Srpska aromatična bela sorta iz Sremskih Karlovaca

Petra je novostvorena bela vinska sorta iz Srbije, nastala na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u Sremskim Karlovcima. Dobijena je ukrštanjem sorti Kunbarat i Traminac, a zvanično je priznata 1991. godine. Autori sorte su Petar Cindrić i Vladimir Kovač.

Petra se izdvaja snažnim rastom čokota, dobrom rodnošću, veoma visokim potencijalom za nakupljanje šećera i prepoznatljivom, intenzivnom aromatikom. Njeno vino je bogato i izrazito mirisno, sa naglašenim muskatnim karakterom, zbog čega sorta ima posebno dobar potencijal za proizvodnju aromatičnih, poluslatkih i prirodno slatkih vina.

Istovremeno, Petra pokazuje dobru otpornost prema niskim zimskim temperaturama i smanjenu osetljivost prema plamenjači i sivoj plesni. Njena najveća zdravstvena slabost jeste velika osetljivost na pepelnicu.

Poreklo i nastanak sorte Petra

Petra je stvorena u Sremskim Karlovcima u okviru dugogodišnjeg programa oplemenjivanja vinove loze Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Roditeljska kombinacija sorte je:

Kunbarat × Traminac

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu i Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije navode upravo ovu kombinaciju kao poreklo Petre.

Kunbarat je mađarska sorta složenog porekla koja je u oplemenjivačke programe uključivana zbog dobre otpornosti prema nepovoljnim uslovima, dok je Traminac jedna od najpoznatijih evropskih aromatičnih sorti.

Ovakvom kombinacijom oplemenjivači su nastojali da dobiju sortu koja će povezati intenzivnu aromatiku i visok kvalitet vina sa boljom otpornošću prema zimskim temperaturama i pojedinim bolestima.

Petra se zbog načina nastanka pravilno opisuje kao novostvorena domaća, odnosno srpska sorta, a ne kao autohtona sorta u klasičnom smislu.

Ko je stvorio Petru?

Autori Petre su:

Petar Cindrić
Vladimir Kovač

Sorta je stvorena na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u Sremskim Karlovcima, a priznata je 1991. godine.

Petar Cindrić i Vladimir Kovač pripadali su generaciji stručnjaka koja je ostavila veoma značajan trag u oplemenjivanju vinove loze u Srbiji.

Iz programa u Sremskim Karlovcima proistekao je veliki broj novih vinskih i stonih sorti, a Petra je kasnije dobila dodatni značaj jer je korišćena kao roditelj u stvaranju novih domaćih sorti.

Petra kao interspecies sorta

Petra ima složeno genetsko poreklo i u domaćoj stručnoj literaturi svrstava se među interspecies sorte.

To znači da se u njenom daljem rodoslovlju, pored evropske vrste Vitis vinifera, nalaze geni drugih vrsta roda Vitis koji su u prethodnim generacijama korišćeni radi povećanja otpornosti.

Takav pristup oplemenjivanju omogućio je stvaranje sorti koje zadržavaju vinske osobine evropske vinove loze, a istovremeno mogu imati bolju tolerantnost prema pojedinim bolestima i klimatskim stresovima.

Kod Petre se to posebno vidi kroz dobru otpornost prema zimskim temperaturama i smanjenu osetljivost prema plamenjači i sivoj plesni.

Ampelografske karakteristike

Petra razvija snažan i bujan čokot sa velikim brojem dugih lastara.

Detaljniji ampelografski opisi navode srednje veliki, približno okrugao i najčešće trorežnjevit list. Peteljkin sinus je otvoren i približno V oblika.

Lisna ploča je tamnozelena, deblja i izraženije mrežasto naborana, dok je naličje lista uglavnom bez izražene maljavosti.

Nervi i peteljka mogu pokazivati crvenkastu pigmentaciju.

Cvet je hermafroditan, odnosno poseduje funkcionalne muške i ženske reproduktivne organe.

Grozd

Grozd Petre je uglavnom:

mali do srednje velik
konusan
zbijen

Osnovni univerzitetski opis navodi mali i zbijen grozd koji u pojedinim godinama može biti nešto slabije oplođen.

Detaljniji ampelografski izvori takođe navode da grozd može biti mali do srednje veličine, konusan i kompaktan.

