenom omekšavanju snažnih tanina.

Kod veoma koncentrisanih vina drvo može biti važan element ukupnog stila, mada postoje i primeri Petit Verdota proizvedenih isključivo u inoxu.

Potencijal odležavanja

Petit Verdot ima veoma dobar potencijal za odležavanje.

Osnovu predstavljaju:

visoka koncentracija
jaki tanini
dobra prirodna kiselost
intenzivna boja
visok ekstrakt

PlantGrape ga izričito navodi kao sortu sposobnu da daje kvalitetna vina pogodna za sazrevanje.

Kod ozbiljnih vina tanini se tokom vremena postepeno omekšavaju, dok primarne arome svežeg crnog voća prelaze prema:

suvoj šljivi
duvanu
koži
kakau
kafi
začinima
zemljanim tonovima

Najbolji primeri mogu se razvijati tokom mnogo godina.

Petit Verdot u toplim vinogradarskim regionima

Širenje Petit Verdota van Bordoa posebno je povezano sa toplijim klimatskim područjima.

U njima njegov najveći istorijski nedostatak – kasno sazrevanje – postaje znatno manji problem.

Duga vegetaciona sezona omogućava:

potpunu fenolnu zrelost
omekšavanje semenki i pokožice
razvoj zrelog crnog voća
visok sadržaj šećera
zadržavanje dobre kiselosti

Zbog toga Petit Verdot u toplim regionima može preći iz male komponente kupaže u glavnu sortu vina.

Petit Verdot i klimatske promene

Klimatske promene menjaju položaj Petit Verdota i u njegovoj istorijskoj domovini.

Sorta kojoj je nekada nedostajalo toplote danas u većem broju godina može da dostigne punu zrelost. Istovremeno, sposobnost očuvanja kiselina pri visokom sadržaju šećera postaje sve vrednija u toplijim klimatskim uslovima.

Zbog toga Petit Verdot predstavlja zanimljiv primer sorte kojoj toplija vegetaciona sezona, u određenim granicama, može povećati enološki potencijal.

Ekstremna suša i nedostatak vode ipak ostaju ozbiljan rizik, naročito u južnim područjima.

Petit Verdot u Srbiji

Petit Verdot je prisutan u savremenom srpskom vinogradarstvu i nalazi se u zvaničnom sortimentu Srbije.

Institut za vinogradarstvo i vinarstvo navodi Petit Verdot među sortama od kojih se danas proizvode vina u Srbiji.

Njegov uzgoj u Srbiji zanimljiv je upravo zbog relativno toplih kontinentalnih uslova i dugih perioda sazrevanja u pojedinim rejonima.

Sorta se koristi i u kupažama i za monosortna vina.

Jedan od primera je Vinarija Grumen sa Fruške gore, koja proizvodi monosortni Petit Verdot. Vinarija vino opisuje kao puno, taninsko i kiselinski sveže, sa aromama kakaa, crnog voća, suve šljive, kupine i začinskog bilja.

Potencijal Petit Verdota u Srbiji

Klimatski uslovi određenih srpskih vinogradarskih područja mogu biti povoljni za Petit Verdot.

Topla leta omogućavaju visoku zrelost, dok dobra ekspozicija i dovoljno duga jesen mogu omogućiti razvoj tanina i boje.

Najvažniji izazovi su:

pravilan izbor položaja
izbegavanje prevelikih prinosa
dovoljno duga vegetaciona sezona
obezbeđivanje vode u izrazito sušnim godinama
pravilan trenutak berbe

U hladnijim godinama kasna fenolna zrelost može ostati ograničavajući faktor.

Na toplim i dobro osunčanim položajima Petit Verdot može imati veoma zanimljiv potencijal i za ozbiljna monosortna vina.

Slaganje Petit Verdota sa hranom

Zbog snažne strukture Petit Verdot zahteva hranu dovoljno intenzivnog ukusa.

Dobro se kombinuje sa:

jagnjetinom
govedinom
biftecima
pečenim i grilovanim mesom
divljači
svinjskim rebrima
burgerima
sporo kuvanim mesom
jelima sa pečurkama
odležalim tvrdim sirevima

Začinske i biljne arome vina dobro se uklapaju sa ruzmarinom, timijanom, crnim biberom i drugim aromatičnim začinima.

Vinarija Grumen svoj srpski Petit Verdot, između ostalog, preporučuje uz jagnjetinu sa začinskim biljem, svinjska rebra, odležale sireve i juneće burgere.

Temperatura služenja

Petit Verdot je najbolje služiti približno na 16–18 °C.

