Stara balkanska sorta svežih kiselina i duge tradicije u Srbiji

Smederevka ukratko

Boja sorte: bela vinska sorta
Drugi nazivi: Dimyat, Dimjat, Belina, Krupna Belina, Szemendriai Zold, Zoumiatiko i drugi regionalni sinonimi
Poreklo: Balkan; tačno mesto nastanka nije konačno utvrđeno
Roditeljske sorte: Coarna Alba × Heunisch Weiss, odnosno Gouais Blanc
Status u Srbiji: stara regionalna i odomaćena sorta sa višestolećnom tradicijom gajenja
Najvažniji rejoni u Srbiji: Južnobanatski rejon, rejon Tri Morave i Šumadijski vinogradarski rejon
Najčešće arome: zelena i žuta jabuka, limun, kruška, belo cveće, sveže grožđe, trava i blage bademaste nijanse
Telo: lagano do srednje
Kiseline: izražene
Alkohol: najčešće približno 10,5–13,5%, u zavisnosti od prinosa, položaja i vremena berbe
Potencijal odležavanja: najčešće nizak do srednji; kvalitetniji primerci mogu se razvijati nekoliko godina
Temperatura serviranja: 8–11 °C
Dekantiranje: nije potrebno
Najbolje uz: rečnu ribu, salate, mlade sireve, povrće, lagane testenine, piletinu i jednostavnija domaća jela

Šta je Smederevka?

Smederevka je stara bela sorta vinove loze koja se vekovima gaji u Srbiji i drugim zemljama Balkana. U Srbiji je posebno povezana sa područjem Smedereva, po kojem je dobila domaći naziv.

Daje velika i rodna stabla, krupne grozdove i relativno neutralna, lagana vina sa izraženim kiselinama. Upravo su svežina, pitkost i sposobnost da zadrži kiseline u toplijim uslovima dugo bili najvažnije osobine ove sorte.

Smederevka se tradicionalno koristila za:

• proizvodnju suvih belih vina,
• kupaže sa drugim sortama,
• potrošnju grožđa u svežem stanju,
• proizvodnju jednostavnih i osvežavajućih vina za svakodnevnu upotrebu.

Dugo je bila jedna od najvažnijih belih sorti Srbije. Kasnije su je sa brojnih položaja potisnule internacionalne sorte i savremeniji domaći kultivari, ali je ostala značajan deo našeg vinogradarskog nasleđa.

Savremeno interesovanje za stare sorte pruža Smederevki priliku za drugačiji pristup. Kontrolisan prinos, bolji položaji i pažljivija vinifikacija mogu pokazati da ona nije osuđena isključivo na jednostavna i masovna vina.

Poreklo Smederevke

Poreklo Smederevke nije potpuno jednostavno pitanje.

U domaćoj stručnoj literaturi često se opisuje kao veoma stara autohtona srpska sorta, dok se u Bugarskoj ista sorta pod nazivom Dimyat smatra starom lokalnom bugarskom sortom. Savremena genetička istraživanja potvrđuju da su Smederevka i Dimyat isti genotip, ali ne mogu sama po sebi dokazati u kojoj današnjoj državi je sorta prvi put nastala.

Zbog toga je najpreciznije Smederevku predstavljati kao staru balkansku sortu koja se u Srbiji gaji vekovima.

U stručnoj literaturi navodi se mogućnost da je u okolini Smedereva bila prisutna još od antičkog perioda, čak od 3. veka pre nove ere. Takvu tvrdnju treba posmatrati kao istorijsku pretpostavku zasnovanu na dostupnim izvorima, a ne kao potpuno dokazano vreme njenog dolaska ili nastanka.

Roditeljske sorte Smederevke

Savremena genetička istraživanja utvrdila su roditeljstvo Smederevke.

Nastala je ukrštanjem:

• Coarna Alba,
• Heunisch Weiss, poznatog i kao Gouais Blanc.

Vitis International Variety Catalogue potvrđuje ovo roditeljstvo za sortu koju vodi pod glavnim nazivom Dimyat.

