Od suvih vina Bordoa do plemenite truleži Sauternesa i dugovečnih vina Australije

 

Semillon ukratko

Boja sorte: bela vinska sorta
Poreklo: Francuska, vinogradi Bordoa
Zvanični naziv: Semillon / Sémillon
Nazivi u Srbiji: Semillon, Semion, Semijon
Vrsta: Vitis vinifera
Roditeljstvo: pouzdan roditeljski par nije utvrđen u referentnim savremenim katalozima
Najvažnija područja: Bordeaux, Sauternes, Barsac, Graves i Pessac-Léognan u Francuskoj; Hunter Valley, Riverina, Barossa Valley i Margaret River u Australiji
Status u Srbiji: zvanično priznata, ali veoma retka sorta
Najčešće arome: limun, limeta, kruška, dunja, kajsija, breskva, mango, bagrem, med, vosak i orašasti tonovi
Telo: srednje do puno
Kiseline: prirodno niže do srednje, ali mogu biti veoma izražene kada se grožđe bere ranije
Alkohol: od niskog kod rano branih Hunter Valley stilova do srednjeg i višeg kod zrelijih suvih vina
Stilovi: suvo, barikirano, kupaže sa Sauvignon Blancom, kasna berba i velika slatka vina sa plemenitom truleži
Sazrevanje: srednje
Potencijal odležavanja: veoma visok kod najboljih suvih i slatkih vina
Temperatura serviranja: 8–12 °C za suva, nešto viša za punije odležale stilove
Dekantiranje: uglavnom nije potrebno; starijim i ozbiljnijim suvim vinima može prijati kratko provetravanje
Najbolje uz: školjke, ribu, piletinu, kozje i ovčje sireve; slatki stilovi uz plave sireve, foie gras i pojedine deserte

Šta je Semillon?

Semillon je stara bela vinska sorta poreklom iz vinograda Bordoa i jedna od najvažnijih sorti u istoriji velikih belih vina ovog područja. Francuski PlantGrape kao njeno poreklo izričito navodi vinograde Bordoa.

Njena posebnost je neverovatna sposobnost promene karaktera u zavisnosti od:

• trenutka berbe,
• klime,
• prinosa,
• vinifikacije,
• sazrevanja,
• prisustva plemenite truleži.

Od Semillona mogu nastati:

• lagana i veoma sveža suva vina,
• puna i teksturalna bela vina,
• vina fermentisana ili sazrevana u hrastu,
• kupaže sa Sauvignon Blancom,
• izuzetno koncentrisana slatka vina.

PlantGrape navodi da uz odgovarajući položaj, starije čokote i kontrolisan prinos Semillon može dati puna suva bela vina visokog kvaliteta, pogodna za sazrevanje i fermentaciju u drvetu, ali i velika slatka vina.

Poreklo Semillona

Semillon potiče iz Bordoa u jugozapadnoj Francuskoj. To je njegovo najvažnije istorijsko područje i mesto u kojem je sorta razvila oba svoja velika identiteta – suvo belo vino i slatko vino sa plemenitom truleži.

Za razliku od sorti poput Syraha ili Cabernet Sauvignona, za Semillon se u savremenim referentnim francuskim podacima ne navodi potvrđen roditeljski par.

Zbog toga nije dobro izmišljati ili prenositi stare teorije o njegovom poreklu kao utvrđenu genetiku.

Ono što jeste pouzdano jeste njegovo bordoško poreklo i vekovna veza sa belim vinima jugozapadne Francuske.

Semillon u Bordou

Semillon je i danas jedna od ključnih belih sorti Bordoa.

Zvanična organizacija vina Bordoa navodi da trenutno čini oko 43% belih zasada ovog vinogradarskog područja.

U suvim belim vinima često se kombinuje sa Sauvignon Blancom.

Semillon donosi:

• punoću,
• volumen,
• teksturu,
• zrelije voće,
• sposobnost sazrevanja.

