9.150,00 RSD
 Kupaža |  2019 |
 Tri Morave rejon |  Crveno vino |
2 na zalihama
| Težina | 2,5 kg |
|---|---|
 Naziv proizvođača |
Temet |
 Sedište proizvođača |
Lozovik, Jagodina |
| Rejon |
|
| Berba |
|
 Sortnost |
|
| Sorta |
|
| Vrsta vina |
|
 Tip vina |
|
 Način proizvodnje |
Fermentacija |
 Odležavanje |
Hrastovo bure |
 Procenat alkohola |
15.5% |
 Preporuka dekantiranja |
Da, potrebno kratko dekantiranje |
 Temperatura posluživanja |
14C – 18C |
| Ambalaža |
0,75L Standard |
 Kutija |
Ne, nema |
Temet Tri Morave Crveno Reserve je suvo crveno vino iz Tri Morave rejona, nastalo od sorti Cabernet Franc i Prokupac. Ovo je zrelo, voćno i elegantno vino, sa dovoljno strukture da nosi oznaku Reserve, ali bez grubosti u ukusu.
Miris je izraženo voćan. U prvom planu su zrele trešnje, jagode i maline, uz diskretne note vanile. Taj spoj daje vinu topao, privlačan karakter, dok Prokupac čuva sočnost i živost u čaši.
Na nepcu je glatko i pitko, sa nežnim taninima i snažnim talasom voćne svežine. Završnica je dinamična, pa se uz voće pojavljuju tonovi zimske kruške, bibera i čokolade. Vino ostaje dugo, skladno i vrlo zaokruženo.
Odležavanje u hrastovom buretu daje mu dodatnu širinu, ali ne potiskuje sortni karakter. Pre služenja mu prija kratko dekantiranje, posebno ako se otvara odmah nakon kupovine. Najbolje se pokazuje na temperaturi od 14 do 18°C.
Temet Tri Morave Crveno Reserve ima karakter vina za mirniji trenutak, ozbiljniju večeru ili poklon za ljubitelje srpskih crvenih kupaža. Spoj Cabernet Franc-a i Prokupca donosi snagu, voćnost i eleganciju u istoj čaši.
Cabernet Franc je stara crna vinska sorta francuskog porekla i jedna od najvažnijih sorti u istoriji evropskog vinogradarstva. Iako se često nalazi u senci poznatijeg Cabernet Sauvignona, Cabernet Franc nije njegova manje značajna verzija. Reč je o samostalnoj sorti jasnog karaktera, sposobnoj da daje elegantna, aromatična i dugovečna vina, ali i da bude važan deo ozbiljnih crvenih kupaža.
U odnosu na Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc najčešće ranije sazreva, ima nešto nežnije tanine i izraženiju biljnu, cvetnu i začinsku aromatiku. Njegova vina mogu biti srednjeg ili punijeg tela, ali uglavnom ne počivaju samo na snazi i koncentraciji. Njihova vrednost često se nalazi u ravnoteži između svežine, crvenog i tamnog voća, finih tanina i prepoznatljivih herbalnih tonova.
Sorta ima dve veoma važne uloge u svetskom vinarstvu. U dolini Loare često se proizvodi kao sortno vino, dok je u Bordou, naročito na desnoj obali, tradicionalno deo kupaža sa Merlotom i Cabernet Sauvignonom. U zavisnosti od podneblja, položaja vinograda i trenutka berbe, može dati laganija, sveža i izrazito voćna vina, ali i ozbiljne etikete koje uspešno sazrevaju više godina.
Cabernet Franc je značajan i sa genetskog stanovišta. On je jedan od roditelja više poznatih sorti, među kojima su Cabernet Sauvignon, Merlot i Carménère. Upravo zbog toga zauzima posebno mesto u istoriji nastanka takozvane bordovske porodice sorti.
U Srbiji se Cabernet Franc gaji u više vinogradarskih područja i koristi se i kao sortno vino i kao deo kupaža. Zvanična dokumentacija Ministarstva poljoprivrede navodi ga među sortama zastupljenim u domaćem vinogradarstvu, dok se na tržištu mogu pronaći i vina u kojima ima glavnu ili važnu prateću ulogu.
Prema francuskom katalogu vinove loze PlantGrape, smatra se da Cabernet Franc najverovatnije potiče iz jugozapadne Francuske. Precizno mesto njegovog nastanka nije pouzdano utvrđeno, pa tvrdnje da nedvosmisleno potiče iz Bordoa, doline Loare ili Baskije treba posmatrati sa oprezom. Ono što je sigurno jeste da sorta vekovima ima važnu ulogu u francuskom vinogradarstvu.