Heunisch Weiss jedna je od genetički najvažnijih starih evropskih sorti. Učestvovao je u nastanku velikog broja poznatih sorti vinove loze.

Coarna Alba je stara sorta istočne i jugoistočne Evrope koja je takođe imala značajnu ulogu u formiranju balkanskog sortimenta.

Roditeljstvo Smederevke tako dodatno potvrđuje njenu duboku vezu sa starim vinogradarskim prostorom Balkana i istočne Evrope.

Smederevka i Dimyat – da li su ista sorta?

Da.

Smederevka i bugarski Dimyat predstavljaju isti genotip vinove loze.

U različitim zemljama sorta je tokom vekova dobijala različite lokalne nazive.

Među njima se pojavljuju:

• Smederevka u Srbiji,
• Dimyat ili Dimjat u Bugarskoj,
• Zoumiatiko u Grčkoj,
• Kadarun bijeli u Bosni i Hercegovini,
• različiti oblici naziva povezani sa Smederevom u Mađarskoj i drugim zemljama.

Genetička istraživanja potvrdila su identitet ovih tradicionalnih naziva.

To je dobar primer kako veoma stara sorta može postati deo vinskog identiteta više zemalja i u svakoj dobiti lokalno ime.

Smederevka u Srbiji

Smederevka je i danas značajna sorta srpskog vinogradarstva, iako su njene površine znatno manje nego u periodu masovne proizvodnje tokom 20. veka.

Prema podacima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, nalazi se na 12. mestu prema površinama u komercijalnim vinogradima Srbije.

Najveće površine nalaze se u:

• Južnobanatskom vinogradarskom rejonu,
• rejonu Tri Morave,
• Šumadijskom vinogradarskom rejonu.

Najveći deo evidentiranih zasada nalazi se na nadmorskim visinama između 200 i 300 metara. Značajan broj vinograda ima jugozapadnu ili zapadnu ekspoziciju, dok najveći deo zasada leži na blagim nagibima između jednog i pet stepeni.

Prosečna komercijalna parcela pod Smederevkom veoma je mala, približno 0,14 hektara, što pokazuje veliku rascepkanost postojećih zasada.

Smederevo i Smederevsko vinogorje

Naziv Smederevka jasno pokazuje koliko je sorta povezana sa Smederevom.

U okolini ovog grada gaji se veoma dugo i predstavljala je jednu od osnovnih sorti lokalnog vinogradarstva. Primer vinarije Janko i posvećenost ovoj sorti, kao i sama promocija je neizbežna za pomenuti.

Topli položaji iznad Dunava, dobra osunčanost i duga vegetaciona sezona posebno su značajni jer Smederevka veoma kasno sazreva.

U prošlosti je grožđe korišćeno i za vino i kao stono grožđe. Veliki grozdovi i krupne bobice činili su je pogodnom za pijace i direktnu potrošnju.

Vina su tradicionalno bila:

• laka,
• sveža,
• relativno neutralna,
• sa izraženim kiselinama,
• namenjena svakodnevnom uživanju.

Upravo iz tog razloga Smederevka je dugo predstavljala i jedno od klasičnih vina za pripremu špricera.

Južnobanatski rejon

Danas se najveće komercijalne površine Smederevke u Srbiji nalaze u Južnobanatskom rejonu.

Topla leta i veliki broj sunčanih sati mogu pomoći kasnoj sorti da dostigne punu zrelost.

Najvažniji izazov je kontrola prinosa.

Smederevka prirodno veoma obilno rađa. Ako čokot nosi previše grožđa, sazrevanje se usporava, sadržaj šećera ostaje nizak, a vino može biti tanko i veoma kiselo.

Umereniji prinos omogućava:

• bolju zrelost grožđa,
• više voćnih aroma,
• bolji odnos šećera i kiselina,
• puniju strukturu vina.

Rejon Tri Morave

Rejon Tri Morave pruža dovoljno toplote za kasno sazrevanje Smederevke.

