Tamno voće, biber i jedna sorta sa dva velika vinska identiteta

Shiraz ukratko

Boja sorte: crna vinska sorta
Glavni međunarodni naziv: Syrah
Drugi naziv: Shiraz
Poreklo: jugoistočna Francuska, područje severne Rone i Dauphinéa
Roditeljske sorte: Mondeuse Blanche × Dureza
Vrsta: Vitis vinifera
Najvažnija područja: severna Rona u Francuskoj i brojni regioni Australije, naročito Barossa Valley, McLaren Vale, Hunter Valley, Clare Valley, Eden Valley i Heathcote
Poznata francuska vina: Hermitage, Côte-Rôtie, Cornas, Saint-Joseph i Crozes-Hermitage
Status u Srbiji: priznata internacionalna sorta, prisutna u domaćim vinogradima i sortnim vinima
Najčešće arome: kupina, borovnica, crna šljiva, crna trešnja, ljubičica, crni biber, maslina, sladić i začini
Telo: srednje puno do puno
Kiseline: najčešće srednje; u toplijim uslovima mogu biti niže
Tanini: srednji do izraženi
Alkohol: srednji do visok
Potencijal odležavanja: visok kod kvalitetnih i koncentrisanih vina
Temperatura serviranja: 16–18 °C
Dekantiranje: preporučljivo kod mladih i snažnih vina
Najbolje uz: jagnjetinu, junetinu, divljač, svinjetinu, roštilj, gulaše, kobasice, pečurke i zrele sireve

Šta je Shiraz?

Shiraz i Syrah su ista sorta grožđa.

Ne postoje dve različite sorte, jedna francuska Syrah i druga australijska Shiraz. Francuski zvanični katalog vodi Syrah kao osnovni naziv, ali priznaje Shiraz kao zvanični alternativni naziv.

Razlika koju danas vidimo na etiketi prvenstveno je posledica istorije i vinske tradicije.

U Francuskoj i velikom delu Evrope mnogo češće se koristi naziv Syrah.

U Australiji je sorta postala poznata kao Shiraz, a upravo je Australija taj naziv učinila svetski prepoznatljivim. Shiraz je danas najzastupljenija vinska sorta u Australiji.

Vino može biti veoma različito u zavisnosti od klime.

U svežijim područjima često pokazuje:

• kupinu,
• borovnicu,
• ljubičicu,
• crni biber,
• maslinu,
• dimne i mesnate nijanse.

U toplijim područjima češće se pojavljuju:

• zrela kupina,
• crna šljiva,
• crna trešnja,
• sladić,
• čokolada,
• slatki začini.

Upravo sposobnost da se potpuno različito izrazi u različitim klimama učinila je Syrah/Shiraz jednom od velikih internacionalnih crnih sorti.

Poreklo Shiraza

Dugo su postojale različite legende o poreklu sorte.

Najpoznatija je tvrdila da Shiraz potiče iz Persije, odnosno iz čuvenog grada Širaza u današnjem Iranu. Savremena genetika pokazala je potpuno drugačiju priču.

Syrah je nastao prirodnim ukrštanjem:

• Mondeuse Blanche,
• Dureze.

Roditeljstvo je prvo utvrđeno DNK analizama, a kasnija istraživanja su ga dodatno potvrdila.

Oba roditelja vezana su za relativno malo područje jugoistočne Francuske. PlantGrape zbog toga kao verovatno područje porekla Syraha navodi severnu Ronu ili Dauphiné.

To znači da romantična priča o persijskom poreklu nije potvrđena genetičkim dokazima. Syrah je francuska sorta.

Roditelji Shiraza

Mondeuse Blanche

Mondeuse Blanche je stara bela sorta iz francuskog alpskog prostora.

Danas je veoma retka, ali je genetički izuzetno značajna upravo zato što je jedan od roditelja Syraha.

Dureza

Dureza je stara crna sorta jugoistočne Francuske, istorijski vezana za područje Ardèchea.

Ni ona danas nema veliki komercijalni značaj.

Prirodno ukrštanje dve sorte koje su danas gotovo nepoznate stvorilo je jednu od najvažnijih crnih vinskih sorti na svetu.

Syrah ili Shiraz – postoji li razlika?

Genetički – ne. Vinski – ponekad.

Naziv Syrah tradicionalno se vezuje za francuski stil severne Rone.

