Aromatična bela sorta sa severa doline Rone

Viognier je bela vinska sorta grožđa francuskog porekla, prepoznatljiva po izrazitoj aromatičnosti, punom telu i karakterističnim mirisima kajsije, breskve i cveća. Njena istorijska domovina nalazi se u severnom delu doline Rone, gde je najčvršće povezana sa apelacijama Condrieu i Château-Grillet. Od sorte koja je tokom 20. veka bila na ivici nestanka, Viognier je postao međunarodno cenjena sorta koja se danas uzgaja u brojnim vinskim zemljama.

Viognier se razlikuje od mnogih drugih aromatičnih belih sorti jer njegova raskošna aromatika najčešće nije praćena izrazito visokim kiselinama. Upravo odnos zrelosti, alkohola, punoće, aromatičnosti i svežine predstavlja jedan od najvećih izazova u proizvodnji kvalitetnog vina od ove sorte.

Poreklo i istorija sorte Viognier

Viognier se smatra autohtonom sortom severnog dela doline Rone u Francuskoj. Francuska baza PlantGrape, koju vode INRAE, IFV i Institut Agro Montpellier, navodi ga kao autohtonu sortu severnih Côtes du Rhône. Genetička istraživanja sprovedena u Montpellieru pokazala su da je Viognier genetički blizak sorti Mondeuse Blanche, mada se tačan oblik njihovog srodstva ne predstavlja kao definitivno utvrđen.

O veoma ranom prisustvu vinove loze na području Condrieua postoje brojne istorijske priče, ali pouzdana istorija Viogniera kao jasno definisane sorte znatno je mlađa. Njegov identitet najčvršće je vezan za strme vinograde na desnoj obali Rone južno od Lyona.

Condrieu je status francuske kontrolisane apelacije dobio 1940. godine, a Viognier je jedina dozvoljena sorta za proizvodnju vina sa ovom oznakom porekla. Château-Grillet, izuzetno mala apelacija površine svega nekoliko hektara, takođe proizvodi vino isključivo od Viogniera.

Tokom 19. i prve polovine 20. veka filoksera, ratovi, napuštanje teških vinogradarskih položaja i visoki troškovi obrade strmih terasa ozbiljno su ugrozili sortu. Francuski podaci pokazuju da je 1968. godine u celoj Francuskoj bilo samo 14 hektara Viogniera. Do 1998. površina je porasla na oko 2.100 hektara, a 2018. na 6.740 hektara.

Oporavak Condrieua i sve veće međunarodno interesovanje za aromatična, puna bela vina doveli su do širenja Viogniera izvan njegove istorijske domovine. Danas ga nalazimo širom Francuske, ali i u SAD, Australiji, Južnoj Africi, Čileu, Argentini i drugim vinskim zemljama.

Sinonimi i naziv sorte

Zvanični francuski naziv sorte je Viognier.

U francuskom i drugim zvaničnim katalozima Evropske unije trenutno nije priznat drugi zvanični sinonim za ovu sortu. U starijoj literaturi i različitim kolekcijama mogu se pronaći istorijski ili lokalni nazivi, ali se u savremenoj međunarodnoj proizvodnji gotovo isključivo koristi naziv Viognier.

Ampelografske karakteristike

Viognier pripada vrsti Vitis vinifera i koristi se prvenstveno za proizvodnju vina.

Odrasli listovi su uglavnom mali do srednje veliki, svetlo do srednje zeleni i najčešće imaju tri ili pet režnjeva. Oblik lista je približno kružan, a peteljkin sinus otvoren ili blago otvoren.

Mladi listovi mogu imati blage bronzane nijanse, dok je vrh mladog lastara karakterističan po prisustvu poleglih dlačica.

Grozd Viogniera je uglavnom mali i kompaktan. Bobice su takođe male, okrugle i pri punoj zrelosti dobijaju žutozelenu do zlatnožutu boju.

