Srpska bela sorta za kvalitetna vina i vinogradarstvo sa smanjenom zaštitom

Petka je novostvorena bela vinska sorta iz Srbije, nastala na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u Sremskim Karlovcima. Dobijena je ukrštanjem sorti Petra i Bianca, sa ciljem stvaranja sorte koja će objediniti dobru rodnost, visok sadržaj šećera, kvalitet vina i povećanu tolerantnost prema najvažnijim gljivičnim bolestima vinove loze.

Autori Petke su Petar Cindrić, Nada Korać, Vladimir Kovač i Mira Medić. Prema zvaničnom Registru priznatih sorti poljoprivrednog bilja Republike Srbije, Petka je priznata 2001. godine.

Petka je veoma bujna i rodna sorta, sa srednje velikim, uglavnom zbijenim grozdovima i žutozelenim bobicama. Redovno postiže visok sadržaj šećera uz umeren sadržaj kiselina, a od nje se proizvode harmonična kvalitetna bela vina. Posebnu vrednost predstavlja njena tolerantnost prema plamenjači i pepelnici i otpornost prema sivoj truleži, zbog čega pripada grupi domaćih sorti namenjenih proizvodnji grožđa uz značajno smanjenu upotrebu sredstava za zaštitu bilja.

Poreklo i nastanak sorte Petka

Petka je nastala u Sremskim Karlovcima, jednom od najvažnijih centara oplemenjivanja vinove loze u Srbiji.

Tokom druge polovine 20. veka stručnjaci tadašnjeg Instituta, a kasnije Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, intenzivno su radili na stvaranju novih vinskih i stonih sorti. Jedan od glavnih ciljeva bio je da se kvalitet evropske vinove loze poveže sa većom otpornošću prema bolestima, zimskim temperaturama i drugim nepovoljnim uslovima.

Petka je nastala iz kombinacije:

Petra × Bianca

Petra je domaća novostvorena bela vinska sorta, dok je Bianca mađarska sorta poznata po povećanoj otpornosti prema gljivičnim bolestima.

Petka je stoga nastala planskim oplemenjivanjem, a ne spontanom selekcijom iz starih vinograda. Zbog toga se pravilno opisuje kao novostvorena domaća ili srpska sorta, a ne kao autohtona sorta u klasičnom značenju tog pojma.

Ko je stvorio Petku?

Autori sorte Petka su:

Petar Cindrić
Nada Korać
Vladimir Kovač
Mira Medić

Sorta je stvorena na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u Sremskim Karlovcima.

Zvanični Registar priznatih sorti Republike Srbije navodi 2001. kao godinu njenog priznavanja, uz datum rešenja 31. avgust 2001. godine.

Petka pripada generaciji domaćih sorti stvorenih u Karlovcima radi smanjenja zavisnosti vinograda od intenzivne hemijske zaštite. U istoj grupi nalaze se i Bačka, Rubinka, Panonia, Morava i druge sorte nastale kroz oplemenjivački program novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Genetsko poreklo Petke

Nasledna osnova Petke veoma je složena.

U univerzitetskoj literaturi navodi se da pored većeg broja sorti Vitis vinifera u njenom rodoslovlju postoji genetski materijal različitih vrsta roda Vitis, prenet kroz ranije Seyve-Villard i Seibel hibride.

Takvo poreklo rezultat je dugotrajnog oplemenjivačkog procesa.

Osnovna ideja nije bila proizvodnja jednostavnog hibrida već višestrukim ukrštanjima spojiti kvalitet vina sa osobinama koje klasičnim sortama Vitis vinifera često nedostaju – pre svega većom tolerantnošću prema plamenjači, pepelnici i niskim temperaturama.

Jedan roditelj, Petra, donosi značajan deo karakteristika kvalitetne vinske sorte, dok je Bianca u evropskim oplemenjivačkim programima korišćena prvenstveno kao važan izvor otpornosti.

Petka i interspecies sorte

Petka se u domaćoj stručnoj literaturi tradicionalno svrstava među interspecies vinske sorte.

Pod ovim nazivom podrazumevaju se sorte u čijem složenom rodoslovlju, pored evropske vinove loze Vitis vinifera, učestvuju i druge vrste roda Vitis.

Takvi programi oplemenjivanja razvijeni su prvenstveno radi stvaranja sorti koje mogu da daju kvalitetno grožđe uz manji broj tretmana protiv gljivičnih bolesti.