U jugozapadnoj Francuskoj i Bordou tradicionalno se koristio u kupažama, dok je u dolini Loare postao osnova brojnih crvenih vina. Posebno je vezan za područja kao što su Chinon, Bourgueil, Saint-Nicolas-de-Bourgueil i Saumur-Champigny. U tim krajevima može dati vina različitog stila – od lakših i veoma svežih, do ozbiljnih, strukturiranih i sposobnih za dugotrajno sazrevanje.
Cabernet Franc je važan i kao roditeljska sorta. Genetska istraživanja potvrdila su da je ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca nastao Cabernet Sauvignon. Takođe je jedan od roditelja Merlota, koji je nastao ukrštanjem Cabernet Franca i sorte Magdeleine Noire des Charentes.
Ove veze objašnjavaju zašto Cabernet Franc deli određene osobine sa Cabernet Sauvignonom i Merlotom, ali ne znače da su njihova vina ista. Cabernet Franc obično sazreva ranije od Cabernet Sauvignona i često daje vina sa više cvetnih, biljnih i začinskih tonova.
Najvažnija zemlja za Cabernet Franc i dalje je Francuska. Najviše se vezuje za dve velike vinske oblasti:
U Bordou je posebno značajan na desnoj obali, gde se u kupažama često spaja sa Merlotom. U dolini Loare češće nastupa kao vodeća ili jedina crna sorta u vinu.
Cabernet Franc se gaji i u brojnim drugim zemljama:
U Italiji je značajan u severoistočnim oblastima, ali i u pojedinim savremenim vinima Toskane. U Mađarskoj je posebno zapažen u regionu Vilanj, gde daje puna i zrela vina. U hladnijim delovima Kanade koristi se čak i za proizvodnju ledenih vina, iako to nije njegov najčešći stil.
U Srbiji Cabernet Franc nije među najzastupljenijim internacionalnim sortama, ali je prisutan u različitim vinogradarskim rejonima. Daje zanimljive rezultate u Šumadiji, na Fruškoj gori, u istočnoj Srbiji i drugim toplijim položajima sa dovoljno dugom vegetacijom.
Najbolji rezultat ne zavisi samo od toplote. Previše topli položaji mogu umanjiti svežinu i finoću sorte, dok hladni ili nedovoljno osunčani vinogradi mogu dovesti do nepotpune zrelosti i prenaglašenih zelenih tonova.
Cabernet Franc je uglavnom umereno do prilično bujna sorta. Francuski stručni katalog navodi da se može gajiti uz srednje dugu rezidbu, dok je u povoljnijim uslovima moguća i kraća rezidba. Najbolje rezultate često daje na glinovito-krečnjačkim zemljištima, mada može dobro uspevati i na peskovitim zemljištima ukoliko loza nije izložena jakom nedostatku vode.
Grozdovi su obično srednje veličine, a bobice sitne i okrugle. Sitnija bobica znači veći odnos pokožice i soka, što može doprineti boji, aromama i strukturi vina. Međutim, Cabernet Franc u proseku nema isti nivo boje i taninske snage kao Cabernet Sauvignon.
Sorta počinje vegetaciju relativno rano i sazreva pre Cabernet Sauvignona. Prema francuskim uporednim podacima, pripada sortama srednjeg perioda sazrevanja.
Ranije sazrevanje predstavlja prednost u hladnijim vinogradarskim oblastima, jer sorta ima veću šansu da postigne odgovarajuću zrelost pre jesenjih kiša i pada temperatura. Sa druge strane, rano kretanje vegetacije može je učiniti osetljivijom na prolećne mrazeve u pojedinim područjima.
Cabernet Franc pokazuje umerenu otpornost prema sivoj truleži, ali može biti osetljiv na pojedine bolesti drveta vinove loze i određene insekte. Stvarna osetljivost zavisi od klona, položaja, vremenskih uslova i načina vođenja vinograda.
Cabernet Franc može dati veoma različite stilove vina. U hladnijim predelima ona su najčešće lakšeg do srednjeg tela, sa izraženom svežinom, crvenim voćem, cvetnim notama i primetnim herbalnim karakterom. U toplijim krajevima vina postaju punija, zrelija i tamnijeg voćnog profila.
Tipično vino od Cabernet Franca može imati:
U dobrim uslovima Cabernet Franc daje vino koje je istovremeno precizno i slojevito. Nema uvek koncentraciju Cabernet Sauvignona niti mekoću Merlota, ali često nudi više aromatske otvorenosti, svežine i elegancije.
U slabijim godinama ili pri preranoj berbi može pokazati prenaglašene arome zelene paprike, stabljike i nezrelog bilja. Ovi tonovi nisu automatski mana, jer su deo sortnog karaktera, ali postaju problem kada potpuno potisnu voće.
Dobro sazreo Cabernet Franc zadržava blagu biljnu crtu, ali je ona uklopljena sa aromama višnje, maline, kupine, ljubičice, bibera i začinskog bilja.