Relativno male bobice i kompaktni grozdovi, zajedno sa prirodno ograničenom rodnošću na određenim položajima, jedan su od razloga zbog kojih Viognier tradicionalno nije sorta za veoma visoke prinose.

Fenologija i sazrevanje

Viognier rano kreće sa vegetacijom, zbog čega može biti izložen prolećnim mrazevima.

Prema francuskoj klasifikaciji PlantGrape, početak vegetacije približno odgovara sorti Chasselas, dok se fiziološka zrelost svrstava u drugu epohu sazrevanja, približno dve i po nedelje posle Chasselasa.

Za proizvođača je naročito važan trenutak berbe. Prerano ubrano grožđe može dati vino koje nema prepoznatljivu raskošnu aromatiku sorte, dok prekasna berba može dovesti do vrlo visokog sadržaja šećera, visokog alkohola i dodatnog pada kiselina.

Zbog toga se Viognier često smatra sortom sa relativno uskim optimalnim periodom berbe.

Uslovi gajenja i položaj vinograda

Viognier može da uspeva u različitim klimatskim uslovima, ali kvalitet njegovog vina snažno zavisi od položaja i trenutka sazrevanja.

Istorijski je vezan za kiselija zemljišta severne Rone, naročito granitne i srodne geološke formacije. Francuska stručna literatura navodi da se u toplijim područjima dobro ponaša na dovoljno dubokim zemljištima koja obezbeđuju vodu tokom vegetacije, ali koja nisu previše plodna.

Previše plodno zemljište može dovesti do preterane bujnosti, zasenjivanja grožđa i slabije koncentracije, dok ozbiljan nedostatak vode tokom sazrevanja može zaustaviti normalan razvoj grožđa i aromatskih jedinjenja.

U toplim područjima posebno je važno sačuvati kiselost. Zbog toga hladnije ekspozicije, veća nadmorska visina, značajnije razlike između dnevnih i noćnih temperatura i dobro odabrani termini berbe mogu imati veliki značaj.

Rezidba, uzgojni oblik i prinos

Viognier se tradicionalno gaji uz naslon i često se koristi umerenija duga rezidba. Francuske preporuke navode i relativno veću gustinu sadnje. Sorta može biti nešto osetljivija na vetar, pa adekvatna armatura i vođenje vegetacije imaju praktičan značaj.

Viognier istorijski ima reputaciju sorte koja ne daje naročito visoke i uvek pouzdane prinose. Problemi tokom cvetanja i oplodnje mogu dodatno smanjiti rod.

U Condrieu se kvalitet vina tradicionalno povezuje sa ograničenim prinosima i strmim vinogradarskim položajima. Važeća pravila apelacije određuju i veoma precizne uslove gustine sadnje, opterećenja čokota i prinosa.

Za vrhunski Viognier cilj nije maksimalan prinos već pravilno sazrelo, zdravo grožđe sa dobrim odnosom šećera, kiselina i aromatske zrelosti.

Podloge

Ne postoji jedna podloga koja se može smatrati univerzalno najboljom za Viognier.

Izbor podloge zavisi od tipa zemljišta, sadržaja kreča, dostupnosti vode, očekivane bujnosti, klime i željenog prinosa. Kod Viogniera je naročito važno izbeći kombinaciju podloge i zemljišta koja bi dovela do preterane bujnosti, jer gusta vegetacija može otežati sazrevanje i narušiti ravnotežu grožđa.

U sušnijim područjima potrebno je obezbediti odgovarajuću otpornost na nedostatak vode, dok na plodnijim i svežijim položajima prednost mogu imati kombinacije koje bolje kontrolišu bujnost.

Bolesti i štetočine

Prema francuskom PlantGrape katalogu, Viognier ne pokazuje posebno izraženu sortnu osetljivost prema nekoj od glavnih bolesti vinove loze.

To, međutim, ne znači da je sorta otporna. Kao i druge sorte Vitis vinifera, zahteva redovnu zaštitu od plamenjače, pepelnice i drugih bolesti u zavisnosti od klimatskih uslova.

