Postoji verovanje da je fruškogorsko vinogorje nastalo zahvaljujući rimskom imperatoru Marku Aureliju Probu. On za vreme Rimske imperije provodi šest godina u Sremu, gde na Fruškoj gori ostavlja svoj neizbrisiv trag, jer je prvi koji je tu posadio vinovu lozu.
Iz južne Italije ili Grčke je u periodu između 276. i 282. godine doneo vinovu lozu koju je posadio negde u okolini Divoša, na jugozapadnim padinama Fruške gore.
Dosta kasnije, negde oko 1235. godine u Srem stižu francuski monasi iz Šampanje, cisterciti, koji takođe donose vinovu lozu i sade je, a koja se primila i više nego uspešno. U čitavom srednjem veku, sve do turskih osvajanja fruškogorsko vinogorje imalo je prema mnogim istorijskim izvorima, najbolje vino srednjovekovne Ugarske.
U 18. veku, kada je usledio kulturni, politički i privredni procvat Sremskih Karlovaca, vino i vinogradarstvo je beležilo svoje uspehe. Polovinom 18. veka pod vinovom lozom bilo je oko 2.500 jutara samo u ataru Karlovaca. Bermet i Ausbruch bili su ono najbolje što se nudilo od karlovačkih vina, po čemu je i danas ta regija poznata.
Neki drugi istorijski izvori odgovorno tvrde da je carica Marija Terezija obožavala karlovački Bermet koji se služio i na jedinoj plovidbi najpoznatijeg broda svih vremena “Titanika”.
Vinogradi u vlasništvu vinarije Sokolov Zamak se nalaze na južnim padinama Fruške gore, dok se severni obodi spuštaju ka Dunavu. Jedinstveno fruškogorsko podneblje stvara idealne uslove za gajenje i razvoj internacionalnih sorti vinove loze od kojih proizvodimo vina jedinstvenog i prepoznatljivog ukusa.
Vinarija Sokolov Zamak proizvodi vina koja svoje poreklo nose u sebi, jer naše načelo je verovanje da su vina “deca podneblja”, i da njihov karakter i kvalitet potiču isključivo iz samog vinograda.
Vođeni smo idejom da vina Vinarije Sokolov Zamak treba da nose pečat svog podneblja, poštujući na taj način svoju zemlju kao i plodove koje nam vinogradi rađaju.
Tradicija našim vinogradima daje korene, a inovacije koje uvodimo svake godine daju prostor našim vinogradima da rastu. Vinogradi su nastali od kvalitetnih internacionalnih sorti: Chardonnay, Moscato bianco, Moscato giallo, Moscato rosa, Aleatico, Pinot noir, Marselan, Cabernet sauvignon, Merlot i Arinarnoa, ali naša ideja je i da posadimo autohtonu sortu Julski Muskat (Đenđeš) kako bismo uspeli da ukombinujemo najbolje od tradicionalnih i internacionalnih ukusa.
Zbog umereno kontinentalne klime, mnogo sunčanih dana i povoljnih temperatura, blage padine Fruške gore izuzetno su povoljne za vinogradarstvo, a vrednost srednje godišnje temperature je 11,2° C.