Mira
Kada smo pre nekoliko godina, moja mama Mira i ja, rešile da zasadimo prvi vinograd u Vrdniku na Fruškoj Gori, delovalo mi je kao da je to nešto daleko i nedostižno. Mira je uvek pričala u sadašnjem vremenu, a za mene je to bila daleka budućnost. Vinograd je posadio Karčika i on je rastao. Nije on rastao sam, o njemu su vodili računa Josip i Anka pod dirigentskom palicom Slavice koja je potpuno preuzela brigu o njemu. Vodila je računa o svemu, a san je polako postajao stvarnost. Naši zasadi Merloa i Tamjanike polako su napredovali. Mira je i dalje pričala u sadašnjem vremenu, a meni se i dalje taj san činio kao daleka budućnost.
I onda jednog dana, došlo je vreme da se vinograd obere, grožđe je bilo spremno za preradu. Tada na našu scenu stupa MiNi, duh koji hoda, bez koga san nikada ne bi postao stvarnost, on je onaj čovek koji grožđe pretvori u vino, kao alhemičar što bi mama Mira rekla. Tako smo Mira, Slavica, MiNi (Duh koji hoda) i ja, uz salve smeha i dobre energije napravili naša prva dva vina, vina iz srca Fruške gore – Anđeliju (tamjanika) i “Koga sanjaš” (merlot). Tako je san postao stvarnost, tako je nastala “Vinarija Mir’a“ i naše prvo vino.
Kako vreme prolazi, dolaze i nova vina iz naše Vinarije Mir’a. Vinoljupce smo obradovali i novim vinom, – “Majkinim Rozeom”.
Vinograd lepo napreduje, sada već samo uz moju pomoć i najvrednije savete našeg MiNija, koji i dalje svojom magijom stvara prava čaroliju od vina.
Neko je jednom rekao “Znati piti, znati živeti” – obiđite nas da zajedno pijemo i zajedno živimo jer je život samo jedan – a možda i neko od vas ovde kod nas ostvari svoj san!
Vidimo se u Vrdniku!