Slabija oplodnja u pojedinim godinama predstavlja jednu od agronomskih karakteristika sorte i najčešće je povezana sa nepovoljnim vremenskim uslovima tokom cvetanja.

Bobica

Bobice Petre su:

male
okrugle
sivkastozelene
sočne
aromatične

Pokožica je relativno čvrsta, a bobica pri punoj zrelosti razvija intenzivan aromatski karakter.

Upravo aromatika bobice predstavlja jednu od najvažnijih osobina Petre.

Za razliku od neutralnih vinskih sorti, kod Petre se karakter budućeg vina jasno naslućuje već degustacijom potpuno zrelog grožđa.

Bujnost

Petra je izrazito bujna sorta.

Čokot razvija veliki broj dugih lastara, pa upravljanje vegetacijom ima veliki značaj.

Preterano gusta lisna masa može dovesti do:

zasenjivanja grožđa
zadržavanja vlage
slabijeg provetravanja
većeg pritiska pepelnice
sporijeg sazrevanja pojedinih grozdova

Zbog toga je kod Petre važno pravilno raspoređivanje lastara i održavanje dovoljno otvorenog špalira.

Velika bujnost posebno dolazi do izražaja na dubokim i plodnim zemljištima.

Rezidba

Petra dobro reaguje na dužu rezidbu.

Detaljni stručni opisi navode da sorta zahteva dužu rezidbu kako bi se pravilno iskoristio njen rodni potencijal.

Konačno opterećenje čokota mora biti prilagođeno:

bujnosti
starosti zasada
plodnosti zemljišta
razmaku sadnje
podlozi
količini dostupne vode
željenom kvalitetu vina

Kod proizvodnje kvalitetnih aromatičnih vina naročito je važno izbeći preveliko opterećenje koje bi moglo da umanji koncentraciju šećera i aroma.

Fenologija

Petra rano započinje vegetaciju.

Prema podacima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, početak vegetacije nastupa približno tri dana pre Traminca.

Grožđe, međutim, sazreva približno u isto vreme kao Traminac. Ovakva fenologija ima i jednu važnu posledicu. Pošto rano kreće sa vegetacijom, Petra može biti izložena poznim prolećnim mrazevima.

To je jedna od njenih važnijih klimatskih slabosti, uprkos dobroj otpornosti prema zimskim temperaturama.

Rodnost

Petra ima dobru rodnost.

U poređenju sa Tramincem, prema domaćim stručnim podacima, po rodnosti ga značajno nadmašuje. U pojedinim godinama može doći do slabije oplodnje, što može smanjiti prinos.

Detaljni opisi navode i da pomoćni pupoljci mogu doprineti rodnosti nakon eventualnih oštećenja glavnih pupoljaka.

Dobra rodnost uz veoma visok potencijal nakupljanja šećera predstavlja jednu od praktično najvrednijih osobina Petre.

Šećer u grožđu

Petra je izuzetno dobar akumulator šećera.

Domaći izvori navode da redovno postiže više od 20% šećera u širi, dok u povoljnim uslovima vrednosti mogu dostići približno 23–24%. U veoma kasnoj berbi moguće su i još više koncentracije.

Ova sposobnost omogućava proizvodnju:

punih suvih vina
polusuvih vina
poluslatkih vina
prirodno slatkih vina
desertnih vina

Visoka prirodna koncentracija šećera bila je jedan od razloga zbog kojih je Petra od samog početka privukla pažnju vinara.

Kiseline

Za razliku od izrazito kiselinskih sorti, Petra ima srednji sadržaj ukupnih kiselina.

U kombinaciji sa visokim sadržajem šećera to može dati veoma puno, mekano i bogato vino.

Kod kasnijih berbi naročito je važno pratiti odnos šećera i kiselina, jer predugo ostavljanje grožđa na čokotu može dodatno povećati alkoholni potencijal i slast, dok ukupna svežina vina može opadati.

Za proizvodnju uravnoteženog suvog vina zato je pravilan trenutak berbe veoma značajan.

Otpornost prema niskim temperaturama

Petra ima veoma dobru otpornost prema niskim zimskim temperaturama.

Domaći stručni izvori navode da u otpornosti na mraz može nadmašiti Rajnski rizling, sortu koja je i sama poznata po dobroj otpornosti na zimske hladnoće.

