Elegantna bela sorta iz porodice Pinota

 

Pinot Blanc je bela vinska sorta iz velike porodice Pinota, poznata po elegantnim, diskretno aromatičnim vinima, finoj kiselosti i sposobnosti da se izrazi u veoma različitim stilovima – od lakih i svežih suvih vina do ozbiljnih vina odležavanih u drvetu i penušavih vina.

U zemljama nemačkog govornog područja poznat je kao Weißburgunder ili Weisser Burgunder, u Italiji kao Pinot Bianco, dok se u Srbiji koriste nazivi Pinot Blanc, Pino blan, Beli pinot i Burgundac beli. U zvaničnom srpskom sortimentu osnovni naziv je Pinot Blanc.

Pinot Blanc je veoma blisko povezan sa Pinot Noirom i Pinot Grisom. Savremena genetika potvrđuje da pripada istoj mutacionoj porodici, pri čemu se razlikuju prvenstveno po boji pokožice bobice.

Poreklo Pinot Blanca

Pinot Blanc se u međunarodnim bazama vodi kao sorta francuskog porekla. VIVC mu dodeljuje broj 9272, a njegovo poreklo opisuje kao mutaciju Pinot Noira. Foundation Plant Services Univerziteta Kalifornije u Davisu takođe kao zemlju porekla navodi Francusku.

Tačno mesto i trenutak nastanka prve bele mutacije nije moguće potpuno pouzdano rekonstruisati. Pinot Blanc pripada veoma staroj porodici Pinota, u kojoj su se tokom dugog vegetativnog razmnožavanja spontano pojavljivale promene boje bobica.

Francuski PlantGrape ga jednostavno definiše kao belu mutaciju Pinot Noira.

Pinot Noir, Pinot Gris i Pinot Blanc

Odnos između ove tri sorte jedan je od najzanimljivijih primera somatskih mutacija kod vinove loze.

Pinot Noir predstavlja tamnopokožičnu formu. Pinot Gris ima sivoružičastu do bakarnu pokožicu, dok Pinot Blanc razvija zelenožute bobice.

DNK analizom standardnih mikrosatelitskih markera ove forme praktično imaju isti osnovni profil, što potvrđuje njihovo poreklo iz iste sortne linije. U praksi se, međutim, tretiraju kao zasebne sorte zbog različite boje grožđa, vinskog karaktera i načina proizvodnje.

Nemački Institut za vino Pinot Blanc opisuje kao nastavak mutacione linije Pinot Noir → Pinot Gris → Pinot Blanc.

Pinot Blanc nije Chardonnay

Pinot Blanc i Chardonnay dugo su se međusobno mešali u vinogradima.

Razlog je velika sličnost čokota, listova, grozdova i bobica, naročito pre sazrevanja.

U Alzasu se navodi da je Pinot Blanc tek 1896. godine zvanično jasno razdvojen od Chardonnaya nakon ampelografskih ispitivanja. Sorta je prethodno identifikovana u Burgundiji, u Chassagne-Montrachetu i Nuits-Saint-Georgesu.

Genetski, međutim, Pinot Blanc i Chardonnay nisu ista sorta.

Pinot Blanc pripada direktnoj mutacionoj liniji Pinota, dok Chardonnay ima zasebno genetsko poreklo.

Istorija sorte

Nemački zvanični izvori navode da je bela forma Pinota poznata još od 14. veka.

Francuski izvori daju nešto drugačiju istorijsku perspektivu, savremeni Pinot Blanc kao jasno izdvojena sorta od Chardonnaya identifikovan je tek krajem 19. veka.

Ove dve tvrdnje nisu nužno suprotstavljene.

Beli oblici Pinot porodice postojali su vekovima, ali je precizno ampelografsko razlikovanje između Pinot Blanca, Chardonnaya i drugih sličnih belih sorti postalo pouzdano tek razvojem savremene ampelografije.

Sinonimi

Najvažniji međunarodni nazivi sorte su:

• Pinot Blanc
• Weißburgunder
• Weisser Burgunder
• Pinot Bianco
• Beli pinot
• Burgundac beli
• Pino blan
• Pinot beli
• Rulandské biele

PlantGrape kao zvanične evropske nazive navodi Beli pinot u Sloveniji, Pinot Bianco u Italiji i na Malti, Rulandské biele u Slovačkoj i Weisser Burgunder u Nemačkoj i Austriji.

