Juni 93 Gin Raspberry & Plum 0,7L

Kleka

Kleka (Juniperus communis L.) je zimzelena žbunasta ili drvenasta vrsta iz porodice čempresa (Cupressaceae). Prepoznatljiva je po oštrim igličastim listovima i tamnoplavim šišarkama bobičastog izgleda, koje se koriste kao začinska i aromatična sirovina.

Biljka i izgled: Kleka najčešće raste kao razgranat žbun, ali može razviti i formu manjeg drveta. Listovi su kruti, igličasti i zašiljeni. Ženske šišarke su mesnate, okruglaste i u zrelosti modroplave do gotovo crne boje. Za njihovo sazrevanje potrebno je više od jedne vegetacione sezone.

Miris i ukus: Zrele šišarke imaju intenzivan, smolast i balzamičan miris. Ukus je aromatičan, začinski i blago gorak. Karakteristična aroma potiče od etarskog ulja i drugih isparljivih jedinjenja prisutnih u biljnom materijalu.

Upotreba: Kleka se koristi kao začin i aromatična sirovina, a posebno mesto ima u proizvodnji jakih alkoholnih pića. U Srbiji je i zakonska definicija džina vezana za aromatizovanje alkohola bobicama vrste Juniperus communis, pri čemu aroma kleke mora da bude dominantna.

Osim u džinu, kleka se može koristiti i za aromatizovanje drugih alkoholnih pića i likera. Konačan aromatski profil zavisi od količine sirovine, načina ekstrakcije ili destilacije i drugih korišćenih biljaka.

Stanište: Kleka dobro podnosi hladnoću i može da raste na siromašnim, kamenitim i dobro dreniranim zemljištima. Česta je na otvorenim i osunčanim terenima, uključujući brdska i planinska područja.

Rasprostranjenost: Juniperus communis je široko rasprostranjen u Evropi, severnoj Aziji i Severnoj Americi. Prisutan je i u Srbiji, gde se javlja u različitim žbunastim i šumskim zajednicama, naročito u brdskim i planinskim predelima.

Ukratko: Kleka je izrazito aromatična biljna sirovina prepoznatljiva po smolastom i začinskom karakteru. Posebno je značajna u proizvodnji džina i drugih alkoholnih pića aromatizovanih klekom.

Stenlej

Stenlej je američka sorta šljive nastala ukrštanjem sorti Agen i Grand Duke. U proizvodnju je uvedena 1926. godine, a danas je veoma značajna i u sortimentu šljive u Srbiji.

Plod i drvo: Plod je srednje krupan do krupan, izduženo-ovalnog oblika. Pokožica je tamnoplava do ljubičastoplava i prekrivena izraženim pepeljkom.

Meso je zelenkastožuto, čvrsto i sočno, prijatnog slatkog do blago kiselkastog ukusa. Koštica je relativno krupna i ne odvaja se uvek potpuno od mesa.

Korišćenje: Stenlej ima široku primenu. Koristi se za svežu potrošnju, sušenje, džemove, kompote i druge proizvode od šljive.

U Srbiji je značajan i za proizvodnju šljivovice. Konačne osobine rakije zavise od zrelosti ploda, fermentacije, načina destilacije i eventualnog odležavanja.

Sazrevanje: Stenlej pripada poznijim sortama šljive. U našim uslovima berba se uglavnom obavlja od kraja avgusta do početka septembra, uz pomeranje termina u zavisnosti od područja i godine.

Otpornost: Stenlej ne treba predstavljati kao potpuno otpornu sortu. Važna osobina je njegova tolerantnost na virus šarke šljive, kod kojeg simptomi na plodovima mogu biti manje izraženi nego kod osetljivih sorti.

U Srbiji: Stenlej je jedna od značajnih sorti u domaćem sortimentu šljive. Posebno je važan za preradu i sušenje, a koristi se i kao roditeljska sorta u oplemenjivanju novih sorti šljive.

Ukratko: Stenlej je poznata američka sorta šljive tamnoplavog, čvrstog ploda. U Srbiji se koristi za svežu potrošnju, sušenje, preradu i proizvodnju rakije.

Sve o sorti Stenlej