Kralj elegancije među crnim vinskim sortama

 

Pinot Noir je jedna od najcenjenijih i najuticajnijih crnih vinskih sorti na svetu. Njegova istorijska domovina je Burgundija, gde predstavlja osnovu nekih od najpoznatijih i najskupljih crvenih vina, ali ima ključnu ulogu i u Champagneu, Nemačkoj, Novom Zelandu, Sjedinjenim Državama i brojnim drugim vinogradarskim zemljama.

Za razliku od sorti koje se oslanjaju na snažnu boju, masivno telo i velike količine tanina, Pinot Noir svoju reputaciju gradi na finoći, aromatskoj složenosti, svežini i sposobnosti da veoma jasno izrazi karakter vinograda.

Tipične arome mladog vina uključuju trešnju, višnju, malinu, jagodu i drugo crveno voće, dok se sazrevanjem mogu razviti note šumskog tla, pečuraka, tartufa, kože i začina.

Poreklo Pinot Noira

Pinot Noir je stara francuska sorta poreklom iz Burgundije.

Aktuelni PlantGrape, kao njegovo poreklo izričito navodi Burgundiju. Zvanična organizacija vina Burgundije takođe Pinot Noir opisuje kao sortu rođenu u ovom regionu.

Pinot pripada veoma staroj evropskoj grupi sorti poznatoj kao Noiriens. Njegova starost i vekovi vegetativnog razmnožavanja doveli su do izuzetno velike unutarsortne raznovrsnosti i ogromnog broja klonova.

Savremena istraživanja drevne DNK dodatno potvrđuju veliku starost sorte. Jedan uzorak grožđa iz srednjovekovne Francuske, datiran između 1400. i 1500. godine, pokazao je genetički profil identičan savremenom Pinot Noiru.

Prvi istorijski zapisi

Pinot i njegovi prethodni nazivi pojavljuju se u istorijskim dokumentima veoma rano.

Zvanični burgundski izvor navodi 1375. godinu kao prvi pisani trag sorte pod nazivom Pinot Noir ili Plant Fin. Postoje i znatno starije pretpostavke da su sorte slične Pinotu gajene u Burgundiji još u rimsko doba. Međutim, povezivanje antičkih opisa sa današnjim Pinot Noirom nije moguće dokazati sa potpunom sigurnošću.

Zato je 14. vek mnogo sigurnija istorijska tačka za dokumentovani identitet sorte.

Zašto se zove Pinot Noir?

Naziv veoma dobro opisuje izgled grožđa.

Reč noir na francuskom znači „crn“, dok se naziv Pinot povezuje sa rečju pin, odnosno bor.

Mali, zbijeni grozd Pinot Noira podseća na šišarku bora, pa se upravo taj oblik smatra osnovom naziva sorte. Zvanični izvor vina Burgundije potvrđuje ovo tradicionalno objašnjenje.

Genetsko poreklo

Kod veoma starih sorti nije uvek moguće utvrditi roditelje na isti način kao kod modernih ukrštanja.

Za Pinot Noir ne postoji pouzdano potvrđena jednostavna roditeljska kombinacija tipa „sorta A × sorta B“. Zbog velike starosti, Pinot se pre smatra jednim od važnih osnivačkih genotipova evropskog sortimenta.

Njegov značaj je ogroman jer se nalazi u neposrednom poreklu velikog broja poznatih sorti.

Pinot Noir kao roditelj drugih sorti

Pinot Noir i veoma stara sorta Gouais Blanc, poznata i kao Heunisch Weiss, učestvovali su u nastanku čitave grupe danas veoma važnih evropskih sorti.

Među njihovim potomcima nalaze se Chardonnay, Gamay, Aligoté, Melon, Auxerrois i druge srodne sorte.

Zvanična organizacija Burgundije posebno ističe Pinot kao roditelja sorti Chardonnay, Aligoté i Gamay.

Zbog toga je njegov značaj za istoriju evropskog vinogradarstva mnogo širi od proizvodnje samog Pinot Noir vina.

Pinot Gris i Pinot Blanc

Pinot Gris i Pinot Blanc nisu nastali klasičnim ukrštanjem Pinot Noira sa drugim sortama.

Oni predstavljaju somatske mutacije Pinot Noira.

Savremeno genetičko istraživanje pokazalo je da su Pinot Gris i Pinot Blanc nastali kao nezavisne mutacije ancestralnog tamnopokožičnog Pinot Noira, a ne jednostavno po ranije prihvaćenom redosledu Pinot Noir → Pinot Gris → Pinot Blanc.

Zato ove tri sorte dele gotovo identičnu osnovnu genetičku strukturu, ali imaju različitu boju bobice i različitu enološku namenu.

Pinot Meunier

Pinot Meunier takođe pripada direktnoj mutacionoj porodici Pinot Noira.

Njegova karakteristična maljavost listova i lastara rezultat je specifične somatske mutacije. Genetička istraživanja potvrđuju da je Pinot Meunier takozvana periklinalna himera Pinot Noira.

Pinot Meunier je posebno važan u Champagneu, gde zajedno sa Pinot Noirom i Chardonnayom čini osnovu većine vina.