Foundation Plant Services navodi više od stotinu istorijskih i regionalnih sinonima, među kojima su i Burgundac beli, Weissburgunder i Pinot Bianco.

Ampelografske karakteristike

Pinot Blanc je ampelografski veoma sličan Pinot Noiru.

PlantGrape navodi da se osnovni opis praktično podudara sa Pinot Noirom, osim boje zrelih bobica. Listovi Pinot Blanca često imaju nešto manje izražene režnjeve nego kod Pinot Grisa i Pinot Noira. Odrasli list je najčešće srednje veličine, tamnozelen i može biti ceo ili blago trorežnjevit do petorežnjevit.

U vinogradu je pre šarka veoma teško pouzdano razlikovati Pinot Blanc od Pinot Grisa i Pinot Noira samo na osnovu vegetativnih delova.

Razlika postaje očigledna kada bobice počnu da dobijaju konačnu boju.

Grozd

Grozd Pinot Blanca je mali do srednje veličine.

PlantGrape ga opisuje kao mali do srednji, dok domaći stručni izvor navodi srednje krupan, zbijen, valjkast ili nepravilnog oblika.

U praksi je grozd često:

• cilindričan
• kompaktan
• mali do srednji
• ponekad blago krilat

Zbijenost grozda predstavlja važnu agronomsku osobinu jer može povećati rizik od sive truleži u vlažnim uslovima.

Bobica

Bobice su male i uglavnom okrugle.

U punoj zrelosti pokožica je zelenožuta do žutozelena. Domaći opis navodi tanku pokožicu, što zajedno sa zbijenim grozdom doprinosi povećanoj osetljivosti prema Botrytisu. Meso je sočno i neutralnog ukusa.

Pinot Blanc ne pripada izrazito aromatičnim sortama poput Muscata, Traminca ili Sauvignon Blanca.

Njegova vrednost više se zasniva na finoći, strukturi, kiselosti i teksturi nego na intenzivnom primarnom mirisu grožđa.

Bujnost

PlantGrape Pinot Blanc opisuje kao prilično bujnu sortu sa redovnom rodnošću.

Domaći stručni podaci daju nešto umereniju ocenu i čokot opisuju kao srednje bujan. Razlika je razumljiva jer bujnost veoma zavisi od:

• podloge
• plodnosti zemljišta
• dostupnosti vode
• klime
• opterećenja rodom

U plodnim i dubokim zemljištima Pinot Blanc može razviti snažniju vegetaciju.

Rodnost

Pinot Blanc ima relativno redovnu rodnost.

PlantGrape navodi da je produktivniji od Pinot Grisa i Pinot Noira. U domaćim uslovima prinos se opisuje kao osrednji. Na konačni prinos veoma snažno utiče zdravstveno stanje grožđa, posebno zbog osetljivosti na sivu trulež.

Zato visoka potencijalna rodnost ne znači da svake godine mora biti ostvaren veliki prinos.

Fenologija

Prema savremenim PlantGrape podacima, Pinot Blanc kreće sa pupoljenjem približno jedan dan nakon Chasselasa.

Grožđe sazreva približno nedelju i po nakon Chasselasa, što ga u njihovoj međunarodnoj referentnoj skali svrstava među ranije sorte. U srpskoj ampelografskoj klasifikaciji Pinot Blanc sazreva u drugoj epohi.

Ove dve klasifikacije koriste različite referentne sisteme i zato ih ne treba posmatrati kao kontradiktorne.

Pinot Blanc i pitanje „kasnog sazrevanja“

U pojedinim nemačkim izvorima Weißburgunder se opisuje kao sorta sa dugim periodom sazrevanja i sposobnošću postizanja visokih vrednosti šećera.

To ne znači da je Pinot Blanc u međunarodnoj fenološkoj klasifikaciji izrazito kasna sorta.

Preciznije je reći da u toplijim i kvalitetnim položajima može dugo ostati na čokotu i nastaviti da povećava zrelost, dok mu osnovno fiziološko sazrevanje nastupa relativno rano do srednje rano.

Klima

Pinot Blanc najbolje rezultate daje u umerenim i hladnijim vinogradarskim klimama, ali zahteva dovoljno toplote da potpuno sazri.

