Erdevik Grand Trianon 0,75L

Cabernet Sauvignon

Cabernet Sauvignon je najpoznatija crna vinska sorta na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Nastala je prirodnim ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca.

Grozd i bobica: Grozd je mali do srednje veličine, bobice male, tamnoplave, sa debelom pokožicom bogatom taninima i antocijanima.

Vino: Daje snažna, koncentrisana vina sa visokim taninima i dobrom kiselinom. Aromatski profil obuhvata crnu ribizlu, višnju, šljivu, često i note duvana, cedrovine, čokolade i začina. Kod hladnijih klima izražen je ton zelene paprike.

Stilovi: Može davati dugovečna, ozbiljna vina koja odležavanjem dobijaju kompleksnost. Najčešće se kupažira sa Merlotom i Cabernet Francom, klasična bordoska kupaža, ali se često vinifikuje i kao monosorta.

Klima i tlo: Vrlo prilagodljiva sorta, uspeva u gotovo svim vinogradarskim regionima. Najbolje rezultate daje na šljunkovitim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Najzastupljenija je u Bordou (posebno levo krilo – Médoc, Pauillac, Margaux), Kaliforniji (Napa), Čileu, Australiji, Italiji i mnogim drugim zemljama.

Ukratko: Cabernet Sauvignon je snažna, taninska i dugovečna sorta, svetski simbol ozbiljnih crvenih vina.

Merlot

Merlot je jedna od najvažnijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Ime potiče od francuske reči merle (kos), jer ptice rado jedu njegove bobice.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine, bobice su krupnije nego kod Cabernet-a, tamnoplave, sa tankom pokožicom i sočnom pulpom.

Vino: Mekše i pitkije od Caberneta Sauvignona, sa nižim taninima i srednjom kiselinom. Arome obuhvataju crne trešnje, šljive, borovnice, često i čokoladu, kafu ili biljne note. Brže sazreva i daje zaobljena, glatka vina.

Stilovi: Može se piti kao mlado, voćno i mekano, ali i davati ozbiljna, kompleksna vina kada dolazi sa boljih terroara. Najčešće se kupažira sa Cabernet Sauvignonom i Cabernet Francom, gde donosi mekoću i voćnost.

Klima i tlo: Najviše mu odgovaraju ilovasta i glinovita tla, koja mu pomažu da zadrži kiselinu i svežinu. Dobar je za hladnije i umerene klime jer rano sazreva.

Rasprostranjenost: Najpoznatiji je u Bordou (posebno desna obala – Saint-Émilion, Pomerol), ali je široko rasprostranjen i u Italiji, Španiji, SAD, Čileu i Australiji.

Ukratko: Merlot je voćna, mekša i pristupačnija sorta od Caberneta, često korišćena za kupaže, ali i cenjena kao samostalno vino.

Shiraz

Syrah (u Francuskoj) ili Shiraz (u Australiji) je jedna od najstarijih i najprepoznatljivijih crnih sorti, poreklom iz doline Rone u Francuskoj.

Grozd i bobica: Grozd je mali do srednji, bobice tamnoplave, debele pokožice, bogate taninima i pigmentima.

Vino: Daje tamna, snažna vina sa aromama crnog voća (kupine, borovnice, šljive), crnog bibera, začina, dima, mesa i kože. U toplijim klimama (Australija) naglašenije su note džema, čokolade i sladića.

Stilovi: Može davati robusna vina koja dugo odležavaju, ali i elegantnija, voćna vina. U Francuskoj se često kupažira (npr. sa Grenacheom i Mourvèdrom), dok se u Australiji najčešće radi kao monosorta.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u toplim i sunčanim vinogradima, ali voli i kamenita, drenirana tla. U hladnijim područjima vina su više začinska i taninska, dok su u toplijim voćna i bogata.

Rasprostranjenost: Najpoznatiji regioni su severna Rona (Hermitage, Côte-Rôtie), južna Rona (Châteauneuf-du-Pape), Australija (Barossa Valley, McLaren Vale), ali i Kalifornija, Južna Afrika, Čile.

Ukratko: Syrah/Shiraz daje moćna i aromatski bogata vina od začinskih i elegantnih do toplih, voćnih i robusnih.