Potpis Miss Honey 0,7L

Ajdared

Ajdared je popularna sorta jabuke poreklom iz SAD (krajem 1940-ih), nastala ukrštanjem sorti Jonathan i Red Delicious. Poznata je po velikim, sočnim i kiselkasto-slatkim plodovima.

Plod i drvo: Plodovi su krupni, svetlo crvene boje sa žutom osnovom, sočni i hrskavi. Drvo je bujno, vrlo produktivno i srednje otporno na bolesti.

Korišćenje: Plodovi se koriste za svežu konzumaciju, pravljenje sokova, kompota, pirea, kolača i vina od jabuke.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem septembra do početka oktobra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Popularna u Evropi i Severnoj Americi, prisutna i u Srbiji u manjim zasadima.

Ukratko: Ajdared je krupna, sočna i kiselkasto-slatka sorta jabuke, pogodna za svežu konzumaciju i preradu, otporna i produktivna.

Sve o sorti Ajdared

Cimet

Cimet je aromatični začin dobijen od kore biljaka iz roda Cinnamomum. Prepoznatljiv je po toploj, slatkastoj i začinskoj aromi, zbog koje se koristi i za aromatizovanje pojedinih likera i drugih alkoholnih pića.

Biljka i kora: Cimet se dobija sušenjem kore različitih vrsta roda Cinnamomum. Među najpoznatijima su cejlonski cimet (Cinnamomum verum) i kasija (Cinnamomum cassia), koje se razlikuju po sastavu i intenzitetu arome.

Korišćenje: U likerima i drugim aromatizovanim alkoholnim pićima cimet se koristi zbog karakterističnih toplih i začinskih tonova. Njegova aroma može biti deo složenijih receptura sa voćem, biljem i drugim začinima.

Aroma: Za prepoznatljiv miris cimeta posebno je značajan cinamaldehid, uz druga aromatična jedinjenja. Intenzitet i karakter arome zavise od vrste cimeta i načina na koji se koristi u proizvodnji.

Skladištenje: Cimet treba čuvati na suvom i tamnom mestu, dobro zatvoren, kako bi što duže zadržao karakterističnu aromu.

Rasprostranjenost: Različite vrste cimeta potiču iz tropskih oblasti Azije. Cejlonski cimet posebno se vezuje za Šri Lanku, dok se druge komercijalno značajne vrste uzgajaju i u Kini, Vijetnamu i Indoneziji.

Ukratko: Cimet je intenzivno aromatičan začin koji se koristi i u proizvodnji likera i drugih alkoholnih pića, gde doprinosi toplim, slatkastim i začinskim tonovima.

Crveni Delišes

Crveni Delišes je poznata sorta jabuke poreklom iz SAD, prepoznatljiva po intenzivnoj crvenoj boji ploda i slatkom ukusu. Koristi se za svežu potrošnju, ali i kao sirovina za različite vrste prerade.

Plod i drvo: Plodovi su srednje krupni do krupni, karakteristične crvene boje. Meso je svetlo, sočno i slatko, dok se intenzitet arome menja tokom sazrevanja i čuvanja. Drvo je produktivno, a osobine mogu da variraju između brojnih klonova sorte Red Delicious.

Korišćenje: Pored sveže potrošnje, plodovi mogu da se koriste za sokove i druge prerađevine, kao i za fermentaciju i proizvodnju voćnih destilata. Karakter dobijenog destilata zavisi od zrelosti i kvaliteta jabuka, fermentacije i načina destilacije.

Sazrevanje: Crveni Delišes pripada jesenjim sortama jabuke. Tačno vreme berbe zavisi od područja, klona i uslova tokom vegetacije.

Klima i tlo: Gaji se u područjima umerene klime. Za dobar razvoj odgovaraju mu povoljni voćarski položaji i zemljišta sa odgovarajućom plodnošću i vodno-vazdušnim režimom.

Rasprostranjenost: Red Delicious i njegovi brojni klonovi rasprostranjeni su u velikom broju zemalja, a sorta se gaji i u Srbiji.

Ukratko: Crveni Delišes je poznata sorta jabuke koja, osim za svežu potrošnju, može da posluži i kao sirovina za voćne destilate. Osobine gotovog pića zavise od kvaliteta ploda i načina proizvodnje.

Granny Smith

Granny Smith je popularna sorta jabuke poreklom iz Australije (krajem 19. veka), poznata po osvežavajuće kiselkastom ukusu i zelenoj boji plodova. Idealna je za svežu konzumaciju, kuvanje i pečenje.

Plod i drvo: Plodovi su srednje do krupne veličine, jarko zelene boje, čvrsti, sočni i izrazito kiselkasti. Drvo je produktivno, srednje bujno i otporno na umerene klimatske varijacije.