Takva vina često su:

• nešto suzdržanija,
• začinskija,
• bibernija,
• sa više ljubičice,
• masline,
• dimnih i mesnatih tonova.

Naziv Shiraz najviše se povezuje sa Australijom.

Topliji australijski stil može biti:

• puniji,
• zreliji,
• voćniji,
• alkoholniji,
• mekše teksture.

Međutim, to nije zakonsko niti genetičko pravilo.

Australija proizvodi i vrlo elegantne, sveže i biberaste Shiraze, dok se u Francuskoj i drugim zemljama mogu napraviti veoma zrela i snažna vina.

Naziv na etiketi zato više govori o tradiciji i nameri proizvođača nego o drugoj sorti grožđa.

Syrah u severnoj Roni

Severna Rona predstavlja istorijsku domovinu velikih vina Syraha.

Ovde sorta ima centralnu ulogu u apelacijama:

• Hermitage,
• Côte-Rôtie,
• Cornas,
• Saint-Joseph,
• Crozes-Hermitage.

U severnoj Roni Syrah praktično vlada crvenim vinima.

Cornas

Cornas je posebno čist primer karaktera Syraha.

Syrah je jedina crna sorta dozvoljena za ovu apelaciju. Vina mogu biti veoma tamna, snažna i dugovečna, sa crnim voćem, sladićem, biberom i kasnije kožom, mošusom i tartufom.

Saint-Joseph

Syrah u Saint-Josephu često pokazuje:

• biber,
• začine,
• ljubičicu,
• tamno voće.

Zvanični opis apelacije upravo izdvaja začinski i biberni karakter i ljubičicu kao tipične osobine.

Côte-Rôtie

Jedna od najzanimljivijih tradicija Syraha postoji u Côte-Rôtie.

Ovde se Syrah može kombinovati sa malom količinom bele sorte Viognier.

Viognier može doprineti:

• cvetnim aromama,
• eleganciji,
• teksturi.

Ova tradicionalna kombinacija kasnije je postala inspiracija i australijskim proizvođačima za stil Shiraz–Viognier.

Shiraz u Australiji

Ako je severna Rona istorijski dom Syraha, Australija je druga velika domovina sorte.

Shiraz je najzastupljenija vinska sorta Australije i gaji se praktično u svim važnijim vinskim regionima zemlje. Wine Australia navodi približno 39.900 hektara zasada u statistici za 2019/2020.

Posebno su poznati:

• Barossa Valley,
• McLaren Vale,
• Hunter Valley,
• Clare Valley,
• Eden Valley,
• Heathcote.

Razlike između njih su ogromne.

Barossa Valley

Barossa predstavlja jedan od najpoznatijih stilova Shiraza.

Vina su često:

• puna,
• bogata,
• koncentrisana,
• sa kupinom,
• biberom,
• začinima.

Barossa čuva i neke od najstarijih produktivnih zasada Shiraza na svetu. Wine Australia navodi čokote koji se vezuju za sadnje iz 1840-ih godina.

Stari čokoti sa malim prinosima mogu dati veoma koncentrisano grožđe i vina velikog potencijala sazrevanja.

McLaren Vale

McLaren Vale ima snažan mediteranski uticaj. Shiraz je jedna od njegovih najvažnijih sorti.

Tipični stil može doneti:

• borovnicu,
• kupinu,
• čokoladu,
• začine,
• puno telo.

Wine Australia upravo tamno voće i čokoladni karakter izdvaja kao prepoznatljive osobine regiona.

Hunter Valley

Hunter Valley pokazuje potpuno drugo lice Shiraza.

Iako je klima topla, vina često nisu ekstremno snažna.

Mogu biti:

• srednjeg tela,
• sa crvenim i tamnim voćem,
• izraženim slanim i začinskim tonovima,
• relativno elegantna.

Wine Australia Hunter opisuje kao značajno drugačiji stil od Barosse i McLaren Valea.

Odakle dolazi miris crnog bibera?

Jedna od najupečatljivijih aroma Syraha jeste crni biber. Nije u pitanju samo metafora degustatora.

Naučna istraživanja identifikovala su aromatsko jedinjenje rotundon kao jedan od ključnih nosilaca mirisa crnog bibera u Shirazu. Rotundon je prvi put detaljno povezan sa bibernim mirisom vina upravo kroz istraživanja Shiraza.