Sinonimi Pinot Noira

Pinot Noir ima veliki broj istorijskih i regionalnih naziva.

Najvažniji su:

• Pinot Noir
• Pino noar
• Burgundac crni
• Crni burgundac
• Pinot crni
• Pino crni
• Pinot Nero
• Spätburgunder
• Blauer Spätburgunder
• Blauer Burgunder
• Modri pinot
• Rulandské modré

PlantGrape kao zvanične evropske sinonime navodi Blauer Burgunder u Austriji, Blauer Spätburgunder u Nemačkoj, Modri pinot u Sloveniji, Pinot Nero u Italiji i Pinot crni u Hrvatskoj.

U Srbiji su tradicionalno veoma rasprostranjeni nazivi Pino noar i Burgundac crni.

Ampelografske karakteristike

Pinot Noir ima veoma karakterističan, ali istovremeno klonski promenljiv izgled.

Vrh mladog lastara ima srednju do veliku gustinu poleglih dlačica. Mladi listovi su zeleni ili žućkastozeleni. Lastari imaju karakteristične internodije sa crvenkastim prugama. Odrasli list je taman do veoma tamnozelen i može biti ceo, trorežnjevit ili petorežnjevit.

Peteljkin sinus je blago otvoren ili zatvoren. Lisna ploča je uvijena i veoma izraženo mehuričasta, dok su zupci relativno kratki.

Grozd

Grozd Pinot Noira je veoma mali do mali.

Najčešće je kratak, cilindričan, veoma zbijen, ponekad blago konusan.

U domaćoj stručnoj literaturi opisuje se kao mali, zbijen i valjkast.

Kompaktna struktura grozda predstavlja važnu sortnu osobinu, ali istovremeno povećava rizik od truleži jer se vlaga između bobica teže suši.

Bobica

Bobica je veoma mala do mala.

Oblik je uglavnom okrugao i ponekad blago eliptičan. Boja potpuno zrele bobice je plavocrna do tamnoljubičasta. Pokožica je relativno fina i nežna, dok je sok bezbojan.

Ova činjenica je veoma važna: crvena boja Pinot Noir vina ne potiče iz soka, već iz pigmenta u pokožici koji se ekstrahuje tokom maceracije.

Zašto Pinot Noir često ima svetliju boju?

Pinot Noir prirodno nema isti potencijal boje kao Cabernet Sauvignon, Syrah ili mnoge druge crne sorte.

PlantGrape navodi da boja vina često nije veoma intenzivna, iako može biti dugotrajna.

Razlozi su:

• male količine pigmenta u odnosu na neke druge crne sorte
• fina pokožica
• specifičan antocijanski profil
• način vinifikacije.

Zato je svetlija rubinska boja potpuno normalna za klasičan Pinot Noir i nije pokazatelj lošeg kvaliteta.

Bujnost

Pinot Noir najbolje rezultate daje kada je vegetativna bujnost niska do umerena.

PlantGrape posebno ističe da se kvalitet sorte najbolje izražava kada je vigor kontrolisan i kada su prinosi ograničeni. U srpskim uslovima čokot se opisuje kao srednje bujan.

Na previše plodnim zemljištima i pri velikom vegetativnom rastu može doći do:

• zasenjivanja grožđa
• usporenog sazrevanja
• slabije boje
• povećanog rizika od bolesti.

Rodnost

Pinot Noir nije poznat kao izrazito produktivna sorta.

U Srbiji daje male do osrednje prinose. Za proizvodnju ozbiljnih crvenih vina kontrolisan prinos predstavlja važnu komponentu kvaliteta. PlantGrape takođe navodi da Pinot Noir najbolje rezultate postiže pri ograničenim prinosima.

Visoki prinosi mogu dovesti do tanjeg vina, slabije koncentracije i manje izraženog sortnog karaktera.

Zaperci i sekundarni grozdovi

Pinot Noir ima izraženu sklonost ka formiranju velikog broja malih sekundarnih grozdova na zapercima.

PlantGrape ovu osobinu posebno naglašava. Ovi kasnije formirani grozdovi sazrevaju neujednačeno u odnosu na glavni rod.

Zato je pravilno uklanjanje nepotrebnih sekundarnih grozdova i pažljivo upravljanje vegetacijom važno za postizanje ujednačene zrelosti.

Fenologija

Pinot Noir rano kreće sa vegetacijom i rano sazreva.

Prema najnovijim podacima PlantGrapea:

• pupoljavanje nastupa oko jedan dan nakon Chasselasa
• puna zrelost nastupa približno pola do jedne nedelje nakon Chasselasa.

To ga svrstava među rane vinske sorte.

U domaćoj ampelografskoj klasifikaciji sazreva u drugoj epohi.

Rana vegetacija – prednost i rizik

Rana zrelost omogućava Pinot Noiru da potpuno sazri u relativno hladnim vinogradarskim područjima.

To je jedan od razloga njegovog uspeha u Burgundiji, Champagneu, Nemačkoj i Novom Zelandu. Međutim, rano otvaranje pupoljaka povećava izloženost kasnim prolećnim mrazevima.

Zato lokaliteti na kojima se hladan vazduh zadržava u depresijama mogu biti problematični.

Klima

Pinot Noir je posebno prilagođen umerenim klimatskim zonama.

