Domaća bela sorta nastala ukrštanjem Prokupca i Pinot Noira

Župljanka ukratko

Boja sorte: bela vinska sorta
Poreklo: Srbija
Mesto stvaranja: Institut za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima
Roditeljske sorte: Prokupac × Pinot Noir
Autor sorte: D. Milisavljević
Godina priznavanja: 1970.
Status: domaća novostvorena sorta
Najvažnija područja u Srbiji: Sremski rejon, naročito Fruška gora, i rejon Tri Morave
Najčešće arome: jabuka, kruška, limun, grejpfrut, dunja, bela breskva, belo cveće i diskretni biljni tonovi
Telo: srednje, kod zrelijih i odležavanih vina punije
Kiseline: izražene
Alkohol: najčešće približno 11,5–14%, u zavisnosti od prinosa, zrelosti i načina proizvodnje
Potencijal odležavanja: najčešće nekoliko godina; ozbiljniji primerci mogu sazrevati duže
Temperatura serviranja: 8–12 °C, prema stilu
Dekantiranje: uglavnom nije potrebno
Najbolje uz: rečnu i morsku ribu, piletinu, ćuretinu, svinjski file, rižoto, povrće i mlade sireve

Šta je Župljanka?

Župljanka je domaća bela vinska sorta stvorena u Srbiji ukrštanjem Prokupca i Pinot Noira. Nastala je u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, a zvanično je priznata 1970. godine. Vitis International Variety Catalogue potvrđuje Srbiju kao zemlju porekla i navodi Prokupac i Pinot Noir kao njene roditeljske sorte.

Iako su oba roditelja crne sorte, Župljanka ima zelenožute bobice i koristi se za proizvodnju belih vina. Takva pojava nije neobična kod ukrštanja vinove loze, jer boja bobice zavisi od kombinacije naslednih osobina koje potomak dobija od oba roditelja.

Župljanka je stvarana u periodu kada se od novih sorti očekivalo da daju redovne i visoke prinose, dovoljno šećera i kiselina, kao i vina pogodna za širu proizvodnju. Zbog toga je dugo najčešće korišćena kao pouzdana i rodna sorta za sveža bela vina ili kao deo kupaža.

Njena visoka rodnost istovremeno predstavlja i prednost i ograničenje. Kada je čokot preopterećen, vino može ostati jednostavno, lagano i aromatski skromno. Kada se prinos ograniči, grožđe potpuno sazri i pažljivo preradi, Župljanka može dati znatno ozbiljnije vino, sa dobrom punoćom, izraženom svežinom i jasnim voćnim karakterom.

Savremeni primerci pokazuju da sorta ne mora biti vezana samo za jednostavna vina. Može se proizvoditi u inoxu, fermentisati ili sazrevati u velikim drvenim sudovima, ostajati na finom talogu ili prolaziti delimičnu malolaktičku fermentaciju. Različiti pristupi otkrivaju koliko njen kvalitet zavisi od položaja, starosti vinograda, prinosa i načina rada u podrumu.

Poreklo i nastanak Župljanke

Župljanka je novostvorena srpska sorta, a ne autohtona sorta nastala spontano i gajena vekovima.

Stvorena je planskim ukrštanjem:

• Prokupca, stare domaće crne sorte,
• Pinot Noira, stare francuske crne sorte.

Ukrštanje je obavljeno u Sremskim Karlovcima, jednom od najvažnijih centara srpskog vinogradarskog oplemenjivanja tokom 20. veka. Sorta je priznata 1970. godine, a njen autor bio je D. Milisavljević.

Od Prokupca je mogla naslediti bujnost, rodnost i prilagodljivost domaćim uslovima, dok je Pinot Noir kao roditelj predstavljao izvor kvalitativnih osobina. Ipak, osobine potomka ne mogu se jednostavno podeliti na „deo Prokupca“ i „deo Pinot Noira“. Župljanka je zasebna sorta sa sopstvenim izgledom, periodom sazrevanja, hemijskim sastavom grožđa i karakterom vina.

Naziv može navesti na zaključak da je sorta nastala u Župi, ali je njeno stvarno mesto stvaranja Sremska Kamenica, odnosno istraživački i vinogradarski rad povezan sa Sremskim Karlovcima. Župa je, međutim, postala jedno od područja u kojima su se sačuvali stari zasadi i u kojima sorta danas ponovo privlači pažnju.

Župljanka u Srbiji

Najveći broj vinograda Župljanke istorijski je bio povezan sa Fruškom gorom i širim Sremskim rejonom, dok se sorta sporadično širila i u druge delove Srbije.

Podaci Centra za vinogradarstvo i vinarstvo pokazuju da se najveći deo evidentiranih površina nalazi na nadmorskim visinama između 100 i 200 metara. Jugozapadne ekspozicije čine približno dve trećine površina, dok su severoistočne znatno manje zastupljene.