U vinima od Cabernet Franca najčešće se mogu prepoznati:
Kod mlađih vina dominiraju voćne, cvetne i biljne arome. Odležavanjem se mogu razviti note kože, duvana, suvog bilja, zemlje, kedrovine i šumskog poda.
Aroma paprike i zelenog bilja povezana je sa jedinjenjima iz grupe metoksipirazina. Njihova izraženost zavisi od zrelosti grožđa, izloženosti grozdova suncu, klime, prinosa i trenutka berbe.
Zato nije ispravno svako vino od Cabernet Franca opisivati kao izrazito „zeleno“. U potpuno zrelom grožđu biljni tonovi mogu biti fini, začinski i dobro uklopljeni u voćni karakter.
Cabernet Franc najčešće daje vina srednjeg tela, mada u toplijim područjima i pri nižim prinosima može dostići puniju i snažniju strukturu.
Tipične osobine su:
Ovi podaci predstavljaju okvir, a ne čvrsto pravilo. Alkohol zavisi od klime, berbe, prinosa i odluke vinara o trenutku branja. U hladnijim predelima moguća su elegantna vina sa nižim alkoholom, dok topliji položaji daju zrelija i snažnija vina.
Francuski stručni izvori navode da Cabernet Franc u proseku ima umeren potencijal za nakupljanje šećera, kiselina, boje i polifenola, ali između klonova mogu postojati veoma velike razlike. Pojedini klonovi daju lakša i voćnija vina, dok drugi omogućavaju više boje, tanina i potencijala za odležavanje.
Cabernet Franc može veoma lepo da odležava, ali potencijal sazrevanja nije isti kod svakog vina.
Jednostavnija, sveža i voćna vina najčešće su najbolja u prve tri do pet godina. Ozbiljniji primerci, proizvedeni od potpuno zrelog grožđa sa dobrih položaja, mogu sazrevati deset, petnaest ili više godina.
Na potencijal odležavanja utiču:
Tokom sazrevanja primarne arome maline, višnje i ribizle postaju mirnije, dok se razvijaju note duvana, suvog cveća, kože, šumskog tla, kedra i začina. Tanini postaju mekši, a vino dobija skladniju i zaokruženiju strukturu.
Ne treba pretpostaviti da je svaki Cabernet Franc namenjen dugom odležavanju. Laganija vina proizvedena bez duže maceracije i bez bureta često su namerno napravljena za ranije uživanje.
Cabernet Franc može se proizvoditi i sazrevati u različitim sudovima, a izbor materijala snažno utiče na stil vina.
Inox čuva:
Vina iz inoxa uglavnom su namenjena ranijem pijenju i često pokazuju malinu, višnju, ljubičicu i sveže biljne tonove.
Betonske posude omogućavaju veoma blagu razmenu kiseonika bez dodavanja aroma drveta. Mogu doprineti zaokruženijoj teksturi, a da voće i sortna aromatika ostanu jasno prepoznatljivi.
Hrast može doprineti:
Novo bure može dodati arome vanile, dima, kafe i slatkih začina. Međutim, previše novog drveta lako može prekriti nežnije cvetne i herbalne osobine sorte.
Zato se kod Cabernet Franca često koriste starija ili veća burad, odnosno pažljivo odmeren procenat novog hrasta.
Cabernet Franc je podjednako važan kao sortno vino i kao deo kupaže.
U dolini Loare najčešće se pojavljuje samostalno. Tamo pokazuje čist sortni karakter: crveno voće, ljubičicu, začinsko bilje, svežinu i finu taninsku strukturu.
U bordovskim kupažama najčešće se spaja sa:
U kupaži može doprineti aromatičnosti, svežini, cvetnim tonovima i finijoj strukturi. Merlot mu daje punoću i mekoću, dok Cabernet Sauvignon dodaje više tanina, boje i dugovečnosti.
U Srbiji se takođe mogu pronaći i sortna vina i kupaže u kojima Cabernet Franc ima važnu ulogu.
Cabernet Franc je vrlo zahvalan za spajanje sa hranom jer najčešće ima dovoljno kiselina da prati masnija jela, ali nema uvek taninsku snagu koja bi nadjačala lakše obroke.
Dobro se slaže sa:
Svežiji i lakši Cabernet Franc može pratiti pečenu piletinu, ćuretinu, testenine sa paradajzom i povrće sa roštilja.
Puniji i odležali primerci bolje odgovaraju jagnjetini, pačetini, govedini, divljači i duže odležalim sirevima.
Herbalni karakter sorte posebno dobro funkcioniše uz jela sa ruzmarinom, majčinom dušicom, žalfijom, peršunom i pečenom paprikom.
Mlađi, lakši Cabernet Franc najbolje je služiti na približno 14–16 °C.
Puniji, strukturiraniji i odležali primerci najčešće se služe na 16–18 °C.
Previše toplo vino može delovati alkoholno i izgubiti svežinu, dok preniska temperatura pojačava osećaj tanina i može prikriti voćne arome.