Sauvignon Blanc doprinosi:

• višim kiselinama,
• citrusnoj svežini,
• živosti,
• aromatskoj preciznosti.

Bordeaux.com upravo naglašava da Sauvignonova prirodna svežina i napetost balansiraju širi karakter i prirodno niže kiseline Semillona.

Semillon i Sauvignon Blanc – zašto su tako dobra kupaža?

Njihova veza nije u tome što su ista sorta niti što postoji potvrđeno neposredno roditeljstvo.

Njihova veza je enološka.

Semillon može biti:

• širok,
• pun,
• zaobljen,
• teksturalan.

Sauvignon Blanc često je:

• življi,
• citrusniji,
• herbalniji,
• kiseliji.

Zajedno mogu napraviti vino koje istovremeno ima:

• strukturu,
• aromatiku,
• svežinu,
• potencijal sazrevanja.

Ova kombinacija veoma je važna u Bordou, ali je postala prepoznatljiva i u Australiji, naročito u Margaret Riveru. Wine Australia navodi upravo Semillon–Sauvignon Blanc kao jednu od karakterističnih kupaža tog područja.

Sauternes – najveća slatka vina Semillona

Najčuvenija uloga Semillona nalazi se u Sauternesu.

Zvanična specifikacija AOC Sauternes dozvoljava:

• Semillon,
• Sauvignon Blanc,
• Sauvignon Gris,
• Muscadelle.

Semillon je posebno pogodan za velika slatka vina jer je veoma osetljiv na gljivicu Botrytis cinerea.

U odgovarajućim uslovima ista gljivica izaziva ono što nazivamo plemenitom truleži.

Bobice postepeno gube vodu, pa se u njima koncentrišu:

• šećeri,
• kiseline,
• aromatska jedinjenja.

INAO navodi da se grožđe u Sauternesu pod uticajem Botrytisa postepeno suši pod dejstvom sunca i vetra, nakon čega se tako koncentrisane bobice beru.

Plemenita trulež i siva trulež nisu dve različite gljivice

Ovo je važna razlika.

I plemenitu trulež i štetnu sivu trulež izaziva Botrytis cinerea.

Razlika je u uslovima razvoja.

Kada nakon perioda vlage dolazi dovoljno suvog vremena, zaražena bobica može postepeno da se prosušuje i koncentriše – tada govorimo o plemenitoj truleži.

Ako je vreme dugo vlažno i razvoj gljivice izmakne kontroli, rezultat može biti obična siva trulež koja uništava kvalitet grožđa.

Zato činjenica da je Semillon veoma osetljiv na Botrytis istovremeno predstavlja:

• ogroman potencijal u Sauternesu,
• ozbiljan rizik u nepovoljnim vinogradarskim uslovima.

PlantGrape Semillon upravo navodi kao sortu osetljivu na sivu trulež.

Zašto je berba u Sauternesu toliko zahtevna?

Grozd ne zahvati plemenita trulež odjednom i ravnomerno.

Zbog toga se kvalitetno botritizovano grožđe bere u više prolazaka kroz vinograd.

Kod brojnih slatkih apelacija ovog područja propisana je ručna selektivna berba u više prolaza, pri kojoj se biraju prezrele i odgovarajuće zahvaćene bobice ili grozdovi.

To objašnjava zašto su ozbiljna vina ovog stila:

• skupa za proizvodnju,
• proizvedena u malim količinama,
• izrazito koncentrisana.

Bordeaux.com navodi slikovit podatak da kod najboljih slatkih stilova jedan čokot može dati tek približno količinu jedne čaše vina, dok bi kod suvog vina dao mnogo više.

Kakav je Semillon bez plemenite truleži?

Potpuno drugačiji.

Mladi suvi Semillon može imati:

• limun,
• limetu,
• zelenu ili žutu jabuku,
• krušku,
• belo cveće.

Zrelije grožđe i puniji stilovi mogu doneti:

• dunju,
• breskvu,
• kajsiju,
• mango,
• med.