Ova osobina predstavlja značajnu prednost u kontinentalnim vinogradarskim područjima Srbije. Ipak, postoji jasna razlika između otpornosti tokom zimskog mirovanja i osetljivosti mladih zelenih delova.

Pošto Petra rano započinje vegetaciju, mladi lastari mogu biti ugroženi poznim prolećnim mrazevima.

Osetljivost prema plamenjači

Petra pokazuje smanjenu osetljivost, odnosno dobru tolerantnost prema plamenjači.

To je jedna od osobina koju je nasledila zahvaljujući složenom poreklu.

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu navodi smanjenu osetljivost prema plamenjači, dok Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Petru opisuje kao tolerantnu prema ovoj bolesti.

Tolerantnost ne znači potpunu otpornost, ali može omogućiti lakše održavanje zdravstvenog stanja vinograda u odnosu na veoma osetljive sorte Vitis vinifera.

Osetljivost prema pepelnici

Pepelnica predstavlja najveću zdravstvenu slabost Petre.

Za razliku od plamenjače, prema kojoj pokazuje dobru tolerantnost, Petra je jako osetljiva na pepelnicu.

Zbog toga zaštita protiv pepelnice zahteva posebnu pažnju.

Velika bujnost i gusta vegetacija mogu dodatno pogoršati situaciju ukoliko se špalir ne održava pravilno provetrenim.

Petra zato nije sorta koja se može opisati kao potpuno otporna na gljivične bolesti.

Otpornost prema sivoj plesni

Petra pokazuje smanjenu osetljivost prema sivoj plesni grožđa.

Ovo je značajna osobina jer sorta ima relativno zbijene grozdove, koji kod mnogih vinskih sorti predstavljaju povećan rizik za razvoj Botrytis cinerea.

Domaći stručni izvori Petru dosledno navode kao tolerantnu ili manje osetljivu prema sivoj truleži.

Ova osobina može biti posebno korisna kod kasnijih berbi, kada grožđe duže ostaje na čokotu.

Klima

Petra je stvorena u kontinentalnim uslovima Sremskih Karlovaca.

Odlikuje je dobra prilagođenost hladnim zimama i pouzdano sazrevanje u uslovima Fruške gore i severne Srbije.

Najvažniji klimatski rizik predstavljaju pozni prolećni mrazevi zbog ranog početka vegetacije.

Za kvalitet grožđa pogodna je dovoljno duga i sunčana završnica vegetacije koja omogućava razvoj visokog sadržaja šećera i intenzivne sortne arome.

Zemljište

Za Petru nije utvrđen jedan tip zemljišta koji bi se mogao smatrati univerzalno optimalnim.

Zbog velike prirodne bujnosti potrebno je voditi računa o plodnosti zemljišta.

Na veoma dubokim i plodnim zemljištima može razviti preterano snažnu vegetaciju, što povećava potrebu za zelenim radovima.

Dobro drenirani položaji umerenog potencijala rodnosti mogu olakšati održavanje ravnoteže između vegetacije, prinosa i kvaliteta grožđa.

Podloge

Izbor podloge kod Petre zavisi od konkretnih uslova vinograda.

Najvažniji faktori su:

bujnost zemljišta
sadržaj kreča
dostupnost vode
dubina zemljišta
planirani prinos
gustina sadnje

Pošto je Petra sama po sebi snažno bujna, na plodnim zemljištima treba izbegavati kombinacije koje bi dodatno podsticale preterani vegetativni rast.

Na suvljoj zemlji izbor podloge mora obezbediti dovoljno dobro snabdevanje vodom tokom vegetacije.

Kakvo vino daje Petra?

Petra daje visokokvalitetna, bogata i veoma aromatična bela vina.

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu opisuje njeno vino kao visokokvalitetno, bogato i sa veoma izraženom aromom.

Najprepoznatljivija osobina vina je izražen muskatni karakter. U domaćoj vinskoj literaturi aroma Petre opisivana je kao veoma snažna, fina i lako prepoznatljiva.

Petra zato pripada grupi sorti kod kojih sortna aromatika predstavlja centralni deo identiteta vina.

Aromatski profil Petre

Najsigurnija odrednica aromatskog profila Petre jeste intenzivna muskatna aroma.

Za razliku od neutralnih sorti, vino odmah pokazuje prepoznatljiv mirisni karakter.