Posebno je zanimljivo što nisu svi ljudi jednako osetljivi na ovu aromu.

Zbog toga jedno isto vino ne mora svakoj osobi delovati podjednako biberno.

U hladnijim područjima biberni karakter često može biti izraženiji nego kod veoma toplih vinograda.

Vinogradarske karakteristike

Syrah razvija duge lastare koji su u proleće relativno lomljivi na vetru, zbog čega zahteva dobru armaturu i pravilno vezivanje.

Na toplijim položajima najčešće dobro reaguje na kraću rezidbu.

Sorta je osetljiva na hlorozu i ne odgovaraju joj zemljišta sa veoma visokim sadržajem aktivnog krečnjaka. Francuski stručni izvori posebno upozoravaju na izbor odgovarajuće podloge u takvim uslovima.

Jedna od zanimljivih osobina jeste relativno kratak period između šarka i pune zrelosti.

Zbog toga optimalni trenutak berbe može trajati kratko.

Kod odluke o berbi nije dovoljno gledati samo:

• šećer,
• kiseline.

Važni su i:

• ukus bobice,
• zrelost pokožice,
• semenke,
• masa bobice,
• ukupna fenolna zrelost.

Kada sazreva?

Syrah u referentnim francuskim uslovima sazreva tokom srednje epohe, približno dve i po nedelje nakon Chasselasa.

To mu omogućava uspešno sazrevanje u različitim klimama.

U previše hladnom području može imati problem sa punom fenolnom zrelošću.

U veoma toplom području šećer može brzo rasti, pa vino postaje:

• veoma alkoholno,
• veoma zrelo,
• sa manje svežine.

Zato izbor položaja i trenutak berbe imaju ogroman uticaj na stil vina.

Grozd i bobica

Grozdovi Syraha su najčešće:

• mali do srednje veliki.

Bobice su:

• male,
• elipsoidne,
• tamnoplave do gotovo crne.

Mala bobica daje relativno visok odnos pokožice prema soku.

To doprinosi:

• intenzivnoj boji,
• taninima,
• fenolnoj koncentraciji.

Upravo zbog toga Syrah može dati veoma tamno vino čak i bez ekstremno agresivne ekstrakcije.

Osetljivost na bolesti

Syrah nije naročito osetljiv na plamenjaču, ali može biti problematičan kada su u pitanju:

• grinje,
• siva trulež pred kraj sazrevanja.

Francuski stručni izvor navodi i specifičan problem poznat kao Syrah decline, kod kojeg se mogu javiti crvenilo listova, problemi u zoni kalemljenja i postepeno propadanje čokota. Tačan uzrok ovog fenomena još nije potpuno objašnjen.

Razlike među klonovima mogu biti značajne.

Kakvo vino daje Shiraz?

Syrah može dati neka od najsloženijih i najdugovečnijih crvenih vina.

Francuski stručni opis navodi vina koja mogu biti:

• aromatična,
• fina,
• taninska,
• snažna,
• kompleksna,
• intenzivno obojena.

Među karakterističnim aromama posebno se izdvajaju:

• začini,
• ljubičica,
• maslina,
• koža,
• animalne nijanse.

U savremenim vinima često se prepoznaju i:

• kupina,
• borovnica,
• crna trešnja,
• crna šljiva,
• crna ribizla,
• biber,
• sladić.

Sa sazrevanjem se mogu razviti:

• koža,
• duvan,
• zemlja,
• dim,
• suvo bilje,
• tartuf.

Telo, kiseline, tanini i alkohol

Tipičan Shiraz ima:

Telo: srednje puno do puno
Tanine: srednje do izražene
Kiseline: srednje, ponekad niže u veoma toplim uslovima
Alkohol: srednji do visok
Boju: duboku rubinsku do purpurnocrnu

PlantGrape navodi da Syrah može dati vina relativno visokog alkohola, intenzivne boje i dobrog potencijala odležavanja. Istovremeno, pH može biti relativno visok, naročito na pojedinim toplijim položajima.

Zbog toga najzrelije grožđe nije uvek i najbolje grožđe.

Najbolji Shiraz zahteva ravnotežu između:

• šećera,
• kiselina,
• tanina,
• voćnosti,
• alkohola.

Inox, beton ili hrast?

