Emperus Šljivovica 18yo 0.7L

Belošljiva

Šljiva Belošljiva je stara domaća sorta šljive. Na području Vojvodine poznata je i pod nazivom fruškogorska bela šljiva. Ime je dobila po karakterističnom izgledu ploda, koji ima zelenožutu boju i beličastu pepeljku na pokožici.

Plod i drvo: Plod belošljive je sitan, okruglastog ili ovalnog oblika. Pokožica je zelenožuta, sa beličastom prevlakom, po kojoj je sorta i prepoznatljiva. Stablo može da naraste do oko 6 metara visine i daje veliki broj korenovih izdanaka. Dobro podnosi teška i vlažna zemljišta, otporna je na mraz i sušu, ali je osetljiva na virus šarke šljive.

Korišćenje: Plodovi belošljive se koriste za proizvodnju rakije, u manjoj meri za svežu potrošnju i za druge prerađevine. U voćarstvu je poznata i kao podloga za kajsiju, jer se razmnožava izdancima i semenom, a sejanci belošljive imaju dobar afinitet sa većinom sorti kajsije.

Sazrevanje: Belošljiva sazreva u drugoj polovini jula ili u prvoj polovini avgusta, u zavisnosti od područja i godine.

Klima i tlo: Dobro podnosi teža i vlažnija zemljišta, kao i uslove mraza i suše. Zbog otpornosti i sposobnosti da daje izdanke, dugo se održala u starim voćnjacima i okućnicama.

Rasprostranjenost: Kao stara domaća sorta prisutna je u Srbiji, a posebno se vezuje za područje Vojvodine, gde je poznata i kao fruškogorska bela šljiva, ali je ima i u zasadima u Šumadiji.

Ukratko: Belošljiva je stara domaća sorta sitnijeg, zelenožutog ploda sa beličastom pepeljkom. Koristi se za rakiju, svežu potrošnju i prerađevine, a u voćarstvu je posebno značajna i kao podloga za kajsiju.

Sve o sorti Belošljiva

Crvena Ranka

Šljiva Crvena Ranka je stara autohtona sorta šljive sa Balkana, posebno rasprostranjena u Srbiji i okolnim zemljama. Poznata je po crvenim plodovima i upotrebi za rakiju, kompot i svežu konzumaciju.

Plod i drvo: Plodovi su srednje do krupne veličine, crvene boje sa svetlijom mesnatom unutrašnjošću. Drvo je srednje bujno, otporno na bolesti i dobro se prilagođava različitim klimatskim uslovima.

Korišćenje: Plodovi se koriste za proizvodnju rakije, kompot, džemove ili za svežu konzumaciju. Rakija od ove šljive je aromatična i kvalitetna.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju sredinom do kraja avgusta, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim uslovima, na dobro dreniranim peskovitim i glinovitim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija (centralni i južni regioni), manji zasadi u susednim zemljama.

Ukratko: Šljiva crvena Ranka je aromatična sorta sa crvenim plodovima, idealna za rakiju, kompot i svežu konzumaciju, otporna i prilagodljiva različitim klimatskim uslovima.

Sve o sorti Crvena Ranka

Metlaš

Metlaš je stara autohtona sorta šljive Srbije, poznata po stabilnom prinosu, otpornosti i aromatičnim plodovima namenjenim pre svega proizvodnji rakije. Smatra se jednom od tradicionalnih sorti centralne Srbije, često se naziva i Dragačevka ili Okruglica.

Plod i drvo: Plodovi su srednje krupni, ovalnog oblika. Pokožica je plavo-crvena sa blagim pepeljkom, a meso žuto, mekano i sočno, sa žilicama i lako se odvaja od koštice. Drvo je bujno, sa piramidalnom krošnjom, podseća na oblik metle — po čemu sorta i nosi ime. Dobro podnosi mraz, sušu i manje povoljne uslove, što je čini pouzdanom za sadnju u tradicionalnim voćarskim područjima.

Korišćenje: Sorta je izuzetno cenjena u proizvodnji rakije zbog visokog sadržaja šećera i prijatne arome. Može se koristiti i za svežu potrošnju, ali i za pravljenje džemova i kompota.

Sazrevanje: Plodovi sazrevaju krajem avgusta, ravnomerno i bez sklonosti ka opadanju.

Klima i tlo: Najbolje uspeva na osunčanim položajima, u umerenokontinentalnoj klimi i na propusnim, srednje plodnim zemljištima. Pokazuje dobru otpornost na mraz i veću tolerantnost prema bolestima u poređenju sa novijim sortama.

Rasprostranjenost: Tradicionalno prisutna u centralnoj i zapadnoj Srbiji, naročito u Dragačevu i okolnim područjima gde se i danas gaji u manjim zasadima.

Ukratko: Metlaš je stara, pouzdana i otporna sorta šljive sa žutim, sočnim mesom i prijatnom aromom, pogodna za rakiju i preradu, a prepoznatljiva po bujnom stablu i karakterističnom obliku krošnje.

Moravka

Moravka je stara autohtona sorta šljive poreklom iz Srbije, poznata po krupnim i sočnim plodovima, pogodnim za pravljenje rakije i drugih proizvoda od šljive.

Plod i drvo: Plodovi su srednje do krupne veličine, ovalnog oblika, tamnoljubičaste boje, sočni i aromatični. Drvo je produktivno, srednje bujno i otporno na umerene klimatske uslove.