U zavisnosti od zrelosti grožđa, vinifikacije i količine ostatka šećera, muskatni karakter može biti praćen cvetnim, zrelo-voćnim i začinskim nijansama. Kod vrlo zrelog grožđa i desertnih vina aromatika postaje još intenzivnija, sa većom punoćom i osećajem zrelosti.

Zbog nedovoljnog broja savremenih naučnih senzorskih istraživanja Petre nije opravdano definisati veoma preciznu univerzalnu listu pojedinačnih aroma za sva vina ove sorte.

Osnovna i pouzdano potvrđena osobina ostaje snažna i fina muskatna aromatika.

Petra i Traminac

Traminac je jedan od direktnih roditelja Petre.

Veza između dve sorte jasno se prepoznaje i u njihovoj aromatičnosti.

Obe mogu dati veoma mirisna, puna i bogata vina, ali Petra ima drugačiju naslednu osnovu i znatno bolju otpornost prema zimskim temperaturama i plamenjači. Petra počinje vegetaciju približno tri dana pre Traminca, a sazreva približno u isto vreme.

Po rodnosti ga, prema stručnim podacima, značajno nadmašuje.

Stilovi vina od Petre

Zbog visokog sadržaja šećera i snažne aromatike Petra je pogodna za više stilova vina.

Najznačajniji su:

suvo aromatično belo vino
polusuvo vino
poluslatko vino
prirodno slatko vino
desertno vino
kupaže sa neutralnijim sortama

Domaći stručni izvori posebno naglašavaju njen potencijal za proizvodnju prirodnih desertnih vina.

Kod slatkih stilova izražena sortna aroma i visok prirodni sadržaj šećera mogu dati veoma bogata vina.

Desertna vina od Petre

Desertni stil predstavlja jedan od najzanimljivijih izraza Petre.

Istorijski podaci iz Sremskih Karlovaca navode berbu veoma zrelog grožđa sa približno 25–26% šećera za proizvodnju vina sa oko 13–13,5% alkohola i približno 30–40 g/l neprevrelog šećera.

Ove vrednosti predstavljaju konkretan istorijski proizvodni primer, a ne obavezan tehnološki standard za sortu.

Visok sadržaj šećera i snažna aromatika omogućavaju vinaru da fermentaciju vodi prema suvom ili slatkom stilu, u zavisnosti od željenog vina.

Petra u kupažama

Intenzivna aromatika Petre omogućava njenu upotrebu i kao manjeg dela kupaže.

Domaća vinska literatura beleži praksu dodavanja Petre neutralnijim sortama radi povećanja aromatskog intenziteta i sadržaja šećera u širi. Čak i relativno mali udeo može imati primetan uticaj na konačnu aromu vina.

Ovakva upotreba posebno je zanimljiva kod vina kojima nedostaje primarna sortna aromatika.

Ipak, zbog snage mirisa Petre količina u kupaži mora biti pažljivo određena kako ne bi potpuno preuzela aromatski identitet vina.

Petra i Bermet

Petra se koristila i kao jedna od potencijalnih sirovina za proizvodnju aromatizovanih vina poput Bermeta.

Njena veoma snažna prirodna aroma i visok sadržaj šećera dobro odgovaraju stilu bogatih aromatizovanih vina.

Kod Bermeta, međutim, konačni aromatski profil zavisi prvenstveno od recepture i kombinacije vina sa biljnim i začinskim sastojcima.

Petra i rakija

Petra je zanimljiva i kao sirovina za destilaciju.

Zbog snažne primarne arome grožđa i visokog sadržaja šećera može dati veoma aromatičan vinski destilat.

Domaći izvori posebno navode da rakija proizvedena od Petre zadržava izražen aromatski karakter sorte.

Visok sadržaj šećera istovremeno povećava potencijalnu količinu alkohola koja se može dobiti fermentacijom grožđa.

Petra kao roditelj sorte Petka

Poseban značaj Petre u srpskom vinogradarstvu jeste njena uloga u daljem oplemenjivanju.

Petra je jedan od roditelja sorte Petka.

Petka je nastala ukrštanjem:

Petra × Bianca

Stvorena je takođe u Sremskim Karlovcima, a autori su Petar Cindrić, Nada Korać, Vladimir Kovač i Mira Medić.

Petka je od daljeg oplemenjivačkog programa dobila veoma dobru tolerantnost prema bolestima i veliku rodnost, dok se njena aromatika razlikuje od snažno aromatične Petre.