Savremene sorte ovog tipa značajno se razlikuju od prvih generacija direktnih hibrida nastalih tokom 19. i početkom 20. veka. Višestrukim ukrštanjima i selekcijom nastojalo se da se očuva kvalitet vina, dok se otpornost drugih vrsta zadrži kao agronomska prednost.

Petka je upravo jedan od rezultata tog pristupa u srpskom oplemenjivanju vinove loze.

Ampelografske karakteristike

Petka formira veoma bujan čokot.

Lastari su snažni, a velika vegetativna snaga čini pravilno upravljanje krošnjom važnim delom njenog gajenja.

List se u međunarodnim ampelografskim opisima navodi kao manji, slabo usečen do petorežnjevit, sa otvorenim peteljkinim sinusom. Sa donje strane lista nema izražene maljavosti.

Najpouzdaniji domaći stručni opisi posebno ističu karakteristike grozda i bobica, rodnost, fenologiju i otpornost, jer su upravo te osobine bile najvažnije tokom selekcije sorte.

Grozd i bobica

Grozd Petke je:

srednje veličine
valjkast
zbijen

Bobice su:

okrugle
žutozelene
sočne
neutralne arome

Univerzitetska literatura upravo neutralnu aromu bobice navodi kao karakterističnu osobinu Petke.

To je važna razlika u odnosu na njenog roditelja Petru, koja može imati veoma izraženu aromatiku.

Petka zato nije muskatna niti izrazito aromatična sorta. Njena vrednost u vinu više se zasniva na dobroj zrelosti grožđa, ravnoteži, strukturi i harmoniji nego na snažnom primarnom sortnom mirisu.

Bujnost

Jedna od najuočljivijih karakteristika Petke jeste veoma velika bujnost.

Čokot razvija snažnu vegetaciju, pa je pravilno određivanje opterećenja rodnim okcima veoma važno.

Prevelika bujnost može dovesti do:

zasenjivanja grožđa
zadržavanja vlage unutar špalira
slabije osvetljenosti listova
otežanog sazrevanja grožđa
povećane potrebe za zelenim radovima

Zbog toga Petka zahteva dobru ravnotežu između vegetativnog razvoja i količine roda.

Njena prirodno velika rodnost može, sa druge strane, pomoći da se snažan rast čokota delimično uravnoteži odgovarajućim opterećenjem.

Rodnost

Petka je sorta velike rodnosti.

Posebno zanimljiva osobina je dobra rodnost lastara razvijenih iz suočica, odnosno pomoćnih pupoljaka. To povećava njen proizvodni potencijal i može biti korisno u godinama kada dođe do oštećenja dela glavnih pupoljaka.

Veliki proizvodni potencijal, međutim, zahteva kontrolu.

Kod proizvodnje kvalitetnog vina nije cilj maksimalan mogući rod, već postizanje ravnoteže između:

broja grozdova
lisne površine
sadržaja šećera
kiselina
zdravstvenog stanja grožđa

Kod veoma opterećenih čokota kvalitet grožđa može biti slabiji bez obzira na genetski potencijal sorte.

Rezidba

Za Petku se preporučuje mešovita rezidba i uzgojni oblik tipa jednogubog Guyota.

U domaćoj stručnoj praksi preporučuje se rodni luk sa približno 8 do 12 okaca, uz pažljivo prilagođavanje ukupnog opterećenja snazi čokota i uslovima konkretnog vinograda.

Pošto je Petka veoma bujna i rodna, broj ostavljenih okaca ne može se određivati samo prema maksimalnoj rodnosti.

Važni su i:

starost čokota
plodnost zemljišta
razmak sadnje
podloga
dostupnost vode
položaj vinograda
planirani kvalitet vina

Fenologija

Petka relativno rano počinje vegetaciju.

Prema podacima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vegetaciju započinje nešto pre Rajnskog rizlinga.

Grožđe sazreva u drugoj epohi.

Ovakav termin sazrevanja odgovara kontinentalnim uslovima severne Srbije, gde Petka uspeva da dostigne dobru tehnološku zrelost i visok sadržaj šećera pre pojave nepovoljnih kasnojesenjih uslova.

U nekim stručnim opisima navodi se sazrevanje tokom prve polovine septembra, mada konkretan termin zavisi od godine, položaja, prinosa i klimatskih uslova.

Šećeri

Petka veoma dobro akumulira šećer.

Domaći stručni izvori navode da redovno dostiže više od 20% šećera u širi.