Nemački Institut za vino navodi da dobro odgovara toplim, dubokim i kvalitetnim zemljištima i suvim, dobro izloženim položajima.

U Južnom Tirolu postiže odlične rezultate i na većim nadmorskim visinama, čak do oko 800 metara, gde hladnije noći pomažu očuvanju kiselina.

Zbog toga nije opravdano svesti Pinot Blanc samo na hladne ili samo na tople položaje.

Najvažnija je ravnoteža između potpune zrelosti i očuvane svežine.

Zemljište

Pinot Blanc dobro reaguje na duboka zemljišta.

PlantGrape navodi da mu odgovaraju dublja i relativno topla zemljišta, uključujući kamenitije položaje. Nemački izvori takođe izdvajaju duboka i snažna tla.

Ne postoji jedan univerzalni tip zemljišta koji je jedini pogodan za sortu.

U različitim regionima odlična vina nastaju na krečnjačkim, glinovitim, šljunkovitim, morenskim i drugim dobro dreniranim zemljištima.

Hlorozа

PlantGrape navodi blagu osetljivost Pinot Blanca prema hlorozi.

Ovaj problem posebno može doći do izražaja na zemljištima sa visokim sadržajem aktivnog kreča, gde biljka otežano usvaja gvožđe. Simptomi se najčešće manifestuju žućenjem lista uz zadržavanje zelenih nerava.

Izbor odgovarajuće podloge zato ima poseban značaj na krečnim zemljištima.

Otpornost prema niskim temperaturama

Pinot Blanc dobro podnosi zimske hladnoće.

PlantGrape ga opisuje kao prilično otpornog prema hladnoći, dok Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije njegovu otpornost na niske temperature ocenjuje kao vrlo dobru.

Ova osobina je jedan od razloga njegovog uspeha u kontinentalnim vinogradarskim regionima Nemačke, Austrije, centralne Evrope i Srbije.

Bolesti

Pinot Blanc nije rezistentna sorta.

PlantGrape ga opisuje kao relativno osetljivog prema glavnim bolestima vinove loze. U srpskim uslovima posebno se izdvaja veoma velika osetljivost prema sivoj plesni grožđa, odnosno Botrytis cinerea.

Rizik povećavaju:

• kompaktan grozd
• tanka pokožica
• visoka vlažnost
• kiša pred berbu

Zdravstveno stanje pred berbu može značajno uticati i na prinos i na kvalitet vina.

Siva trulež

Botrytis predstavlja jednu od najvažnijih praktičnih slabosti Pinot Blanca.

Kod zbijenih grozdova vlaga se sporije suši između bobica, pa infekcija može brzo da se proširi. Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije navodi da upravo osetljivost prema sivoj plesni u velikoj meri određuje visinu prinosa u domaćim uslovima.

Zbog toga su provetrenost zone grožđa i pravilan trenutak berbe veoma važni.

Šećer i kiseline

Pinot Blanc dobro akumulira šećer.

Domaći stručni podaci navode da je potencijal nakupljanja šećera dobar, mada nešto slabiji nego kod Chardonnaya. Posebno je značajno što kiseline mogu ostati na relativno visokom nivou čak i kada grožđe dostigne veću zrelost.

Ova osobina objašnjava njegovu sposobnost da daje vina sa kombinacijom:

• dobre zrelosti
• punijeg tela
• fine kiselosti
• dobre svežine

Upravo odnos zrelosti i kiseline čini Pinot Blanc pogodnim i za penušava i za ozbiljnija mirna vina.

Kakvo vino daje Pinot Blanc?

PlantGrape Pinot Blanc opisuje kao sortu koja može dati prijatna, lakša vina sa umerenom kiselošću, kao i osnovna vina za proizvodnju penušavaca.

Domaći stručni opis naglašava harmoničnost, eleganciju i fine izražene kiseline. Stil može značajno da varira.

Pinot Blanc može biti:

• lagan i svež
• srednje pun
• kremast
• mineralan
• sazrevan na talogu
• fermentisan ili odležavan u drvetu
• osnova penušavog vina

To je jedna od njegovih najvećih prednosti.

Aromatski profil

Pinot Blanc nije eksplozivno aromatična sorta.