Kompaktnost grozda može predstavljati dodatni problem u vlažnim godinama, naročito ako je zona grožđa slabo provetrena.

Rani početak vegetacije čini Viognier posebno relevantnim za položaje na kojima postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazeva.

Klonovi Viogniera

U Francuskoj su trenutno zvanično odobrena tri klona Viogniera: 642, 1042, 1051

U Condrieu je 2002. godine osnovana kolekcija od približno 60 različitih klonskih materijala sa ciljem očuvanja genetičke raznovrsnosti sorte.

Klonska selekcija je imala važnu ulogu u modernom razvoju Viogniera, posebno jer je sorta sredinom 20. veka bila svedena na veoma malu populaciju vinograda.

Aromatski profil Viogniera

Najprepoznatljivija osobina Viogniera je intenzivna aromatika.

Tipične arome uključuju:

kajsiju
breskvu
nektarinu
zrelu krušku
žuto voće
cvet pomorandže
orlovi nokti
jasmin
ljubičicu
citruse
med
tropsko voće
začine

Kajsija je verovatno najprepoznatljiviji aromatski marker kvalitetnog Viogniera.

Savremena istraživanja pokazala su da u stvaranju karakterističnog mirisa koštičavog voća učestvuje više aromatskih jedinjenja. Posebno su značajni monoterpeni kao što su linalol, geraniol i nerol, koji imaju važnu ulogu u percepciji karakteristične arome kajsije.

Zbog toga se Viognier ubraja među aromatične sorte, ali njegova aromatika nije ista kao kod izrazito muskatnih sorti. Kod dobrih primera arome voća i cveća prate ozbiljna struktura, punoća i tekstura vina.

Ukus i struktura vina

Viognier najčešće daje vina srednjeg do punog tela, meke i zaobljene teksture.

Prirodno ima visok potencijal akumulacije šećera, pa potpuno zrelo grožđe relativno lako može dati vina sa višim sadržajem alkohola. Istovremeno, kiselost sorte često nije visoka. PlantGrape upravo navodi ovu kombinaciju: snažna, aromatična i puna vina, sa visokim potencijalom šećera, ali ponekad sa nešto nižom kiselošću i blagom završnom gorčinom.

Kvalitetan Viognier zato mora da pronađe ravnotežu između:

aromatske zrelosti
alkohola
kiselosti
punoće
teksture
svežine

U hladnijim uslovima vina mogu biti elegantnija, cvetnija i svežija. U toplijim područjima češće se javljaju zrela kajsija, breskva, mango, med i bogatija, gotovo uljasta tekstura.

Stilovi vina od Viogniera

Najpoznatiji stil je suvo belo vino od 100% Viogniera.

Takva vina mogu fermentisati i sazrevati u inoxu, betonu, velikim drvenim sudovima ili hrastovim bačvama. Inox obično naglašava voće i cvetne arome, dok pažljiva upotreba drveta može doneti dodatnu teksturu, kremastost, začinske nijanse i kompleksnost.

Viognier može da se koristi i za proizvodnju poluslatkih i slatkih vina, a postoje i penušave interpretacije. Francuski stručni izvori navode mogućnost proizvodnje suvih, slatkih i penušavih stilova.

Viognier i Syrah

Jedna od najzanimljivijih uloga Viogniera potpuno je neočekivana za belu sortu – njegova upotreba u crvenom vinu.

U severnoj Roni Viognier se tradicionalno može koristiti u kombinaciji sa Syrahom. Mala količina belog grožđa može se fermentisati zajedno sa Syrahom, naročito u području Côte-Rôtie.

Viognier u takvoj kupaži može doprineti aromatskoj složenosti, cvetnim nijansama i osećaju elegancije. Francuska literatura navodi njegovo tradicionalno mešanje sa Syrahom u manjim procentima upravo radi dodatne finoće i aromatike.