Shiraz iz inoxa

Inox može dati mlađi i izrazito voćni stil.

Naglašava:

• kupinu,
• borovnicu,
• višnju,
• šljivu,
• ljubičicu,
• biber.

Takva vina mogu biti vrlo pitka već mlada.

Beton

Beton omogućava sazrevanje bez izraženog aromatskog uticaja drveta.

Može pomoći da vino dobije:

• mekšu teksturu,
• zaokruženije tanine,
• više kompleksnosti.

Hrastovo bure

Shiraz veoma dobro podnosi drvo.

Hrast može doneti:

• vanilu,
• kakao,
• kafu,
• tost,
• dim,
• kedar,
• slatke začine.

U Australiji se istorijski mnogo koristio američki hrast, dok Wine Australia danas beleži manju zavisnost od novog drveta i veću upotrebu francuskog i korišćenog hrasta.

Najbolji rezultat nastaje kada drvo dopunjuje voće i začinski karakter, umesto da ga prekriva.

Shiraz i Viognier

Jedna od najzanimljivijih kombinacija crnog i belog grožđa jeste Syrah sa Viognierom.

Tradicionalno poreklo ove ideje nalazi se u severnoj Roni, posebno u Côte-Rôtie.

Mala količina Viogniera može doprineti:

• cvetnim aromama,
• mirisu kajsije,
• mekoći,
• aromatskoj eleganciji.

Australijski proizvođači kasnije su razvili veoma prepoznatljiv stil Shiraz Viognier.

GSM kupaža

Shiraz ima važnu ulogu i u poznatoj kupaži GSM:

• Grenache,
• Shiraz,
• Mourvèdre.

Grenache najčešće donosi:

• zrelo crveno voće,
• alkohol,
• širinu.

Shiraz donosi:

• boju,
• tamno voće,
• začine,
• strukturu.

Mourvèdre dodaje:

• tanine,
• zemljane i herbalne tonove,
• sposobnost sazrevanja.

Ovaj stil ima dugu tradiciju na jugu Francuske i posebno je popularan i u Australiji.

Shiraz i Petite Sirah nisu ista sorta

Još jedna česta zabuna je naziv Petite Sirah.

Petite Sirah nije mali Shiraz niti posebna varijanta Syraha.

Najčešće se radi o sorti Durif, koja je nastala ukrštanjem:

• Syraha,
• Peloursina.

Durif može dati veoma tamna i snažna vina, ali je genetički zasebna sorta.

Shiraz u Srbiji

Syrah je zvanično priznata sorta u Srbiji.

U Registru priznatih sorti vinove loze naveden je kao Syrah, zajedno sa više priznatih klonova, među kojima su 174, 470, 585, 877, ISV-R1, 747, 524 i 471.

To pokazuje da postoji širok izbor registrovanog sadnog materijala za domaće vinogradare. Sorta se danas gaji u više delova Srbije.

Posebno zanimljive rezultate daje u toplijim i dobro osunčanim vinogradima, ali može uspevati i u kontinentalnim područjima ako vegetaciona sezona omogućava punu fenolnu zrelost.

Fruška gora i Sremski rejon

Jedan od dobro dokumentovanih domaćih primera dolazi sa Fruške gore.

Vinarija Trivanović u svom sortimentu ima Shiraz i zasade ove sorte u Sremskom vinogradarskom rejonu. Njihov sortni Shiraz opisuje se kroz crvenu i tamnu voćnost, kakao i začinske tonove.

Fruška gora može biti veoma zanimljiva za Shiraz zbog:

• toplih leta,
• dovoljno duge jeseni,
• različitih ekspozicija,
• noćnog zahlađenja na pojedinim položajima.

U povoljnim godinama moguće je dobiti potpuno zrelo grožđe uz očuvanu začinsku i bibernu stranu sorte.

Topliji položaji više naglašavaju zrelu šljivu, kupinu i alkohol.

Nešto svežiji mogu zadržati više ljubičice, biberastih tonova i svežine.

Shiraz ili Syrah na srpskoj etiketi?

Oba naziva mogu pomoći potrošaču da prepozna sortu, ali zvanični srpski Registar koristi naziv Syrah.

Pojedini domaći proizvođači ipak biraju naziv Shiraz, što je sasvim razumljivo jer je taj naziv veoma poznat potrošačima zahvaljujući australijskim vinima.

