Zašto uopšte obeležavamo dan jedne sorte?

Zato što je sorta jedna od najboljih početnih tačaka za upoznavanje vina.

Istog dana možemo otvoriti dva chardonnay-a iz potpuno različitih krajeva Srbije i videti koliko položaj, klima i način proizvodnje menjaju vino. Možemo uporediti cabernet sauvignon iz Negotinske krajine i Šumadije.

Možemo probati više prokupaca i videti koliko jedna domaća sorta može imati različitih lica. Možemo otvoriti kadarku, furmint ili vranac i podsetiti se da vinska mapa Evrope ne završava u Francuskoj, Italiji i Španiji.

Upravo je to najlepši smisao vinskog kalendara.

Ne da nam kaže šta moramo da pijemo određenog dana, već da nam da razlog da tokom cele godine upoznajemo nove sorte, nova vina i nove priče. A možda pronađemo sortu koju do tada nikada nismo probali.

Da li su međunarodni dani vina zvanični praznici?

Ne u smislu u kojem postoje državni ili verski praznici.

Vinske dane najčešće pokreću vinska udruženja, regionalne organizacije, proizvođači, trgovinske organizacije, vinski edukatori, novinari i mediji i grupe proizvođača određene sorte.

Kada inicijativa dobije dovoljno široku podršku, određeni datum počinje da se koristi u različitim zemljama i postaje deo međunarodnog vinskog kalendara.

Zato između različitih vinskih kalendara ponekad postoje razlike.

JANUAR

31.januar 2026 – Međunarodni dan petit verdota

Petit Verdot je vekovima poznat kao jedna od sorti tradicionalne bordoške kupaže. Daje veoma tamna vina, mnogo boje, tanina, začinskog karaktera i strukture, zbog čega se često koristio u manjim procentima uz cabernet sauvignon, merlot i cabernet franc.

Međutim, u toplijim vinogradarskim krajevima Petit Verdot danas sve češće izlazi iz senke velikih bordoških sorti i pojavljuje se kao samostalno vino.

International Petit Verdot Day veoma je nova inicijativa. Prvo obeležavanje održano je 2025. godine, dok je za drugo izdanje određen 31. januar 2026. Zbog toga ovaj datum još ne treba posmatrati kao jedan od tradicionalno ustaljenih vinskih dana, već kao zanimljivu novu inicijativu koju vredi pratiti.

FEBRUAR

1.februar – Međunarodni dan furminta

Furmint je jedna od najvažnijih sorti srednje Evrope i sorta bez koje je gotovo nemoguće pričati o vinima Tokaja.

Poznat je po izrazitim kiselinama i sposobnosti da daje izuzetno različite stilove vina. Od potpuno suvih, mineralnih i napetih vina do legendarnih slatkih Tokaji Aszú vina zahvaćenih plemenitom plesni.

Furmint poslednjih godina doživljava veliki povratak i kao ozbiljno suvo vino.

12.februar – Međunarodni dan frankovke

Frankovka, odnosno Blaufränkisch, jedna je od karakterističnih crnih sorti centralne Evrope.

U Austriji je poznata kao Blaufränkisch, u Mađarskoj kao Kékfrankos, dok se kod nas najčešće koristi naziv Frankovka.

Može dati živahna vina izraženih kiselina, mirisa višnje, trešnje, šljive, bibera i začina, ali i veoma ozbiljna vina sposobna za dug razvoj u boci.

Međunarodni dan Frankovke novost je vinskog kalendara. Tokom međunarodnog takmičenja posvećenog Blaufränkischu 2026. godine, 12. februar proglašen je datumom koji će ubuduće biti posvećen ovoj sorti.

16.februar – Međunarodni dan syraha

Syrah je jedna od velikih crnih sorti sveta.

Njena istorijska domovina nalazi se u severnom delu doline Rone, gde nastaju neka od najcenjenijih vina od ove sorte. Prepoznatljiva je po tamnom voću, ljubičici, crnom biberu, začinima i sposobnosti da daje vina veoma različitog intenziteta.

U Francuskoj i velikom delu Evrope naziv je Syrah, dok je u Australiji i brojnim zemljama Novog sveta poznata kao Shiraz.

Zanimljivo je da ista sorta ima još jedan veliki datum tokom godine – International Shiraz Day u julu.