Petra kao deo oplemenjivačkog nasleđa Sremskih Karlovaca

Značaj Petre prevazilazi broj hektara na kojima se danas uzgaja.

Ona predstavlja jednu od sorti koje svedoče o dugoj tradiciji oplemenjivanja vinove loze u Sremskim Karlovcima.

Oplemenjivački program imao je za cilj stvaranje domaćih sorti prilagođenih kontinentalnim uslovima Srbije, sa boljom otpornošću i sposobnošću proizvodnje kvalitetnih vina.

Petra je posebno zanimljiva jer je kod nje veoma uspešno izražena aromatska komponenta.

Njeno vino nije neutralno i tehnološki anonimno, već ima veoma jasno prepoznatljiv karakter.

Rasprostranjenost u Srbiji

Petra je danas retka sorta.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije svrstava je tek na 85. mesto prema površini komercijalnih vinograda.

Najveće površine nalaze se u:

Sremskom rejonu
Bačkom rejonu
rejonu Telečka.

Prema istim podacima, prosečan komercijalni vinograd pod Petrom ima svega oko 0,06 hektara.

To pokazuje da se sorta danas najčešće pojavljuje u veoma malim zasadima.

Najveći deo evidentiranih površina nalazi se na nadmorskim visinama između 100 i 200 metara, a značajan deo zasada nalazi se na severnim ekspozicijama ili terenima bez izražene ekspozicije.

Petra i Fruška gora

Fruška gora ima posebno mesto u istoriji Petre.

Sorta je stvorena u Sremskim Karlovcima, a upravo Fruškogorsko vinogorje bilo je njeno prvo područje širenja.

Univerzitetska literatura iz perioda kada je sorta još bila relativno nova navodi da se proširila prvenstveno u Fruškogorskom vinogorju.

Kasnije se pojavila i u drugim delovima Vojvodine, ali njena istorijska veza sa Fruškom gorom ostaje najvažnija.

Zašto je Petra danas retka?

Iako ima nekoliko veoma zanimljivih osobina, Petra nikada nije postala široko rasprostranjena komercijalna sorta.

Njena velika bujnost zahteva više upravljanja vegetacijom, dok velika osetljivost prema pepelnici umanjuje prednost tolerantnosti prema plamenjači.

Istovremeno, domaće tržište dugo je bilo dominantno orijentisano prema poznatim međunarodnim sortama.

Petra je zato ostala prisutna uglavnom u manjim zasadima i kolekcijama, iako njene tehnološke i aromatske osobine pokazuju da poseduje vrlo specifičan vinski identitet.

Značaj Petre za srpsko vinogradarstvo

Petra je važna iz više razloga.

Ona je:

sorta stvorena u Srbiji
rezultat domaćeg oplemenjivačkog programa
veoma aromatična
dobar akumulator šećera
dobro otporna prema niskim zimskim temperaturama
tolerantna prema plamenjači
tolerantna prema sivoj plesni
roditelj sorte Petka
pogodna za proizvodnju desertnih vina

Iako se danas gaji na veoma malim površinama, Petra predstavlja važan deo domaće vinogradarske genetike i istorije oplemenjivanja vinove loze.

Slaganje vina od Petre sa hranom

Zbog snažne aromatike izbor hrane prvenstveno zavisi od količine ostatka šećera u vinu.

Suvi i polusuvi stilovi mogu dobro pratiti:

pačetinu
piletinu
ćuretinu
mekše sireve
aromatične sireve
blago začinjena jela
azijsku kuhinju
jela sa voćnim komponentama

Poluslatka i slatka vina pogodna su uz:

voćne deserte
kolače sa kajsijom ili breskvom
pite sa jabukama
vanila kremove
orašaste plodove
zrelije sireve

Snažna aroma Petre omogućava joj da prati i hranu sa izraženijim aromatskim karakterom.

Temperatura služenja

Suva i polusuva vina od Petre najbolje je služiti približno na 9–11 °C.

Poluslatka i desertna vina mogu se služiti nešto hladnija, približno na 8–10 °C.

Preterano niska temperatura može potisnuti upravo onu aromatiku koja predstavlja najveću vrednost sorte.

Kod bogatijih desertnih vina blago podizanje temperature u čaši omogućava postepeno otvaranje mirisa.

