Limit Liker Čokolada Narandža 0,5L

Čokolada

Čokolada se dobija preradom semena kakao biljke (Theobroma cacao). Prepoznatljiva je po bogatom ukusu i složenoj aromi, zbog čega se koristi i kao sastojak ili aromatska komponenta pojedinih likera i drugih alkoholnih pića.

Poreklo: Kakao potiče iz tropskih područja Amerike, dok se danas uzgaja u različitim delovima Afrike, Azije i Centralne i Južne Amerike. Ukus i aroma kakao zrna zavise od sorte, porekla i načina prerade.

Miris i ukus: Čokoladni karakter može obuhvatiti izražene note kakaa, prženih zrna, karamele, orašastih plodova, voća ili začina. Konkretan aromatski profil zavisi od vrste čokolade i načina njene proizvodnje.

Korišćenje: U likerima i drugim alkoholnim pićima čokolada ili proizvodi od kakaa koriste se za postizanje izraženijeg kakao karaktera, punoće i slatkoće. Mogu se kombinovati sa voćem, kafom, vanilom, začinima i drugim aromatičnim sastojcima.

Aroma: Karakteristična aroma čokolade nastaje tokom fermentacije, sušenja, prženja i dalje prerade kakao zrna. Zbog velikog broja aromatičnih jedinjenja, čokolada može imati znatno složeniji miris od same osnovne note kakaa.

Skladištenje: Čokoladu i proizvode od kakaa treba čuvati na suvom i tamnom mestu, zaštićene od toplote, vlage i jakih mirisa.

Ukratko: Čokolada je aromatična komponenta koja se koristi i u likerima i drugim alkoholnim pićima. Može doprineti punoći i složenim kakao, prženim, karamelnim i drugim aromatskim tonovima.

Pomorandža

Pomorandža latinski Citrus sinensis je zimzelena voćka, poznata po svojim sočnim, slatkim plodovima bogatim vitaminom C. Jedno je od najrasprostranjenijih i najcenjenijih citrusnih voća u svetu.

Biljka i izgled: Raste kao manje drvo ili veći žbun, visine do 9 metara. Ima sjajne, kožaste, tamnozelene listove i bele, mirisne cvetove. Plod je okrugao do blago spljošten, sa narančastom korom i sočnim, segmentiranim mesom unutra. Kora može biti glatka ili grublja, zavisno od sorte.

Miris i ukus: Ima karakterističan, svež, citrusni miris, naročito izražen u kori i etarskom ulju. Ukus je sladak do slatko-kiselkast, osvežavajući i prijatan.

Upotreba: Plod se koristi svež, kao sok, ili u raznim jelima i poslasticama. Kora pomorandže naribana ili sušena koristi se kao začin, dok se etarsko ulje koristi u aromaterapiji, parfemima, kozmetici i industriji pića. U narodnoj medicini koristi se i čaj od kore.

Lekovita svojstva: Bogata je vitaminom C, flavonoidima, vlaknima i antioksidansima. Deluje imunostimulativno, osvežavajuće, poboljšava varenje, snižava holesterol i pomaže u prevenciji prehlada i infekcija. Kora ima i blago sedativno i digestivno dejstvo.

Uslovi gajenja: Voli sunčane, tople i umereno vlažne klimatske uslove. Uspeva na dobro dreniranim, blago kiselim zemljištima. Osetljiva je na mraz, pa se u hladnijim krajevima gaji u staklenicima ili kao saksijska biljka.

Rasprostranjenost: Gaji se širom sveta – najviše u Španiji, Italiji, Brazilu, SAD-u, kao i u delovima Mediterana. Poreklom je iz jugoistočne Azije.

Ukratko: Pomorandža je omiljeno citrusno voće osvežavajućeg ukusa, bogato vitaminom C i antioksidansima. Koristi se u ishrani, kozmetici i narodnoj medicini, cenjena zbog svojih osvežavajućih i imunostimulativnih svojstava.

Stenlej

Stenlej je američka sorta šljive nastala ukrštanjem sorti Agen i Grand Duke. U proizvodnju je uvedena 1926. godine, a danas je veoma značajna i u sortimentu šljive u Srbiji.

Plod i drvo: Plod je srednje krupan do krupan, izduženo-ovalnog oblika. Pokožica je tamnoplava do ljubičastoplava i prekrivena izraženim pepeljkom.

Meso je zelenkastožuto, čvrsto i sočno, prijatnog slatkog do blago kiselkastog ukusa. Koštica je relativno krupna i ne odvaja se uvek potpuno od mesa.

Korišćenje: Stenlej ima široku primenu. Koristi se za svežu potrošnju, sušenje, džemove, kompote i druge proizvode od šljive.

U Srbiji je značajan i za proizvodnju šljivovice. Konačne osobine rakije zavise od zrelosti ploda, fermentacije, načina destilacije i eventualnog odležavanja.

Sazrevanje: Stenlej pripada poznijim sortama šljive. U našim uslovima berba se uglavnom obavlja od kraja avgusta do početka septembra, uz pomeranje termina u zavisnosti od područja i godine.

Otpornost: Stenlej ne treba predstavljati kao potpuno otpornu sortu. Važna osobina je njegova tolerantnost na virus šarke šljive, kod kojeg simptomi na plodovima mogu biti manje izraženi nego kod osetljivih sorti.

U Srbiji: Stenlej je jedna od značajnih sorti u domaćem sortimentu šljive. Posebno je važan za preradu i sušenje, a koristi se i kao roditeljska sorta u oplemenjivanju novih sorti šljive.

Ukratko: Stenlej je poznata američka sorta šljive tamnoplavog, čvrstog ploda. U Srbiji se koristi za svežu potrošnju, sušenje, preradu i proizvodnju rakije.

Sve o sorti Stenlej