PlantGrape navodi da najbolje rezultate daje u temperiranim klimama i da je posebno pogodan za glinovito-krečnjačke terroire. Sorta nije idealna za izrazito vrele položaje. U toploj klimi sazrevanje može biti veoma brzo, a bobice mogu početi da se smežuravaju ako grožđe ostane predugo na čokotu.

To može dovesti do gubitka svežine i veoma visokog sadržaja šećera pre razvoja željene aromatske kompleksnosti.

Zašto Pinot Noir voli hladnije regione?

Kvalitetan Pinot Noir zahteva dovoljno dug period sazrevanja.

Ako je klima previše topla:

• šećer brzo raste
• kiseline brže opadaju
• grožđe može dehidrirati
• aromatski profil postaje prezreo.

U hladnijoj i umerenoj klimi sazrevanje je sporije, pa je lakše postići ravnotežu između šećera, kiselina, boje, tanina i aromatske zrelosti.

Zato se najpoznatiji regioni sorte uglavnom nalaze u umerenim ili hladnijim vinogradarskim zonama.

Zemljište

Pinot Noir je posebno poznat po svom odnosu sa krečnjačkim i glinovito-krečnjačkim zemljištima.

PlantGrape upravo takve terroire navodi kao posebno pogodne. Burgundija predstavlja najbolji istorijski primer. Njeni vinogradi obuhvataju veoma različite slojeve krečnjaka, laporca i gline, a male geološke razlike između parcela mogu dovesti do primetno različitih stilova vina.

Pinot Noir ipak nije ograničen samo na krečnjak. Odlični rezultati postoje i na vulkanskim, šljunkovitim, lesnim i drugim dobro dreniranim zemljištima.

Podloge

Za Pinot Noir ne postoji jedna univerzalno najbolja podloga.

Izbor zavisi od:

• krečnjaka u zemljištu
• raspoložive vode
• plodnosti
• dubine zemljišta
• željene bujnosti
• klime.

Pošto kvalitet najčešće raste kada je bujnost kontrolisana, veoma snažne podloge na plodnim zemljištima nisu uvek najbolji izbor.

Podloga mora biti prilagođena konkretnom terroiru i klonu.

Otpornost prema zimskim temperaturama

Pinot Noir relativno dobro podnosi zimske hladnoće.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije njegovu otpornost prema niskim temperaturama ocenjuje kao veoma dobru. Ovo je jedna od važnih osobina za kontinentalne vinogradarske regione.

Međutim, dobra otpornost tokom zimskog mirovanja ne treba mešati sa rizikom od prolećnih mrazeva. Zbog ranog pupoljavanja mladice mogu biti izložene oštećenjima i pri temperaturama koje zrela zimska loza bez problema podnosi.

Bolesti

Pinot Noir je zahtevna i osetljiva sorta.

PlantGrape kao posebno značajne probleme navodi:

• plamenjaču
• crvenu palež lista
• sivu trulež grozdova i listova
• cikade vinove loze.

Zvanični burgundski izvor takođe ga opisuje kao sortu tešku za gajenje i veoma osetljivu na bolesti.

Ova osetljivost, zajedno sa malim i zbijenim grozdovima, čini kvalitetnu proizvodnju Pinot Noira veoma zahtevnom.

Siva trulež

Botrytis cinerea predstavlja jedan od glavnih problema sorte.

Kompaktan grozd omogućava zadržavanje vlage između bobica, a fina pokožica dodatno povećava rizik. Domaći stručni izvori takođe posebno naglašavaju osetljivost Pinot Noira prema sivoj plesni. U kišnim godinama pred berbu zdravstveno stanje grožđa može veoma brzo da se pogorša.

Zato su provetravanje zone grožđa i precizno određivanje trenutka berbe izuzetno važni.

Šećer i kiseline

Pinot Noir ima visok potencijal akumulacije šećera.

PlantGrape istovremeno navodi umerenu kiselost koja pri punoj zrelosti ponekad može postati nedovoljna. U domaćim uslovima CEVVIN navodi da sorta dobro nakuplja šećer i dobro čuva kiseline. Razlika između ova dva opisa prvenstveno pokazuje značaj klime i trenutka berbe.

U toplijim područjima kasna berba može dovesti do brzog pada kiselina, dok u umerenijim uslovima Pinot Noir može zadržati veoma dobru svežinu.

Kakvo vino daje Pinot Noir?

U dobrim uslovima Pinot Noir može dati crvena vina izuzetnog kvaliteta, finoće, intenziteta i aromatske kompleksnosti.

PlantGrape posebno naglašava njihov potencijal za odležavanje.

Tipično vino ima:

• svetlu do srednje intenzivnu rubinsku boju
• izraženo crveno voće
• finu kiselost
• nežne do srednje tanine
• elegantnu teksturu
• veliku aromatsku složenost.

Najbolji primeri mogu biti izuzetno dugovečni.

Aromatski profil mladog vina

Mladi Pinot Noir najčešće pokazuje crveno voće.

Najtipičnije arome su:

• trešnja
• višnja
• malina
• jagoda
• crvena ribizla
• brusnica.

Mogu se pojaviti i:

• ljubičica
• ruža
• biber
• cimet
• diskretne dimne nijanse.