Ovaj model kasnije je postao posebno poznat i u Australiji, gde se mogu naći vina označena kao Shiraz–Viognier.

Condrieu – istorijska domovina Viogniera

Condrieu predstavlja najvažniji istorijski izraz Viogniera.

Vinogradi se nalaze na desnoj obali Rone, približno 40 kilometara južno od Lyona, na veoma strmim padinama koje su vekovima oblikovane terasama i kamenim zidovima.

Apelacija proizvodi bela vina isključivo od Viogniera. INAO ih opisuje kao intenzivno aromatična vina sa izraženim karakterom zrele breskve i kajsije, punoćom i sposobnošću sazrevanja.

Condrieu je istovremeno primer koliko terroir može promeniti karakter Viogniera. Na najboljim granitnim položajima sorta može da spoji veliku aromatičnost i punoću sa mineralnošću i dovoljno svežine da vino ne deluje teško.

Château-Grillet

Neposredno uz područje Condrieua nalazi se Château-Grillet, jedna od najmanjih francuskih vinskih apelacija.

Površina apelacije iznosi približno 3,5 hektara, a vino se proizvodi isključivo od Viogniera. Vinogradi se nalaze na izrazito strmim terasama u opštinama Saint-Michel-sur-Rhône i Vérin.

Zbog male površine i ograničene proizvodnje Château-Grillet predstavlja jedan od najređih istorijskih izraza ove sorte.

Viognier u svetu

Veliki povratak Viogniera počeo je tokom poslednjih decenija 20. veka.

Iz severne Rone proširio se prvo na druge francuske regione, a zatim u Novi svet. Posebno dobre rezultate daje u pojedinim delovima Kalifornije, Australije i Južne Afrike, ali se sadi i u Čileu, Argentini i drugim zemljama.

Razlog širenja nalazi se pre svega u njegovom prepoznatljivom aromatskom identitetu. Vino od Viogniera teško je zameniti drugim belim vinom kada sorta uspe da dostigne optimalnu zrelost.

Istovremeno, nije jednostavna sorta za proizvodnju. Previše topla klima i kasna berba mogu dati alkoholna i teška vina sa nedovoljno kiseline, dok prerana berba može izgubiti upravo onu aromatičnost zbog koje se Viognier sadi.

Viognier u Srbiji

Viognier u Srbiji još uvek predstavlja relativno retku sortu, ali se može pronaći u nekoliko vinogradarskih područja i u različitim stilovima vina.

U Šumadiji ga, između ostalih, gaji vinarija Legat 1903 na području Venčac-Oplenac. Vinarija navodi da se Viognier nalazi među sortama zasađenim u njihovom vinogradu od 17 hektara na oko 390 metara nadmorske visine, a proizvodi i monosortno vino od Viogniera.

Sorta se pojavljuje i u Sremskom rejonu, gde je Vinarija Komuna proizvodila monosortni Viognier iz Rivice.

U Šumadiji postoji i kao deo kupaža. Primer je kombinacija Sauvignon Blanca i Viogniera vinarije Lastar, u kojoj se Viognier koristi kao sastavni deo kompleksnijeg belog vina.

Ovakvi primeri pokazuju da Viognier u Srbiji nema veliko rasprostranjenje, ali postoji interesovanje za sortu i kao samostalno vino i kao komponentu kupaža.

Za srpske uslove posebno su zanimljivi položaji na kojima je moguće postići punu aromatsku zrelost bez prebrzog gubitka kiselina. Nadmorska visina, ekspozicija, kontrola prinosa i pažljivo određivanje trenutka berbe mogu zato imati presudnu ulogu.

Slaganje Viogniera sa hranom

Zbog bogate aromatike i punog tela, Viognier dobro prati jela koja bi bila previše intenzivna za veoma lagana bela vina.

