Akademska Indigo Gin 0,7L

Anđelika

Anđelika je aromatična, višegodišnja biljka iz porodice štitarki (Apiaceae), poznata po lekovitim svojstvima, specifičnom mirisu i upotrebi u kulinarstvu i farmaciji. Često se naziva i „anđeoska biljka“ zbog tradicionalnog verovanja da ima moćna isceljujuća dejstva.

Biljka i izgled: Visoka, robustna biljka koja može dostići visinu od 1,5 do 2,5 metra. Ima šuplju stabljiku, perasto razdeljene listove i karakteristične sferične štitaste cvasti sa sitnim, zelenkasto-belim cvetovima. Cvetanje se javlja u drugoj godini, nakon čega biljka najčešće odumire.

Miris i ukus: Cela biljka ima jak, karakterističan, balsamičan miris, koji podseća na mešavinu muškatnog oraščića i celera. Ukus je aromatičan, blago gorak i začinski.

Upotreba: Koriste se gotovo svi delovi biljke – koren, stabljika, seme i listovi. U kulinarstvu, kandirane stabljike se koriste kao dekoracija za kolače i poslastice. U farmaciji i tradicionalnoj medicini koristi se za pripremu tinktura, čajeva, etarskih ulja i dižestiva. Koren se koristi kao začin u proizvodnji likera (npr. Benedictine, Chartreuse, gin).

Lekovita svojstva: Deluje kao dižestiv, karminativ, tonik i blagi sedativ. Koristi se za poboljšanje varenja, protiv nadimanja, za jačanje apetita i olakšanje disajnih tegoba. Tradicionalno se smatrala zaštitom od zaraza i „lošeg vazduha“.

Uslovi gajenja: Voli vlažna, plodna tla i polusenku do punog sunca. Raste spontano u severnoj i istočnoj Evropi, a gaji se i u baštama kao lekovita i aromatična biljka.

Rasprostranjenost: Prirodno je rasprostranjena u hladnijim i umerenim oblastima Evrope i Azije. Uzgaja se u mnogim zemljama zbog lekovitih i industrijskih svojstava.

Ukratko: Anđelika je impozantna, aromatična biljka sa bogatom tradicijom u medicini i kulinarstvu. Cenjena je zbog svog specifičnog mirisa, lekovitih svojstava i uloge u proizvodnji likera i biljnih preparata.

Kleka

Kleka (Juniperus communis L.) je zimzelena žbunasta ili drvenasta vrsta iz porodice čempresa (Cupressaceae). Prepoznatljiva je po oštrim igličastim listovima i tamnoplavim šišarkama bobičastog izgleda, koje se koriste kao začinska i aromatična sirovina.

Biljka i izgled: Kleka najčešće raste kao razgranat žbun, ali može razviti i formu manjeg drveta. Listovi su kruti, igličasti i zašiljeni. Ženske šišarke su mesnate, okruglaste i u zrelosti modroplave do gotovo crne boje. Za njihovo sazrevanje potrebno je više od jedne vegetacione sezone.

Miris i ukus: Zrele šišarke imaju intenzivan, smolast i balzamičan miris. Ukus je aromatičan, začinski i blago gorak. Karakteristična aroma potiče od etarskog ulja i drugih isparljivih jedinjenja prisutnih u biljnom materijalu.

Upotreba: Kleka se koristi kao začin i aromatična sirovina, a posebno mesto ima u proizvodnji jakih alkoholnih pića. U Srbiji je i zakonska definicija džina vezana za aromatizovanje alkohola bobicama vrste Juniperus communis, pri čemu aroma kleke mora da bude dominantna.

Osim u džinu, kleka se može koristiti i za aromatizovanje drugih alkoholnih pića i likera. Konačan aromatski profil zavisi od količine sirovine, načina ekstrakcije ili destilacije i drugih korišćenih biljaka.