U toplijim godinama grožđe može postići dobru tehnološku zrelost, dok prirodno izražene kiseline pomažu da vino zadrži svežinu.

Na boljim položajima sorta može dati nešto punija vina nego što se tradicionalno očekuje od Smederevke.

U čaši se mogu pojaviti:

• žuta jabuka,
• kruška,
• limun,
• belo cveće,
• zrelo grožđe.

Kontrola roda i pravovremena berba ostaju ključni. Prevelik prinos gotovo uvek vodi ka jednostavnijem vinu.

Šumadijski rejon

Smederevka je dugo prisutna i u Šumadiji.

Topli položaji i blage padine omogućavaju joj dovoljno dugu vegetaciju, dok nešto veće nadmorske visine pojedinih vinograda mogu pomoći očuvanju kiselina.

U Šumadiji može dati veoma pitka bela vina namenjena mlađem uživanju, ali i biti deo kupaža sa aromatičnijim ili punijim sortama.

Istorijski je upravo njena relativno neutralna aromatika omogućavala da dobro funkcioniše sa drugim sortama bez potiskivanja njihovog karaktera.

Vinogradarske karakteristike

Smederevka je sorta srednje bujnosti i veoma velike rodnosti.

Vegetaciju započinje rano, ali sazreva veoma kasno, tokom četvrte epohe.

Ova kombinacija predstavlja važan izazov.

Rano kretanje vegetacije povećava rizik od prolećnih mrazeva, dok veoma kasno sazrevanje zahteva dugu i toplu jesen.

Zbog toga su najbolji:

• dobro osunčani položaji,
• južne i zapadne ekspozicije,
• provetreni vinogradi,
• mesta bez velikog rizika od ranih jesenjih mrazeva.

Smederevka obilno rađa čak i pri kratkoj rezidbi.

Pri dugoj rezidbi može lako preroditi, što negativno utiče na kvalitet grožđa.

Kontrola prinosa je zato jedna od najvažnijih mera u proizvodnji ozbiljnijeg vina od Smederevke.

Grozd i bobica

Grozd Smederevke je:

• krupan,
• najčešće kupast,
• srednje rastresit.

Bobice su:

• krupne,
• ovalne,
• žutozelene,
• sočne.

Na strani koja je više izložena suncu mogu se pojaviti ćilibarne ili smeđezlatne nijanse.

Krupne bobice i prijatan ukus omogućili su da se Smederevka dugo koristi i kao stono grožđe.

To je razlikuje od brojnih vinskih sorti sa veoma sitnim bobicama i visokim odnosom pokožice prema soku.

Kod proizvodnje vina veliki udeo soka u odnosu na pokožicu doprinosi lakšem, manje fenolnom karakteru vina.

Otpornost na bolesti i niske temperature

Smederevka ima relativno dobru otpornost grožđa prema sivoj truleži, što predstavlja prednost za sortu koja sazreva veoma kasno.

Kasna berba znači da grožđe može ostati u vinogradu tokom perioda sa većom količinom jesenskih padavina, pa je otpornost prema truleži važna.

Sa druge strane, sorta je izraženo osetljiva prema niskim temperaturama.

Zbog toga joj ne odgovaraju:

• mrazišta,
• zatvorene doline,
• depresije u kojima se zadržava hladan vazduh,
• položaji izloženi ekstremnim zimskim temperaturama.

Izbor vinograda kod Smederevke veoma je važan jer treba istovremeno omogućiti dovoljno dugu jesen i smanjiti rizik od zimskih i prolećnih mrazeva.

Šećeri, kiseline i prinos

Jedna od osnovnih osobina Smederevke jeste sposobnost da zadrži visok sadržaj kiselina.

U širi se mogu javiti ukupne kiseline i oko 9 g/L, naročito pri visokim prinosima ili ranijoj berbi.

Sadržaj šećera snažno zavisi od količine roda.

Ako se čokotu dozvoli veoma visok prinos, grožđe može ostati sa relativno malo šećera.