MART

13.mart – Međunarodni dan rajnskog rizlinga

Rajnski rizling, odnosno Riesling, jedna je od najvećih belih vinskih sorti sveta.

Može dati gotovo neverovatan raspon vina: potpuno suva, mineralna vina sa visokim kiselinama, polusuva i slatka vina, penušavce i velika predikatna vina koja mogu sazrevati decenijama.

Tipične arome kreću se od limuna, limete, zelene jabuke i breskve do meda, sušenog voća, voska i karakterističnih tercijarnih tonova kod starijih vina.

APRIL

17.april – Međunarodni dan malbeca

World Malbec Day jedan je od najpoznatijih datuma u međunarodnom vinskom kalendaru.

Malbec potiče iz Francuske i istorijski je posebno vezan za Cahors, ali je upravo Argentina od ove sorte napravila globalni vinski simbol.

U argentinskim vinogradima, posebno oko Mendoze, Malbec daje intenzivno obojena vina sa aromama šljive, kupine, crne trešnje i ljubičice, uz punu strukturu i zrele tanine.

Poslednji petak u aprilu – Međunarodni dan viogniera

U 2026. godini je to 24. april.

Viognier je jedna od najprepoznatljivijih aromatičnih belih sorti Francuske, istorijski vezana za severnu Ronu i čuveni Condrieu.

Vina često imaju izražene arome kajsije, breskve, cveta, meda i začina, uz puno telo i relativno umerene kiseline.

Sorta je tokom 20. veka bila veoma blizu nestanka, ali je od tada napravila veliki povratak i danas se gaji na više kontinenata.

27.april – Međunarodni dan marselana

Marselan je jedna od mlađih sorti u ovom kalendaru.

Nastao je u Francuskoj ukrštanjem Cabernet Sauvignona i Grenachea. Ideja je bila da se spoje određene dobre osobine oba roditelja.

Marselan može dati intenzivno obojena vina sa tamnim voćem, začinima, dobrom strukturom i taninima.

Posebno je zanimljiv za Srbiju jer se već dokazao u domaćim vinogradima i od njega danas nastaju ozbiljna sortna vina.

MAJ

Prvi petak u maju – Međunarodni dan sauvignon blanca

U 2026. godini je to 1. maj.

Malo je belih sorti koje se mogu tako brzo prepoznati u čaši kao Sauvignon Blanc.

Citrusi, grejpfrut, limeta, zova, ogrozd, pokošena trava, zelena paprika i tropsko voće samo su deo ogromnog aromatskog raspona ove sorte.

Velike razlike postoje između vina Loare, Bordoa, Novog Zelanda, Čilea, Južne Afrike i drugih krajeva sveta.

I Srbija danas ima veoma širok izbor Sauvignon Blanca iz različitih vinogradarskih rejona.

9.maj – Međunarodni dan muskata

Moscato predstavlja jednu od najstarijih i najširih vinskih priča na svetu.

Ovde je važno napraviti razliku: „Muscat“ nije jedna jedina sorta već velika porodica međusobno povezanih sorti i varijeteta.

World Moscato Day zato ne treba automatski predstavljati kao poseban međunarodni dan svake muskatne sorte.

Ipak, za OURS je ovaj datum izuzetno zanimljiv zbog velikog broja muskatnih sorti i lokalnih naziva koje imamo u ponudi i bazi sorti.

Među njima su:

Moscato Giallo
Muscat Hamburg
Muscat Krokan
Muscat Ottonel
Muscat Petit Grain
Muskat Ruža
Tamjanika
Tamjanika Ćilibarka
Crna Tamjanika
Malaga

Posebno je zanimljiva Tamjanika, koja se u Srbiji najčešće povezuje sa Muscat à Petits Grains i predstavlja jednu od najvažnijih aromatičnih sorti domaćeg vinogradarstva.

17.maj – Dan pinot grigia

Pinot Grigio i Pinot Gris predstavljaju istu sortu grožđa, iako naziv često upućuje i na stil vina.

Pod italijanskim nazivom Pinot Grigio najčešće se sreću lakša, sveža i izrazito pitka vina, dok se naziv Pinot Gris često povezuje sa nešto punijim i kompleksnijim stilovima.

Sorta zapravo ima sivkastu ili ružičastosivu pokožicu i genetički je veoma bliska Pinot Noiru.