Zvanični Bordeaux opis posebno izdvaja:

• krušku,
• dunju,
• mango,
• kajsiju,
• med,
• bagrem.

Semillon uglavnom nije eksplozivno aromatična sorta poput Tamjanike, Traminca ili Sauvignona.

Njegova velika snaga često je u:

• teksturi,
• punoći,
• razvoju u boci.

Vosak, lanolin, med i tost

Kod odležalog Semillona često se pojavljuju veoma karakteristične tercijarne arome.

Mogu se razviti:

• med,
• vosak,
• lanolin,
• tost,
• orašasti tonovi,
• suva trava,
• zreli citrus.

Posebno je fascinantan Hunter Valley, gde dugo odležalo vino može dobiti izražen tostirani karakter iako uopšte nije sazrevalo u hrastovom buretu.

Wine Australia navodi da mladi Hunter Valley Semillon može biti gotovo potpuno citrusan i lagan, a sa godinama razviti figu, tost i med.

Hunter Valley – potpuno drugačije lice Semillona

Australijski Hunter Valley predstavlja jedan od najvažnijih svetskih stilova Semillona.

To vino nema mnogo zajedničkog sa raskošnim slatkim Sauternesom. Grožđe se obično bere rano.

Cilj je:

• niži šećer,
• niži potencijalni alkohol,
• visoka prirodna kiselina,
• citrusna preciznost.

Wine Australia Hunter Valley Semillon opisuje kao svetski referentni stil koji se bere rano i daje vino sa niskim alkoholom, ali potpuno razvijenim ukusom pri relativno niskom sadržaju šećera u grožđu.

Kako se pravi klasični Hunter Valley Semillon?

Tradicionalni stil je gotovo suprotan onome što bi neko očekivao od velikog belog vina.

Najčešće:

• grožđe se bere rano,
• fermentacija se odvija u inoxu,
• vino fermentiše potpuno suvo,
• uglavnom nema novog hrasta,
• rano se flašira.

Mlado vino je:

• vrlo svetlo,
• lagano,
• limunasto,
• veoma sveže.

A onda se u boci potpuno transformiše.

Wine Australia navodi da se posle šest do osam godina razvijaju arome smokve, tosta i meda, dok najbolji primerci mogu sazrevati 40 godina i više.

To je jedna od najneobičnijih evolucija među velikim belim vinima.

Zašto Semillon u Hunter Valleyu tako dobro stari?

Ključ je u načinu berbe i vinifikacije.

Rano branje čuva:

• kiseline,
• niži alkohol,
• svežinu.

Vino u mladosti može delovati skoro previše jednostavno.

Ali tokom godina u boci nastaju složenije arome i tekstura, dok osnovna kiselinska struktura ostaje.

Wine Australia upravo ovaj stil smatra jedinstvenim izrazom sorte i svetskim referentnim vinom Hunter Valleya.

Semillon u ostatku Australije

Australija proizvodi više stilova Semillona.

Hunter Valley: rano bran, suv, lagan, uglavnom bez hrasta, izrazito dugovečan.

Barossa Valley: može biti puniji i zreliji, uz primere sazrevane u hrastu.

Margaret River: veoma često ulazi u kupažu sa Sauvignon Blancom.

Riverina: važna je i za proizvodnju slatkih botritizovanih vina.

Wine Australia navodi da više od polovine australijskog Semillona dolazi iz Riverine, dok su Hunter Valley, Barossa i Margaret River ključni regionalni izrazi sorte.

Vinogradarske karakteristike Semillona

Semillon je umereno bujna i prilično rodna sorta.

PlantGrape navodi da prinos može veoma snažno zavisiti od:

• plodnosti zemljišta,
• položaja,
• načina uzgoja.

Dobro reaguje i na kraću i na umereno dugu rezidbu.

Posebno mu odgovaraju:

• šljunkovita zemljišta,
• glinovito-krečnjačka zemljišta.

Previsok prinos može umanjiti koncentraciju i karakter vina.

