Juni Stronghold Vodka 0,7L

Krompir

Krompir (Solanum tuberosum L.) je zeljasta biljka iz porodice pomoćnica (Solanaceae), koja se gaji zbog jestivih podzemnih krtola. Iako je po prirodi višegodišnja biljka, u poljoprivrednoj proizvodnji uzgaja se kao jednogodišnja kultura.

Biljka i krtola: Krompir razvija nadzemne razgranate stabljike sa složenim zelenim listovima. Cvetovi mogu biti beli, ružičasti ili ljubičasti. Ispod zemlje formiraju se stoloni čiji se završeci zadebljavaju i stvaraju krtole. Njihov oblik, veličina, boja pokožice i boja mesa razlikuju se među sortama.

Ukus i sastav: Krtola krompira sadrži veliki udeo vode, dok među suvim materijama dominira skrob. Ukus termički obrađenog krompira zavisi od sorte, sastava krtole i načina pripreme.

Korišćenje: Krompir je važna prehrambena sirovina i koristi se kuvan, pečen, pržen ili prerađen u različite proizvode. Industrijski se koristi i za dobijanje skroba i alkohola.

Krompir u proizvodnji vodke: Krompir može da bude sirovina za proizvodnju etil alkohola od kojeg se dobija vodka. Prema propisima Republike Srbije, vodka može biti proizvedena od alkohola dobijenog fermentacijom krompira i/ili žitarica, kao i drugih poljoprivrednih sirovina.

Kod proizvodnje vodke fermentisana sirovina se destiliše i/ili rektifikuje tako da se njene izvorne senzorne osobine u velikoj meri smanjuju. Zbog toga se ukus svežeg ili kuvanog krompira ne može direktno pripisati gotovoj vodki.

Gajenje: Krompir se razmnožava vegetativno i u proizvodnji se najčešće sade semenske krtole ili njihovi delovi sa razvijenim okcima. Odgovaraju mu rastresita zemljišta koja omogućavaju pravilan razvoj krtola, dok potrebe za temperaturom, vodom i drugim uslovima zavise od sorte i proizvodnog područja.

Poreklo: Krompir potiče iz Anda u Južnoj Americi. Njegova domestikacija vezuje se za područje današnjeg Perua i Bolivije, posebno za šire područje oko jezera Titikaka.

Ukratko: Krompir je jedna od najvažnijih prehrambenih kultura, ali i industrijska sirovina za proizvodnju skroba i alkohola. Može se koristiti i kao osnovna sirovina za proizvodnju vodke.

Pšenica

Pšenica, a posebno obična ili hlebna pšenica (Triticum aestivum L.), jedna je od najznačajnijih žitarica u ljudskoj ishrani. Koristi se za proizvodnju brašna, hleba, testenina i brojnih drugih prehrambenih proizvoda, ali i kao industrijska sirovina.

Biljka i zrno: Pšenica je zeljasta biljka iz porodice trava (Poaceae). Ima uspravnu stabljiku, duge uske listove i klas u kojem se razvijaju zrna.

Zrno sadrži veliki udeo skroba, kao i proteine i druge sastojke čiji odnos zavisi od sorte i uslova proizvodnje.

Ukus: Zrno pšenice ima blag i neutralan ukus. Nakon mlevenja dobija se brašno, dok se pečenjem i drugim načinima prerade razvijaju izraženije arome.

Korišćenje: Pšenica se prvenstveno koristi za proizvodnju brašna, hleba, peciva, testenina i drugih proizvoda od žitarica. Od nje se mogu dobijati i skrob, slad i alkohol.

Pšenica u proizvodnji alkohola: Skrob iz pšeničnog zrna može da se razloži na šećere koji zatim fermentišu. Dobijeni alkohol može dalje da se destiliše i koristi za proizvodnju jakih alkoholnih pića.

Pšenica može biti jedna od sirovina za vodku, a žitarice se koriste i u proizvodnji whiskyja. Karakter gotovog pića zavisi od sastava sirovine, fermentacije, destilacije i eventualnog sazrevanja.

Gajenje: Pšenici uglavnom odgovara umerena klima. Postoje ozime forme, koje se seju u jesen, i jare forme, koje se seju u proleće.

U Srbiji je pšenica jedna od značajnih ratarskih kultura i redovno se gaji na velikim poljoprivrednim površinama.

Poreklo: Današnja hlebna pšenica rezultat je dugog procesa domestikacije i ukrštanja različitih predaka. Njeno poreklo vezuje se za područje zapadne Azije, gde je pšenica gajena još pre više hiljada godina.

Ukratko: Pšenica je važna prehrambena i industrijska sirovina bogata skrobom. Osim za brašno i brojne prehrambene proizvode, može se koristiti i za proizvodnju alkohola i jakih alkoholnih pića.

Raž

Raž (Secale cereale L.) je jednogodišnja žitarica iz porodice trava (Poaceae). Poznata je po dobroj prilagođenosti hladnijim uslovima i koristi se u ishrani, stočarstvu i proizvodnji alkohola.

Biljka i zrno: Raž razvija visoku, uspravnu stabljiku sa dugim i uskim listovima. Na vrhu stabljike formira se izdužen klas sa zrnima.

Zrno je duguljasto i najčešće sivkasto, žućkasto ili zelenkastosmeđe boje.

Ukus: Raženo zrno ima blag, karakterističan ukus. Nakon mlevenja dobija se brašno koje se koristi za hleb i druge pekarske proizvode.

Ukus gotovih proizvoda zavisi od vrste brašna, fermentacije i načina pripreme, pa kiselkast ukus ražanog hleba ne treba pripisivati samom zrnu.

Korišćenje: Raž se koristi za proizvodnju brašna, hleba, peciva i drugih proizvoda od žitarica. Može se koristiti i za dobijanje slada i alkohola.

Raž u proizvodnji alkohola: Zrno raži sadrži skrob koji se tokom proizvodnje razlaže na šećere pogodne za fermentaciju. Nakon fermentacije dobijena tečnost može da se destiliše.

Raž može biti sirovina za vodku i rakiju od žitarica. Kod vodke njihove senzorne osobine tokom destilacije i rektifikacije znatno smanjuju.

Gajenje: Raž se uglavnom gaji u područjima sa umerenom i hladnijom klimom. Dobro podnosi niže temperature i može da uspeva na zemljištima koja su manje pogodna za neke druge žitarice.

U proizvodnji je naročito zastupljena ozima raž, koja se seje u jesen.

U Srbiji: Raž se gaji i u Srbiji, mada na znatno manjim površinama od pšenice i kukuruza. U domaćoj proizvodnji prisutne su i sorte ozime raži.

Ukratko: Raž je žitarica koja se koristi za brašno, pekarske proizvode i proizvodnju alkohola. Može biti sirovina za whisky, vodku i druge destilate od žitarica.