Ekata Dry Gin Exquisite 0,7L

Hibiskus

Hibiskus latinski Hibiscus sabdariffa, je tropska biljka iz porodice slezova, poznata po svojim jarko crvenim čašicama koje se koriste za pripremu osvežavajućih i lekovitih napitaka.

Biljka i izgled: Raste kao jednogodišnja zeljasta biljka visine 1,5 do 2 metra. Ima crvenkaste stabljike, režnjevite listove i blede žućkastobele cvetove sa tamnocrvenim središtem. Nakon cvetanja razvijaju se mesnate, tamnocrvene čašice koje se beru, suše i koriste za čaj.

Miris i ukus: Sušene čašice imaju blag voćni miris. Napitak ima kiselkast, osvežavajuć i voćan ukus, sličan brusnici, i izraženu rubin-crvenu boju.

Upotreba: Koristi se najčešće za pripremu toplog ili hladnog čaja, kao i u sirupima, likerima, džemovima i slatkišima. Često se kombinuje sa nanom, đumbirom ili limunom.

Lekovita svojstva: Hibiskus je bogat antocijaninima, vitaminom C i antioksidansima. Pomaže u snižavanju krvnog pritiska, poboljšava cirkulaciju, deluje diuretično i osvežavajuće. Podržava imunitet i varenje.

Uslovi gajenja: Voli toplo, sunčano i vlažno podneblje. Uspeva u tropskim i suptropskim uslovima, na dobro dreniranom, blago kiselom zemljištu. Može se gajiti kao jednogodišnja kultura u toplijim krajevima.

Rasprostranjenost: Poreklom iz Afrike i Indije, danas se najviše uzgaja u Sudanu, Egiptu, Meksiku, Tajlandu i na Karibima ali je rasprostranjen i šire.

Ukratko: Hibiskus je tropska biljka čije čašice daju osvežavajući, kiselkast čaj jarke crvene boje. Cenjen je zbog ukusa i brojnih zdravstvenih prednosti, naročito za krvni pritisak, imunitet i osveženje organizma.

Kamilica

Kamilica, latinski Matricaria chamomilla, je jednogodišnja lekovita biljka iz porodice glavočika, cenjena širom sveta zbog svojih blagih, umirujućih svojstava i prijatnog, aromatičnog mirisa. Jedna je od najčešće korišćenih biljaka u tradicionalnoj i savremenoj fitoterapiji.

Biljka i izgled: Biljka naraste do 20–50 cm visine, razgranata je, sa fino iscepanim listovima. Cvetovi su sitni, beli sa žutim središtem, skupljeni u cvet nalik na male bele margarete. Karakterističan znak prave kamilice je šuplja cvetna glavica.

Miris i ukus: Kamilica ima prepoznatljiv, blag i prijatan cvetni miris, sa voćnim i blago slatkastim notama. Ukus infuzije je blag, aromatičan, sa blagom gorčinom.

Upotreba: Najčešće se koristi sušen cvet za pripremu čajeva, obloga, kupki, tinktura i inhalacija. Čaj od kamilice je popularan zbog svog umirujućeg dejstva i blagog ukusa. Etarsko ulje se koristi u aromaterapiji, kozmetici i farmaciji.

Lekovita svojstva: Deluje umirujuće, protiv grčeva , protiv upala, antiseptično i blago analgetski. Koristi se kod nesanice, nervoze, problema sa varenjem, kod grčeva kod beba, kožnih iritacija, upala desni i u prehladama.

Uslovi gajenja: Zahteva sunčana mesta i rastresita, dobro drenirana tla. Otporna je i može se sejati direktno u polju ili bašti. Lako se razmnožava i često se nalazi kao samonikla biljka.

Rasprostranjenost: Poreklom iz Evrope i jugozapadne Azije, danas je široko rasprostranjena i gaji se u mnogim zemljama širom sveta.

Ukratko: Kamilica je nežna, lekovita biljka sa širokom primenom u narodnoj i savremenoj medicini. Njeni umirujući efekti i blag ukus čine je jednim od najomiljenijih biljnih preparata za decu i odrasle.

Kleka

Kleka, latinski (Juniperus communis) je zimzeleni žbun ili nisko drvo iz porodice čempresa, poznata po svojim plavkasto-crnim bobicama koje se koriste u medicini, kulinarstvu i proizvodnji alkoholnih pića. Ima dugu tradiciju upotrebe u narodnoj medicini i simbolično mesto u kulturi mnogih naroda.

Biljka i izgled: Kleka raste najčešće kao žbun do 1,5 m visine, a retko kao stablo do 10 m. Ima igličaste, oštre listove i uspravne ili polegle grane. Plodovi su zapravo mesnate bobice/šišarke, koje sazrevaju dve do tri godine i menjaju boju od zelene do tamnoplave ili crne.

Miris i ukus: Plodovi imaju karakterističan, jak smolast, balzamičan miris i aromatičan, pomalo gorak i začinski ukus. Miris je intenzivan zbog visokog sadržaja etarskih ulja.

Upotreba: Zreli plodovi se koriste kao začin, u proizvodnji džina ili gin-a, rakija i likera, kao i za čajeve i biljne preparate. Eterično ulje kleke koristi se u aromaterapiji i kozmetici.