To je važna tehnološka osobina jer omogućava proizvodnju potpuno zrelih vina sa dobrom punoćom i odgovarajućim potencijalnim alkoholom.

Visok sadržaj šećera posebno je značajan u hladnijim godinama i kontinentalnim vinogradarskim uslovima, gde pojedine sorte mogu imati problem da dostignu punu tehnološku zrelost.

Kod Petke dobra akumulacija šećera predstavlja relativno stabilnu sortnu osobinu.

Kiseline

Uz visok sadržaj šećera Petka ima srednji do umeren sadržaj ukupnih kiselina.

Ovo je jedna od ključnih razlika između nje i sorti koje prirodno zadržavaju veoma visoku kiselost i pri punoj zrelosti.

Upravo odnos šećera i umerenih kiselina doprinosi stilu vina koje domaća literatura opisuje kao harmonično.

U toplijim godinama određivanje pravog termina berbe posebno je važno kako bi vino sačuvalo dovoljno svežine.

Klima

Petka je nastala i selekcionisana u kontinentalnim uslovima Sremskih Karlovaca.

Dobro sazrevanje, relativno dobra otpornost prema niskim temperaturama i povećana tolerantnost prema gljivičnim bolestima čine je pogodnom za različita kontinentalna vinogradarska područja Srbije.

Njena veoma velika bujnost zahteva pažnju na toplim i plodnim položajima.

U takvim uslovima previše snažan vegetativni rast može zahtevati intenzivnije upravljanje lisnom masom.

Sa druge strane, sorta može biti zanimljiva u područjima u kojima veća količina padavina povećava pritisak plamenjače i pepelnice, jer upravo prema tim bolestima pokazuje bolju tolerantnost od velikog broja klasičnih evropskih sorti.

Zemljište

Petka nije vezana za samo jedan tip zemljišta.

Kod izbora položaja posebno je važno imati u vidu njenu veliku bujnost.

Veoma duboka, plodna i dobro snabdevena zemljišta mogu dodatno pojačati vegetativni rast, pa je na takvim položajima potrebna pažljiva kontrola prinosa i zelene mase.

Dobro drenirana zemljišta umerenog potencijala rodnosti mogu olakšati održavanje ravnoteže čokota.

Podloge

U najvažnijim domaćim opisima Petke ne izdvaja se jedna određena podloga kao standard za ovu sortu.

Izbor se zato prilagođava zemljištu i uslovima vinograda.

Kod veoma bujne sorte kao što je Petka posebno se vodi računa o kombinaciji sorte, podloge i plodnosti zemljišta. Previše bujna podloga na veoma plodnom položaju može dodatno povećati vegetativni rast, dok na suvljoj i siromašnijoj zemlji izbor mora omogućiti dovoljno dobro ukorenjavanje i stabilno snabdevanje čokota vodom.

Otpornost prema plamenjači

Povećana tolerantnost prema plamenjači jedna je od najvažnijih osobina Petke.

U domaćim publikacijama može se naći opis od srednje otpornosti do visoke tolerantnosti, što pokazuje da rezultat zavisi od uslova i kriterijuma ocenjivanja. Univerzitetski udžbenik navodi srednju otpornost, dok publikacije posvećene sortama pogodnim za organsku proizvodnju Petku opisuju kao visoko tolerantnu.

U praktičnom smislu najvažnije je da Petka omogućava značajno smanjenje intenziteta zaštite u odnosu na izrazito osetljive Vitis vinifera sorte.

Tolerantnost, međutim, ne predstavlja apsolutnu imunost.

Otpornost prema pepelnici

Slična situacija postoji i kod pepelnice.

Petka pokazuje znatno bolju tolerantnost nego veliki broj tradicionalnih vinskih sorti.

Domaći stručni materijali namenjeni organskoj proizvodnji svrstavaju je među sorte koje se mogu gajiti uz izrazito redukovanu zaštitu, a u pojedinim godinama i bez klasične zaštite protiv gljivičnih bolesti.

Nivo potrebne zaštite zavisi od pritiska bolesti, vremenskih uslova, položaja vinograda i načina vođenja vegetacije.

Otpornost prema sivoj truleži

Petka pokazuje dobru otpornost prema sivoj truleži grožđa, odnosno Botrytis cinerea.

Ovo je posebno značajno jer ima zbijene grozdove, koji kod mnogih drugih sorti povećavaju opasnost od truljenja.