Ako se prinos smanji, povećava se mogućnost postizanja:

• više šećera,
• punijeg ukusa,
• zrelije voćnosti,
• boljeg odnosa alkohola i kiselina.

To je jedan od razloga zbog kojih Smederevka može ostaviti potpuno različit utisak u zavisnosti od načina gajenja.

Visokorodna Smederevka daje lako i vrlo kiselo vino.

Smederevka sa kontrolisanog prinosa može biti znatno punija, zrelija i ozbiljnija.

Kakvo vino daje Smederevka?

Smederevka najčešće daje svetlo, suvo belo vino jednostavne i čiste aromatike.

U mladom vinu mogu se prepoznati:

• zelena jabuka,
• žuta jabuka,
• limun,
• kruška,
• belo cveće,
• sveže grožđe,
• trava,
• diskretne biljne nijanse.

Domaći stručni opis navodi da se u dobrim godinama u mirisu može pojaviti i nijansa koja podseća na vanilu.

Smederevka nije izrazito aromatična sorta.

Njena vrednost nalazi se prvenstveno u:

• svežini,
• pitkom karakteru,
• živim kiselinama,
• nenametljivoj voćnosti.

Zbog toga je veoma pogodna za lagana vina namenjena uživanju bez dugog odležavanja.

Telo, kiseline i alkohol

Tipična Smederevka ima:

Telo: lagano do srednje
Kiseline: izražene
Alkohol: najčešće približno 10,5–13,5%
Aromatičnost: blaga do srednja
Zaostali šećer: najčešće suvo

Tradicionalna Smederevka često je imala niži alkohol i veoma naglašene kiseline.

Savremena kontrola prinosa i zrelija berba mogu dati više alkohola i punije telo.

Ipak, pokušaj da se od Smederevke napravi veoma alkoholno i teško vino lako može potisnuti ono što je njen osnovni kvalitet – pitkost i svežina.

Inox, beton ili hrast?

Smederevka iz inoxa

Inox je najprirodniji izbor za klasičan stil.

Čuva:

• jabuku,
• citrus,
• krušku,
• svežinu,
• čistu aromatiku.

Ovakvo vino uglavnom je namenjeno uživanju u prvim godinama nakon berbe.

Sazrevanje na finom talogu

Rad na finom talogu može Smederevki doneti:

• nešto punije telo,
• mekšu teksturu,
• bolju povezanost kiselina,
• blage nijanse hleba i testa.

To može biti zanimljiv način da se od grožđa sa kontrolisanog prinosa dobije ozbiljnije vino.

Beton

Beton može sačuvati neutralni sortni karakter, a istovremeno dati više teksture nego inox.

Za Smederevku može biti zanimljiv kod vina kod kojih je cilj više strukture, ali bez aromatskog uticaja drveta.

Hrastovo bure

Hrast nije tradicionalno glavni izbor za Smederevku.

Sorta nema toliko snažnu aromatiku da lako podnese mnogo novog drveta.

Diskretna upotreba velikih ili korišćenih buradi može doneti teksturu i blage orašaste nijanse, ali jaka vanila, tost i dim lako mogu potpuno prekriti karakter sorte.

Smederevka u kupažama

Smederevka se veoma često koristila u kupažama.

Njena glavna uloga bila je da drugim vinima donese:

• više kiselina,
• svežinu,
• lakoću,
• pitkost.

Pošto nema izrazito dominantan aromatski karakter, može se kombinovati sa drugim sortama bez velikog rizika da preuzme miris vina.

U prošlosti je upravo ova osobina bila veoma važna u toplim vinogradarskim područjima, gde su druge sorte mogle dati zrela, alkoholna vina sa manjkom kiselina.

Smederevka i špricer

Malo je sorti u Srbiji koje su toliko povezane sa kulturom špricera kao Smederevka. Razlog nije samo tradicija.

Njeno vino prirodno ima osobine koje odgovaraju ovom načinu služenja:

• izražene kiseline,
• relativno nizak do umeren alkohol,
• lagano telo,
• nenametljivu aromatiku.