Kod ozbiljnog suvog Semillona kontrola prinosa i starost čokota mogu imati veoma veliki uticaj na kvalitet.

Grozd i bobica

PlantGrape opisuje Semillon kao sortu sa:

• srednje velikim grozdovima,
• relativno velikim,
• okruglim bobicama.

Wine Australia posebno ističe tanku pokožicu bobice.

Kako sazreva, pokožica može dobiti:

• žutozelenu,
• zlatnožutu,
• topliju zlatnu nijansu.

Tanka pokožica jedan je od razloga zbog kojih je sorta pogodna za razvoj Botrytisa, ali istovremeno povećava osetljivost grožđa.

Kada sazreva Semillon?

Semillon pripada srednjem periodu sazrevanja. Wine Australia ga takođe svrstava među srednje zrele sorte. Međutim, stil vina može potpuno promeniti datum berbe.

Za Hunter Valley vino grožđe se namerno bere rano.

Za Sauternes se, naprotiv, čeka:

• puna zrelost,
• prezrelost,
• razvoj plemenite truleži.

Zato kod Semillona „kada sazreva?“ i „kada se bere?“ nisu nužno isto pitanje.

Osetljivost na bolesti

Semillon je posebno osetljiv na:

• sivu trulež,
• black rot na mladim listovima,
• grinje,
• cikade vinove loze.

PlantGrape ga, sa druge strane, opisuje kao manje osetljivog na pepelnicu i eutipozu. Njegova osetljivost na Botrytis zahteva posebno pažljivo razumevanje.

U proizvodnji suvog vina trulež uglavnom predstavlja problem.

U pravim uslovima proizvodnje Sauternesa ista osobina postaje jedna od najvećih prednosti sorte.

Da li dobro podnosi sušu?

Semillon ne treba predstavljati kao sortu posebno otpornu na nedostatak vode.

Zvanični Bordeaux izvor navodi da može biti osetljiv na letnju sušu, dok australijska istraživanja takođe pokazuju izraženu osetljivost Semillona na dehidrataciju i nizak vodni status čokota.

To je posebno važno u toplijim regionima.

Prevelik vodni stres može negativno uticati na:

• lisnu masu,
• fotosintezu,
• sazrevanje,
• stanje bobice.

Telo, kiseline i alkohol

Kod Semillona ne postoji samo jedan profil.

Zreliji suvi Semillon

Telo: srednje puno do puno
Kiseline: niže do srednje
Alkohol: srednji do viši
Tekstura: zaobljena, ponekad voštana ili kremasta

PlantGrape upravo navodi puna vina sa umerenim do nižim kiselinama.

Hunter Valley stil

Telo: lagano do srednje
Kiseline: visoke
Alkohol: nizak
Karakter: citrusan i veoma svež

Ova razlika ne dolazi iz druge sorte, već iz vrlo rane berbe i drugačije vinifikacije.

Inox, beton ili hrast?

Inox

Inox posebno odgovara:

• mladim,
• citrusnim,
• svežim stilovima.

Klasični Hunter Valley Semillon uglavnom se fermentiše upravo u inoxu.

Hrast

Semillon može odlično podneti fermentaciju i sazrevanje u hrastu.

PlantGrape posebno potvrđuje da kvalitetna suva vina mogu biti vinifikovana u buradima i imaju dobar potencijal sazrevanja.

Drvo može doneti:

• tost,
• vanilu,
• orašaste nijanse,
• dodatnu kremastost.

Kod dobro napravljenog vina hrast ne bi trebalo da prekrije diskretniji sortni karakter.

Da li Semillon može dugo da odležava?

Da – i to je jedna od njegovih najvećih vrednosti.

Semillon može biti izuzetno dugovečan.

Hunter Valley daje suva vina koja se razvijaju decenijama, a Wine Australia navodi potencijal najboljih primera od 40 godina i više.

Velika botritizovana vina Sauternesa takođe imaju izuzetan potencijal razvoja zahvaljujući kombinaciji:

• visokog šećera,
• kiselina,
• koncentracije,
• botritičke kompleksnosti.