Četvrtak pre američkog Memorial Daya – Međunarodni dan chardonnaya

U 2026. godini je to 21. maj.

Chardonnay je možda najbolji primer sorte koja ne mora imati samo jedan prepoznatljiv stil.

Može biti lagan, citrusan i mineralan. Može biti pun, kremast, barikiran i bogat. Može biti osnova velikih penušavih vina, ali i nekih od najskupljih mirnih belih vina na svetu.

Na njegov karakter ogromno utiču klima, zemljište, fermentacija, rad na talogu, malolaktička fermentacija i upotreba drveta.

U Srbiji se Chardonnay proizvodi gotovo u svim važnijim vinogradarskim rejonima i predstavlja jednu od najzastupljenijih međunarodnih belih sorti.

JUN

Jun ima nekoliko poznatih međunarodnih dana posvećenih vinskim sortama i stilovima, ali sorte koje se tada obeležavaju trenutno nisu zastupljene u OURS bazi vina koja prodajemo. To su sorte: Verdejo, Chenin Blanc kao i Lambrusco grupa sorti vinove loze.

JUL

Četvrti četvrtak u julu – Međunarodni dan shiraza

U 2026. godini je to 23. jul.

Syrah i Shiraz su ista sorta.

Različiti nazivi ipak su tokom vremena dobili i određeno stilsko značenje. Naziv Syrah najčešće povezujemo sa evropskim i nešto elegantnijim izrazom sorte. Dok Shiraz mnogima odmah priziva Australiju, zrelije tamno voće, punoću i snažniji karakter.

International Shiraz Day ustanovljen je 2020. godine i obeležava se četvrtog četvrtka u julu.

To znači da ista sorta tokom godine ima dva datuma.

AVGUST

18.avgust – Međunarodni dan pinot noira

Pinot Noir je jedna od najcenjenijih, ali i najzahtevnijih sorti sveta.

Tanka pokožica, osetljivost u vinogradu i sposobnost da veoma jasno prenese razlike u položaju učinili su ga gotovo simbolom terroira.

Njegova istorijska domovina je Burgundija, ali odlični Pinot Noir-i danas nastaju u Nemačkoj, Novom Zelandu, SAD, Čileu i brojnim drugim zemljama.

Tipične arome uključuju trešnju, malinu, jagodu, ljubičicu i ružu, dok sazrevanjem mogu nastati zemljani, začinski i kompleksniji tonovi.

SEPTEMBAR

Prvi četvrtak u septembru – Međunarodni dan cabernet sauvignona

U 2026. godini to je 3. septembar.

Cabernet Sauvignon je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti sveta.

Nastao je prirodnim ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca.

Njegova mala bobica i relativno debela pokožica doprinose velikoj količini boje, tanina i strukture. Tipični aromatski profil uključuje crnu ribizlu, kupinu, višnju, kedar, duvan, začine i, naročito u hladnijim uslovima, herbalne note.

Cabernet Sauvignon iz Srbije danas se proizvodi u velikom broju stilova i vinogradarskih rejona.

Treći petak u septembru – Međunarodni dan grenachea

U 2026. godini je to 18. septembar.

Grenache, odnosno Garnacha, jedna je od najvažnijih mediteranskih crnih sorti.

Posebno je značajna u Španiji i južnoj Francuskoj, gde učestvuje u brojnim velikim vinima i kupažama.

Daje vina sa dosta zrelog crvenog voća, začina i alkohola, dok tanini mogu biti relativno nežni u poređenju sa intenzitetom samog vina.

OKTOBAR

5.oktobar – Međunarodni dan vranca

Vranac, odnosno Vranec, jedna je od najznačajnijih crnih sorti Balkana.

Posebno je vezan za Crnu Goru, Severnu Makedoniju i širi prostor Balkana, a nalazi se i u vinogradima Srbije.

Daje intenzivno obojena vina sa tamnim voćem, izraženom strukturom, dobrim kiselinama i ozbiljnim potencijalom sazrevanja.

Za OURS je ovaj datum posebno važan jer pokazuje da međunarodni vinski kalendar nije rezervisan samo za francuske, italijanske ili španske sorte. I Balkan ima sorte sa svojim identitetom i međunarodnim danima.