Dodavanje kisele vode dodatno povećava osećaj svežine i pravi veoma lagano piće za tople dane.

Ova tradicija ne bi trebalo da bude razlog da se Smederevka posmatra kao manje vredna sorta. Naprotiv, pokazuje da je imala vrlo jasnu ulogu u domaćoj vinskoj kulturi.

Da li Smederevka može da odležava?

Većina vina od Smederevke namenjena je ranijem uživanju.

Najčešće je najbolja tokom prve dve do četiri godine, dok su jabuka, citrus i svežina izraženi.

Ozbiljniji primerci sa:

• kontrolisanog prinosa,
• dobrih položaja,
• dovoljno ekstrakta,
• rada na finom talogu,

mogu se razvijati nešto duže.

Tokom sazrevanja mogu se pojaviti:

• zrela jabuka,
• dunja,
• badem,
• suvo cveće,
• vosak,
• blage medne nijanse.

Smederevka ipak nema reputaciju sorte za veoma dugo odležavanje. Njena najveća prednost najčešće je mladalačka svežina.

Smederevka i Grašac – glavne razlike

Smederevka i Grašac dugo su bile među najčešćim belim sortama Srbije, ali se dosta razlikuju.

Smederevka najčešće daje:

• lakše telo,
• izraženije kiseline,
• neutralniju aromatiku,
• krupnije grožđe.

Grašac češće pokazuje:

• nešto puniju strukturu,
• zrelu jabuku,
• breskvu,
• biljne tonove,
• prepoznatljivu bademastu završnicu.

Obe sorte mogu dati vrlo pitka svakodnevna vina, ali Grašac danas ima širi raspon ozbiljnih sortnih stilova.

Uz koju hranu ide Smederevka?

Mlada Smederevka dobro se slaže sa:

• pastrmkom,
• smuđem,
• prženom ribom,
• lignjama,
• mladim sirevima,
• zelenim salatama,
• grilovanim povrćem,
• pitama sa sirom,
• laganim testeninama,
• piletinom.

Izražene kiseline posebno dobro funkcionišu sa prženom i nešto masnijom hranom.

Smederevka može pratiti i:

• proju i mlade sireve,
• gibanicu,
• pohovano povrće,
• jednostavna predjela,
• hladne plate sa blažim sirevima.

Nije najbolji izbor za veoma snažna, začinjena ili teška jela koja bi lako prekrila njenu nežnu aromatiku.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Smederevku je najbolje služiti na približno 8–11 °C.

Mlada i laka vina mogu se služiti nešto hladnija, dok ozbiljniji primerci sa finog taloga bolje pokazuju strukturu na približno 10–11 °C.

Previše hladno vino dodatno naglašava kiseline i prikriva aromu.

Dekantiranje nije potrebno.

Dovoljno je otvoriti vino neposredno pre serviranja i pustiti da se postepeno razvija u čaši.

Zašto je Smederevka važna za Srbiju?

Smederevka je važna jer predstavlja jedan od najstarijih slojeva srpskog vinskog identiteta.

Njena istorija povezuje:

• Smederevo,
• Podunavlje,
• Šumadiju,
• centralnu Srbiju,
• Južni Banat,
• širi balkanski vinogradarski prostor.

Dugo je bila vino svakodnevnog života, a ne luksuzna sorta za male količine i skupe boce.

Upravo zato je imala ogroman kulturni značaj.

Savremeni izazov jeste pokazati šta Smederevka može da pruži kada se ne insistira samo na maksimalnom prinosu.

Stari čokoti, bolji položaji i manji prinos mogu otvoriti prostor za preciznija, ozbiljnija i autentična vina.

Smederevka ne mora da postane Chardonnay niti Sauvignon Blanc. Njena najveća vrednost je u tome da ostane ono što jeste – stara balkanska sorta sa jasnom vezom sa Srbijom, prepoznatljivom svežinom i sopstvenom vinskom pričom.

Vina od Smederevke na OURS-u

Domaća vina od Smederevke mogu se razlikovati mnogo više nego što se na prvi pogled očekuje.