Domaći izvori dosledno navode otpornost Petke prema sivoj truleži kao jednu od njenih važnih agronomskih prednosti.

Dobra otpornost grožđa olakšava održavanje zdravstvenog stanja tokom završnog perioda sazrevanja.

Otpornost prema niskim temperaturama

Otpornost Petke prema niskim zimskim temperaturama opisuje se kao relativno dobra.

To je značajna osobina za kontinentalna vinogradarska područja Srbije, posebno ona u kojima zimski minimumi mogu predstavljati ograničavajući faktor.

Nije reč o apsolutnoj otpornosti na veoma niske temperature, ali Petka je tokom selekcije birana i prema sposobnosti da bolje podnosi stresne kontinentalne uslove.

Petka i organsko vinogradarstvo

Jedan od najvažnijih razloga za stvaranje Petke bila je mogućnost proizvodnje grožđa sa manjom količinom sredstava za zaštitu bilja.

Na Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima Petka je svrstana među preporučene vinske sorte za organsku proizvodnju, zajedno sa Bačkom, Rubinkom, Panoniom, Moravom i drugim novostvorenim sortama.

Njena tolerantnost može omogućiti:

manji broj tretmana
manju potrošnju fungicida
manji broj prolazaka traktora
manju potrošnju goriva
niže troškove zaštite
manje opterećenje životne sredine

Zbog toga je Petka zanimljiva ne samo sa aspekta sortimenta već i kao deo razvoja održivijeg vinogradarstva u Srbiji.

Da li Petka može da se gaji bez prskanja?

U pojedinim domaćim stručnim publikacijama navodi se da Petka u odgovarajućim godinama može uspešno da se gaji bez klasične hemijske zaštite protiv gljivičnih bolesti, dok je u godinama sa veoma visokim pritiskom patogena potrebna redukovana zaštita.

Zato je preciznije govoriti o tolerantnoj sorti pogodnoj za značajno smanjenje zaštite nego o potpuno imunoj sorti.

Upravljanje vinogradom, klimatski uslovi i zdravstveno stanje zasada i dalje ostaju važni.

Kakvo vino daje Petka?

Petka daje kvalitetna, harmonična bela vina.

To je najčešći opis njenog vinskog karaktera u domaćoj stručnoj literaturi.

Visok sadržaj šećera doprinosi punoći i alkoholnom potencijalu, dok umeren sadržaj kiselina može dati meku i zaokruženu strukturu.

Petka nije izrazito aromatična sorta.

Bobice imaju neutralnu aromu, pa se kvalitet vina ne zasniva na dominantnom muskatnom ili izrazito sortnom mirisu, već na ravnoteži, čistoti, strukturi i harmoniji.

To je čini pogodnom i za monosortna vina i za kupaže u kojima može doprineti punoći i strukturi bez preuzimanja kompletnog aromatskog identiteta vina.

Aromatski profil vina

Za Petku ne postoji dovoljno široko naučno definisan senzorski profil koji bi opravdao preciznu listu pojedinačnih aroma poput one koja postoji za Sauvignon Blanc, Traminac ili Muscat.

Stručni izvori bobicu opisuju kao neutralnu, a vino kao harmonično i kvalitetno.

Zbog toga se Petka ne može svrstati među primarno aromatične sorte.

Konkretne voćne, cvetne ili druge nijanse u vinu u velikoj meri zavise od:

položaja
termina berbe
temperature fermentacije
izbora kvasca
dužine odležavanja
kontakta sa talogom
drugih sorti u kupaži

Njena glavna sortna vrednost je u dobrom tehnološkom sastavu grožđa i sposobnosti da daje skladno belo vino.

Stilovi vina

Osnovni stil Petke predstavlja suvo belo vino.

Zbog visokog potencijala šećera sorta se može koristiti i za vina sa većom punoćom, dok umerena kiselost zahteva pažljivo određivanje trenutka berbe.

Petka se u Srbiji koristi i u kupažama.

Jedan primer je Eva vinarije Milijan Jelić, gde Petka učestvuje uz Sauvignon Blanc i Pinot Grigio. Vinarija Milijan Jelić navodi Petku među belim sortama koje gaji u svojim vinogradima u okolini Valjeva.

Petka se koristi i za slatke stilove. Vinarija Vindulo proizvodi vino Slatka Eva od prezrelog grožđa Kosmopolite, Petre i Petke, pri čemu Petka čini deo kupaže kasne berbe.