Mlađim i zatvorenijim vinima često prija dekantiranje od 30 do 60 minuta. Veoma zrela vina treba dekantirati pažljivo, prvenstveno radi odvajanja taloga, jer dugo izlaganje vazduhu može ubrzati gubitak aroma.
Cabernet Franc i Cabernet Sauvignon jesu blisko povezani, ali daju različita vina.
Cabernet Franc najčešće:
Cabernet Sauvignon najčešće:
Ove razlike nisu apsolutne. Ozbiljan Cabernet Franc sa toplog položaja može biti puniji i snažniji od slabijeg Cabernet Sauvignona.
Cabernet Franc je važan zbog tri osnovna razloga.
Prvo, predstavlja jednu od istorijski ključnih crnih sorti Francuske. Bez njega se teško može razumeti razvoj vina Bordoa i doline Loare.
Drugo, jedan je od roditelja nekih od najpoznatijih sorti današnjice, uključujući Cabernet Sauvignon i Merlot. Njegov genetski uticaj na savremeno vinogradarstvo daleko je veći od njegove tržišne prepoznatljivosti.
Treće, sorta može veoma jasno da pokaže razlike između podneblja. U hladnijim predelima daje sveža, vitka i aromatična vina, dok u toplijim oblastima postaje punija, tamnija i snažnija.
Za Srbiju je zanimljiv jer u odgovarajućim vinogradarskim uslovima može postići dobru fenolnu zrelost, a istovremeno sačuvati svežinu. Njegova domaća vina pokazuju da internacionalna sorta ne mora nužno davati generičan rezultat, već može preneti karakter položaja i pristupa vinara.
U ponudi OURS-a mogu se pronaći sortna vina od Cabernet Franca, kao i vina u kojima je ova sorta deo kupaže.
Različite etikete pokazuju koliko se stil može menjati u zavisnosti od vinogradarskog rejona, zrelosti grožđa, dužine maceracije i načina odležavanja. Neka vina naglašavaju svežinu, crveno voće i herbalni karakter, dok druga nude punije telo, zrelije tanine i izražen uticaj hrastovog bureta.
Upoznavanje više domaćih primera Cabernet Franca dobar je način da se razume kako ista sorta reaguje na različite položaje i odluke vinara.
Da. Smatra se da najverovatnije potiče iz jugozapadne Francuske, iako tačno mesto njenog nastanka nije pouzdano utvrđeno.
Da. Cabernet Sauvignon nastao je ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca.
Ne. Cabernet Franc je starija i samostalna sorta. Cabernet Sauvignon je jedan od njegovih potomaka.
Najčešće jeste nešto manje taninski snažan i aromatski otvoreniji, ali stil zavisi od klime, prinosa, berbe i vinifikacije.
Može je imati. Biljne i paprene note deo su njegovog sortnog karaktera, ali kod nezrelog grožđa mogu postati prenaglašene.
Može. Ozbiljna vina sa dobrih položaja mogu sazrevati deset ili više godina, dok su lakši stilovi namenjeni ranijem pijenju.
Da. Gaji se u više vinogradarskih područja i koristi se za sortna vina i kupaže.
Odlično se slaže sa jagnjetinom, pačetinom, svinjetinom, gulašima, pečurkama, pečenom paprikom, mahunarkama i zrelim sirevima.
Lakši primerci na približno 14–16 °C, a puniji i odležali na 16–18 °C.
Ne. Može dati odlična vina iz inoxa ili betona. Hrast se koristi kada se želi složenija tekstura i veći potencijal sazrevanja.
Boja sorte: crna vinska sorta
Poreklo: Srbija; prema većini domaćih stručnih izvora, šira okolina Prokuplja
Najvažniji rejoni u Srbiji: Tri Morave, posebno Župsko vinogorje, zatim Toplica i vinogradarska područja južne i centralne Srbije
Najčešće arome: višnja, trešnja, malina, kupina, šljiva, ljubičica, biber, suvo bilje i zemljani tonovi
Telo: najčešće srednje, kod koncentrisanijih stilova punije
Kiseline: srednje do izražene
Tanini: umereni do izraženi, često nešto rustičniji dok je vino mlado
Alkohol: najčešće približno 12,5–14,5%, u zavisnosti od položaja, prinosa, berbe i stila
Potencijal odležavanja: od nekoliko godina kod svežijih stilova do deset i više godina kod ozbiljnih vina
Temperatura serviranja: 14–18 °C, prema stilu vina
Dekantiranje: može prijati mlađim i strukturiranijim vinima
Najbolje uz: jagnjetinu, teletinu, svinjetinu, ćuretinu, pečurke, punjene paprike, pasulj i zrelije sireve
Prokupac je najznačajnija autohtona crna vinska sorta Srbije i jedna od sorti na kojima domaće vinarstvo može da gradi prepoznatljiv identitet. Njegova važnost ne počiva samo na dugoj tradiciji gajenja, već i na sposobnosti da daje veoma različita vina: od svetlijih rozea i svežih, voćnih crvenih vina do ozbiljnih, strukturiranih etiketa namenjenih sazrevanju.