Lekovita svojstva: Deluje kao diuretik, antiseptik, dižestiv i blagi antiseptik za urinarni trakt. Tradicionalno se koristi za čišćenje organizma, kod problema sa varenjem, upala mokraćnih puteva i reumatskih tegoba. Eterično ulje se koristi i spolja, kod bolova u mišićima i zglobovima.

Uslovi gajenja: Otporna je biljka, uspeva na siromašnim, kamenitim i suvoparnim terenima. Voli sunčane pozicije i dobru drenažu. Rasprostranjena je u planinskim i brdskim predelima.

Rasprostranjenost: Široko rasprostranjena u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. U Srbiji je itekako prisutna u planinskim i subplaninskim područjima, naročito na suvljim, krečnjačkim terenima, sa naglašeno kvalitetnim bobicama.

Ukratko: Kleka je aromatična, lekovita i simbolična biljka koja se koristi u ishrani, narodnoj medicini i industriji alkoholnih pića. Njeni plodovi su cenjeni zbog intenzivne arome i brojnih korisnih svojstava.

Nana

Nana latinski Mentha spicata, poznata i kao pitoma menta, je višegodišnja aromatična biljka iz porodice usnatica. Jedna je od najpoznatijih lekovitih i začinskih biljaka, cenjena zbog svog osvežavajućeg mirisa i blagotvornog dejstva na varenje.

Biljka i izgled: Raste kao zeljasta biljka visine 30–100 cm, sa uspravnom četvrtastom stabljikom, naizmenično raspoređenim listovima nazubljenih ivica. Cvetovi su sitni, ljubičasto-beli, skupljeni u klasaste cvetove pri vrhu stabljike. Širi se podzemnim stablom, pa se lako razmnožava i širi.

Miris i ukus: Ima prijatan, osvežavajući miris karakterističan za mentu, ali blaži od mente jer sadrži manje mentola. Ukus je blag, svež i aromatičan, bez izraženog peckanja.

Upotreba: Koristi se sveža i sušena, za pripremu čajeva, osvežavajućih napitaka, u kulinarstvu, kao i u kozmetici i farmaciji. Čaj od nane je jedan od najčešće konzumiranih biljnih čajeva, poznat po svom prijatnom ukusu i umirujućem delovanju.

Lekovita svojstva: Deluje spazmolitički, protiv nadimanja, blago sedativno i antiseptično. Pomaže kod stomačnih tegoba, mučnine, nervoze i problema sa varenjem. Deluje umirujuće i osvežavajuće, kako u konzumaciji tako i u inhalacijama.

Uslovi gajenja: Veoma je prilagodljiva i otporna biljka, uspeva na sunčanim i polusenovitim mestima, u vlažnim, rastresitim zemljištima. Lako se gaji u baštama, saksijama i na otvorenom, ali se preporučuje kontrolisano širenje jer može postati invazivna.

Rasprostranjenost: Rasprostranjena širom Evrope, Azije i severne Afrike. Uzgaja se globalno, kako u domaćinstvima, tako i industrijski za dobijanje etarskog ulja.

Ukratko: Nana je omiljena aromatična biljka sa blagim i prijatnim ukusom, poznata po svojim umirujućim i dižestivnim svojstvima. Zastupljena je u tradicionalnoj medicini, kulinarstvu i svakodnevnoj upotrebi.

Pomorandža

Pomorandža latinski Citrus sinensis je zimzelena voćka, poznata po svojim sočnim, slatkim plodovima bogatim vitaminom C. Jedno je od najrasprostranjenijih i najcenjenijih citrusnih voća u svetu.

Biljka i izgled: Raste kao manje drvo ili veći žbun, visine do 9 metara. Ima sjajne, kožaste, tamnozelene listove i bele, mirisne cvetove. Plod je okrugao do blago spljošten, sa narančastom korom i sočnim, segmentiranim mesom unutra. Kora može biti glatka ili grublja, zavisno od sorte.

Miris i ukus: Ima karakterističan, svež, citrusni miris, naročito izražen u kori i etarskom ulju. Ukus je sladak do slatko-kiselkast, osvežavajući i prijatan.

Upotreba: Plod se koristi svež, kao sok, ili u raznim jelima i poslasticama. Kora pomorandže naribana ili sušena koristi se kao začin, dok se etarsko ulje koristi u aromaterapiji, parfemima, kozmetici i industriji pića. U narodnoj medicini koristi se i čaj od kore.

Lekovita svojstva: Bogata je vitaminom C, flavonoidima, vlaknima i antioksidansima. Deluje imunostimulativno, osvežavajuće, poboljšava varenje, snižava holesterol i pomaže u prevenciji prehlada i infekcija. Kora ima i blago sedativno i digestivno dejstvo.

Uslovi gajenja: Voli sunčane, tople i umereno vlažne klimatske uslove. Uspeva na dobro dreniranim, blago kiselim zemljištima. Osetljiva je na mraz, pa se u hladnijim krajevima gaji u staklenicima ili kao saksijska biljka.

Rasprostranjenost: Gaji se širom sveta – najviše u Španiji, Italiji, Brazilu, SAD-u, kao i u delovima Mediterana. Poreklom je iz jugoistočne Azije.

Ukratko: Pomorandža je omiljeno citrusno voće osvežavajućeg ukusa, bogato vitaminom C i antioksidansima. Koristi se u ishrani, kozmetici i narodnoj medicini, cenjena zbog svojih osvežavajućih i imunostimulativnih svojstava.