Tzuga Escobar London Dry Gin 0.7L

Cimet

Cimet je aromatični začin dobijen od kore biljaka iz roda Cinnamomum. Prepoznatljiv je po toploj, slatkastoj i začinskoj aromi, zbog koje se koristi i za aromatizovanje pojedinih likera i drugih alkoholnih pića.

Biljka i kora: Cimet se dobija sušenjem kore različitih vrsta roda Cinnamomum. Među najpoznatijima su cejlonski cimet (Cinnamomum verum) i kasija (Cinnamomum cassia), koje se razlikuju po sastavu i intenzitetu arome.

Korišćenje: U likerima i drugim aromatizovanim alkoholnim pićima cimet se koristi zbog karakterističnih toplih i začinskih tonova. Njegova aroma može biti deo složenijih receptura sa voćem, biljem i drugim začinima.

Aroma: Za prepoznatljiv miris cimeta posebno je značajan cinamaldehid, uz druga aromatična jedinjenja. Intenzitet i karakter arome zavise od vrste cimeta i načina na koji se koristi u proizvodnji.

Skladištenje: Cimet treba čuvati na suvom i tamnom mestu, dobro zatvoren, kako bi što duže zadržao karakterističnu aromu.

Rasprostranjenost: Različite vrste cimeta potiču iz tropskih oblasti Azije. Cejlonski cimet posebno se vezuje za Šri Lanku, dok se druge komercijalno značajne vrste uzgajaju i u Kini, Vijetnamu i Indoneziji.

Ukratko: Cimet je intenzivno aromatičan začin koji se koristi i u proizvodnji likera i drugih alkoholnih pića, gde doprinosi toplim, slatkastim i začinskim tonovima.

Đumbir

Đumbir (Zingiber officinale Roscoe) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice đumbirovki (Zingiberaceae). Kao začin koristi se njen aromatični rizom, prepoznatljiv po izrazito pikantnom ukusu i karakterističnom mirisu.

Rizom i biljka: Đumbir razvija zadebljao i razgranat podzemni rizom svetlosmeđe spoljašnjosti i bledožute unutrašnjosti. Iz njega izrastaju uspravni pseudostabljike sa uskim listovima. Cvetovi se formiraju na posebnim, kraćim izdancima i najčešće su žućkaste boje.

Miris i ukus: Svež đumbir ima snažan, topao i ljutkast ukus, uz sveže začinske i blago citrusne aromatske tonove. Za njegovu ljutinu značajni su gingeroli, dok u aromi rizoma učestvuju brojna isparljiva jedinjenja, među kojima je i α-zingiberen. Sušenjem se menja odnos pojedinih aromatičnih i ljutih jedinjenja, pa se razlikuju i karakter svežeg i suvog đumbira.

Korišćenje: Rizom se koristi svež, sušen ili samleven kao začin, kao i za dobijanje ekstrakata. Zbog intenzivnog aromatskog karaktera koristi se i pri proizvodnji pića. U likerima i drugim aromatizovanim alkoholnim pićima može da doprinese izraženim pikantnim, toplim i svežim začinskim tonovima.

Gajenje i poreklo: Prirodno poreklo vrste vezuje se za područje Azije, dok se danas đumbir gaji u brojnim tropskim i suptropskim oblastima. Za razvoj mu odgovaraju topli i vlažni uslovi i zemljište koje dobro odvodi višak vode. U pregledanim pouzdanim izvorima nisam pronašao podatke koji bi opravdali tvrdnju da se đumbir značajnije komercijalno gaji u Srbiji.

Ukratko: Đumbir je aromatična začinska sirovina čiji se rizom koristi zbog karakteristične ljutine i intenzivnog mirisa. U alkoholnim pićima naročito je zanimljiv kao sastojak likera i drugih proizvoda sa izraženim začinskim karakterom.

Kleka

Kleka (Juniperus communis L.) je zimzelena žbunasta ili drvenasta vrsta iz porodice čempresa (Cupressaceae). Prepoznatljiva je po oštrim igličastim listovima i tamnoplavim šišarkama bobičastog izgleda, koje se koriste kao začinska i aromatična sirovina.