Zvanični burgundski izvor posebno izdvaja trešnju, bobičasto voće, biber i cimet, dok Champagne kod Pinot Noira navodi crveno voće i cvetne note ruže i ljubičice.

Arome sa sazrevanjem

Pinot Noir je posebno poznat po promeni aromatskog profila tokom sazrevanja.

Sveže voće može vremenom preći u:

• džem
• zrelu višnju
• kirš
• suvo crveno voće.

Kod razvijenijih vina mogu se pojaviti:

• pečurke
• tartuf
• šumsko tlo
• koža
• duvan
• divljač.

Zvanična burgundska organizacija upravo pečurke, tartuf i kožaste ili životinjske nijanse navodi među tipičnim sekundarnim i tercijarnim karakterima odležalog Pinot Noira.

Tanini

Pinot Noir obično nema masivnu taninsku strukturu Cabernet Sauvignona ili Nebbiola.

Tanini su najčešće:

• fini
• nežni
• svileni
• srednje intenzivni.

Burgundski zvanični opis govori o jasnim, ali delikatnim taninima koji tokom sazrevanja dodatno omekšavaju. Međutim, način vinifikacije može značajno promeniti strukturu.

Duža maceracija, veći udeo peteljki ili drugačiji klonovi mogu dati znatno čvršće vino.

Boja vina

Mlad Pinot Noir najčešće ima:

• svetlorubinsku
• rubincrvenu
• ponekad ljubičastocrvenu boju.

Tokom sazrevanja boja postaje svetlija i može preći prema:

• granatnoj
• ciglastocrvenoj
• terakota nijansama.

Ovakav razvoj potpuno je prirodan i karakterističan za sortu.

Pinot Noir i hrast

Pinot Noir veoma dobro reaguje na pažljivo sazrevanje u drvetu.

Burgundska tradicija posebno je povezana sa francuskim hrastom. Drvo može doprineti aromama:

• vanile
• cimeta
• dima
• kafe
• tostiranih začina.

Nemački Institut za vino upravo vanilu i cimet navodi među karakterističnim nijansama Pinot Noira sazrevanog u barriqueu.

Preveliki uticaj novog drveta, međutim, može lako prekriti nežnu sortnu aromatiku.

Fermentacija sa peteljkama

Pinot Noir je jedna od sorti kod kojih se često koristi deo ili čak celokupan neraspuknut grozd tokom fermentacije.

Takva vinifikacija poznata je kao whole-cluster ili whole-bunch fermentation. Peteljke mogu doprineti:

• taninskoj strukturi
• začinskim tonovima
• cvetnom karakteru
• drugačijoj teksturi.

Rezultat veoma zavisi od zrelosti peteljki i iskustva vinara. Nedovoljno zrele peteljke mogu uneti previše zelenih i biljnih nijansi.

Hladna maceracija

Predfermentativna hladna maceracija veoma je česta kod savremenog Pinot Noira.

Grožđe se nekoliko dana drži na niskoj temperaturi pre početka alkoholne fermentacije.

Cilj može biti povećanje:

• voćnosti
• ekstrakcije boje
• aromatske kompleksnosti.

Ovaj postupak nije obavezan i različiti proizvođači koriste veoma različite tehnike.

Pinot Noir u Burgundiji

Burgundija je istorijsko i simboličko središte Pinot Noira.

Pinot Noir čini približno 34% vinogradarskih površina Burgundije. Najpoznatija crvena vina nastaju posebno na Côte de Nuits i Côte de Beaune.

Među čuvenim apelacijama nalaze se:

• Gevrey-Chambertin
• Chambolle-Musigny
• Morey-Saint-Denis
• Vosne-Romanée
• Nuits-Saint-Georges
• Pommard
• Volnay
• Aloxe-Corton.

Svi crveni burgundski Grand Cru vinogradi nalaze se na Côte de Nuits, osim Corton Grand Crua na Côte de Beaune.

Pinot Noir i terroir Burgundije

Pinot Noir se često navodi kao jedna od sorti koje veoma jasno prenose razlike između vinogradskih položaja.

Zvanična organizacija Burgundije upravo ovu sposobnost smatra jednim od osnovnih razloga njegove istorijske dominacije u regionu.

Na malim udaljenostima mogu se menjati:

• odnos gline i krečnjaka
• ekspozicija
• nadmorska visina
• dubina zemljišta
• drenaža.

Kod Pinot Noira takve razlike mogu rezultirati veoma različitim stilovima vina.

Pinot Noir u Champagneu

Pinot Noir je ključna sorta Champagnea.

Danas zauzima približno 38% ukupnih vinogradarskih površina apelacije i time predstavlja pojedinačno najzastupljeniju sortu. Posebno dominira u:

• Montagne de Reims
• Côte des Bar.

Zvanični Comité Champagne navodi da Pinot Noir vinu daje telo, snagu i strukturu.

Kako crno grožđe daje beli Champagne?

Sok Pinot Noira je bezbojan.

Ako se grožđe pažljivo presuje i sok brzo odvoji od tamne pokožice, može se dobiti potpuno belo bazno vino. Zato se od Pinot Noira proizvodi veliki broj belih Champagne vina.