Potencijal odležavanja

Petra nije dovoljno široko komercijalno zastupljena da bi postojao precizno definisan standard dugovečnosti monosortnih vina.

Suvi aromatični stilovi verovatno najveću privlačnost pokazuju dok su njihove primarne arome još sveže i intenzivne.

Desertna vina imaju bolju osnovu za razvoj, zahvaljujući visokom sadržaju šećera, alkohola i ekstrakta.

Tokom sazrevanja sveža muskatna aromatika može postepeno prelaziti u zrelije, medne i začinske tonove.

Najvažnije karakteristike sorte Petra

Poreklo: Srbija
Mesto nastanka: Sremski Karlovci
Institucija: Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Autori: Petar Cindrić i Vladimir Kovač
Godina priznavanja: 1991.
Namena: bela vinska sorta
Roditelji: Kunbarat × Traminac
Tip porekla: novostvorena sorta složenog porekla
Čokot: veoma snažan
Lastari: brojni i dugi
Grozd: mali do srednje velik, zbijen
Bobica: mala, okrugla i sivkastozelena
Aroma bobice: veoma izražena
Početak vegetacije: oko tri dana pre Traminca
Sazrevanje: približno u vreme Traminca
Rodnost: dobra, viša od Traminca
Šećer: veoma visok, često preko 20%
Kiseline: srednje
Vino: bogato, visokokvalitetno i izrazito aromatično
Aromatski karakter: intenzivna fina muskatna aroma
Plamenjača: smanjena osetljivost
Pepelnica: velika osetljivost
Siva plesan: smanjena osetljivost
Zimske temperature: veoma dobra otpornost
Prolećni mraz: povećan rizik zbog ranog kretanja vegetacije
Poseban potencijal: poluslatka i prirodna desertna vina
Značaj u oplemenjivanju: roditelj sorte Petka
Rasprostranjenost: veoma mala, uglavnom u severnoj Srbiji

Često postavljana pitanja o Petri

Da li je Petra srpska sorta grožđa?

Da. Petra je novostvorena srpska bela vinska sorta nastala na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u Sremskim Karlovcima.

Da li je Petra autohtona sorta?

Ne u klasičnom značenju. Petra je domaća novostvorena sorta dobijena planskim ukrštanjem.

Od kojih sorti je nastala Petra?

Prema Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i Centru za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije, Petra je nastala ukrštanjem Kunbarata i Traminca.

Kada je priznata Petra?

Petra je priznata 1991. godine.

Ko je stvorio Petru?

Autori sorte su Petar Cindrić i Vladimir Kovač.

Kakvo vino daje Petra?

Daje bogata, visokokvalitetna i veoma aromatična bela vina sa izrazitim muskatnim karakterom.

Da li je Petra muskatna sorta?

Njeno vino ima veoma izraženu muskatnu aromu. Jedan od roditelja Petre je Traminac, a intenzivna aromatika predstavlja jednu od glavnih osobina sorte.

Da li Petra ima mnogo šećera?

Da. Petra veoma dobro nakuplja šećer. Redovno može imati više od 20% šećera u širi, a u dobrim uslovima dostiže i znatno više vrednosti.

Da li je Petra pogodna za slatka vina?

Da. Upravo je proizvodnja poluslatkih i prirodnih desertnih vina jedna od najzanimljivijih mogućnosti ove sorte.

Kada sazreva Petra?

Sazreva približno u isto vreme kao Traminac, mada vegetaciju započinje nekoliko dana ranije.

Da li je Petra otporna na mraz?

Ima veoma dobru otpornost prema niskim zimskim temperaturama i u domaćim izvorima se navodi da u tom pogledu može nadmašiti Rajnski rizling.

Da li je Petra otporna na bolesti?

Pokazuje smanjenu osetljivost prema plamenjači i sivoj plesni, ali je jako osetljiva na pepelnicu.

Zašto su prolećni mrazevi problem za Petru?

Zato što relativno rano započinje vegetaciju. Mladi lastari koji se rano razviju mogu biti oštećeni poznim prolećnim mrazevima.

Da li se Petra još gaji u Srbiji?

Da, ali na veoma malim površinama. Najveći deo komercijalnih zasada nalazi se u Sremskom, Bačkom i rejonu Telečka.

Koja je srpska sorta nastala od Petre?

Petra je jedan od roditelja Petke, koja je nastala ukrštanjem Petre i Bianche.