14.oktobar – Međunarodni dan prokupca

Ako bismo iz celog ovog vinskog kalendara morali da izdvojimo jedan datum koji za srpsko vinarstvo ima posebno značenje, to bi bio 14. oktobar.

Dan Prokupca posvećen je najvažnijoj autohtonoj crnoj sorti Srbije i njenom ponovnom usponu na domaćoj i međunarodnoj vinskoj sceni.

Prokupac je tokom istorije prolazio kroz veoma različite periode. Nekada je bio jedna od osnovnih sorti domaćih vinograda, zatim je dugo bio potcenjen i povezivan prvenstveno sa jednostavnijim vinima, da bi u savremenom srpskom vinarstvu pokazao koliko ozbiljan potencijal poseduje.

Danas od Prokupca nastaju sveža i voćna crvena vina, ozbiljna vina iz drveta, roze vina, penušava vina i različiti moderni izrazi sorte.

NOVEMBAR

7.novembar – Međunarodni dan merlot-a

Merlot je jedna od najpoznatijih crnih sorti sveta i jedan od glavnih stubova bordoške vinske tradicije.

U poređenju sa Cabernet Sauvignonom često daje mekša vina, sa nešto blažim taninima i pristupačnijim voćnim karakterom u mladosti.

Šljiva, crna trešnja, kupina, čokolada, začini i zemljani tonovi česti su deo njegovog profila.

Ipak, činjenica da može biti mekan i pristupačan ne znači da Merlot ne može dati velika vina. Neka od najčuvenijih i najskupljih crvenih vina sveta zasnivaju se upravo na Merlotu.

20.novembar – Međunarodni dan kadarke

Kadarka je jedna od sorti koje posebno lepo povezuju vinsku istoriju Srbije sa širim prostorom Panonske nizije i Balkana.

Poznata je u Mađarskoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji i drugim zemljama regiona pod različitim lokalnim imenima.

Vina su najčešće svetlije rubinske boje, sa crvenim voćem, začinskim karakterom, živahnim kiselinama i relativno nežnim taninima.

24.novembar – Međunarodni dan carménèrea

Carménère je jedna od najzanimljivijih priča savremenog vinskog sveta.

Sorta potiče iz Bordoa, ali je u Evropi gotovo nestala. U Čileu je decenijama rasla među zasadima za koje se verovalo da su Merlot.

Tek tokom 1990-ih utvrđeno je da deo tih čokota zapravo pripada staroj bordoškoј sorti Carménère.

Datum 24. novembar povezan je upravo sa njenom identifikacijom u Čileu 1994. godine.

Danas je Carménère jedan od velikih simbola čileanskog vina.

Tipične arome mogu uključivati šljivu, kupinu, crnu trešnju, začine, duvan i karakteristične biljne tonove.

DECEMBAR

4.decembar – Međunarodni dan cabernet franca

Cabernet Franc dugo je živeo u senci svog čuvenijeg potomka Cabernet Sauvignona, ali poslednjih godina sve više ljubitelja vina otkriva koliko ozbiljna i elegantna vina može dati samostalno.

Cabernet Franc jedan je od roditelja Cabernet Sauvignona, dok je i sam veoma stara bordoška sorta.

U odnosu na Cabernet Sauvignon često sazreva ranije, ima nešto nežnije tanine i izraženiju aromatiku crvenog voća, cveća, začina i bilja.

Pored Bordoa, posebno je značajan u dolini Loare.

Postoji li bolji razlog da otvorimo određenu bocu vina od dana posvećenog sorti od koje je nastala?

Tokom godine širom sveta obeležavaju se međunarodni i svetski dani brojnih vinskih sorti. Chardonnay, sauvignon blanc, pinot noir, cabernet sauvignon, malbec, merlot i riesling imaju svoje mesto u vinskom kalendaru, ali tu su i nama mnogo bliže sorte – prokupac, vranac, kadarka i furmint.

Zato smo napravili OURS vinski kalendar – vodič kroz godinu u kojem možete otkriti kada se obeležavaju pojedine sorte, šta ih izdvaja i koje od sorti zastupljenih na OURS-u imaju svoj dan.

Vinski kalendar nije završen spisak.

Nove inicijative nastaju gotovo svake godine, a neke sorte tek dobijaju svoj međunarodni datum.