Kada je belo penušavo vino proizvedeno samo od crnih sorti, najčešće Pinot Noira i/ili Meuniera, koristi se oznaka Blanc de Noirs.

Rosé Champagne

Pinot Noir ima veoma važnu ulogu i u proizvodnji roze Champagnea.

Boja se može dobiti kratkom maceracijom crnog grožđa ili dodavanjem dozvoljene količine crvenog mirnog vina iz Champagnea u bazno belo vino.

Pinot Noir doprinosi:

• crvenim voćem
• bojom
• strukturom
• punoćom.

Zbog toga je ključna sorta velikog broja ozbiljnih rosé Champagnea.

Pinot Noir u Nemačkoj

U Nemačkoj je poznat kao Spätburgunder.

To je najvažnija crna vinska sorta zemlje. Prema Nemačkom institutu za vino, 2023. godine bilo je približno 11.519 hektara Spätburgundera, što je činilo oko 11% ukupnih nemačkih vinograda.

Najveće površine nalazile su se u:

• Badenu – 5.029 ha
• Pfalzu – 1.739 ha
• Rheinhessenu – 1.504 ha
• Württembergu – 1.302 ha.

Ahr

Ahr je jedan od najpoznatijih nemačkih regiona Pinot Noira.

Iako površinski veoma mali, čak oko dve trećine vinograda ovog regiona zauzima Spätburgunder. Nemački Institut za vino navodi 342 hektara Pinot Noira u Ahru prema podacima za 2023. godinu.

Ovde sorta uspeva u relativno severnoj klimi, na specifičnim strmim i toplim položajima.

Francuske površine

PlantGrape pokazuje veliki rast površina Pinot Noira u Francuskoj tokom druge polovine 20. i početka 21. veka.

• 1958. – 8.535 ha
  1968. – 11.876 ha
  1979. – 17.210 ha
  1988. – 21.971 ha
  1998. – 25.871 ha
  2008. – 28.006 ha
  2018. – 36.727 ha.

Ovaj rast odražava i veliki značaj sorte u Champagneu, Burgundiji, Alzasu i drugim francuskim regionima.

Pinot Noir na Novom Zelandu

Novi Zeland je tokom poslednjih decenija postao jedno od najvažnijih područja Pinot Noira izvan Evrope.

Prema Vineyard Report 2026 organizacije New Zealand Winegrowers, 2025. godine bilo je oko 5.171 hektar zasađen Pinot Noirom. Sorta čini približno 75% novozelandskih površina pod crnim sortama.

Najpoznatiji regioni uključuju:

• Central Otago
• Marlborough
• Wairarapa
• North Canterbury.

Stilovi se kreću od izrazito voćnih do veoma kompleksnih i strukturiranih vina.

Central Otago

Central Otago je postao jedan od međunarodnih simbola novozelandskog Pinot Noira.

Hladna kontinentalna klima, velika razlika između dnevnih i noćnih temperatura i različita kamenita zemljišta omogućavaju razvoj intenzivne voćnosti uz očuvanje svežine.

Pinot Noir ovde često pokazuje:

• trešnju
• šljivu
• malinu
• začine
• izraženu strukturu.

Regija danas ima jednu od najvećih koncentracija Pinot Noira na Novom Zelandu.

Pinot Noir u drugim delovima sveta

Sorta se danas uzgaja na gotovo svim kontinentima sa pogodnom klimom. Važna područja uključuju:

• Oregon
• Kaliforniju
• Australiju
• Čile
• Argentinu
• Južnu Afriku
• Švajcarsku
• Austriju
• Italiju.

Najuspešniji položaji uglavnom imaju umerenu klimu ili neki drugi faktor koji usporava sazrevanje, poput nadmorske visine, hladnog okeanskog uticaja ili velikih dnevno-noćnih temperaturnih razlika.

Pinot Noir ili Pinot Nero?

Pinot Nero je italijanski naziv iste sorte.

Najvažnija italijanska područja nalaze se u hladnijim severnim delovima zemlje. Posebno je značajan u:

• Alto Adigeu
• Trentinoj
• Lombardiji
• Oltrepò Paveseu
• Franciacorti.

U Italiji se koristi i za crvena i za visokokvalitetna penušava vina.

Klonska raznovrsnost

Pinot Noir je jedna od klonski najraznovrsnijih sorti vinove loze.

Vekovi vegetativnog razmnožavanja i velika sklonost somatskim mutacijama stvorili su ogromnu unutarsortnu raznovrsnost. Francuske konzervacione kolekcije u Alzasu, Burgundiji i Champagneu čuvaju gotovo 800 različitih klonskih materijala.

To objašnjava zašto dva vinograda posađena „Pinot Noirom“ mogu imati veoma različite grozdove, prinose, vreme sazrevanja i stil vina.

Francuski sertifikovani klonovi

PlantGrape trenutno navodi 48 sertifikovanih francuskih klonova Pinot Noira: 111, 112, 113, 114, 115, 162, 163, 164, 165, 236, 292, 372, 373, 374, 375, 386, 388, 389, 459, 460, 461, 462, 521, 528, 583, 617, 665, 666, 667, 668, 743, 777, 778, 779, 780, 792, 828, 829, 870, 871, 872, 927, 943, 1184, 1185, 1196, 1197 i 1306.