Izbor jednog ili drugog naziva ne znači da je posađena druga sorta.

Da li Shiraz može da odležava?

Da. Syrah ima visok potencijal sazrevanja.

Francuski stručni izvori ga izričito navode kao sortu pogodnu za odležavanje, a klasična vina severne Rone poznata su upravo po sposobnosti dugog razvoja. Mlađi stilovi mogu biti odlični već tokom prvih nekoliko godina.

Ozbiljna vina mogu se razvijati deset i više godina, dok najbolji primerci mogu trajati znatno duže.

Tokom sazrevanja mogu se razviti:

• koža,
• duvan,
• suva šljiva,
• crni čaj,
• zemljane nijanse,
• tartuf,
• suvo bilje,
• dim.

Dugovečnost ipak zavisi od ravnoteže.

Visok alkohol sam po sebi nije znak vina za dugo čuvanje.

Shiraz i Cabernet Sauvignon – glavne razlike

Obe sorte mogu dati tamna i snažna vina.

Cabernet Sauvignon češće pokazuje:

• crnu ribizlu,
• kedar,
• grafit,
• izraženije čvrste tanine,
• biljne nijanse.

Shiraz češće pokazuje:

• kupinu,
• borovnicu,
• crnu šljivu,
• ljubičicu,
• crni biber,
• maslinu,
• sladić.

Shiraz često deluje šire i začinskije.

Cabernet Sauvignon može biti linearniji i taninski stroži.

Shiraz i Marselan – glavne razlike

Marselan je potomak Cabernet Sauvignona i Grenachea i može dati veoma tamna vina sa zrelim, često mekšim taninima.

Shiraz ima izraženiji biberni i začinski identitet.

Marselan češće donosi:

• crnu trešnju,
• šljivu,
• ljubičicu,
• sladić.

Shiraz češće pokazuje:

• kupinu,
• borovnicu,
• crni biber,
• maslinu,
• dimne i mesnate nijanse.

Obe sorte mogu biti veoma zanimljive u toplijim vinogradarskim područjima Srbije.

Uz koju hranu ide Shiraz?

Shiraz je veoma zahvalno vino uz snažniju hranu.

Dobro se slaže sa:

• jagnjetinom,
• junećim biftekom,
• ramstekom,
• goveđim gulašem,
• junećim obrazima,
• divljači,
• svinjskim rebarcima,
• kobasicama,
• ćevapima i pljeskavicama,
• dimljenim mesom,
• pečurkama,
• zrelim tvrdim sirevima.

Wine Australia posebno ga preporučuje uz grilovano i pečeno meso, jagnjetinu, junetinu, divljač, gulaše i zrele sireve. Biberni karakter odlično funkcioniše sa grilovanim mesom i začinskim jelima.

Puniji australijski stil može pratiti veoma snažnu hranu, dok elegantniji Syrah iz hladnijeg područja može biti odličan uz patku, jagnjetinu i pečurke.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Shiraz je najbolje služiti na približno 16–18 °C.

Mlađi i voćniji primerci mogu se služiti nešto hladniji, približno 15–16 °C.

Previše toplo vino naglašava alkohol.

Preniska temperatura zatvara aromu i čini tanine tvrđim.

Mladom, snažnom Shirazu često prija 30 minuta do dva sata dekantiranja.

Starija vina treba dekantirati pažljivo, prvenstveno radi odvajanja taloga.

Zašto je Shiraz zanimljiv za Srbiju?

Shiraz nije autohtona srpska sorta, ali može imati veoma zanimljivo mesto u savremenom domaćem vinarstvu.

Srbija ima više područja koja mogu pružiti dovoljno:

• sunca,
• toplote,
• duge vegetacije,
• fenolne zrelosti.

Istovremeno, kontinentalne noći na pogodnim položajima mogu pomoći očuvanju aromatike i sprečiti da vino postane samo veliko, alkoholno i prezrelo.

Najzanimljiviji domaći Shiraz verovatno neće nastati pokušajem kopiranja Barosse ili severne Rone.

Vrednost je u tome da pokaže kako se ova sorta ponaša na Fruškoj gori, u Šumadiji, istočnoj ili centralnoj Srbiji.

Vina od Shiraza na OURS-u

Domaća vina od Shiraza pružaju veoma dobru priliku za upoznavanje toga kako ista internacionalna sorta izgleda u srpskim vinogradarskim uslovima.