Međunarodna baza Vitis International Variety Catalogue vodi Prokupac kao sortu poreklom iz Srbije. Savremena domaća istraživanja opisuju ga kao vodeću staru lokalnu i regionalnu sortu prema površinama u srpskim vinogradima, pri čemu se najveća zastupljenost vezuje za rejon Tri Morave, a naročito za Župsko vinogorje.
Prokupac ne treba posmatrati kao jednu strogo određenu vrstu vina. U zavisnosti od položaja, prinosa, zrelosti grožđa, dužine maceracije i načina sazrevanja, može biti lagan, sočan i neposredan, ali i taman, taninski ozbiljan i sposoban za duži razvoj u boci.
Upravo ta širina stilova bila je dugo i njegova prednost i njegov problem. U vreme kada se često koristio za visoke prinose i masovniju proizvodnju, nije uvek pokazivao svoje najbolje lice. Savremeni vinari, uz pažljiviji rad u vinogradu, kontrolu prinosa, izbor boljih položaja i promišljeniju vinifikaciju, pokazuju da Prokupac može dati vina velike svežine, karaktera i preciznosti.
Stručna literatura Prokupac opisuje kao staru srpsku sortu, a većina domaćih autora njeno poreklo povezuje sa okolinom Prokuplja, istorijski važnim vinogradarskim područjem. Sorta je tokom vremena dobijala različite lokalne nazive, među kojima su Rskavac, Kameničarka, Niševka, Crnka i Prokupka.
Tačna godina njegovog nastanka nije poznata. U popularnim tekstovima često se navode različiti srednjovekovni datumi kao „prvi pomen“ sorte, ali se te tvrdnje neretko prenose bez jasnog upućivanja na primarni istorijski dokument. Zbog toga je stručnije reći da je Prokupac veoma stara sorta duboko ukorenjena u srpskoj vinogradarskoj tradiciji, nego vezivati njegovo poreklo za godinu koju nije moguće pouzdano proveriti.
Njegova dugotrajna prisutnost u različitim delovima Srbije dovela je do stvaranja velikog broja biotipova i genotipova. To znači da čokoti koji se svi nazivaju Prokupac ne moraju davati potpuno isti prinos, strukturu grozda, odnos pokožice i soka ili kvalitet vina. Upravo zato je klonska selekcija danas jedno od najvažnijih pitanja za budućnost sorte. Istraživanja u Župi već su izdvojila perspektivne genotipove sa razlikama u sadržaju šećera, kiselina, boji i drugim parametrima važnim za vino.
Za Srbiju Prokupac ima ulogu koju međunarodne sorte ne mogu potpuno da preuzmu. Cabernet Sauvignon, Merlot ili Chardonnay mogu kod nas dati odlična vina, ali se proizvode gotovo svuda u svetu. Prokupac je neposredno vezan za domaću istoriju, stare vinograde, lokalne načine gajenja i vinogradarske pejzaže centralne i južne Srbije.
Njegov savremeni značaj zato nije samo enološki. On je istovremeno:
Najveća greška bila bi pokušati da se od Prokupca napravi „srpski Cabernet Sauvignon“ ili kopija nekog drugog poznatog vina. Njegova vrednost je upravo u osobinama koje su njegove: živim kiselinama, voćnosti, promenljivoj ali prepoznatljivoj taninskoj strukturi i sposobnosti da pokaže i elegantnije i rustičnije lice.
Danas je najveća koncentracija vinograda Prokupca u rejonu Tri Morave, a posebno u Župskom vinogorju. Naučna istraživanja navode Župu kao područje sa najvećim brojem vinograda ove sorte i kao jednu od ključnih zona za očuvanje starih genotipova.
Župa je posebno važna jer tamo Prokupac nije samo sorta u novim zasadima. Postoje i stari vinogradi, tradicionalni uzgojni oblici i velika unutarsortna raznovrsnost. U istraživanju genotipova u Latkovcu i Drenči analizirani su vinogradi na južnim ekspozicijama i nadmorskim visinama od približno 400 do više od 500 metara, uključujući delove zasada čiji se nastanak vezuje za početak 20. veka.
Takvi vinogradi nisu važni samo zbog starosti. Oni predstavljaju izvor biljnog materijala iz kojeg se mogu izdvojiti čokoti sa boljom ravnotežom prinosa, šećera, kiselina i kvaliteta boje.
Toplica ima poseban istorijski i simbolički značaj jer se poreklo sorte najčešće vezuje upravo za okolinu Prokuplja. Savremena proizvodnja u ovom području pokazuje da Prokupac može dostizati dobru tehnološku zrelost, ali i zadržati kiseline potrebne za skladno crveno vino.