Njegov miris uglavnom je diskretan i elegantan. Nemački Institut za vino kao tipične arome navodi:

• jabuku
• krušku
• dunju
• kajsiju
• citruse
• svež ananas
• zelene orahe.

Južni Tirol posebno izdvaja jabuku, krušku, limun, lešnik i cvetne nijanse.

U Alzasu se u tipičnom mladom vinu navode breskva, jabuka i diskretni cvetni tonovi.

Orašasti karakter

Blaga aroma orašastih plodova jedna je od karakterističnih osobina zrelijeg Pinot Blanca.

U Nemačkoj se često opisuje kao zelena ili sveža jezgra oraha, dok austrijski izvori kod zrelijih vina navode bademaste i orašaste nijanse.

Ove arome mogu postati izraženije tokom sazrevanja vina, naročito kod vina sa više ekstrakta ili kontakta sa finim talogom.

Suvi stil

Najčešći savremeni stil Pinot Blanca jeste suvo belo vino.

Kod mlađih vina fokus je na:

• jabuci
• kruški
• citrusima
• finoj kiselosti
• čistom i nenametljivom završetku

Inox omogućava očuvanje svežeg voćnog karaktera.

Takav stil je posebno čest u Nemačkoj, Austriji, Alzasu i Srbiji.

Pinot Blanc i drvo

Pinot Blanc može veoma dobro reagovati na fermentaciju i sazrevanje u drvenim sudovima.

Nemački i austrijski izvori potvrđuju proizvodnju ozbiljnijih verzija u barriqueu ili većim drvenim bačvama. Drvo može doprineti:

• punoći
• kremastosti
• teksturi
• začinskim tonovima
• orasima
• vanili

Kod kvalitetnog grožđa takav stil može biti znatno ozbiljniji i dugovečniji od jednostavnog mladog Pinot Blanca.

Odležavanje na finom talogu

Pinot Blanc je vrlo pogodan za sazrevanje na finom kvasnom talogu.

Ovaj postupak može povećati punoću i kremastost bez potrebe za snažnim aromatskim uticajem novog hrasta. Tokom takvog sazrevanja mogu se razviti note:

• hleba
• testa
• badema
• lešnika

uz očuvanu voćnost i kiselinu.

Ovaj stil je naročito zanimljiv kod vina sa dobrom prirodnom zrelošću i većim ekstraktom.

Penušava vina

Pinot Blanc ima značajnu ulogu u proizvodnji penušavih vina.

PlantGrape ga izričito navodi kao sortu pogodnu za proizvodnju baznog vina za penušavce. Posebno je važan u Crémant d’Alsaceu, gde zvanična organizacija vina Alzasa navodi Pinot Blanc kao glavnu sortu za bele penušavce. Doprinosi svežinom i mekoćom.

Pinot Blanc je dozvoljen i u Champagneu, mada zajedno sa ostalim istorijskim manjinskim sortama čini veoma mali deo ukupnih površina.

Pinot Blanc u Alzasu

Alzas je jedno od najvažnijih francuskih područja sorte.

Vina označena kao Alsace Pinot Blanc imaju poseban regulatorni detalj: mogu biti proizvedena od Pinot Blanca, ali se sorta veoma često kombinuje sa Auxerroisom.

Zvanični Vins d’Alsace navodi da Auxerrois doprinosi većom zaobljenošću i punoćom. Kada se koriste zajedno, vino može nositi oznaku Pinot Blanc ili Pinot.

Zato boca alzaškog „Pinot Blanc“ ne mora uvek biti 100% Pinot Blanc.

Pinot Blanc i Auxerrois nisu ista sorta

Ovo je važno razlikovanje.

Auxerrois je zasebna bela vinska sorta. U Alzasu se često kupažira sa Pinot Blancom jer se njihove karakteristike lepo dopunjuju, ali genetski i ampelografski nisu isti kultivar. Pinot Blanc uglavnom doprinosi svežinom i finoćom, dok Auxerrois često daje veću širinu i mekoću.

Zbog zajedničkog korišćenja na etiketama zabuna između njih istorijski je bila česta.

Pinot Blanc u Nemačkoj

Nemačka je danas jedno od najvažnijih svetskih područja Pinot Blanca.