Među stilovima mogu se pronaći vina sa:

• kupinom,
• crnom ribizlom,
• crnom trešnjom,
• šljivom,
• biberom,
• kakaom,
• začinima.

Posebno je zanimljivo porediti domaći Shiraz sa australijskim stilom.

Srpska vina ne moraju imati istu količinu zrelog voća i alkohola kao Shiraz iz Barosse. U nešto kontinentalnijim uslovima mogu pokazati više svežine, začina i bibernog karaktera.

Upravo tu se nalazi najveći potencijal za stvaranje prepoznatljivog domaćeg izraza sorte.

Da li ste znali?

• Shiraz i Syrah su genetički ista sorta.
• Roditelji Syraha su bela Mondeuse Blanche i crna Dureza.
• DNK podaci podržavaju poreklo iz jugoistočne Francuske, a ne legendu o persijskom gradu Širazu.
• Miris crnog bibera u mnogim vinima Shiraza povezan je sa aromatskim jedinjenjem rotundonom.
• Shiraz je najzastupljenija vinska sorta Australije.
• Australija ima neke od najstarijih još uvek produktivnih zasada Shiraza na svetu, uključujući vinograde čija se sadnja vezuje za 1840-e godine.
• Petite Sirah nije drugi naziv za Shiraz, već se najčešće odnosi na Durif, potomka Syraha i Peloursina.
• Syrah se nalazi u zvaničnom Registru priznatih sorti Srbije, zajedno sa više priznatih klonova.

Ako vam se dopada Shiraz, probajte i

Marselan – tamno voće, duboka boja i zaobljeniji tanini.
Cabernet Sauvignon – crna ribizla, kedar i čvršća taninska struktura.
Vranac – snažna boja, zrelo tamno voće i balkanski karakter.
Probus – domaća sorta duboke boje i ozbiljnog potencijala sazrevanja.
Grenache – toplije crveno voće, začini i mekša struktura.

Sve što treba da znate o Shirazu

Da li su Shiraz i Syrah ista sorta?

Da. To je potpuno ista sorta grožđa.

Zašto se koriste dva naziva?

Syrah je tradicionalni francuski naziv, dok je Shiraz postao standardni naziv u Australiji. Danas pojedini proizvođači izborom naziva pokušavaju da nagoveste i stil vina, ali to nije strogo pravilo.

Odakle potiče Shiraz?

Iz jugoistočne Francuske, najverovatnije sa prostora severne Rone ili okolnog Dauphinéa.

Da li Shiraz potiče iz Irana?

Savremena genetika to ne podržava. Roditelji sorte su francuske Mondeuse Blanche i Dureza.

Koje su roditeljske sorte?

Mondeuse Blanche i Dureza.

Koje su najčešće arome?

Kupina, borovnica, crna šljiva, crna trešnja, ljubičica, crni biber, maslina, sladić i začini.

Zašto Shiraz miriše na biber?

Jedan od važnih razloga je aromatsko jedinjenje rotundon, koje ima veoma snažan miris crnog bibera.

Da li je australijski Shiraz drugačiji od francuskog Syraha?

Može biti stilski drugačiji, naročito u toplim australijskim regionima, ali je genetički potpuno ista sorta.

Gde je najvažniji u Francuskoj?

U severnoj Roni, naročito u apelacijama Hermitage, Côte-Rôtie, Cornas, Saint-Joseph i Crozes-Hermitage.

Gde je najvažniji u Australiji?

Među najpoznatijim regionima su Barossa Valley, McLaren Vale, Hunter Valley, Clare Valley, Eden Valley i Heathcote.

Da li se Shiraz gaji u Srbiji?

Da. Syrah je zvanično priznata sorta u Srbiji i od nje se proizvode domaća sortna vina.

Da li Shiraz može dugo da odležava?

Da. Kvalitetni primerci imaju visok potencijal sazrevanja, a najbolja vina mogu se razvijati veoma dugo.

Da li je Petite Sirah isto što i Shiraz?

Ne. Petite Sirah se uglavnom odnosi na sortu Durif, koja je potomak Syraha i Peloursina.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz jagnjetinu, junetinu, divljač, svinjetinu, roštilj, gulaše, kobasice, pečurke i zrele sireve.