Odlično se kombinuje sa:

živinom
ćuretinom
svinjetinom
pačetinom
masnijom ribom
lososom
morskim plodovima
kremastim sosovima
blago začinjenom azijskom kuhinjom
jelima sa voćnim elementima
mekšim i kremastim sirevima

Njegove cvetne i voćne arome posebno dobro funkcionišu sa jelima u kojima se pojavljuju đumbir, blagi kari, kajsija, breskva, citrusi i aromatično bilje.

Kod veoma alkoholnih i punih Viogniera treba voditi računa da jelo ima dovoljno intenziteta da prati vino.

Temperatura služenja

Većinu suvih vina od Viogniera najbolje je služiti približno na 10–12 °C.

Lakši i svežiji stilovi mogu se služiti nešto hladniji, dok ozbiljniji Viognieri fermentisani ili odležavani u drvetu mogu pokazati više kompleksnosti na nešto višoj temperaturi.

Preterano hlađenje može potisnuti upravo onu aromatičnost po kojoj je sorta poznata.

Potencijal odležavanja

Većina komercijalnih Viogniera proizvodi se sa idejom da se pije relativno mlada, dok su voćne i cvetne arome najizraženije.

Najbolji primeri, naročito iz Condrieua i Château-Grilleta, mogu sazrevati više godina i razvijati složenije tonove meda, suvog voća, začina, voska i zrelog koštičavog voća.

Potencijal odležavanja zavisi od kiselosti, koncentracije, prinosa, kvaliteta grožđa i načina vinifikacije.

Najvažnije karakteristike sorte Viognier

Poreklo: Francuska, severna dolina Rone
Boja grožđa: bela
Namena: proizvodnja vina
Grozd: mali i kompaktan
Bobice: male i okrugle
Početak vegetacije: relativno rano
Sazrevanje: srednje rano do srednje
Aromatika: veoma izražena
Najtipičnije arome: kajsija, breskva, cveće, kruška i med
Kiselost vina: najčešće srednja do niža
Telo vina: srednje puno do puno
Potencijal šećera: visok
Najpoznatiji region: severna Rona
Najpoznatije apelacije: Condrieu i Château-Grillet
Posebnost: može se koristiti zajedno sa Syrahom u proizvodnji crvenog vina
Status u Srbiji: retka, ali prisutna sorta

Često postavljana pitanja o Viognieru

Da li je Viognier aromatična sorta?

Da. Viognier se ubraja među aromatične bele sorte. Posebno su karakteristične arome kajsije, breskve i cveća, a istraživanja su pokazala značaj monoterpena u nastanku njegovog prepoznatljivog aromatskog profila.

Odakle potiče Viognier?

Viognier potiče iz severnog dela doline Rone u Francuskoj i smatra se autohtonom sortom tog područja.

Koje je najpoznatije vino od Viogniera?

Najpoznatija vina dolaze iz apelacije Condrieu, gde se belo vino proizvodi isključivo od Viogniera.

Da li je Viognier isto što i Chardonnay?

Nije. Reč je o potpuno različitim sortama. Viognier je po pravilu aromatičniji, sa izraženim mirisima kajsije, breskve i cveća, dok Chardonnay ima drugačiji sortni karakter i veoma snažno reaguje na terroir i tehnike vinifikacije.

Da li Viognier ima visoku kiselost?

Najčešće nema. Jedan od glavnih izazova kod sorte je očuvanje dovoljne svežine uz punu aromatsku zrelost.

Da li se Viognier koristi samo za bela vina?

Najčešće se koristi za bela vina, ali mala količina Viogniera tradicionalno može biti fermentisana zajedno sa Syrahom u proizvodnji određenih crvenih vina severne Rone.

Da li Viognier postoji u Srbiji?

Da. Iako je relativno redak, Viognier se gaji i u Srbiji. Postoje i monosortna vina i vina u kojima se koristi kao deo kupaže.

Koja je najprepoznatljivija aroma Viogniera?

Kajsija se smatra jednom od njegovih najtipičnijih aroma, uz breskvu i cvetne nijanse.