Ovi primeri pokazuju da sorta ima tehnološku širinu i može imati ulogu u potpuno različitim stilovima vina.

Petka i Petra

Petra je jedan od direktnih roditelja Petke.

Ipak, njihove vinske osobine nisu iste.

Petra je poznata po veoma izraženoj aromi i može davati aromatična, pa i poluslatka vina. Petka ima neutralniju aromu bobice i daje harmonična bela vina.

Petka je od oplemenjivačkog programa dobila i veoma značajnu tolerantnost prema gljivičnim bolestima, koja predstavlja jednu od njenih ključnih praktičnih prednosti.

Petka, Bačka i Rubinka

Petka, Bačka i Rubinka imaju veoma blisko poreklo.

Sve su nastale iz iste roditeljske kombinacije:

Petra × Bianca

Ipak, selekcionisane su kao zasebne sorte jer su pokazivale različite morfološke, fenološke i proizvodne osobine.

Petka i Bačka sazrevaju u drugoj epohi, dok Rubinka sazreva kasnije. Sve tri selekcionisane su i zbog povećane tolerantnosti prema gljivičnim bolestima i pogodnosti za proizvodnju belih vina.

Ova grupa predstavlja važan deo oplemenjivačkog nasleđa Sremskih Karlovaca.

Klonska selekcija

Petka je kao sorta upisana u zvanični Registar priznatih sorti Republike Srbije.

U dostupnom registru iz 2025. godine uz naziv Petka nisu posebno navedeni priznati klonovi, za razliku od određenih drugih vinskih sorti kod kojih su klonske selekcije navedene pojedinačno.

Osnovni sortni materijal Petke vezan je za oplemenjivački program Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Rasprostranjenost

Petka nikada nije postala masovno zastupljena sorta.

Najveći istorijski značaj ima u Vojvodini i u okviru zasada i kolekcija povezanih sa Sremskim Karlovcima, gde je i nastala.

Vremenom je pronašla mesto i u drugim vinogradarskim delovima Srbije.

Dobar primer je područje oko Valjeva, gde Vinarija Milijan Jelić navodi Petku među sortama zasađenim u svojim vinogradima.

Sorta je evidentirana i među vinskim sortama koje se danas koriste u proizvodnji vina u Srbiji.

Njena površina ostaje mala u poređenju sa vodećim međunarodnim sortama, ali je značaj Petke mnogo veći od samog broja hektara jer predstavlja deo domaćeg naučnog i oplemenjivačkog nasleđa.

Značaj Petke za srpsko vinogradarstvo

Petka predstavlja važan korak u razvoju domaćih sorti namenjenih održivijoj proizvodnji.

Njene najznačajnije osobine su:

srpsko poreklo
velika rodnost
visok sadržaj šećera
harmonično belo vino
povećana tolerantnost prema plamenjači
povećana tolerantnost prema pepelnici
otpornost prema sivoj truleži
relativno dobra otpornost prema niskim temperaturama
mogućnost redukovane zaštite
pogodnost za organski pristup proizvodnji

U vremenu kada smanjenje upotrebe pesticida postaje jedan od ključnih ciljeva evropskog vinogradarstva, sorte poput Petke ponovo dobijaju na značaju.

Program iz Sremskih Karlovaca pokazuje da je domaća nauka na ovom problemu radila decenijama pre nego što su tolerantne sorte postale jedna od centralnih tema savremenog evropskog vinogradarstva.

Slaganje Petke sa hranom

Suva bela vina od Petke, zbog harmonične strukture, umerenih kiselina i neutralnijeg sortnog karaktera, mogu dobro pratiti:

rečnu ribu
belu morsku ribu
piletinu
ćuretinu
svinjetinu u lakšim sosovima
rižoto
testenine sa svetlim sosovima
mlade sireve
povrće
lagana predjela

Kod kupaža slaganje sa hranom zavisi i od ostalih sorti koje učestvuju u vinu.

Slatki stilovi i vina od kasnije branog grožđa pogodniji su za deserte, voćne kolače i zrelije sireve.

Temperatura služenja

Suva bela vina u kojima dominira Petka najbolje je služiti približno na 9–12 °C.

Lakša i mlađa vina mogu se služiti nešto hladnija, dok puniji stilovi bolje pokazuju strukturu na temperaturi bližoj 11–12 °C.

Slatka vina od Petke ili kupaže sa prezrelim grožđem mogu se služiti približno na 8–10 °C.