Bordeaux.com navodi veliki potencijal sazrevanja Semillona kao jednu od njegovih ključnih osobina.

Kako se Semillon menja sa godinama?

Mlad može pokazivati:

• limun,
• limetu,
• krušku,
• belo cveće.

Sa sazrevanjem se mogu razviti:

• med,
• vosak,
• lanolin,
• tost,
• orašasti plodovi,
• zrela dunja,
• suva kajsija.

Kod slatkih botritizovanih vina razvoj može doneti još složenije nijanse:

• kandirani citrus,
• med,
• začine,
• sušeno voće.

Semillon i Chardonnay – glavne razlike

Obe sorte mogu dati:

• puna bela vina,
• vina iz hrasta,
• dugovečna vina.

Chardonnay može imati nešto više prirodne kiselinske preciznosti i izrazito snažno reaguje na:

• malolaktičku fermentaciju,
• hrast,
• rad na talogu.

Semillon češće pokazuje:

• voskastu teksturu,
• med,
• dunju,
• zreli citrus,
• specifičan razvoj tosta i lanolina u boci.

Još važnije, Semillon ima posebnu ulogu u velikim vinima sa plemenitom truleži.

Semillon i Sauvignon Blanc – glavne razlike

Sauvignon Blanc najčešće daje:

• višu kiselinu,
• limetu,
• grejpfrut,
• zovu,
• travu,
• biljne tonove.

Semillon češće daje:

• krušku,
• dunju,
• kajsiju,
• med,
• puniju teksturu,
• nižu prirodnu kiselinu.

Upravo zato toliko dobro funkcionišu zajedno! Jedan daje više širine, drugi više vertikale i svežine. Bordeaux ovu međusobnu dopunu navodi kao osnovnu prednost njihove kupaže.

Semillon u Srbiji

Semillon je zvanično priznata sorta u Srbiji.

Aktuelni Registar priznatih sorti poljoprivrednog bilja od 21. jula 2026. navodi je kao:

Semillon – Semion – Semijon.

U registru su navedeni klonovi:

• 315,
• 299,
• 173,
• 908,
• 909.

Klonovi su priznavani između 2007. i 2024. godine.

Ovo ipak ne znači da Semillon zauzima velike površine u Srbiji.

Zvanična registracija potvrđuje mogućnost gajenja i prisustvo sadnog materijala, ali ne predstavlja podatak o stvarnoj površini vinograda.

Semillon kod nas ostaje retka internacionalna sorta.

Gde ga nalazimo u Srbiji?

Danas postoji nekoliko konkretnih primera.

Vinarija Vilotijević iz Sremskih Karlovaca navodi Sémillon među sortama koje gaji u svojim vinogradima na Fruškoj gori.

Na potpuno drugoj strani zemlje, u Negotinskoj Krajini, vinarija Frunza Aglaja proizvodi kupažu Sauvignon Blanc & Semillon, kao i šumadijska vinarija Delena, a sortni Semillon zatičemo kod vinarije Porodični podrum Rajković.

To pokazuje da Semillon u Srbiji nije vezan samo za jedno područje.

Za sada je njegov značaj mali, ali sama činjenica da se pojavljuje i na Fruškoj gori i u istočnoj Srbiji čini ga zanimljivim za praćenje.

Semillon u Negotinskoj Krajini

Kupaža Frunza Aglaja Sauvignon & Semillon vrlo lepo prati klasičnu logiku Bordoa.

Proizvođač kod vina navodi:

• limetu,
• med,
• citrusnu svežinu,
• snažniju strukturu.

Te karakteristike dobro pokazuju podelu uloga dve sorte:

Sauvignon Blanc može doprineti citrusnoj živosti, dok Semillon može dati:

• teksturu,
• volumen,
• zreliji karakter,
• medne tonove.

Ne treba, međutim, svaku pojedinačnu aromu kupaže automatski pripisivati samo jednoj sorti.