Mlađa i veoma taninska vina mogu imati koristi od dekantiranja pre služenja.

Kontakt sa vazduhom omogućava postepeno otvaranje aroma crnog voća, cveća i začina i može ublažiti osećaj snažnih mladih tanina.

Previsoka temperatura dodatno naglašava alkohol, dok preterano niska može učiniti tanine grubljim.

Najvažnije karakteristike sorte Petit Verdot

Poreklo: jugozapad Francuske
Istorijsko središte: Bordeaux, posebno Médoc
Vrsta: Vitis vinifera
Boja grožđa: crna
Grozd: srednje veličine
Bobice: male i okrugle
Bujnost: umerena do dobra
Rodnost: dobra
Lastari: dugi, mekani i horizontalnog rasta
Sazrevanje: veoma kasno
Zemljište: posebno mu odgovaraju šljunkovita zemljišta
Šećer: visok pri potpunoj zrelosti
Kiseline: visoke i pri dobroj zrelosti
Boja vina: veoma intenzivna
Telo: puno
Tanini: visoki
Najtipičnije arome: kupina, borovnica, crna šljiva, ljubičica, biber, kakao i kafa
Potencijal odležavanja: visok
Tradicionalna namena: komponenta bordoških kupaža
Savremena namena: kupaže i monosortna vina
Osetljivost: nešto izraženija prema pepelnici i grinjama
Francuski klonovi: 400, 1058, 1273 i 1274
Registrovani klonovi u Srbiji: 400 i 1058
Status u Srbiji: priznata sorta, prisutna i u monosortnim vinima

Često postavljana pitanja o Petit Verdotu

Odakle potiče Petit Verdot?

Petit Verdot potiče iz jugozapadne Francuske i istorijski je najčvršće povezan sa vinogradima Bordoa.

Da li je Petit Verdot bordoška sorta?

Da. To je jedna od tradicionalnih crnih sorti Bordoa i danas je zvanično dozvoljena u brojnim apelacijama ovog područja.

Zašto se Petit Verdot koristi u malim količinama?

Zbog veoma intenzivne boje, snažnih tanina, visoke kiselosti i jake aromatike čak i nekoliko procenata može primetno uticati na kupažu. Istorijski je dodatno ograničenje predstavljalo veoma kasno sazrevanje.

Da li Petit Verdot sazreva kasnije od Cabernet Sauvignona?

Uobičajeno se smatra veoma kasnom sortom i često sazreva nakon Cabernet Sauvignona, zbog čega je u hladnijim godinama Bordoa imao problema sa potpunom zrelošću.

Kakvu boju ima vino od Petit Verdota?

Vino je veoma intenzivno obojeno, često duboko rubincrveno do purpurno i gotovo neprozirno u mladosti.

Kakav je ukus Petit Verdota?

Najčešće je puno, snažno i taninsko vino sa dobrom kiselinom i aromama crnog voća, borovnice, šljive, ljubičice, začina, kakaa i kafe.

Da li se Petit Verdot može praviti kao monosortno vino?

Da. Iako je tradicionalno deo bordoških kupaža, u toplijim područjima danas se vrlo uspešno proizvode vina od 100% Petit Verdota.

Da li Petit Verdot ima visoke kiseline?

Da. Jedna od značajnih osobina sorte jeste sposobnost da pri visokoj zrelosti i velikom sadržaju šećera zadrži relativno visoku prirodnu kiselost.

Da li Petit Verdot dobro odležava?

Da. Visoki tanini, dobra kiselost, snažna boja i koncentracija omogućavaju kvalitetnim vinima veoma dobar potencijal za sazrevanje.

Koje su najpoznatije arome Petit Verdota?

Najčešće se izdvajaju kupina, borovnica, crna šljiva, ljubičica, crni biber, začinsko bilje, kakao i kafa.

Da li Petit Verdot postoji u Srbiji?

Da. Petit Verdot nalazi se u zvaničnom srpskom sortimentu, a u Srbiji postoje i monosortna vina proizvedena od ove sorte.

Koji klonovi Petit Verdota su priznati u Srbiji?

U Registru priznatih sorti Republike Srbije navedeni su klon 400, priznat 2007. godine, i klon 1058, priznat 2017. godine.

Da li Petit Verdot odgovara toplijoj klimi?

Da. Duga i topla vegetaciona sezona pomaže mu da dostigne punu fenolnu zrelost. U veoma toplim i suvim područjima, međutim, dostupnost vode može postati važan ograničavajući faktor.