Simić Misterija Borovnica 0,75L

Divlja borovnica

Divlja borovnica je voćna sorta poreklom iz Evrope i Severne Amerike, poznata po sitnim, aromatičnim plodovima i visokim antioksidativnim svojstvima. Cenjena je zbog intenzivnog ukusa i nutritivne vrednosti, a pogodna je i za svežu potrošnju i preradu.

Grm: Grm je nizak, razgranat i spororastući, sa sitnim, tamnozelenim listovima. Ne zahteva posebnu podršku, ali voli sunčan položaj i blago kisela zemljišta.

Plod: Plodovi su sitni, tamnoplavi do ljubičasti, sočni i aromatični, sa blagom kiselinom i prijatnom slatkoćom. Zbog male veličine, najbolje se koriste sveži ili za preradu.

Upotreba: Pogodna je za svežu potrošnju, zamrzavanje, džemove, sokove, sirupe, kolače i likere. Takođe se koristi u industrijskoj preradi zbog jake boje i intenzivnog ukusa.

Vreme zrenja i prinos: Sazreva krajem jula i u avgustu. Plodovi su sitni, pa su prinosi manji u odnosu na kultivirane sorte, ali kvalitet plodova je izuzetno visok.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim i hladnijim klimatskim zonama, na kiseloj, dobro dreniranoj zemlji. Grm je otporan na niske temperature i prilagođen šumskim i planinskim područjima.

Rasprostranjenost: Evropа, Severna Amerika, posebno u šumskim i planinskim predelima; sve više se gaji i u plantažama u Srbiji i regionu.

Ukratko: Divlja borovnica je aromatična i nutritivno bogata sorta, pogodna za svežu potrošnju i raznovrsnu preradu, sa sitnim, intenzivno obojenim i sočnim plodovima.

Med Bagremov

Bagremov med je monoflorni med dobijen pretežno od nektara cvetova bagrema. U Srbiji je veoma zastupljen i prepoznatljiv po svetloj boji, blagom ukusu i sporoj kristalizaciji.

Izgled i ukus: Veoma je svetao, najčešće gotovo bezbojan do svetložut. Ukus je blag i sladak, a aroma nežna i diskretna.

Korišćenje: Koristi se za direktnu konzumaciju, kao zaslađivač u napicima i kao sastojak kolača, peciva i različitih jela. Može biti deo i pojedinih alkoholnih i voćnih pića.

Sastav i svojstva: Najveći deo bagremovog meda čine prirodni šećeri, pre svega fruktoza i glukoza. Njegov sastav može da varira u zavisnosti od porekla i uslova paše.

Kristalizacija: Bagremov med kristališe sporije od mnogih drugih vrsta meda. Zbog većeg udela fruktoze može dugo da ostane u tečnom stanju.

Rasprostranjenost: Proizvodi se u različitim delovima Srbije gde je bagrem rasprostranjen. Spada među najpoznatije i najzastupljenije domaće monoflorne vrste meda.

Ukratko: Bagremov med je svetao, blag i nežno aromatičan med koji se izdvaja po sporoj kristalizaciji i dugom zadržavanju tečne strukture.

Med Livadski

Livadski med je višecvetni, odnosno poliflorni med dobijen od nektara različitih medonosnih biljaka. Njegova boja, miris i ukus zavise od biljnog sastava livade, područja i perioda paše.

Izgled i ukus: Boja može biti od svetložute do tamnijih nijansi. Ukus je sladak, dok aroma može imati različite cvetne i biljne tonove.

Korišćenje: Koristi se za neposrednu konzumaciju, kao zaslađivač u napicima i kao sastojak kolača, peciva, preliva i drugih jela. Može se koristiti i u proizvodnji pojedinih alkoholnih i voćnih pića.

Sastav i svojstva: Najveći deo livadskog meda čine prirodni šećeri, pre svega fruktoza i glukoza. Tačan sastav može da varira u zavisnosti od biljaka sa kojih je nektar sakupljen.

Kristalizacija: Brzina kristalizacije nije ista kod svakog livadskog meda. Zavisi od odnosa prirodnih šećera, sadržaja vode i konkretnog botaničkog sastava.

Rasprostranjenost: Livadski med proizvodi se širom Srbije, naročito na područjima sa raznovrsnom medonosnom vegetacijom. Njegove osobine mogu se razlikovati od jednog kraja i sezone do drugog.

Ukratko: Livadski med je poliflorni med raznovrsnog mirisa, boje i ukusa, čije karakteristike zavise od biljaka zastupljenih tokom pčelinje paše.