Semillon na Fruškoj gori

Prisustvo Semillona u vinogradima Sremskih Karlovaca posebno je interesantno zbog drugačijih klimatskih uslova u odnosu na Negotinsku Krajinu.

Vinarija Vilotijević među sortama u svom vinogradu navodi Chardonnay, Semillon, Merlot, Petit Verdot i Cabernet Franc.

Za Semillon bi Fruška gora mogla biti zanimljiva upravo zbog mogućnosti da se:

• potpuno sazrevanje,
• punoća,
• prirodno niže kiseline

balansiraju kontinentalnim uslovima i hladnijim noćima.

Kako je broj domaćih vina još veoma mali, bilo bi prerano govoriti o posebnom „srpskom stilu Semillona“.

Zašto je Semillon zanimljiv za Srbiju?

Semillon može biti zanimljiv iz nekoliko razloga.

Može se koristiti za:

• sortno suvo vino,
• kupaže sa Sauvignon Blancom,
• rad na finom talogu,
• fermentaciju u drvetu,
• potencijalno i kasnije/slatke stilove gde uslovi to dozvoljavaju.

Posebno bi mogao imati smisla kao partner Sauvignon Blancu.

U toplijim delovima Srbije glavni izazov može biti očuvanje kiselina, jer sorta prirodno može dati široka vina sa umerenim ili nižim kiselinama.

To znači da će izbor:

• položaja,
• ekspozicije,
• datuma berbe,
• prinosa

biti presudan.

Vina od Semillona na OURS-u

Semillon se u ponudi OURS-a pojavljuje kroz vinarije Aglaja, Petica, Delena, Eden i Đoković, domaću kupažu Sauvignon Blanca i Semillona iz istočne Srbije. Aktuelna OURS ponuda preko dostavnog kanala navodi upravo ovu etiketu.

Ona je odličan primer za upoznavanje sa jednom od najklasičnijih uloga Semillona – kao partnera Sauvignon Blancu.

Proizvođač vino opisuje kroz:

• limetu,
• med,
• citrusnu svežinu,
• snažniju strukturu.

Za potpunije razumevanje sorte posebno bi bilo zanimljivo paralelno probati potpuno sortni Semillon i ovu kupažu, jer bi se tako jasnije videlo šta Semillon donosi zajedničkom vinu.

Uz koju hranu ide Semillon?

Kod hrane treba razlikovati stil.

Mladi suvi Semillon

Odlično ide uz:

• ostrige,
• školjke,
• škampe,
• belu morsku ribu,
• pastrmku,
• piletinu,
• salate,
• kozji sir,
• ovčji sir.

Wine Australia upravo ove kombinacije preporučuje uz suvi Semillon.

Puniji i odležali Semillon

Može pratiti:

• masniju ribu,
• lososa,
• piletinu u kremastom sosu,
• teletinu,
• pečurke,
• zrelije sireve.

Slatki Semillon

Sauternes tradicionalno odlično funkcioniše uz:

• foie gras,
• plave sireve,
• pojedine voćne deserte.

INAO posebno navodi aperitiv, foie gras i plave sireve kao klasične prilike za Sauternes.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Mladi suvi Semillon: približno 8–10 °C
Puniji ili odležali suvi Semillon: približno 10–12 °C
Slatki stilovi: približno 8–11 °C

Veoma hladno serviranje može sakriti:

• teksturu,
• medne tonove,
• složenije arome.

Klasičnom mladom vinu dekantiranje nije potrebno.

Ozbiljniji odležali suvi Semillon može se otvoriti nešto ranije kako bi se postepeno razvio u čaši.

Da li ste znali?