Korišćenje: Plodovi se koriste za svežu konzumaciju, pravljenje kolača, pita, sokova, kompota i pirea. Kiseli ukus se dobro kombinuje u kulinarstvu.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju od kraja septembra do oktobra, u zavisnosti od klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Australija, Severna Amerika, Evropa, prisutna i u Srbiji u voćnjacima i manjim zasadima.

Ukratko: Granny Smith je kiselkasta, čvrsta i sočna sorta jabuke, pogodna za svežu konzumaciju i kulinarstvo, otporna i produktivna.

Kolačara

Kolačara je stara autohtona sorta jabuke iz Srbije, poznata po aromatičnim i sočnim plodovima koji su posebno pogodni za pečenje i pravljenje kolača.

Plod i drvo: Plodovi su srednje do krupne veličine, okrugli ili blago spljošteni, žuto-crvene boje, sočni i aromatični. Drvo je produktivno, srednje bujno i otporno na umerene klimatske uslove.

Korišćenje: Plodovi se koriste za svežu konzumaciju, pravljenje kolača, pirea, kompota i sokova. Zbog izražene arome posebno je cenjena za pečenje.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem septembra do početka oktobra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija (centralni i južni regioni), prisutna i u manjim zasadima u okolnim zemljama.

Ukratko: Kolačara je aromatična i sočna sorta jabuke, idealna za pečenje i preradu, pogodna za svežu konzumaciju, otporna i prilagodljiva.

Kožara

Kožara je stara autohtona sorta jabuke iz Srbije, poznata po krupnim i čvrstim plodovima sa blagom aromom. Posebno je cenjena za preradu i dugotrajno skladištenje.

Plod i drvo: Plodovi su srednje do krupne veličine, okrugli ili blago spljošteni, sa žuto-zelena osnovom i crvenkastim rumenilom, čvrsti i sočni. Drvo je produktivno, srednje bujno i otporno na umerene klimatske uslove.

Korišćenje: Plodovi se koriste za svežu konzumaciju, pravljenje sokova, kompota, pirea, džemova i kolača. Zahvaljujući čvrstini, dobro podnose skladištenje.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem septembra do početka oktobra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija (centralni i južni regioni), prisutna i u manjim zasadima u okolnim zemljama.

Ukratko: Kožara je čvrsta i sočna sorta jabuke, pogodna za svežu konzumaciju i preradu, idealna za dugotrajno skladištenje i otporna na umerene klimatske uslove.

Limun

Limun (Citrus × limon) je zimzelena citrusna voćka poznata po sočnim i izrazito kiselim plodovima. Sok i aromatična kora imaju široku primenu u kulinarstvu, pićima i prehrambenoj industriji.

Biljka i plod: Limun raste kao manje zimzeleno drvo. Ima tamnozelene listove i bele, mirisne cvetove.

Plod je najčešće ovalan do jajast. Kada sazri, pokožica dobija karakterističnu žutu boju. Meso je sočno, podeljeno na režnjeve i izrazito kiselo.

Miris i ukus: Limun ima intenzivan i lako prepoznatljiv citrusni miris. Sok je veoma kiseo, dok kora daje snažnu aromu i može imati blagu gorčinu.

U kori se nalaze žlezde sa etarskim uljem koje ima važnu ulogu u karakterističnom mirisu limuna.

Upotreba: Sok i kora limuna koriste se u jelima, kolačima, poslasticama, marinadama i različitim napicima. Rendana ili sušena kora često se koristi kao aromatični dodatak.

Limun je čest sastojak koktela, likera i drugih aromatizovanih pića. Od kore se dobija i etarsko ulje koje se koristi u prehrambenoj, parfemskoj i kozmetičkoj industriji.

Gajenje: Limunu odgovaraju topli i osunčani uslovi. Osetljiv je na jači mraz, pa se na otvorenom prvenstveno gaji u područjima sa blagom klimom. U hladnijim krajevima može se uzgajati u posudama i tokom zime držati u zaštićenom prostoru.

Poreklo: Današnji limun je rezultat ukrštanja različitih vrsta citrusa. Njegovo poreklo vezano je za azijske pretke roda Citrus, dok se danas uzgaja u brojnim suptropskim i mediteranskim područjima sveta.

Ukratko: Limun je aromatičan citrus izrazito kiselog ukusa. Sok, pulpa i kora imaju široku primenu u hrani i pićima, dok je kora posebno značajna kao izvor karakteristične citrusne arome.

Med Cvetni

Cvetni med je med koji pčele proizvode od nektara cvetova medonosnih biljaka. Kada nektar potiče od više različitih biljnih vrsta, reč je o višecvetnom ili poliflornom medu.