U jednom istraživanju grožđa iz vinograda Jug Bogdanovac u Toplici, na položajima između približno 250 i 400 metara nadmorske visine, grožđe ubrano u punoj zrelosti imalo je 19,29% šećera i 6,2 g/L ukupnih kiselina. To je podatak iz jednog vinograda i jedne mikrovinifikacije, a ne opis čitavog rejona, ali pokazuje da sorta u Toplici može dostići dobru ravnotežu šećera i kiselina.
Prokupac je tradicionalno prisutan i u vinogradarskim područjima oko Niša i u drugim delovima južne Srbije. Istraživanja ga navode kao jednu od dominantnih sorti juga zemlje, sa snažnom bujnošću i velikim potencijalom rodnosti.
Poređenja grožđa iz Župe sa ranijim istraživanjima u Čegarskom i Fruškogorskom vinogorju pokazuju da se sadržaj šećera i kiselina može značajno razlikovati između područja, godina i genotipova. To potvrđuje da ne postoji samo jedan ukus Prokupca: sorta može biti zrelija i toplija, ili svežija i napetija, zavisno od mesta na kojem raste.
Prokupac se danas sadi i izvan svojih najužih tradicionalnih zona. Novi zasadi i manje serije vina pojavljuju se u različitim delovima centralne Srbije, Šumadije, pa i severnijim područjima.
Takva širenja mogu biti važna za proučavanje sorte, ali ne treba automatski zaključiti da će ona svuda davati isti ili jednako dobar rezultat. Potrebno je vreme da se utvrdi koji položaji, podloge, klonovi i načini uzgoja najbolje odgovaraju svakom području.
Prokupac je bujna sorta sa velikim potencijalom rodnosti. Grozd je najčešće srednje krupan do krupan, cilindričan ili kupast, sa srednje zbijenim bobicama. Bobice su okrugle ili blago ovalne, sa tamnoplavom pokožicom.
Visoka rodnost može predstavljati prednost za vinogradara, ali i ograničenje za kvalitet vina. Kada je čokot preopterećen, grožđe može sporije sazrevati i dati razvodnjenija vina sa manje boje i koncentracije. Zbog toga ozbiljna proizvodnja zahteva kontrolu roda, dobru izloženost grozdova i pažljiv izbor trenutka berbe.
Prokupac kasnije sazreva, pa mu odgovaraju položaji sa dovoljno sunca i dugom vegetacijom. Kasnije sazrevanje danas može predstavljati i određenu prednost u uslovima klimatskih promena, mada konačan uticaj zavisi od dostupnosti vode, ekstremnih temperatura i položaja vinograda. Domaća istraživanja upravo zbog toga izdvajaju izbor pogodnih genotipova kao važan korak za budućnost sorte.
Prokupac najčešće daje vina srednjeg tela, izražene svežine i voćnog karaktera. Njegova boja može varirati od svetlije rubinske do duboke crvene, u zavisnosti od genotipa, zrelosti, prinosa i načina maceracije.
U mladosti vino često pokazuje višnju, trešnju, malinu i šljivu, uz začinske, biljne ili zemljane tonove. Tanini mogu biti čvrsti i pomalo grubi ako grožđe nije potpuno sazrelo ili je ekstrakcija bila prejaka. Kod dobro proizvedenih vina taninska struktura ostaje primetna, ali ne potiskuje voće i svežinu.
Istraživanja različitih klonova pokazala su značajne razlike u hemijskom sastavu i kvalitetu vina. Ukupan sadržaj fenola u analiziranim uzorcima bio je uglavnom umeren ili niži u odnosu na izrazito taninske međunarodne sorte, dok je malvidin-3-glukozid bio najzastupljeniji antocijanin. To pomaže da se razume zašto Prokupac ne mora imati gustinu i neprozirnu boju Cabernet Sauvignona da bi bio ozbiljno vino.
U vinima od Prokupca najčešće se mogu prepoznati:
Ne pojavljuju se sve ove arome u svakom vinu. Svežiji stilovi češće naglašavaju crveno voće, dok topliji položaji, niži prinosi i kasnija berba mogu doneti tamniju voćnost, više punoće i izraženije začinske tonove.
U jednom kontrolnom uzorku Prokupca iz Toplice, stručno senzorno ocenjivanje opisalo je vino kao rubinsko, sa diskretnom aromom i voćnim ukusom koji je podsećao na trešnju. Hemijska analiza je pokazala prisustvo estara i viših alkohola koji doprinose voćnim i cvetnim nijansama.
Tipičan Prokupac ima:
Telo: najčešće srednje
Kiseline: srednje do izražene
Tanine: umerene do izražene
Alkohol: najčešće približno 12,5–14,5%
Ove vrednosti nisu fiksne. Istraživanje perspektivnih genotipova u Župi pokazalo je veoma širok raspon sadržaja šećera i kiselina: šećer je prosečno varirao od 18,39 do 24,20%, a ukupne kiseline od 4,82 do 9,10 g/L, zavisno od genotipa i lokaliteta. Izračunati potencijalni alkohol kretao se od 10,85 do 14,25%.