Klonovi 115, 667, 777 i 828

Među međunarodno najpoznatijim klonovima nalaze se 115, 667, 777 i 828.

Sva četiri nalaze se među zvanično sertifikovanim francuskim klonovima. Razlike između klonova mogu obuhvatiti:

• veličinu grozda
• zbijenost
• rodnost
• aromatski potencijal
• koncentraciju
• vreme sazrevanja.

Zbog toga se ozbiljni vinogradi često sade sa više klonova umesto sa samo jednim.

Pinot Noir u Srbiji

Pinot Noir ima veoma značajno mesto u savremenom srpskom vinogradarstvu.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije navodi ga na 11. mestu prema površinama u komercijalnim vinogradima zemlje. Najveće površine nalaze se u:

• rejonu Tri Morave
• Sremskom rejonu
• Južnobanatskom rejonu.

To ga čini jednom od značajnijih međunarodnih crnih sorti u Srbiji.

Položaji Pinot Noira u Srbiji

Prema podacima CEVVIN-a, najveći deo evidentiranih vinograda nalazi se na nadmorskoj visini između 200 i 300 metara – oko 43,13%.

Najzastupljenije ekspozicije su:

• jugozapadna – 28,57%
• južna – 17,99%.

Najveći deo površina nalazi se na nagibima između 1 i 5 stepeni.

Prosečna veličina evidentiranog komercijalnog vinograda iznosi približno 0,42 ha.

Pinot Noir na Fruškoj gori

Sremski rejon, a naročito Fruška gora, danas predstavlja jedno od najzanimljivijih domaćih područja za Pinot Noir.

Institut za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije u svojoj bazi trenutno evidentira veliki broj monosortnih domaćih Pinot Noira, uključujući vina sa Fruške gore.

Među poznatim proizvođačima nalaze se:

• Bikicki
• Deurić
• Fruškogorski vinogradi
• Hopovo
• Imperator
• Sokolov Zamak
• Mačkov podrum.

Različiti položaji i pristupi vinifikaciji daju veoma različite stilove.

Pinot Noir u Tri Morave

Prema CEVVIN-u, rejon Tri Morave ima najveće evidentirane površine Pinot Noira u Srbiji.

Ovo je posebno interesantno jer se region nalazi u kontinentalnoj unutrašnjosti zemlje i obuhvata veliki broj različitih nadmorskih visina i ekspozicija. Među domaćim primerima nalaze se Pinot Noir vina iz Levačkog i drugih vinogorja ovog šireg područja.

Sorta se koristi i za monosortna crvena i za roze vina.

Savremena domaća vina

Baza Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije trenutno evidentira 41 monosortno Pinot Noir vino i još 14 kupažnih vina u kojima sorta učestvuje.

Među savremenim domaćim primerima nalaze se vina proizvođača:

• Lastar
• Bikicki
• Deurić
• Fruškogorski vinogradi
• Hopovo
• Imperator
• Sokolov Zamak
• Mačkov podrum.
• Botunjac
• Petra
• Aleksandrović
• Selecta
• Milijan Jelić.

Ovo pokazuje da Pinot Noir u Srbiji nije samo eksperimentalna sorta, već važan deo savremenog sortimenta.

Pinot Noir za roze vino u Srbiji

Pinot Noir se kod nas veoma često koristi i za roze.

Kratka maceracija omogućava dobijanje:

• nežne lososove ili ružičaste boje
• aroma jagode
• maline
• višnje
• dobre svežine.

U domaćoj proizvodnji postoje brojni monosortni i kupažni rozei sa Pinot Noirom, što potvrđuje i baza Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije.

Pinot Noir za penušava vina u Srbiji

Zahvaljujući ranoj zrelosti i sposobnosti očuvanja kiselina pri ranijoj berbi, Pinot Noir je prirodno pogodan za proizvodnju penušavih vina.

U Srbiji se koristi i za penušava vina proizvedena tradicionalnom metodom.

Njegova uloga može biti slična onoj u Champagneu – doprinosi:

• strukturom
• voćnošću
• punoćom
• vinskim karakterom.

Grožđe za penušava vina bere se ranije nego ono namenjeno crvenom vinu.

Potencijal Pinot Noira u Srbiji

Pinot Noir ima realan potencijal u više domaćih vinogradarskih rejona, ali zahteva pažljiv izbor položaja.

Prednosti domaćih uslova mogu biti:

• dobra zimska otpornost sorte
• dovoljno duga vegetacija
• mogućnost potpune zrelosti
• brojni brežuljkasti položaji
• različite nadmorske visine.

Najveći izazov predstavljaju sve toplija leta.

Na veoma toplim položajima Pinot Noir može prebrzo nakupljati šećer i izgubiti deo svežine pre pune aromatske i fenolne zrelosti.

Uticaj klimatskih promena

Pinot Noir je jedna od sorti kod kojih se klimatsko zagrevanje posebno jasno oseća.

PlantGrape upozorava da u toploj klimi sazrevanje postaje veoma brzo i da bobice mogu početi da se smežuravaju pri prezrelosti.