Izgled i ukus: Boja cvetnog meda može značajno da varira, od veoma svetlih do tamnijih nijansi. Isto važi i za njegov miris i ukus, jer zavise od biljaka koje su bile izvor nektara.

Zbog toga jedan cvetni med može biti blag i nežno aromatičan, dok drugi može imati izraženiji cvetni, biljni ili voćni karakter.

Korišćenje: Cvetni med može se konzumirati samostalno ili koristiti kao prirodni zaslađivač. Dodaje se čajevima, napicima, kolačima, pecivima, prelivima i marinadama.

Sastav: Najveći deo meda čine prirodni šećeri, prvenstveno glukoza i fruktoza. Njihov odnos, kao i ostale osobine meda, mogu se razlikovati u zavisnosti od biljaka sa kojih je nektar sakupljen.

Kristalizacija: Cvetni med može ostati tečan ili vremenom delimično ili potpuno kristalisati. Brzina kristalizacije nije ista kod svakog cvetnog meda i zavisi od njegovog sastava.

Kristalizacija je prirodna promena konzistencije i sama po sebi ne predstavlja znak lošeg kvaliteta.

U Srbiji: Cvetni med proizvodi se u različitim delovima Srbije. Njegove senzorne osobine zavise od biljnog sveta određenog područja, vremena cvetanja i uslova tokom pčelinje paše.

Ukratko: Cvetni med je poliflorni med čije se boja, aroma i ukus menjaju u zavisnosti od biljaka sa kojih pčele sakupljaju nektar. Koristi se samostalno i kao sastojak različitih jela i napitaka.

Pomorandža

Pomorandža latinski Citrus sinensis je zimzelena voćka, poznata po svojim sočnim, slatkim plodovima bogatim vitaminom C. Jedno je od najrasprostranjenijih i najcenjenijih citrusnih voća u svetu.

Biljka i izgled: Raste kao manje drvo ili veći žbun, visine do 9 metara. Ima sjajne, kožaste, tamnozelene listove i bele, mirisne cvetove. Plod je okrugao do blago spljošten, sa narančastom korom i sočnim, segmentiranim mesom unutra. Kora može biti glatka ili grublja, zavisno od sorte.

Miris i ukus: Ima karakterističan, svež, citrusni miris, naročito izražen u kori i etarskom ulju. Ukus je sladak do slatko-kiselkast, osvežavajući i prijatan.

Upotreba: Plod se koristi svež, kao sok, ili u raznim jelima i poslasticama. Kora pomorandže naribana ili sušena koristi se kao začin, dok se etarsko ulje koristi u aromaterapiji, parfemima, kozmetici i industriji pića. U narodnoj medicini koristi se i čaj od kore.

Lekovita svojstva: Bogata je vitaminom C, flavonoidima, vlaknima i antioksidansima. Deluje imunostimulativno, osvežavajuće, poboljšava varenje, snižava holesterol i pomaže u prevenciji prehlada i infekcija. Kora ima i blago sedativno i digestivno dejstvo.

Uslovi gajenja: Voli sunčane, tople i umereno vlažne klimatske uslove. Uspeva na dobro dreniranim, blago kiselim zemljištima. Osetljiva je na mraz, pa se u hladnijim krajevima gaji u staklenicima ili kao saksijska biljka.

Rasprostranjenost: Gaji se širom sveta – najviše u Španiji, Italiji, Brazilu, SAD-u, kao i u delovima Mediterana. Poreklom je iz jugoistočne Azije.

Ukratko: Pomorandža je omiljeno citrusno voće osvežavajućeg ukusa, bogato vitaminom C i antioksidansima. Koristi se u ishrani, kozmetici i narodnoj medicini, cenjena zbog svojih osvežavajućih i imunostimulativnih svojstava.

Zlatni Delišes

Zlatni Delišes je popularna sorta jabuke poreklom iz SAD, poznata po krupnim, sočnim i aromatičnim plodovima. Cenjena je za svežu konzumaciju i preradu.

Plod i drvo: Plodovi su krupni, okrugli do blago spljošteni, zlatno-žute boje, sočni i sladasti sa blagom aromom. Drvo je produktivno, srednje bujno i otporno na umerene klimatske uslove i bolesti.

Korišćenje: Plodovi se koriste za svežu konzumaciju, pravljenje sokova, kompota, džemova i kolača. Zbog arome i čvrstine pogodni su i za transport i skladištenje.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem septembra do početka oktobra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: SAD, Evropa, Srbija; široko rasprostranjena u voćnjacima i komercijalnoj proizvodnji.

Ukratko: Zlatni Delišes je krupna, sočna i aromatična sorta jabuke, pogodna za svežu konzumaciju i preradu, otporna i prilagodljiva.