Ovakve razlike potvrđuju da se o Prokupcu ne može govoriti kao o sorti sa samo jednim unapred zadatim profilom.
Prokupac je pogodan za više stilova.
Roze vina mogu biti sočna, živahna i zasnovana na višnjama, malinama i jagodama.
Mlađa crvena vina mogu se proizvoditi uz kraću maceraciju i sazrevanje u inoxu ili betonu, sa ciljem da se sačuvaju voće i svežina.
Ozbiljniji crveni Prokupac najčešće dolazi iz kontrolisanih prinosa, sa dužom maceracijom i sazrevanjem u drvetu ili kombinaciji različitih sudova. Takva vina mogu imati više tanina, koncentracije i potencijala odležavanja.
Moguća su i penušava ili lakša crvena vina, ali ona još predstavljaju manji deo proizvodnje.
Inox čuva svežu voćnost, živost i neposredniji karakter. Pogodan je za rozee i crvena vina namenjena ranijem pijenju.
Beton može doprineti zaokruženijoj teksturi bez dodavanja aroma drveta. Ovaj pristup može posebno prijati Prokupcu kada se želi zadržati karakter sorte i položaja.
Hrast može omekšati tanine i dodati note začina, duvana, dima i kedra. Međutim, Prokupac lako može biti prekriven velikom količinom novog bureta. Najbolji rezultat obično se postiže kada drvo prati vino, umesto da postane njegova glavna osobina.
Može, ali ne svaki stil jednako dugo.
Roze i laganija crvena vina najčešće su najbolja u prvim godinama, dok ozbiljniji Prokupci sa dobrih položaja mogu sazrevati deset i više godina.
Tokom odležavanja sveže voće postaje mirnije, a mogu se razviti note suvih višanja, šljive, kože, duvana, šumskog tla i suvog bilja. Tanini se postepeno zaokružuju, pod uslovom da su pri berbi bili dovoljno zreli.
Dugovečnost zavisi od položaja, prinosa, kiselina, kvaliteta tanina, načina vinifikacije i uslova čuvanja boce.
Prokupac može dati potpuno sortno vino, ali se koristi i u kupažama.
U prošlosti se često mešao sa drugim domaćim ili regionalnim sortama. Danas se može kombinovati sa Vrancom, Merlotom, Cabernet Sauvignonom, Cabernet Francom ili drugim sortama, u zavisnosti od stila koji vinar želi da postigne.
Kupaža može dodati boju, punoću ili mekšu strukturu, ali za razumevanje sorte posebno su važni sortni Prokupci, jer pokazuju njene osobine bez uticaja drugih sorti.
Zahvaljujući svežini i umerenoj do ozbiljnoj strukturi, Prokupac se veoma dobro slaže sa domaćom kuhinjom.
Preporučuje se uz:
Lagani Prokupac i roze mogu pratiti piletinu, testenine sa paradajzom, suhomesnate proizvode i povrće sa roštilja. Puniji i odležali primerci bolje odgovaraju jagnjetini, teletini, divljači i sporije pripremljenom mesu.
Roze od Prokupca najbolje je služiti približno na 10–12 °C.
Lakša crvena vina mogu se služiti na 14–16 °C, dok puniji i odležali Prokupci najčešće daju najbolji rezultat na 16–18 °C.
Mlađim strukturiranim vinima može prijati 30–60 minuta u dekanteru. Kod starijih boca dekantiranje treba sprovoditi pažljivo, prvenstveno radi odvajanja taloga.
Prokupac Srbiji daje nešto što se ne može kupiti u rasadniku međunarodnih sorti: sopstvenu vinsku priču.
Da bi ta priča bila ozbiljna, nije dovoljno samo isticati da je sorta domaća. Potrebni su:
Savremena istraživanja u Župi, Nišu i drugim područjima pokazuju da unutar sorte postoji veliki potencijal koji još nije potpuno iskorišćen. Prokupac zato nije završena priča niti sorta čije su sve mogućnosti već poznate. On je jedno od najvažnijih polja razvoja savremenog srpskog vinogradarstva.
U ponudi OURS-a nalaze se različiti stilovi Prokupca iz više domaćih vinogradarskih područja.
Poređenjem etiketa najbolje se vidi širina sorte: od svetlijih, voćnih i pristupačnih vina do snažnijih Prokupaca iz starih vinograda, sa dužim odležavanjem i ozbiljnijim potencijalom razvoja.
Nije cilj pronaći jedan stil koji će biti proglašen jedinim ispravnim. Važnije je razumeti kako položaj, starost vinograda i odluke vinara menjaju lice iste srpske sorte.