Fruška gora i Sremski rejon

Fruška gora je prirodno povezana sa Župljankom jer je sorta stvorena u Sremskim Karlovcima, a u okolnim vinogradima dugo je ispitivana i širena.

Na toplim, provetrenim padinama sorta može postići dovoljno šećera, a da zadrži izražene kiseline. U jednostavnijem stilu daje čista, osvežavajuća i voćna vina, dok kontrolisan prinos i duži rad na talogu mogu doneti više punoće i složenosti.

Savremena vina sa Fruške gore pokazuju da Župljanka može uspešno da se proizvodi kao sortno vino, bez potrebe da se njen identitet skriva u kupaži. U inoxu najčešće naglašava jabuku, citrus i svežinu, dok rad sa talogom ili drvetom može doneti puniju teksturu.

Župa i rejon Tri Morave

Iako Župljanka nije stvorena u Župi, upravo je u ovom području sačuvan jedan od zanimljivih starih zasada sorte. Savremeno sortno vino proizvodi se od vinograda zasađenog 1972. godine na krečnjačkom položaju u okolini Aleksandrovca, što pokazuje da Župljanka u rejonu Tri Morave ima tradiciju dužu od pola veka.

Toplija klima Župe omogućava potpuniju zrelost i nešto puniji stil vina. Istovremeno, prirodno visoke kiseline sorte mogu pomoći da vino zadrži svežinu i u toplijim godinama.

Stari vinogradi posebno su važni jer manji prirodni prinos i duboko razvijen koren mogu doprineti većoj koncentraciji grožđa. Ipak, starost vinograda sama po sebi nije garancija kvaliteta – važni su i zdravstveno stanje čokota, položaj, način gajenja i trenutak berbe.

Klonovi Župljanke

Rad na klonskoj selekciji Župljanke nastavljen je decenijama nakon njenog priznavanja. U aktuelnom Registru priznatih sorti Srbije nalaze se klonovi:

• SK 30,
• SK 34,
• SK 37,
• SK 60.

Klonovi su priznati 2015. godine.

Klonska selekcija ne stvara novu sortu. Njena svrha je da se unutar postojeće sorte izdvoje zdravi čokoti sa poželjnim osobinama, poput stabilnijeg prinosa, boljeg odnosa šećera i kiselina, rastresitijeg grozda ili boljeg kvaliteta vina.

Razlike između klonova mogu uticati na rodnost, vreme sazrevanja, veličinu grozda i konačan stil vina. Zbog toga karakter Župljanke ne zavisi samo od naziva sorte, već i od biljnog materijala, položaja i načina gajenja.

Vinogradarske karakteristike

Župljanka razvija veoma bujan čokot i može dati visoke i redovne prinose. Takva bujnost zahteva pažljivo upravljanje lisnom masom, naročito na plodnim zemljištima. Ako je zona grozdova previše zasenjena, sazrevanje može biti neujednačeno, a vino manje aromatično.

Grozd je najčešće:

• srednje veličine,
• valjkasto-kupast,
• srednje zbijen,
• sa dužom zelenom peteljkom.

Bobice su srednje veličine, ovalne, zelenožute i mogu imati sitne mrke tačkice na pokožici.

Sorta sazreva početkom treće epohe, odnosno srednje kasno do kasnije u odnosu na rane bele sorte. To znači da joj odgovaraju položaji sa dovoljno dugom i toplom jeseni.

Domaći stručni opisi navode osrednju otpornost prema niskim zimskim temperaturama, dobru otpornost prema sivoj truleži i osetljivost na plamenjaču i pepelnicu. Stvarni rizik u vinogradu ipak zavisi od klona, bujnosti, položaja, količine padavina i primenjene zaštite.

Visok prinos bio je jedan od glavnih razloga širenja Župljanke. Međutim, upravo kontrola roda predstavlja ključ za savremenu proizvodnju kvalitetnog sortnog vina. Prevelik broj grozdova može usporiti sazrevanje i smanjiti koncentraciju, dok umeren prinos omogućava bolji odnos šećera, kiselina i aromatskih materija.

Šećeri i kiseline u grožđu

Župljanka može nakupiti približno 20% ili više šećera u širi, uz visok sadržaj ukupnih kiselina. U domaćim opisima navode se vrednosti približno od 9 do 12 g/L, mada stvarni rezultat zavisi od godine, prinosa, položaja i vremena berbe.

Posebno zanimljiva osobina jeste odnos organskih kiselina. Centar za vinogradarstvo i vinarstvo navodi da Župljanka može sadržati više jabučne nego vinske kiseline.

Jabučna kiselina daje oštriji i zeleniji utisak svežine. Njena količina opada tokom sazrevanja grožđa, naročito u toplim uslovima. Zbog toga vino iz ranije berbe može delovati veoma čvrsto i kiselo, dok kasnija berba donosi više zrelosti i punoće.