Tamo je poznat kao Weißburgunder.

Prema Nemačkom institutu za vino, u 2024. godini bilo je oko 6.362 hektara Weißburgundera, što Nemačku svrstava među svetske lidere u gajenju ove sorte.

Najvažniji regioni su:

• Baden
• Rheinhessen
• Pfalz

Nemački stilovi kreću se od laganih suvih vina do ozbiljnih, koncentrisanih vina fermentisanih i sazrevanih u drvetu.

Pinot Blanc u Austriji

U Austriji se sorta naziva Weißburgunder.

Prema zvaničnim austrijskim statistikama zasnovanim na podacima iz 2024. godine, pod sortom je bilo približno 1.848 hektara. Austrijski Pinot Blanc može biti veoma različit.

Mlada vina imaju nežan cvetni i voćni karakter, dok potpuno zrelo grožđe može dati puna i ekstraktna vina sa aromama badema i dobrom sposobnošću razvoja u boci.

Pinot Bianco u Italiji

U Italiji se sorta naziva Pinot Bianco.

Posebno veliki ugled ima u Alto Adigeu, odnosno Južnom Tirolu.

Prema aktuelnim regionalnim podacima, tamo postoji približno 611 hektara Pinot Bianca, što predstavlja oko 10% ukupnih vinogradarskih površina regiona. Grožđe se gaji i na položajima do približno 800 metara nadmorske visine.

Tipična vina kombinuju jabuku, krušku, limun, lešnik i živu kiselost.

Francuska

Iako je sorta francuskog porekla, njene površine u Francuskoj danas su manje nego u Nemačkoj.

PlantGrape navodi:

• 1958. – 610 ha
• 1968. – 812 ha
• 1979. – 1.491 ha
• 1988. – 1.565 ha
• 1998. – 1.503 ha
• 2008. – 1.262 ha
• 2018. – 1.280 ha.

Najvažniju savremenu ulogu ima u Alzasu, dok se u Champagneu pojavljuje u veoma malim količinama.

Klonovi Pinot Blanca

U Francuskoj je trenutno sertifikovano pet klonova Pinot Blanca: 54, 55, 1294, 1295 i 1296.

PlantGrape navodi i konzervacionu kolekciju od oko 200 klonskih materijala podignutu u Alzasu 1984. godine, kao i manje kolekcije u Champagneu i Côte-d’Oru.

Velika klonska raznovrsnost potvrđuje dugu istoriju vegetativnog razmnožavanja sorte.

Klonovi Pinot Blanca u Srbiji

Zvanični Registar priznatih sorti Republike Srbije iz 2025. godine navodi Pinot Blanc uz sledeće priznate klonove: VCR 1, Bb.54/1, Bb.55/1, Fr 74, VCR 5, VCR 7, 54 i D 212.

Najstariji među njima, VCR 1, priznat je 2002. godine, dok je veći broj drugih klonova priznat tokom 2007. i 2009. godine.

Pinot Blanc u Srbiji

Pinot Blanc ima znatno veći značaj u Srbiji nego što bi se moglo pretpostaviti na osnovu njegove relativno male vidljivosti na policama.

Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije, Pinot Blanc se nalazi na 17. mestu prema površinama u komercijalnim vinogradima Srbije.

Najveće površine nalaze se u:

• Južnobanatskom rejonu
• Sremskom rejonu
• Subotičkom rejonu.

To potvrđuje da je Pinot Blanc stabilan deo domaćeg sortimenta, naročito u severnim vinogradarskim područjima.

Položaji u Srbiji

Prema podacima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, čak 88,77% evidentiranih komercijalnih površina Pinot Blanca nalazi se na nadmorskim visinama između 100 i 200 metara.

Najviše zasada nalazi se na:

• severnim ekspozicijama – 45,35%
• jugozapadnim ekspozicijama – 22,22%

Najveći deo vinograda nalazi se na terenima nagiba između 1 i 5 stepeni, dok prosečna veličina komercijalnog vinograda iznosi oko 0,51 ha.

Pinot Blanc na Fruškoj gori

Fruška gora predstavlja jedno od važnih domaćih područja sorte.

Pinot Blanc se uzgaja u Sremskom rejonu i koristi za proizvodnju monosortnih vina i kupaža.