Korišćenje: Plodovi se koriste za pravljenje rakije, kompota, džemova, soka i suvih šljiva. Zbog izražene arome posebno je cenjena za preradu.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju sredinom do kraja avgusta, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija, naročito Moravski region, manji zasadi i u okolnim balkanskim zemljama.

Ukratko: Moravka je aromatična i sočna sorta šljive, pogodna za preradu i pravljenje rakije, otporna i prilagodljiva umerenim klimatskim uslovima.

Sve o sorti Moravka

Požegača

Požegača je stara autohtona sorta šljive poreklom iz Srbije. Poznata je po krupnim, sočnim i aromatičnim plodovima, pogodnim za pravljenje rakije i drugih proizvoda od šljive.

Plod i drvo: Plodovi su krupni, ovalnog oblika, tamnoljubičaste boje, sočni i aromatični. Drvo je produktivno, srednje bujno i otporno na umerene klimatske uslove.

Korišćenje: Plodovi se koriste za pravljenje rakije, kompota, džemova, soka i suvih šljiva. Zbog izražene arome posebno je cenjena za preradu.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem avgusta do sredine septembra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija i okolni regioni, prisutna i u manjim zasadima u susednim balkanskim zemljama.

Ukratko: Požegača je aromatična i sočna sorta šljive, pogodna za preradu i pravljenje rakije, otporna i prilagodljiva umerenim klimatskim uslovima.

Sve o sorti Požegača

Trnošljiva

Trnošljiva je naziv koji se u stručnoj literaturi vezuje za Prunus insititia L., jednu od šljiva koje su rasprostranjene na prostoru Balkana. Važno je razlikovati je od trnjine ili crnog trna, čiji je latinski naziv Prunus spinosa L.. U izvorima se trnošljiva navodi uz domaću šljivu, džanariku i trnjinu kao jedna od šljiva prisutnih na našem području.

Plod i drvo: Trnošljiva je bliska starim, poludivljim i domaćim formama šljive. U praksi se njeni plodovi uglavnom opisuju kao sitniji u odnosu na krupne stone sorte, sa izraženijim, rustičnim karakterom. U stručnim izvorima se posebno pominje i kao generativna podloga za šljivu.

Korišćenje: Trnošljiva je značajna u tradicionalnom voćarstvu i rakijaštvu, naročito tamo gde se čuvaju stare sorte i lokalni biotipovi šljive. Kao voćna podloga, odlikuje se srednjom otpornošću na sušu i visoke temperature, kao i otpornošću na niske temperature i mraz.

Sazrevanje: Kod trnošljive nije bezbedno navesti jedan tačan termin zrenja za sve oblike, jer naziv može obuhvatiti više lokalnih formi i biotipova. Zrenje zavisi od konkretnog tipa, položaja, klime i godine.

Klima i tlo: Trnošljiva je cenjena zbog otpornosti i prilagodljivosti. Kao podloga se navodi sa srednjom otpornošću prema suši i visokim temperaturama, dok dobro podnosi niske zimske temperature.

Rasprostranjenost: Prisutna je na prostoru Balkana, gde se javlja uz domaću šljivu, džanariku i trnjinu. U Srbiji se najčešće vezuje za stare zasade, okućnice, lokalne populacije i tradicionalno voćarstvo.

Ukratko: Trnošljiva je stara, otporna i tradicionalno važna forma šljive, povezana sa vrstom Prunus insititia L.. Ne treba je poistovećivati sa trnjinom, a zbog lokalnih razlika ne treba joj pripisivati jedinstven opis ploda kao kod jasno definisanih sorti.

Turgunja

Šljiva Turgunja je stara domaća sorta šljive. U stručnoj literaturi opisana je kao sorta umerene bujnosti, redovne rodnosti i sitnijeg ploda, koji se koristi za svežu potrošnju, ređe za sušenje, ali i za proizvodnju rakije.

Plod i drvo: Stablo turgunje je umerene bujnosti, sa piramidalnom krunom. Daje visok prinos po stablu i redovno rađa. Plodovi su sitni, okruglog oblika, sa plitkim šavom. Pokožica je tanka, plavoljubičaste boje i prekrivena pepeljkom. Meso ploda je veoma sočno, umereno čvrsto i žute boje.

Korišćenje: Plodovi turgunje koriste se u svežem stanju, ređe za sušenje, a značajni su i za proizvodnju rakije. Zbog redovne rodnosti i tradicionalnog porekla, turgunja spada u sorte koje imaju posebno mesto u starim šljivicima.

Sazrevanje: Turgunja sazreva u drugoj polovini jula. To je čini ranijom sortom u odnosu na mnoge poznate šljive koje stižu krajem avgusta ili početkom septembra.

Klima i tlo: Kao stara domaća sorta, turgunja je vezana za tradicionalne voćarske prostore i stare zasade. U opisu sorte posebno se ističu redovna rodnost i visok prinos po stablu.

Rasprostranjenost: Turgunja je stara domaća sorta šljive, prisutna u starim voćnjacima i lokalnim zasadima. Danas nije među najzastupljenijim komercijalnim sortama, ali je važna za očuvanje domaćeg sortimenta.

Ukratko: Turgunja je stara domaća sorta šljive sitnog, okruglog, plavoljubičastog ploda. Redovno rađa, sazreva u drugoj polovini jula i koristi se za svežu potrošnju, prerađevine i proizvodnju rakije.