Malolaktička fermentacija pretvara deo oštrije jabučne kiseline u mekšu mlečnu kiselinu. Kod Župljanke se zato može koristiti kao način za zaokruživanje punijih stilova, ali nije obavezna. Kod svežih vina može biti namerno sprečena kako bi se sačuvala živost.

Kakvo vino daje Župljanka?

Tradicionalni stručni opis Župljanke govori o vinu žutozelene boje, osvežavajućem i punom, sa čistim i prijatnim vinskim mirisom.

U savremenim vinima mogu se prepoznati:

• zelena i žuta jabuka,
• kruška,
• limun,
• grejpfrut,
• dunja,
• bela breskva,
• belo i livadsko cveće,
• diskretni biljni tonovi.

Ove arome nisu podjednako izražene u svakom vinu. Župljanka nema izrazito aromatičan karakter Tamjanike ili Sauvignon Blanca. Njena vrednost češće se nalazi u spoju voćnosti, kiselina, punoće i blago čvrste završnice.

Vina iz visokih prinosa najčešće su laganija i neutralnija. Grožđe sa starih čokota ili kontrolisanih prinosa može dati više kruške, dunje, zrele jabuke i teksture.

Fermentacija i sazrevanje u drvetu mogu dodati tonove vanile, putera, tosta i začina, ali te arome potiču iz proizvodnje, a ne neposredno iz sorte.

Telo, kiseline i alkohol

Tipična Župljanka ima:

Telo: srednje
Kiseline: izražene
Alkohol: najčešće približno 11,5–14%
Zaostali šećer: najčešće suvo, ali je moguć i polusuvi stil

Župljanka može delovati lakše kada dolazi iz visokog prinosa i ranije berbe. U zrelijim godinama, uz kontrolisano opterećenje čokota, može imati primetno punije telo.

Kiseline su jedna od njenih najvažnijih osobina. One omogućavaju osvežavajući karakter i mogu doprineti sposobnosti vina da sazreva. Ipak, visoka kiselost nije sama po sebi znak kvaliteta. Potrebno je da je prate dovoljno zrelo voće, ekstrakt i odgovarajuća tekstura.

Inox, beton ili drvo?

Župljanka iz inoxa

Inox čuva:

• jabuku i krušku,
• citrusnu svežinu,
• cvetne nijanse,
• čistu i neposrednu strukturu.

Ovaj stil najčešće je namenjen ranijem pijenju i dobro pokazuje osnovni karakter sorte.

Sazrevanje na finom talogu

Kontakt sa finim talogom može doprineti punijoj teksturi i boljem povezivanju kiselina sa telom vina. Duži rad na talogu može doneti blage tonove testa, hleba i orašastih plodova.

Fermentacija i sazrevanje u drvetu

Župljanka može fermentisati ili sazrevati u velikom drvenom sudu. Drvo može zaokružiti vino i ublažiti utisak kiselina, naročito kada je povezano sa delimičnom ili potpunom malolaktičkom fermentacijom.

Novo i jako paljeno bure treba koristiti pažljivo. Sortna aromatika nije toliko snažna da bi lako izdržala velike količine vanile, dima i tosta.

Da li Župljanka može da odležava?

Većina jednostavnijih vina od Župljanke namenjena je uživanju tokom prve dve do četiri godine.

Ozbiljniji primerci, naročito oni iz starih vinograda, sa kontrolisanim prinosom i dovoljno kiselina, mogu se razvijati duže. Sazrevanjem sveže arome jabuke i citrusa prelaze ka dunji, medu, vosku, suvom cveću i blagim orašastim tonovima.

Vino koje je u mladosti samo kiselo i tanko neće nužno postati bolje dugim čuvanjem. Za razvoj u boci potrebni su ravnoteža, koncentracija i dovoljno materije.

Uz koju hranu ide Župljanka?

Sveža i mlada Župljanka dobro se slaže sa:

• pastrmkom i smuđem,
• lignjama i školjkama,
• mladim sirevima,
• salatama,
• grilovanim povrćem,
• laganim testeninama,
• rižotom sa povrćem.

Puniji stilovi mogu pratiti:

• pečenu piletinu,
• ćuretinu,
• svinjski file,
• teletinu,
• rižoto sa pečurkama,
• testenine sa kremastim sosom,
• polutvrde sireve.

Izražene kiseline pomažu vinu da prati masniju ribu, kremaste sosove i prženu hranu, dok nežnija aromatika ne prekriva lakša jela.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Mlada i sveža Župljanka najbolje se služi na približno 8–10 °C.

Punija vina, naročito ona sazrevana na talogu ili u drvetu, bolje pokazuju aromu i teksturu na 10–12 °C.