Zato sve veću važnost dobijaju:

• veće nadmorske visine
• hladnije ekspozicije
• položaji sa dobrom ventilacijom
• pažljivo upravljanje lisnom masom
• ranije određivanje optimalnog trenutka berbe.

To je relevantno i za budućnost sorte u Srbiji.

Potencijal odležavanja

Veliki Pinot Noir može veoma dugo sazrevati.

PlantGrape izričito navodi njegovu sposobnost za proizvodnju vina pogodnih za odležavanje.

Tokom razvoja vino prelazi od primarnog crvenog voća prema kompleksnijim aromama:

• šumskog tla
• gljiva
• tartufa
• kože
• začina.

Najbolji burgundski primeri mogu se razvijati decenijama, dok jednostavniji Pinot Noir najčešće dostiže vrhunac mnogo ranije.

Slaganje Pinot Noira sa hranom

Pinot Noir je jedno od gastronomski najprilagodljivijih crvenih vina.

Dobro prati:

• pačetinu
• ćuretinu
• piletinu
• svinjetinu
• teletinu
• jagnjetinu
• pernatu divljač
• pečurke
• tartufe
• losos
• tunu
• srednje zrele sireve.

Njegova kombinacija umerenih tanina, dobre kiseline i aromatske kompleksnosti omogućava uparivanje i sa jelima uz koja bi snažnija crvena vina bila preteška.

Pinot Noir i losos

Pinot Noir je jedno od retkih klasičnih crvenih vina koje se veoma dobro može kombinovati sa masnijom ribom.

Posebno dobro prati:

• losos
• tunu
• pečenu pastrmku.

Razlog je relativno fina taninska struktura i dovoljno izražena kiselost.

New Zealand Winegrowers posebno preporučuje mladi Pinot Noir uz grilovani losos.

Temperatura služenja

Temperatura zavisi od stila.

Mlađi i lakši Pinot Noir može se služiti približno na:

14–16 °C.

Puniji, zreliji i ozbiljniji primeri najbolje se izražavaju na:

16–18 °C.

Nemački Institut za vino za Spätburgunder preporučuje približno 16–18 °C.

Previsoka temperatura naglašava alkohol, dok preterano hlađenje može zatvoriti aromu i učiniti tanine tvrđim.

Dekantiranje

Mlad, strukturiran Pinot Noir može imati koristi od kraćeg kontakta sa vazduhom.

Kod veoma starih vina treba biti oprezan jer su njihove arome delikatne i mogu brzo da se izgube.

Dekantiranje zato nije automatska preporuka za svaki Pinot Noir.

Kod starijih boca prvenstveni razlog dekantiranja može biti odvajanje taloga, a ne intenzivno provetravanje.

Najvažnije karakteristike sorte Pinot Noir

• Poreklo: Burgundija, Francuska
• Vrsta: Vitis vinifera
• Francuski naziv: Pinot noir
• Nazivi u Srbiji: Pinot Noir, Pino noar, Burgundac crni, Pinot crni
• Nemački naziv: Spätburgunder / Blauer Spätburgunder
• Italijanski naziv: Pinot Nero
• Genetski status: veoma stara osnivačka evropska sorta
• Pinot Gris: siva somatska mutacija Pinot Noira
• Pinot Blanc: bela somatska mutacija Pinot Noira
• Pinot Meunier: mutaciona forma Pinot Noira
• Istorijski zapis: najmanje od 1375. godine
• Grozd: veoma mali do mali, veoma zbijen
• Bobica: veoma mala do mala
• Oblik bobice: okrugao do blago eliptičan
• Boja bobice: plavocrna do tamnoljubičasta
• Sok: bezbojan
• Pokožica: fina i nežna
• Bujnost: srednja; najbolji kvalitet pri niskoj do umerenoj bujnosti
• Rodnost: mala do osrednja
• Pupoljavanje: oko jedan dan nakon Chasselasa
• Sazrevanje: približno pola do jedne nedelje nakon Chasselasa
• Sazrevanje u Srbiji: druga epoha
• Klima: umerena
• Posebno pogodno zemljište: glinovito-krečnjačko
• Toplota: osetljiv na veoma visoke temperature i prezrevanje
• Zimska otpornost u Srbiji: veoma dobra
• Plamenjača: osetljiv
• Siva trulež: veoma osetljiv
• Boja vina: svetla do srednje intenzivna rubinska
• Tanini: fini do srednji
• Potencijal šećera: visok
• Kiselost: umerena, zavisna od klime i zrelosti
• Tipične mlade arome: trešnja, višnja, malina, jagoda i crvena ribizla
• Razvijene arome: šumsko tlo, pečurke, tartuf, koža i začini
• Potencijal odležavanja: veoma visok kod najboljih vina
• Glavni stilovi: crveno, roze, Blanc de Noirs i penušavo
• Burgundija: oko 34% regionalnih vinograda
• Champagne: oko 38% regionalnih vinograda
• Francuska 2018: 36.727 ha
• Nemačka 2023: 11.519 ha
• Novi Zeland 2025: oko 5.171 ha
• Francuski sertifikovani klonovi: 48
• Broj klonskih materijala u francuskim kolekcijama: gotovo 800
• Rang u komercijalnim vinogradima Srbije prema CEVVIN-u: 11. mesto
• Najvažniji rejoni u Srbiji: Tri Morave, Sremski i Južnobanatski

Često postavljana pitanja o Pinot Noiru

Odakle potiče Pinot Noir?

