Hopovo Prvi Poljubac 0,75L

Cabernet Franc

Cabernet Franc je crna vinska sorta poreklom iz Francuske (Bordo), poznata po aromatičnim crnim vinima srednjeg tela sa voćnim i začinskim notama. Često se koristi i u kupažama, posebno sa Cabernet Sauvignon i Merlot-om.

Grozd i bobica: Grozd srednje veličine, bobice tamnoplave do crne, sočne, sa debelom pokožicom. Sorte je rana do srednje kasna i dobro podnosi umerene klimatske uslove.

Vino: Daje crna vina srednjeg tela sa umerenim taninima i prijatnom kiselinom. Arome uključuju crveno voće (malina, trešnja), blage začinske tonove, zelenu papriku i zemljane note. Vina su pitka, aromatična i pogodna za mladu konzumaciju, ali imaju i potencijal za odležavanje.

Stilovi: Može se proizvoditi kao monovarijetalno vino ili u kupažama sa drugim crnim sortama radi složenijeg ukusa.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim vinogradarskim regionima, na peskovitim, glinovitim ili šljunkovitim tlima sa dobrom drenažom.

Rasprostranjenost: Francuska (Bordo, Loara), Italija, Nemačka, Novi svet (SAD, Australija, Novi Zeland), manji zasadi u Srbiji i drugim zemljama.

Ukratko: Cabernet Franc je aromatična i voćna crna sorta, pogodna za monovarijetalna vina i kupaže, sa umerenim taninima, voćnim i začinskim karakterom.

Sve o sorti Cabernet Franc

Cabernet Sauvignon

Cabernet Sauvignon je crna vinska sorta poreklom iz Francuske iz oblasti Bordoa. Nastala je prirodnim ukrštanjem sorti Cabernet Franc i Sauvignon Blanc. Poznata je po snažnim, tamnim i dugovečnim crnim vinima, a često predstavlja osnovu velikih bordoških kupaža sa Merlot-om i Cabernet Franc-om.

Grozd i bobica: Grozd je mali do srednje veličine, najčešće zbijen, dok su bobice sitne, tamnoplave do gotovo crne, sa debelom i čvrstom pokožicom. Cabernet Sauvignon je kasna sorta kojoj je potrebna duga i dovoljno topla vegetaciona sezona kako bi grožđe potpuno sazrelo.

Vino: Daje intenzivno obojena crna vina punog tela, izraženih tanina, dobre kiselosti i snažne strukture. Najčešće arome uključuju crnu ribizlu, kupinu, crnu trešnju i šljivu, uz note kedrovine, duvana, začina i grafita. U hladnijim uslovima mogu se javiti biljne note i aroma zelene paprike. Vina imaju izuzetan potencijal za odležavanje, tokom kojeg postaju mekša, složenija i skladnija.

Stilovi: Može se proizvoditi kao sortno vino ili koristiti u kupažama sa Merlot-om, Cabernet Franc-om i drugim crnim sortama. Odležavanje u hrastovim buradima često mu donosi dodatne note vanile, dima, kafe, čokolade i začina.

Klima i tlo: Najbolje rezultate daje u umerenim do toplim vinogradarskim područjima sa dugom vegetacionom sezonom. Odgovaraju mu osunčani položaji i dobro drenirana šljunkovita, glinovita, krečnjačka i peskovita zemljišta. Na hladnijim položajima postoji opasnost da grožđe ne dostigne punu zrelost.

Rasprostranjenost: Jedna je od najrasprostranjenijih vinskih sorti na svetu. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Čileu, Argentini, Australiji, Južnoj Africi, Kini i brojnim drugim zemljama. Zastupljena je i u Srbiji, gde se od nje proizvode sortna vina i kupaže različitih stilova.

Ukratko: Cabernet Sauvignon je snažna i prepoznatljiva crna sorta koja daje vina punog tela, izraženih tanina, aroma tamnog voća i velikog potencijala za odležavanje. Podjednako je značajna kao sortno vino i kao važan deo velikih crnih kupaža.

Sve o sorti Cabernet Sauvignon

Merlot

Merlot je jedna od najvažnijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Ime potiče od francuske reči merle (kos), jer ptice rado jedu njegove bobice.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine, bobice su krupnije nego kod Cabernet-a, tamnoplave, sa tankom pokožicom i sočnom pulpom.

Vino: Mekše i pitkije od Caberneta Sauvignona, sa nižim taninima i srednjom kiselinom. Arome obuhvataju crne trešnje, šljive, borovnice, često i čokoladu, kafu ili biljne note. Brže sazreva i daje zaobljena, glatka vina.

Stilovi: Može se piti kao mlado, voćno i mekano, ali i davati ozbiljna, kompleksna vina kada dolazi sa boljih terroara. Najčešće se kupažira sa Cabernet Sauvignonom i Cabernet Francom, gde donosi mekoću i voćnost.

Klima i tlo: Najviše mu odgovaraju ilovasta i glinovita tla, koja mu pomažu da zadrži kiselinu i svežinu. Dobar je za hladnije i umerene klime jer rano sazreva.

Rasprostranjenost: Najpoznatiji je u Bordou (posebno desna obala – Saint-Émilion, Pomerol), ali je široko rasprostranjen i u Italiji, Španiji, SAD, Čileu i Australiji.

Ukratko: Merlot je voćna, mekša i pristupačnija sorta od Caberneta, često korišćena za kupaže, ali i cenjena kao samostalno vino.

Sve o sorti Merlot

Pinot Noir

Pinot Noir je jedna od najstarijih i najcenjenijih vinskih sorti crnog grožđa, poreklom iz Burgundije (Francuska). Smatra se „kraljem crnih vina“, ali je i vrlo zahtevna za uzgoj.

Grozd i bobica: Grozd je mali i zbijen, bobice male, tanke pokožice, svetlije crveno-plave boje. Osetljiva je na bolesti i klimatske promene.

Vino: Daje elegantna, lagana do srednje snažna vina, sa nižim taninima i izraženom svežinom. Tipične arome su crveno voće (trešnja, malina, jagoda), ljubičica, ruža, a starenjem razvija zemljane, pečurkaste i začinske tonove.

Stilovi: Najpoznatija su vina Burgundije (Côte d’Or), gde daje izuzetno kompleksna i dugovečna vina. Često se koristi i za proizvodnju šampanjca i drugih penušavih vina.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim do hladnijim klimama, na krečnjačko-glinovitim i dobro dreniranim tlima. Toplije klime mogu dati teža i voćnija vina, ali gubi finese.

Rasprostranjenost: Najpoznatiji regioni su Burgundija i Šampanja, ali je uspešan i u Nemačkoj (Spätburgunder), Novom Zelandu, Oregonu, Kaliforniji i Čileu.

Ukratko: Pinot Noir je elegantna i kompleksna sorta, zahtevna u vinogradu, ali daje neka od najfinijih i najcenjenijih vina na svetu.

Sve o sorti Pinot Noir