Zarić Grof gin 0.03L

Anđelika

Anđelika je aromatična, višegodišnja biljka iz porodice štitarki (Apiaceae), poznata po lekovitim svojstvima, specifičnom mirisu i upotrebi u kulinarstvu i farmaciji. Često se naziva i „anđeoska biljka“ zbog tradicionalnog verovanja da ima moćna isceljujuća dejstva.

Biljka i izgled: Visoka, robustna biljka koja može dostići visinu od 1,5 do 2,5 metra. Ima šuplju stabljiku, perasto razdeljene listove i karakteristične sferične štitaste cvasti sa sitnim, zelenkasto-belim cvetovima. Cvetanje se javlja u drugoj godini, nakon čega biljka najčešće odumire.

Miris i ukus: Cela biljka ima jak, karakterističan, balsamičan miris, koji podseća na mešavinu muškatnog oraščića i celera. Ukus je aromatičan, blago gorak i začinski.

Upotreba: Koriste se gotovo svi delovi biljke – koren, stabljika, seme i listovi. U kulinarstvu, kandirane stabljike se koriste kao dekoracija za kolače i poslastice. U farmaciji i tradicionalnoj medicini koristi se za pripremu tinktura, čajeva, etarskih ulja i dižestiva. Koren se koristi kao začin u proizvodnji likera (npr. Benedictine, Chartreuse, gin).

Lekovita svojstva: Deluje kao dižestiv, karminativ, tonik i blagi sedativ. Koristi se za poboljšanje varenja, protiv nadimanja, za jačanje apetita i olakšanje disajnih tegoba. Tradicionalno se smatrala zaštitom od zaraza i „lošeg vazduha“.

Uslovi gajenja: Voli vlažna, plodna tla i polusenku do punog sunca. Raste spontano u severnoj i istočnoj Evropi, a gaji se i u baštama kao lekovita i aromatična biljka.

Rasprostranjenost: Prirodno je rasprostranjena u hladnijim i umerenim oblastima Evrope i Azije. Uzgaja se u mnogim zemljama zbog lekovitih i industrijskih svojstava.

Ukratko: Anđelika je impozantna, aromatična biljka sa bogatom tradicijom u medicini i kulinarstvu. Cenjena je zbog svog specifičnog mirisa, lekovitih svojstava i uloge u proizvodnji likera i biljnih preparata.

Anis

Anis latinski Pimpinella anisum je jednogodišnja začinska i lekovita biljka iz porodice štitarki, poznata po svom karakterističnom, slatkastom mirisu i ukusu sličnom liciderskom korenu. Njegova upotreba je duboko ukorenjena u narodnoj medicini, kulinarstvu i industriji pića.

Biljka i izgled: Biljka naraste do 50–70 cm visine. Ima uspravnu, žlebastu stabljiku i perasto podeljene listove, donji su zaobljeniji, a gornji uski i rascepljeni. Cvetovi su sitni, beličasti, skupljeni u štitaste cvetove. Plod je mali, rebrast, jajast, sivkasto-zelen, poznat kao anisovo seme.

Miris i ukus: Plod anisa ima intenzivan, prijatan, slatkast i topao miris koji podseća na sladić. Ukus je aromatičan, blago sladak i osvežavajući.

Upotreba: Koristi se plod, samleven ili ceo, u čajevima, likerima, rakijama (najpoznatiji ouzo, sambuca, pastis), kolačima, hlebu i pecivima. Eterično ulje anisa koristi se u farmaciji, parfemskoj i kozmetičkoj industriji, kao i u aromaterapiji.

Lekovita svojstva: Deluje protiv gasova, protiv grčeva, olakšava iskašljavanje i blago sedativno. Pomaže kod nadimanja, problema sa varenjem, kašlja, bronhitisa i nervne napetosti. Često se koristi u čajevima za decu kod grčeva i gasova.

Uslovi gajenja: Zahteva tople, sunčane lokacije i rastresita, plodna i dobro drenirana tla. Ne podnosi hladnoću i vlagu. Seje se direktno u zemlju u proleće, a bere se kada seme sazri i postane sivozeleno.

Rasprostranjenost: Poreklom iz istočnog Mediterana i jugozapadne Azije, danas se uzgaja širom sveta, naročito u južnoj Evropi, Indiji, Bliskom Istoku i severnoj Africi.

Ukratko: Anis je aromatična biljka bogate tradicije, prepoznatljivog slatkog ukusa i brojnih blagotvornih svojstava. Koristi se u kulinarstvu, farmaciji i proizvodnji pića, posebno zbog svog umirujućeg i digestivnog dejstva.

Kardamom

Kardamom (Elettaria cardamomum) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice đumbirovki (Zingiberaceae). Njene aromatične kapsule i semenke koriste se kao začin u jelima, poslasticama i različitim napicima.

Biljka i izgled: Kardamom razvija podzemni rizom iz kojeg izrastaju visoki lisnati izdanci. Listovi su dugi i uski, dok se cvasti razvijaju pri osnovi biljke. Plod je mala kapsula, najčešće zelenkasta dok je sveža, sa brojnim sitnim tamnim semenkama.

Miris i ukus: Semenke kardamoma imaju intenzivan i prepoznatljiv miris. Aroma je sveža, začinska i blago citrusna, dok je ukus topao, aromatičan i blago pikantan. Konkretan profil zavisi i od kvaliteta, svežine i načina čuvanja začina.