Biljka i izgled: Kleka najčešće raste kao razgranat žbun, ali može razviti i formu manjeg drveta. Listovi su kruti, igličasti i zašiljeni. Ženske šišarke su mesnate, okruglaste i u zrelosti modroplave do gotovo crne boje. Za njihovo sazrevanje potrebno je više od jedne vegetacione sezone.

Miris i ukus: Zrele šišarke imaju intenzivan, smolast i balzamičan miris. Ukus je aromatičan, začinski i blago gorak. Karakteristična aroma potiče od etarskog ulja i drugih isparljivih jedinjenja prisutnih u biljnom materijalu.

Upotreba: Kleka se koristi kao začin i aromatična sirovina, a posebno mesto ima u proizvodnji jakih alkoholnih pića. U Srbiji je i zakonska definicija džina vezana za aromatizovanje alkohola bobicama vrste Juniperus communis, pri čemu aroma kleke mora da bude dominantna.

Osim u džinu, kleka se može koristiti i za aromatizovanje drugih alkoholnih pića i likera. Konačan aromatski profil zavisi od količine sirovine, načina ekstrakcije ili destilacije i drugih korišćenih biljaka.

Stanište: Kleka dobro podnosi hladnoću i može da raste na siromašnim, kamenitim i dobro dreniranim zemljištima. Česta je na otvorenim i osunčanim terenima, uključujući brdska i planinska područja.

Rasprostranjenost: Juniperus communis je široko rasprostranjen u Evropi, severnoj Aziji i Severnoj Americi. Prisutan je i u Srbiji, gde se javlja u različitim žbunastim i šumskim zajednicama, naročito u brdskim i planinskim predelima.

Ukratko: Kleka je izrazito aromatična biljna sirovina prepoznatljiva po smolastom i začinskom karakteru. Posebno je značajna u proizvodnji džina i drugih alkoholnih pića aromatizovanih klekom.

Korijander

Korijander (Coriandrum sativum L.) je jednogodišnja aromatična biljka iz porodice štitarki (Apiaceae). U kulinarstvu se koriste i sveži listovi i osušeni zreli plodovi, koji se često nazivaju semenom korijandera.

Biljka i izgled: Korijander ima uspravnu, razgranatu stabljiku i listove koji menjaju oblik duž biljke. Donji listovi su širi i manje izdeljeni, dok su gornji sitnije i perasto podeljeni. Cvetovi su mali, beli do bledoružičasti i skupljeni u štitaste cvasti. Plod je sitan, gotovo kuglast i u zrelosti žutosmeđ.

Miris i ukus: Zreli plodovi imaju topao, sladunjav i izrazito začinski miris, sa citrusnim tonovima. Za njihovu aromu posebno je značajan linalol, koji je najzastupljenija komponenta etarskog ulja zrelih plodova. Sveži listovi imaju potpuno drugačiji, intenzivan miris koji deo ljudi doživljava kao sapunast.

Upotreba: Sveži listovi koriste se kao začinsko bilje, dok se osušeni plodovi upotrebljavaju celi ili samleveni. Korijander se dodaje jelima, marinadama, pekarskim proizvodima i začinskim mešavinama, a koristi se i za aromatizovanje likera i drugih alkoholnih pića.

Aromatični sastav: Plod korijandera sadrži etarsko ulje čiji sastav zavisi od zrelosti i porekla sirovine. Kod potpuno zrelih plodova linalol najčešće čini najveći deo etarskog ulja, uz manje količine drugih aromatičnih jedinjenja.

Poreklo i rasprostranjenost: Prirodno područje vrste proteže se od istočnog Mediterana prema zapadnoj Aziji. Danas se korijander gaji širom sveta kao začinska i aromatična biljka.

Ukratko: Korijander je aromatična biljka čiji se listovi i zreli plodovi koriste kao začin. Plodovi imaju topao, začinski i citrusni karakter i koriste se i za aromatizovanje pojedinih alkoholnih pića.