• Semillon potiče iz vinograda Bordoa.
• U Sauternesu se koristi zajedno sa Sauvignon Blancom, Sauvignon Grisom i Muscadelle.
• Ista gljivica Botrytis cinerea može biti i ozbiljan problem u vinogradu i ključ za proizvodnju velikih slatkih vina.
• Semillon prirodno može dati puna suva vina sa umerenim do nižim kiselinama.
• U Hunter Valleyu se isti Semillon bere rano kako bi imao nizak alkohol i visoku svežinu.
• Najbolji Hunter Valley Semilloni mogu sazrevati 40 godina i duže.
• Australija Semillon koristi i kao sortno vino i u poznatim kupažama sa Sauvignon Blancom.

U aktuelnom srpskom registru Semillon se vodi i pod nazivima Semion i Semijon, uz pet priznatih klonova.

Semillon se danas gaji i na Fruškoj gori, u vinogradima vinarije Vilotijević.

Ako vam se dopada Semillon, probajte i

Sauvignon Blanc – više citrusa, herbalnosti i izraženijih kiselina; najvažniji partner Semillona u kupažama.
Chardonnay – za ljubitelje punijih, teksturalnih belih vina sposobnih za sazrevanje u hrastu.
Chenin Blanc – velika kiselinska struktura i širok raspon od suvih do slatkih, dugovečnih vina.
Furmint – visoke kiseline i izuzetna sposobnost proizvodnje i suvih i botritizovanih slatkih vina.
Žilavka – punija bela sorta sa citrusnim, zrelim i bademastim karakterom.

Sve što treba da znate o Semillonu

Odakle potiče Semillon?

Iz Francuske, odnosno iz vinograda Bordoa.

Da li su Semillon i Sauvignon Blanc ista sorta?

Ne. To su dve različite sorte koje se veoma često kombinuju u belim vinima.

Da li znamo roditelje Semillona?

Za Semillon se u referentnim savremenim francuskim podacima ne navodi potvrđen roditeljski par.

Koje su najčešće arome?

Limun, limeta, kruška, dunja, kajsija, breskva, mango, bagrem i med, dok sa sazrevanjem mogu nastati vosak, lanolin, tost i orašaste nijanse.

Da li Semillon ima visoke kiseline?

Ne nužno. Pri punoj zrelosti prirodno može imati umerene do niže kiseline. U Hunter Valleyu se bere rano upravo kako bi se sačuvala visoka svežina.

Kada sazreva?

Spada u sorte srednjeg vremena sazrevanja.

Zašto je Semillon važan za Sauternes?

Veoma dobro reaguje na plemenitu trulež Botrytis cinerea, koja koncentriše šećere i arome u bobici.

Da li su plemenita i siva trulež ista stvar?

Izaziva ih ista gljivica, ali se u različitim vremenskim uslovima razvijaju potpuno različiti efekti na grožđe.

Može li Semillon biti potpuno suvo vino?

Da. Od njega se proizvode odlična suva vina, od vrlo laganih Hunter Valley stilova do punih, barikiranih belih vina.

Može li sazrevati u hrastu?

Da. Kvalitetan Semillon veoma dobro podnosi fermentaciju i sazrevanje u drvetu.

Da li dugo odležava?

Da. Najbolji suvi Semilloni i velika slatka vina imaju izuzetno visok potencijal sazrevanja.

Zašto je Hunter Valley Semillon poseban?

Bere se rano, obično fermentiše u inoxu i daje mlado vino niskog alkohola i izraženih kiselina koje se tokom dugog sazrevanja transformiše u kompleksno vino sa mednim i tostiranim tonovima.

Da li se Semillon gaji u Srbiji?

Da, ali retko. Zvanično je priznata sorta i nalazi se u aktuelnom državnom registru.

Koji klonovi Semillona su priznati u Srbiji?

315, 299, 173, 908 i 909.

Gde ga možemo pronaći u Srbiji?

Dokumentovano se gaji, između ostalog, u Sremskim Karlovcima na Fruškoj gori, dok se u Negotinskoj Krajini koristi u kupaži sa Sauvignon Blancom.

Uz koju hranu najbolje ide?

Suvi Semillon uz ribu, školjke, piletinu i sireve; slatki botritizovani stilovi odlično idu uz foie gras i plave sireve.