Jedan od savremenih primera je vinarija Hadži Popović i njihov Coma Pinot Blanc iz Starog Slankamena, proizveden kao suvo monosortno vino sazrevano u inoxu.

Vinarija Fruškogorski vinogradi takođe navodi Pinot Blanc među sortama svojih zasada u Banoštoru.

Pinot Blanc na Paliću

Subotički rejon predstavlja još jedno važno domaće područje sorte.

Vinarija Zvonko Bogdan proizvodi monosortni Pinot Blanc sa Palića u punijem stilu, uz korišćenje drvenih sudova.

Ovaj primer pokazuje da se Pinot Blanc u Srbiji ne koristi samo za lagana i jednostavna vina.

Potpuno zrelo grožđe i odležavanje u drvetu mogu dati znatno puniji i kompleksniji izraz sorte.

Pinot Blanc u kupažama u Srbiji

Pinot Blanc se dobro uklapa i u bele kupaže.

U Srbiji postoje kombinacije sa Sauvignon Blancom, Smederevkom i drugim sortama.

Primer je vino Panjković Radost, u kojem se Pinot Blanc kombinuje sa Sauvignon Blancom.

U kupažama Pinot Blanc može doprineti punoćom, teksturom i mirnijim voćnim karakterom, dok aromatičnije sorte daju izraženiji miris.

Potencijal odležavanja

Pinot Blanc može imati dobar potencijal za sazrevanje, ali on veoma zavisi od stila.

Lagana vina iz inoxa uglavnom su namenjena ranijoj konzumaciji. Vina sa većim ekstraktom, dobrim kiselinama, odležavanjem na talogu ili u drvetu mogu se razvijati više godina.

Nemački i austrijski izvori potvrđuju da ozbiljniji Weißburgunder može razviti orašaste nijanse i veću kompleksnost tokom sazrevanja.

Slaganje sa hranom

Pinot Blanc je veoma prilagodljivo gastronomsko vino.

Dobro prati:

• ribu
• morske plodove
• školjke
• piletinu
• ćuretinu
• teletinu
• svinjetinu
• rižoto
• testenine sa kremastim sosovima
• blage sireve
• jela sa jajima
• povrće

Zvanični nemački i alzaški izvori posebno ga preporučuju uz ribu, morske plodove, bela mesa, jaja i mlade sireve.

Puniji primeri sazrevani u drvetu mogu pratiti i intenzivnija jela.

Temperatura služenja

Mlađi i svežiji Pinot Blanc najbolje se služi približno na:

8–11 °C.

Punija i kompleksnija vina mogu se služiti na:

10–13 °C.

Zvanični Južni Tirol preporučuje raspon od 10 do 12 °C.

Preterano niska temperatura može prikriti nežnu aromatiku i teksturu vina.

Najvažnije karakteristike sorte Pinot Blanc

• Primarni naziv: Pinot Blanc
• Naziv u Srbiji: Pinot Blanc / Pino blan
• Domaći sinonimi: Beli pinot, Burgundac beli, Pinot beli
• Nemački naziv: Weißburgunder / Weisser Burgunder
• Italijanski naziv: Pinot Bianco
• VIVC broj: 9272
• Vrsta: Vitis vinifera
• Poreklo: Francuska
• Genetski status: bela mutacija Pinot Noira
• Veza sa Pinot Grisom: pripada istoj mutacionoj porodici
• Boja bobice: zelenožuta
• Grozd: mali do srednji, često kompaktan
• Bobica: mala i okrugla
• Pokožica: tanka
• Bujnost: srednja do velika
• Rodnost: redovna, u Srbiji uglavnom osrednja
• Sazrevanje: druga epoha u domaćoj klasifikaciji
• Pupoljenje prema PlantGrapeu: oko jedan dan nakon Chasselasa
• Sazrevanje prema PlantGrapeu: oko nedelju i po nakon Chasselasa
• Otpornost na hladnoću: dobra do vrlo dobra
• Hlorozа: blaga osetljivost
• Bolesti: relativno osetljiva sorta
• Siva trulež: veoma važna slabost u domaćim uslovima
• Potencijal šećera: dobar
• Kiseline: mogu ostati dobro očuvane pri većoj zrelosti
• Tip vina: belo
• Najčešći stil: suvo mirno vino
• Dodatni stilovi: penušavo, slatko i vino odležavano u drvetu
• Tipične arome: jabuka, kruška, dunja, citrus, breskva i orašasti plodovi
• Francuski sertifikovani klonovi: 54, 55, 1294, 1295 i 1296
• Klonovi priznati u Srbiji: VCR 1, Bb.54/1, Bb.55/1, Fr 74, VCR 5, VCR 7, 54 i D 212
• Rang u komercijalnim vinogradima Srbije prema CEVVIN-u: 17. mesto
• Najvažniji domaći rejoni: Južnobanatski, Sremski i Subotički