Pinot Noir potiče iz Burgundije u Francuskoj. Zvanični francuski sortni izvori upravo Burgundiju navode kao njegovu domovinu.

Koliko je stara sorta Pinot Noir?

Veoma je stara. Pisani trag pod nazivom Pinot Noir ili Plant Fin postoji iz 1375. godine, a savremena istraživanja potvrđuju da je današnji genotip postojao najmanje tokom kasnog srednjeg veka.

Zašto se zove Pinot Noir?

Naziv se povezuje sa izgledom zbijenog grozda koji podseća na šišarku bora. Noir na francuskom znači „crn“.

Da li je Pinot Noir isto što i Burgundac crni?

Da. Burgundac crni jedan je od tradicionalnih domaćih naziva za Pinot Noir.

Da li je Pino noar isto što i Pinot Noir?

Da. Pino noar je fonetski prilagođen oblik francuskog naziva Pinot Noir.

Da li je Pinot Nero ista sorta?

Da. Pinot Nero je italijanski naziv za Pinot Noir.

Da li je Spätburgunder ista sorta?

Da. Spätburgunder odnosno Blauer Spätburgunder nemački je naziv za Pinot Noir.

Da li je Pinot Gris nastao od Pinot Noira?

Da. Genetička istraživanja potvrđuju da je Pinot Gris somatska mutacija ancestralnog Pinot Noira.

Da li je Pinot Blanc takođe povezan sa Pinot Noirom?

Da. Pinot Blanc predstavlja nezavisnu belu somatsku mutaciju Pinot Noira.

Da li je Pinot Meunier isto što i Pinot Noir?

Nije potpuno isti fenotip, ali predstavlja veoma blisku mutacionu formu Pinot Noira i deli njegovu osnovnu genetičku pozadinu.

Da li je Chardonnay potomak Pinot Noira?

Da. Pinot je jedan od roditelja Chardonnaya, dok je drugi roditelj Gouais Blanc.

Da li je Gamay povezan sa Pinot Noirom?

Da. I Gamay pripada grupi potomaka Pinota i Gouais Blanca.

Kada sazreva Pinot Noir?

Rano. PlantGrape navodi punu zrelost približno pola do jedne nedelje nakon Chasselasa. U Srbiji se svrstava u drugu epohu sazrevanja.

Da li Pinot Noir voli toplu klimu?

Najbolje se pokazuje u umerenoj klimi. Prevelika toplota može dovesti do prebrzog sazrevanja, gubitka svežine i smežuravanja prezrelih bobica.

Zašto je Pinot Noir težak za gajenje?

Ima zbijene grozdove, finu pokožicu, osetljiv je prema više bolesti i zahteva dobru kontrolu prinosa i vegetativnog rasta.

Da li je osetljiv na sivu trulež?

Da. Botrytis predstavlja jednu od najvažnijih slabosti Pinot Noira.

Da li dobro podnosi zimske temperature?

Da. U srpskim stručnim izvorima njegova zimska otpornost ocenjuje se kao veoma dobra.

Zašto Pinot Noir ima svetliju boju?

Sorta prirodno ima manji potencijal boje od mnogih drugih crnih sorti. Svetla rubinska boja zato je normalna sortna osobina.

Kakvi su tanini Pinot Noira?

Najčešće su fini, nežni i svilenkasti. Intenzitet zavisi od zrelosti grožđa, klona i načina vinifikacije.

Koje su najtipičnije arome?

Trešnja, višnja, malina, jagoda i drugo crveno voće. Sa sazrevanjem mogu se razviti pečurke, tartuf, šumsko tlo, koža i začini.

Da li Pinot Noir može dugo da odležava?

Da. Najbolji primeri imaju izuzetno veliki potencijal sazrevanja i mogu se razvijati decenijama.

Da li se Pinot Noir koristi za Champagne?

Da. To je najzastupljenija pojedinačna sorta Champagnea i čini približno 38% vinogradarskih površina.

Kako se od crnog Pinot Noira pravi beli Champagne?

Sok bobice je bezbojan. Brzim odvajanjem soka od obojene pokožice može se proizvesti belo vino od crnog grožđa.

Šta znači Blanc de Noirs?

To je belo penušavo vino proizvedeno od crnih sorti, u Champagneu najčešće od Pinot Noira i/ili Meuniera.

Da li Pinot Noir postoji u Srbiji?

Da. To je jedna od značajnijih međunarodnih crnih sorti u domaćim vinogradima.

Koje mesto zauzima u Srbiji?

Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije nalazi se na 11. mestu po površinama u komercijalnim vinogradima.

Gde ga ima najviše u Srbiji?

Najveće površine nalaze se u rejonu Tri Morave, Sremskom i Južnobanatskom vinogradarskom rejonu.

Da li se u Srbiji prave kvalitetna monosortna vina od Pinot Noira?

Da. Institut za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije trenutno u svojoj bazi evidentira više desetina domaćih monosortnih vina od Pinot Noira.