Klasični primerci najčešće su:

• laki,
• osvežavajući,
• citrusni,
• sa izraženim kiselinama.

Vina sa kontrolisanog prinosa mogu pokazati:

• zreliju jabuku,
• krušku,
• dunju,
• više tela,
• duži završetak.

Razlike između etiketa posebno zavise od položaja, prinosa i trenutka berbe.

Upravo savremena sortna vina pružaju priliku da se Smederevka ponovo upozna izvan njenog nekadašnjeg imidža jednostavnog vina za svakodnevnu potrošnju.

Da li ste znali?

• Smederevka i bugarski Dimyat predstavljaju isti genotip vinove loze.
• Roditelji Smederevke su Coarna Alba i Heunisch Weiss, odnosno Gouais Blanc.
• U stručnoj literaturi navodi se da se u okolini Smedereva možda gaji još od antičkog perioda, iako tako precizno datiranje nije moguće smatrati definitivno dokazanim.
• Prema podacima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, Smederevka je danas 12. sorta po površinama u komercijalnim vinogradima Srbije.
• Grožđe Smederevke tradicionalno se koristi i za vino i za konzumiranje u svežem stanju.

Ako vam se dopada Smederevka, probajte i

Grašac – više zrele jabuke, biljne svežine i karakteristične bademaste završnice.
Župljanka – domaća sorta izraženih kiselina i nešto punije strukture.
Sila – lagana domaća sorta sa diskretnom voćnošću.
Morava – aromatičnija domaća sorta sa više citrusnih i začinskih nijansi.
Žilavka – punije balkansko belo vino sa breskvom, citrusom i bademastim karakterom.

Sve što treba da znate o Smederevki

Da li je Smederevka autohtona srpska sorta?

U domaćoj literaturi često se tako opisuje, ali preciznije je nazvati je starom balkanskom sortom koja se u Srbiji gaji vekovima. Isti genotip poznat je u Bugarskoj kao Dimyat.

Da li su Smederevka i Dimyat ista sorta?

Da. Genetička istraživanja potvrđuju da predstavljaju isti genotip.

Koje su roditeljske sorte Smederevke?

Coarna Alba i Heunisch Weiss, poznat i kao Gouais Blanc.

Kako je dobila ime?

Domaći naziv potiče od Smedereva, područja sa kojim je sorta istorijski veoma snažno povezana.

Koliko dugo se gaji u Srbiji?

Sigurno se smatra sortom sa višestolećnom tradicijom u Srbiji. U pojedinim stručnim izvorima pominje se mogućnost njenog prisustva u okolini Smedereva još u antičkom periodu.

Gde se danas najviše gaji u Srbiji?

Najveće površine nalaze se u Južnobanatskom rejonu, rejonu Tri Morave i Šumadijskom vinogradarskom rejonu.

Kakvo vino daje?

Najčešće daje lagano i sveže belo vino sa izraženim kiselinama i diskretnim aromama jabuke, limuna, kruške i cveća.

Da li je Smederevka aromatična sorta?

Ne. Pripada manje aromatičnim sortama, a njena glavna vrednost je u svežini, pitkom karakteru i kiselinama.

Zašto Smederevka često ima visoke kiseline?

To je jedna od njenih prirodnih sortnih osobina, a visok prinos i ranija berba mogu dodatno povećati njihov utisak.

Da li je dobra za kupaže?

Da. Tradicionalno se koristila za povećavanje svežine i kiselina u vinima drugih sorti.

Da li je Smederevka dobra za špricer?

Da. Izražene kiseline, lagano telo i relativno nenametljiva aromatika učinili su je jednim od tradicionalnih vina za špricer u Srbiji.

Da li može da odležava?

Većina vina namenjena je mlađem uživanju. Kvalitetniji primerci sa kontrolisanog prinosa mogu se razvijati nekoliko godina.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz ribu, salate, mlade sireve, povrće, piletinu, lagane testenine i jednostavnija domaća jela.