Previše hladno vino može delovati zatvoreno i oštro. Kako se postepeno zagreva u čaši, više dolaze do izražaja kruška, dunja, cveće i punoća.

Dekantiranje uglavnom nije potrebno. Mladom, ozbiljnijem vinu iz drveta može prijati kratko provetravanje, ali je najčešće dovoljno otvoriti bocu petnaestak minuta pre služenja.

Zašto je Župljanka važna za Srbiju?

Župljanka je važna jer predstavlja deo istorije domaćeg oplemenjivanja vinove loze. Pokazuje da Srbija nije samo čuvala stare sorte već je stvarala i nove, prilagođene lokalnim uslovima i potrebama proizvodnje.

Njeno poreklo posebno je zanimljivo: bela sorta nastala je ukrštanjem dve crne sorte, domaćeg Prokupca i francuskog Pinot Noira. Genetička istraživanja starih srpskih vinograda potvrdila su Župljanku kao zaseban genotip srpskog porekla i kao rezultat oplemenjivačkog programa.

Dugo je bila cenjena prvenstveno zbog rodnosti i kiselina. Danas se njena vrednost ponovo razmatra iz drugačijeg ugla – kroz stare vinograde, niže prinose, sortna vina i savremenije načine proizvodnje.

Župljanka verovatno neće postati najzastupljenija bela sorta Srbije. Njena uloga može biti važnija kao prepoznatljivo domaće vino koje se ne može napraviti u Francuskoj, Italiji ili Novom svetu.

Vina od Župljanke na OURS-u

Domaća vina od Župljanke mogu pokazati različita lica sorte – od mladih i osvežavajućih vina iz inoxa do punijih etiketa proizvedenih od starih čokota i delimično sazrevanih u drvetu.

Razlike između vina sa Fruške gore i iz Župe mogu biti izražene. Sremski primerci često naglašavaju svežinu, jabuku i citrus, dok topliji položaji u rejonu Tri Morave mogu doneti zreliju krušku, dunju i više punoće.

Kod Župljanke posebno je važno obratiti pažnju na način proizvodnje. Vino iz inoxa i vino sa malolaktičkom fermentacijom i sazrevanjem u drvetu mogu imati potpuno drugačiju teksturu, iako potiču od iste sorte.

Da li ste znali?

• Župljanka je bela sorta nastala ukrštanjem dve crne sorte – Prokupca i Pinot Noira.
• Stvorena je u Sremskim Karlovcima, a zvanično je priznata 1970. godine.
• U Srbiji su priznata četiri klona Župljanke: SK 30, SK 34, SK 37 i SK 60.
• Jedna od njenih neobičnih osobina jeste mogućnost većeg udela jabučne u odnosu na vinsku kiselinu.

Ako vam se dopada Župljanka, probajte i

Morava – aromatičnija domaća sorta sa izraženim kiselinama i većom otpornošću na bolesti.
Sila – domaća bela sorta prijatne voćnosti i umerene punoće.
Grašac – širi raspon stilova, jabuka, citrus i karakteristična završna gorčina.
Smederevka – lakše, neposredno i osvežavajuće belo vino.
Chardonnay – neutralnija primarna aromatika i velika sposobnost prilagođavanja različitim načinima proizvodnje.

Sve što treba da znate o Župljanki

Da li je Župljanka autohtona srpska sorta?

Ne u strogom smislu. Župljanka je domaća novostvorena sorta dobijena planskim ukrštanjem Prokupca i Pinot Noira.

Gde je stvorena Župljanka?

Stvorena je u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima.

Kada je priznata?

Zvanično je priznata 1970. godine.

Koje su roditeljske sorte Župljanke?

Prokupac i Pinot Noir.

Kako je bela sorta nastala od dve crne sorte?

Boja bobice nasleđuje se složenom kombinacijom gena. Dva crna roditelja mogu dati potomka bez aktivne pigmentacije pokožice, pa bobice ostaju zelenožute.

Gde se Župljanka gaji u Srbiji?

Najviše je povezana sa Fruškom gorom i Sremskim rejonom, dok su stari zasadi i savremena vina prisutni i u Župi i rejonu Tri Morave.

Kakvo vino daje?

Najčešće daje suvo belo vino žutozelene boje, izražene svežine, srednjeg tela i aroma jabuke, kruške, citrusa i belog cveća.

Da li Župljanka ima visoke kiseline?

Da. Visok sadržaj kiselina jedna je od njenih glavnih sortnih osobina.

Da li može da odležava?

Može, naročito kada dolazi iz starijih vinograda, sa kontrolisanog prinosa i ima dovoljno punoće. Jednostavniji stilovi ipak su namenjeni ranijem pijenju.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz ribu, školjke, piletinu, ćuretinu, svinjski file, rižoto, povrće, lagane testenine i mlade sireve.