Često postavljana pitanja o Pinot Blancu

Da li su Pinot Blanc i Beli burgundac ista sorta?

Da. Burgundac beli odnosno Beli burgundac jedan je od domaćih naziva za Pinot Blanc.

Da li su Pinot Blanc i Pino blan ista sorta?

Da. Pino blan je fonetski prilagođen oblik francuskog naziva Pinot Blanc.

Da li je Pinot Blanc bela verzija Pinot Noira?

Da. Genetski predstavlja belu mutaciju Pinot Noira i pripada istoj sortnoj porodici kao Pinot Gris.

Da li su Pinot Blanc i Pinot Gris ista sorta?

U genetskom smislu pripadaju istoj mutacionoj liniji i imaju gotovo isti osnovni DNK profil, ali se u vinogradarstvu i vinarstvu tretiraju kao zasebne sorte zbog različite boje bobica i vinskog karaktera.

Da li je Pinot Blanc isto što i Chardonnay?

Nije. To su dve različite sorte. Istorijski su se često mešale zbog velike sličnosti u vinogradu.

Kada su Pinot Blanc i Chardonnay jasno razdvojeni?

Francuski izvori navode da je Pinot Blanc zvanično jasno razlikovan od Chardonnaya 1896. godine.

Odakle potiče Pinot Blanc?

Međunarodne baze sortu vode kao francusku. Nastala je kao bela mutacija unutar porodice Pinot.

Da li Pinot Blanc rano sazreva?

Prema PlantGrape referentnoj skali sazreva relativno rano, oko nedelju i po nakon Chasselasa. U Srbiji se svrstava u drugu epohu sazrevanja.

Kakvo vino daje?

Daje elegantna, harmonična bela vina sa finom kiselinom, diskretnom voćnošću i aromama jabuke, kruške, citrusa i orašastih plodova.

Da li je Pinot Blanc aromatična sorta?

Ne u smislu Muscata, Traminca ili Sauvignon Blanca. Aromatika je uglavnom diskretna i elegantna.

Može li Pinot Blanc da odležava u drvetu?

Da. Kvalitetno grožđe može dati veoma dobra vina fermentisana ili sazrevana u većim ili manjim hrastovim sudovima.

Da li se Pinot Blanc koristi za penušava vina?

Da. Važan je u proizvodnji Crémant d’Alsacea, a dozvoljen je i kao jedna od manjinskih sorti u Champagneu.

Da li je svaki alzaški Pinot Blanc 100% Pinot Blanc?

Ne. U Alzasu se Pinot Blanc često kupažira sa Auxerroisom, a vino i dalje može nositi naziv Pinot Blanc ili Pinot.

Da li su Pinot Blanc i Auxerrois ista sorta?

Nisu. To su dve zasebne sorte koje se često zajedno koriste u Alzasu.

Da li Pinot Blanc dobro podnosi zimu?

Da. Francuski i srpski stručni izvori njegovu otpornost prema niskim temperaturama ocenjuju kao dobru do veoma dobru.

Koja je najveća slabost sorte u Srbiji?

Posebno velika osetljivost prema sivoj truleži grožđa.

Da li Pinot Blanc postoji u Srbiji?

Da. Prema podacima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo nalazi se na 17. mestu po površinama u komercijalnim vinogradima Srbije.

Gde ga ima najviše u Srbiji?

Najveće površine nalaze se u Južnobanatskom, Sremskom i Subotičkom vinogradarskom rejonu.

Postoje li monosortna srpska vina od Pinot Blanca?

Da. Pinot Blanc se u Srbiji proizvodi kao monosortno suvo vino, između ostalog u Sremskom i Subotičkom rejonu.