Gružanska Nit Šljiva Čutura 0,75L

Čačanska Lepotica

Čačanska Lepotica je autohtona sorta šljive iz Srbije, razvijena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Poznata je po dekorativnim i sočnim plodovima, pogodnim za svežu konzumaciju i preradu.

Plod i drvo: Plodovi su srednje do krupne veličine, tamnoplave do ljubičaste boje, sočni i aromatični. Drvo je produktivno, srednje bujno i otporno na umerene klimatske varijacije.

Korišćenje: Plodovi se koriste za svežu konzumaciju, pravljenje džemova, kompota i rakije. Rakija od Čačanske Lepotice je cenjena zbog prijatnog ukusa i arome.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem avgusta do sredine septembra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija (Zapadna i Centralna Srbija), manji zasadi i u susednim zemljama Balkana.

Ukratko: Čačanska Lepotica je aromatična i dekorativna sorta šljive, pogodna za svežu konzumaciju i preradu, otporna i pogodna za umerene klimatske uslove.

Sve o sorti Čačanska Lepotica

Čačanska Rodna

Čačanska Rodna je poznata autohtona sorta šljive iz Srbije, razvijena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Poznata je po visokim prinosima i plodovima pogodnim za proizvodnju rakije i preradu.

Plod i drvo: Plodovi su srednje do krupne veličine, tamnoplave do ljubičaste boje sa sočnim i aromatičnim mesom. Drvo je bujno, produktivno i otporno na niske temperature.

Korišćenje: Plodovi se koriste za pravljenje rakije, džemova, kompota i za svežu konzumaciju. Rakija od Čačanske Rodne je posebno cenjena zbog bogatog ukusa i arome.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem avgusta do početkom septembra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim uslovima, na plodnim, dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija (Zapadna i Centralna Srbija), prisutna i u manjim zasadima u susednim zemljama.

Ukratko: Čačanska Rodna je produktivna i aromatična sorta šljive, idealna za rakiju, džemove, kompot i svežu konzumaciju, otporna i pogodna za umerene klimatske uslove.

Sve o sotri Čačanska Rodna

Crvena Ranka

Šljiva Crvena Ranka je stara autohtona sorta šljive sa Balkana, posebno rasprostranjena u Srbiji i okolnim zemljama. Poznata je po crvenim plodovima i upotrebi za rakiju, kompot i svežu konzumaciju.

Plod i drvo: Plodovi su srednje do krupne veličine, crvene boje sa svetlijom mesnatom unutrašnjošću. Drvo je srednje bujno, otporno na bolesti i dobro se prilagođava različitim klimatskim uslovima.

Korišćenje: Plodovi se koriste za proizvodnju rakije, kompot, džemove ili za svežu konzumaciju. Rakija od ove šljive je aromatična i kvalitetna.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju sredinom do kraja avgusta, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim uslovima, na dobro dreniranim peskovitim i glinovitim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija (centralni i južni regioni), manji zasadi u susednim zemljama.

Ukratko: Šljiva crvena Ranka je aromatična sorta sa crvenim plodovima, idealna za rakiju, kompot i svežu konzumaciju, otporna i prilagodljiva različitim klimatskim uslovima.

Sve o sorti Crvena Ranka

Moravka

Moravka je stara domaća sorta šljive rasprostranjena u dolinama Južne i Velike Morave. Pripada grupi tradicionalnih rakijskih sorti i koristi se prvenstveno za preradu.

Plod: Plod je sitan, jajastog oblika i tamnoplave pokožice. Meso je sočno, kiselijeg ukusa i manje izražene arome u odnosu na Požegaču. Koštica se delimično odvaja od mesa.

Korišćenje: Moravka se prvenstveno koristi za preradu i proizvodnju rakije. Prema domaćim stručnim izvorima, kvalitetom ploda i rakije zaostaje za Požegačom, pa je ne treba predstavljati kao jednu od najcenjenijih rakijskih sorti.

Sazrevanje: Sazreva približno deset dana pre Požegače. Konkretan termin berbe može da varira u zavisnosti od područja i vremenskih uslova tokom godine.

Otpornost: Kod Moravke je potvrđena otpornost na prouzrokovača plamenjače šljive. Za druge bolesti i nepovoljne klimatske uslove nije opravdano navoditi opštu otpornost bez konkretnijih podataka.

Rasprostranjenost: Sorta je tradicionalno prisutna u Srbiji, posebno u dolinama Južne i Velike Morave.

Ukratko: Moravka je stara rakijska sorta šljive sitnog, tamnoplavog i sočnog ploda. Tradicionalno se gaji u Pomoravlju i koristi prvenstveno za preradu i proizvodnju rakije.

Sve o sorti Moravka

Požegača

Požegača je stara autohtona sorta šljive poreklom iz Srbije. Poznata je po krupnim, sočnim i aromatičnim plodovima, pogodnim za pravljenje rakije i drugih proizvoda od šljive.

Plod i drvo: Plodovi su krupni, ovalnog oblika, tamnoljubičaste boje, sočni i aromatični. Drvo je produktivno, srednje bujno i otporno na umerene klimatske uslove.

Korišćenje: Plodovi se koriste za pravljenje rakije, kompota, džemova, soka i suvih šljiva. Zbog izražene arome posebno je cenjena za preradu.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem avgusta do sredine septembra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija i okolni regioni, prisutna i u manjim zasadima u susednim balkanskim zemljama.

Ukratko: Požegača je aromatična i sočna sorta šljive, pogodna za preradu i pravljenje rakije, otporna i prilagodljiva umerenim klimatskim uslovima.

Sve o sorti Požegača

Stenlej

Stenlej je američka sorta šljive nastala ukrštanjem sorti Agen i Grand Duke. U proizvodnju je uvedena 1926. godine, a danas je veoma značajna i u sortimentu šljive u Srbiji.

Plod i drvo: Plod je srednje krupan do krupan, izduženo-ovalnog oblika. Pokožica je tamnoplava do ljubičastoplava i prekrivena izraženim pepeljkom.

Meso je zelenkastožuto, čvrsto i sočno, prijatnog slatkog do blago kiselkastog ukusa. Koštica je relativno krupna i ne odvaja se uvek potpuno od mesa.

Korišćenje: Stenlej ima široku primenu. Koristi se za svežu potrošnju, sušenje, džemove, kompote i druge proizvode od šljive.

U Srbiji je značajan i za proizvodnju šljivovice. Konačne osobine rakije zavise od zrelosti ploda, fermentacije, načina destilacije i eventualnog odležavanja.

Sazrevanje: Stenlej pripada poznijim sortama šljive. U našim uslovima berba se uglavnom obavlja od kraja avgusta do početka septembra, uz pomeranje termina u zavisnosti od područja i godine.

Otpornost: Stenlej ne treba predstavljati kao potpuno otpornu sortu. Važna osobina je njegova tolerantnost na virus šarke šljive, kod kojeg simptomi na plodovima mogu biti manje izraženi nego kod osetljivih sorti.

U Srbiji: Stenlej je jedna od značajnih sorti u domaćem sortimentu šljive. Posebno je važan za preradu i sušenje, a koristi se i kao roditeljska sorta u oplemenjivanju novih sorti šljive.

Ukratko: Stenlej je poznata američka sorta šljive tamnoplavog, čvrstog ploda. U Srbiji se koristi za svežu potrošnju, sušenje, preradu i proizvodnju rakije.

Sve o sorti Stenlej