Upotreba: Kardamom se koristi u slatkim i slanim jelima, kolačima, desertima, začinskim mešavinama, kafi i čajevima. Zbog intenzivne arome dovoljne su male količine. Koristi se i za dobijanje etarskog ulja i kao aromatična sirovina u prehrambenoj i parfemskoj industriji.

Sastav: Kapsule i semenke sadrže etarsko ulje sa brojnim isparljivim jedinjenjima koja određuju karakterističnu aromu kardamoma. Njihov sastav može da varira u zavisnosti od porekla biljke, zrelosti sirovine i načina prerade.

Poreklo i gajenje: Prirodno poreklo kardamona vezano je za jugozapadnu Indiju. Biljci odgovaraju topli i vlažni uslovi, a danas se gaji i u drugim tropskim područjima.

Ukratko: Kardamom je izrazito aromatičan začin prepoznatljiv po svežem, toplom i blago citrusnom karakteru. Koristi se u kulinarstvu i napicima, kao i za aromatizovanje različitih prehrambenih proizvoda.

Kleka

Kleka (Juniperus communis L.) je zimzelena žbunasta ili drvenasta vrsta iz porodice čempresa (Cupressaceae). Prepoznatljiva je po oštrim igličastim listovima i tamnoplavim šišarkama bobičastog izgleda, koje se koriste kao začinska i aromatična sirovina.

Biljka i izgled: Kleka najčešće raste kao razgranat žbun, ali može razviti i formu manjeg drveta. Listovi su kruti, igličasti i zašiljeni. Ženske šišarke su mesnate, okruglaste i u zrelosti modroplave do gotovo crne boje. Za njihovo sazrevanje potrebno je više od jedne vegetacione sezone.

Miris i ukus: Zrele šišarke imaju intenzivan, smolast i balzamičan miris. Ukus je aromatičan, začinski i blago gorak. Karakteristična aroma potiče od etarskog ulja i drugih isparljivih jedinjenja prisutnih u biljnom materijalu.

Upotreba: Kleka se koristi kao začin i aromatična sirovina, a posebno mesto ima u proizvodnji jakih alkoholnih pića. U Srbiji je i zakonska definicija džina vezana za aromatizovanje alkohola bobicama vrste Juniperus communis, pri čemu aroma kleke mora da bude dominantna.

Osim u džinu, kleka se može koristiti i za aromatizovanje drugih alkoholnih pića i likera. Konačan aromatski profil zavisi od količine sirovine, načina ekstrakcije ili destilacije i drugih korišćenih biljaka.

Stanište: Kleka dobro podnosi hladnoću i može da raste na siromašnim, kamenitim i dobro dreniranim zemljištima. Česta je na otvorenim i osunčanim terenima, uključujući brdska i planinska područja.

Rasprostranjenost: Juniperus communis je široko rasprostranjen u Evropi, severnoj Aziji i Severnoj Americi. Prisutan je i u Srbiji, gde se javlja u različitim žbunastim i šumskim zajednicama, naročito u brdskim i planinskim predelima.

Ukratko: Kleka je izrazito aromatična biljna sirovina prepoznatljiva po smolastom i začinskom karakteru. Posebno je značajna u proizvodnji džina i drugih alkoholnih pića aromatizovanih klekom.

Korijander

Korijander (Coriandrum sativum L.) je jednogodišnja aromatična biljka iz porodice štitarki (Apiaceae). U kulinarstvu se koriste i sveži listovi i osušeni zreli plodovi, koji se često nazivaju semenom korijandera.

Biljka i izgled: Korijander ima uspravnu, razgranatu stabljiku i listove koji menjaju oblik duž biljke. Donji listovi su širi i manje izdeljeni, dok su gornji sitnije i perasto podeljeni. Cvetovi su mali, beli do bledoružičasti i skupljeni u štitaste cvasti. Plod je sitan, gotovo kuglast i u zrelosti žutosmeđ.

Miris i ukus: Zreli plodovi imaju topao, sladunjav i izrazito začinski miris, sa citrusnim tonovima. Za njihovu aromu posebno je značajan linalol, koji je najzastupljenija komponenta etarskog ulja zrelih plodova. Sveži listovi imaju potpuno drugačiji, intenzivan miris koji deo ljudi doživljava kao sapunast.

Upotreba: Sveži listovi koriste se kao začinsko bilje, dok se osušeni plodovi upotrebljavaju celi ili samleveni. Korijander se dodaje jelima, marinadama, pekarskim proizvodima i začinskim mešavinama, a koristi se i za aromatizovanje likera i drugih alkoholnih pića.

Aromatični sastav: Plod korijandera sadrži etarsko ulje čiji sastav zavisi od zrelosti i porekla sirovine. Kod potpuno zrelih plodova linalol najčešće čini najveći deo etarskog ulja, uz manje količine drugih aromatičnih jedinjenja.

Poreklo i rasprostranjenost: Prirodno područje vrste proteže se od istočnog Mediterana prema zapadnoj Aziji. Danas se korijander gaji širom sveta kao začinska i aromatična biljka.

Ukratko: Korijander je aromatična biljka čiji se listovi i zreli plodovi koriste kao začin. Plodovi imaju topao, začinski i citrusni karakter i koriste se i za aromatizovanje pojedinih alkoholnih pića.