Potencijal odležavanja

Petka nije dovoljno široko komercijalno zastupljena da bi postojao jasno definisan međunarodni standard njenog potencijala odležavanja.

Njena dobra akumulacija šećera omogućava proizvodnju vina sa odgovarajućom punoćom, ali umerene kiseline znače da potencijal za dugo sazrevanje u velikoj meri zavisi od termina berbe, prinosa i načina vinifikacije.

Najveći broj klasičnih suvih vina od Petke prirodno je usmeren ka mlađoj i srednjoročnoj konzumaciji, dok koncentrisaniji i slatki stilovi mogu imati drugačiji razvojni potencijal.

Najvažnije karakteristike sorte Petka

Poreklo: Srbija
Mesto nastanka: Sremski Karlovci
Institucija: Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Autori: Petar Cindrić, Nada Korać, Vladimir Kovač i Mira Medić
Godina priznavanja: 2001.
Namena: bela vinska sorta
Roditelji: Petra × Bianca
Tip porekla: novostvorena sorta složenog međuvrsnog porekla
Bujnost: veoma velika
Rodnost: velika
Vegetacija: počinje nešto pre Rajnskog rizlinga
Sazrevanje: druga epoha
Grozd: srednje velik, valjkast i zbijen
Bobice: okrugle, žutozelene i sočne
Aroma bobice: neutralna
Šećer: visok, redovno preko 20%
Kiseline: srednje do umerene
Vino: harmonično i kvalitetno belo vino
Plamenjača: povećana tolerantnost
Pepelnica: povećana tolerantnost
Siva trulež: dobra otpornost
Niske temperature: relativno dobra otpornost
Zaštita: pogodna za značajno redukovanu zaštitu
Organska proizvodnja: pogodna
Rasprostranjenost: uglavnom Srbija, na malim površinama
Status: priznata domaća vinska sorta

Često postavljana pitanja o Petki

Da li je Petka srpska sorta grožđa?

Da. Petka je novostvorena srpska bela vinska sorta nastala na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na Oglednom polju u Sremskim Karlovcima.

Da li je Petka autohtona sorta?

Ne u klasičnom značenju pojma autohtona sorta. Petka je domaća novostvorena sorta nastala planskim ukrštanjem Petre i Bianche.

Kada je Petka priznata?

Prema zvaničnom Registru priznatih sorti Republike Srbije, Petka je priznata 2001. godine.

Ko je stvorio Petku?

Autori su Petar Cindrić, Nada Korać, Vladimir Kovač i Mira Medić.

Od kojih sorti je nastala Petka?

Petka je dobijena ukrštanjem domaće sorte Petra i mađarske sorte Bianca.

Kakav je čokot Petke?

Veoma je bujan i odlikuje se velikom rodnošću.

Kakav je grozd Petke?

Grozd je srednje veličine, valjkast i uglavnom zbijen. Bobice su okrugle, žutozelene i sočne.

Kada sazreva Petka?

Sazreva u drugoj epohi. Vegetaciju počinje nešto pre Rajnskog rizlinga.

Koliko šećera može da nakupi?

Domaći stručni izvori navode da redovno postiže više od 20% šećera u širi.

Kakve kiseline ima Petka?

Sadržaj kiselina najčešće se opisuje kao srednji ili umeren.

Kakvo vino daje Petka?

Daje harmonična, kvalitetna bela vina. Nije izrazito aromatična sorta i bobice imaju neutralan sortni karakter.

Da li je Petka otporna na plamenjaču?

Pokazuje povećanu tolerantnost prema plamenjači, što omogućava značajno smanjenje intenziteta zaštite.

Da li je Petka otporna na pepelnicu?

Pokazuje dobru do visoku tolerantnost prema pepelnici, u zavisnosti od uslova i kriterijuma ispitivanja.

Da li je Petka otporna na sivu trulež?

Da. Otpornost prema sivoj truleži grožđa jedna je od njenih važnih osobina.

Može li Petka da se koristi u organskom vinogradarstvu?

Da. Petka je upravo jedna od domaćih sorti izdvojenih kao pogodna za organsku proizvodnju i vinogradarstvo sa redukovanom zaštitom.

Da li se Petka još uvek gaji u Srbiji?

Da. Iako nije široko rasprostranjena, Petka je prisutna u savremenim srpskim vinogradima i koristi se za proizvodnju vina, samostalno ili kao deo kupaža.