Na padinama Zlatibora i okolnih planina nalaze se voćnaci sa starim, autohtonim sortama jabuka. Kada se grane tih voćaka u jesen saviju pod teretom plodova vredne ruke ubiraju kadumanu, budimku, kolačaru, kožaru, jonatan, zlatni i crveni delišes...
Tradicionalnom metodom vrši se destilacija rakije iz tih plodova i tako nastaje savršeno piće. Svaka sorta dala je najbolje, tako u Zlatnoj Dolini žive najlepši ukusi i mirisi Zapadne Srbije.
Gvozden Ivanović iz sela Karan kod Užica početkom prošlog veka snabdevao je više užičkih kafana visokokvalitetnom šljivovicom. Imao je dozvolu Kraljevine Jugoslavije za proizvodnju rakije, koja je bila popularna i na dvoru, među plemstvom. Posle Drugog svetskog rata na imanje Gvozdena Ivanovića došao je Dimitrije Kovačević, oženio Gvozdenovu kćer i nastavio oproizvodnju vrhunske rakije. Dragomir Kovačević, Dimitrijev sin i Dragomirovi sinovi brinu se da tradicija ostane očuvana, stari recepti, koji nemaju alternativu, primenjuju se i danas.
Rakija Zlatna Dolina nastala je od najboljih srpskih rakijskih sorti, koje u rejonu užičkog kraja daju najkvalitetniji plod. Voće se skuplja krajem leta- početkom jeseni i stavlja na prviranje u drvene kace. Destilacija se vrši odmah po previranju, a rakija smešta u hrastovu burad.
Rakija Zlatna Dolina je proizvedena na tradicionalan način, bez upotrebe hemijskih sredstava u proizvodnji voća i u proizvodnji rakije. Čuvana je godinama u hrastovim buradima, koja je dodatno oplemenjuju. Zlatna Dolina je u potpunosti prirodan priizvod, koji nema konkurenciju među rakijama.