Stanište: Kleka dobro podnosi hladnoću i može da raste na siromašnim, kamenitim i dobro dreniranim zemljištima. Česta je na otvorenim i osunčanim terenima, uključujući brdska i planinska područja.

Rasprostranjenost: Juniperus communis je široko rasprostranjen u Evropi, severnoj Aziji i Severnoj Americi. Prisutan je i u Srbiji, gde se javlja u različitim žbunastim i šumskim zajednicama, naročito u brdskim i planinskim predelima.

Ukratko: Kleka je izrazito aromatična biljna sirovina prepoznatljiva po smolastom i začinskom karakteru. Posebno je značajna u proizvodnji džina i drugih alkoholnih pića aromatizovanih klekom.

Korijander

Korijander (Coriandrum sativum L.) je jednogodišnja aromatična biljka iz porodice štitarki (Apiaceae). U kulinarstvu se koriste i sveži listovi i osušeni zreli plodovi, koji se često nazivaju semenom korijandera.

Biljka i izgled: Korijander ima uspravnu, razgranatu stabljiku i listove koji menjaju oblik duž biljke. Donji listovi su širi i manje izdeljeni, dok su gornji sitnije i perasto podeljeni. Cvetovi su mali, beli do bledoružičasti i skupljeni u štitaste cvasti. Plod je sitan, gotovo kuglast i u zrelosti žutosmeđ.

Miris i ukus: Zreli plodovi imaju topao, sladunjav i izrazito začinski miris, sa citrusnim tonovima. Za njihovu aromu posebno je značajan linalol, koji je najzastupljenija komponenta etarskog ulja zrelih plodova. Sveži listovi imaju potpuno drugačiji, intenzivan miris koji deo ljudi doživljava kao sapunast.

Upotreba: Sveži listovi koriste se kao začinsko bilje, dok se osušeni plodovi upotrebljavaju celi ili samleveni. Korijander se dodaje jelima, marinadama, pekarskim proizvodima i začinskim mešavinama, a koristi se i za aromatizovanje likera i drugih alkoholnih pića.

Aromatični sastav: Plod korijandera sadrži etarsko ulje čiji sastav zavisi od zrelosti i porekla sirovine. Kod potpuno zrelih plodova linalol najčešće čini najveći deo etarskog ulja, uz manje količine drugih aromatičnih jedinjenja.

Poreklo i rasprostranjenost: Prirodno područje vrste proteže se od istočnog Mediterana prema zapadnoj Aziji. Danas se korijander gaji širom sveta kao začinska i aromatična biljka.

Ukratko: Korijander je aromatična biljka čiji se listovi i zreli plodovi koriste kao začin. Plodovi imaju topao, začinski i citrusni karakter i koriste se i za aromatizovanje pojedinih alkoholnih pića.

Viljamovka

Viljamovka je poznata i cenjena sorta kruške poreklom iz Engleske, široko rasprostranjena u Evropi i Srbiji. Poznata je po krupnim, sočnim i aromatičnim plodovima, pogodnim za svežu konzumaciju i preradu, naročito za rakiju.

Plod i drvo: Plodovi su krupni, klasičnog kruškastog oblika, žuto-zelene do zlatnožute boje, sočni, slatkasti i aromatični. Drvo je produktivno, srednje bujno i otporno na umerene klimatske uslove.

Korišćenje: Plodovi se koriste za svežu konzumaciju, pravljenje rakije, kompota, džemova, sokova i kolača. Zbog visokog sadržaja soka posebno je cenjena za preradu u rakiju.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem avgusta do sredine septembra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim, dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Engleska, Evropa, Srbija i druge zemlje; rasprostranjena u voćnjacima i za komercijalnu proizvodnju rakije.

Ukratko: Viljamovka je krupna, sočna i aromatična sorta kruške, pogodna za svežu konzumaciju i preradu, naročito za rakiju, otporna i prilagodljiva.

Sve o sorti Viljamovka