Prokupac se u različitim delovima Srbije može sresti pod nazivima Rskavac, Kameničarka, Niševka, Crnka i Prokupka.
Rejon Tri Morave danas ima najveće površine pod ovom sortom, a Župsko vinogorje najveći broj vinograda Prokupca.
Različiti genotipovi Prokupca mogu imati primetno različite vrednosti šećera, kiselina i intenziteta boje.
Prokupac može dati roze, mlado voćno crveno vino, ali i ozbiljnu etiketu sposobnu za dugotrajno sazrevanje.
Vranac – tamniji, puniji i često snažnije taninske strukture.
Frankovka – sveža, voćna i začinska crna sorta.
Gamay – lakši stilovi sa crvenim voćem i živim kiselinama.
Pinot Noir – nežnija boja, fina tekstura i izrazita sposobnost pokazivanja položaja.
Probus – domaća crna sorta sa više boje i strukture.
Da. Međunarodni VIVC katalog navodi Srbiju kao zemlju porekla, a domaća stručna literatura ga opisuje kao autohtonu srpsku sortu.
Većina domaćih stručnih autora poreklo sorte povezuje sa okolinom Prokuplja, ali precizno mesto i vreme nastanka nisu naučno utvrđeni.
Najveće površine nalaze se u rejonu Tri Morave, a najveći broj vinograda u Župskom vinogorju. Važna je i njegova veza sa Toplicom i drugim područjima južne i centralne Srbije.
Može biti i jedno i drugo. Stil zavisi od položaja, prinosa, zrelosti grožđa, maceracije i odležavanja.
Višnja, trešnja, malina, šljiva, kupina, ljubičica, biber, suvo bilje i zemljani tonovi.
Najčešće ima umerene do izražene tanine. Oni mogu biti čvršći u mladosti, ali ne moraju biti jednako snažni kao kod Cabernet Sauvignona ili Vranca.
Da. Ozbiljniji primerci mogu sazrevati deset i više godina, dok su roze i laganija crvena vina namenjena ranijem pijenju.
Da. Prokupac je veoma pogodan za proizvodnju svežih i voćnih rozea. Imamo čak i jednu izvedbu belog vina od Prokupca iz 2020 godine.
Ne. Može dati dobro vino iz inoxa, betona ili drveta. Izbor suda zavisi od željenog stila.
Uz jagnjetinu, teletinu, svinjetinu, punjene paprike, pasulj, pečurke, roštilj i zrelije sireve.
BEOGRAD I OKOLINA
Besplatno dostavljamo sve porudžbine preko 5.000,00 rsd u sve beogradske opštine. Za isporuke ispod 5.000,00 rsd isporuka se naplaćuje 450,00 rsd.
Kada nam stigne tvoja porudžbina, u najkraćem mogućem roku kontaktiraće te koleginice iz prodaje i dogovoriti vreme isporuke. Sve porudžbine isporučujemo najkasnije u roku od 24 sata od trenutka poručivanja, jedino ako nam ti ne tražiš neko određeno vreme isporuke.
Ukoliko je potrebna hitna isporuka u što kraćem vremenskom intervalu potrebno je da nam to naglasiš kroz „napomenu“ u online porudžbenici ili u direktnom telefonskom razgovoru (mob. 062/244-471). Takvu vrstu usluge naplaćujemo dodatno od 800,00 rsd do 1.500,00 rsd.
OSTALA MESTA U SRBIJI
Porudžbine za sva ostala mesta u Srbiji (gradovi, sela, palanke, varošice) isporučujemo preko kurirske službe. Rok isporuke zavisi od kurirske službe, a najčešće je to u roku od 24 do 72 sata od trenutka poručivanja u zavisnosti da li je radni dan ili vikend.
Uz pošiljku stiže fisklani račun sa svim stavkama (poručena roba + troškovi pakovanja i isporuke) i nema dodatnih troškova kurirske službe. Možeš platiti pouzećem ili karticom. Možemo ti izdati gotovinski račun na firmu ili da uplatiš na predračun fakturno.
Svaka pošiljka je višestruko zaštićena – boce pakujemo u specijalne „kese“ na naduvavanje koje se koriste i za avio transport, tako da su lomovi izuzetno retki.
Na pošiljkama dodatno stavljamo naznaku „LOMLJIVO“. Pošiljke šaljemo na tvoju odgovornost.
Cene za pošiljke sa dovozom na adresu:
do 2kg 520,00 rsd
do 5kg 740,00 rsd
do 10kg 1.040,00 rsd
do 20kg 1.380,00 rsd
do 30kg 1.600,00 rsd
do 50kg 2.300,00 rsd
do 70kg 3.100,00 rsd
do 100kg 4.200,00 rsd
Ponedeljak - Subota: 10h - 22h
Belo vino
Roze vino
Recenzije
Još nema komentara.