Emperus Šljivovica 15yo 0.7L

Crvena Ranka

Šljiva Crvena Ranka je stara autohtona sorta šljive sa Balkana, posebno rasprostranjena u Srbiji i okolnim zemljama. Poznata je po crvenim plodovima i upotrebi za rakiju, kompot i svežu konzumaciju.

Plod i drvo: Plodovi su srednje do krupne veličine, crvene boje sa svetlijom mesnatom unutrašnjošću. Drvo je srednje bujno, otporno na bolesti i dobro se prilagođava različitim klimatskim uslovima.

Korišćenje: Plodovi se koriste za proizvodnju rakije, kompot, džemove ili za svežu konzumaciju. Rakija od ove šljive je aromatična i kvalitetna.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju sredinom do kraja avgusta, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim uslovima, na dobro dreniranim peskovitim i glinovitim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija (centralni i južni regioni), manji zasadi u susednim zemljama.

Ukratko: Šljiva crvena Ranka je aromatična sorta sa crvenim plodovima, idealna za rakiju, kompot i svežu konzumaciju, otporna i prilagodljiva različitim klimatskim uslovima.

Požegača

Požegača je stara autohtona sorta šljive poreklom iz Srbije. Poznata je po krupnim, sočnim i aromatičnim plodovima, pogodnim za pravljenje rakije i drugih proizvoda od šljive.

Plod i drvo: Plodovi su krupni, ovalnog oblika, tamnoljubičaste boje, sočni i aromatični. Drvo je produktivno, srednje bujno i otporno na umerene klimatske uslove.

Korišćenje: Plodovi se koriste za pravljenje rakije, kompota, džemova, soka i suvih šljiva. Zbog izražene arome posebno je cenjena za preradu.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem avgusta do sredine septembra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija i okolni regioni, prisutna i u manjim zasadima u susednim balkanskim zemljama.

Ukratko: Požegača je aromatična i sočna sorta šljive, pogodna za preradu i pravljenje rakije, otporna i prilagodljiva umerenim klimatskim uslovima.

Trnošljiva

Trnošljiva je naziv koji se u stručnoj literaturi vezuje za Prunus insititia L., jednu od šljiva koje su rasprostranjene na prostoru Balkana. Važno je razlikovati je od trnjine ili crnog trna, čiji je latinski naziv Prunus spinosa L.. U izvorima se trnošljiva navodi uz domaću šljivu, džanariku i trnjinu kao jedna od šljiva prisutnih na našem području.

Plod i drvo: Trnošljiva je bliska starim, poludivljim i domaćim formama šljive. U praksi se njeni plodovi uglavnom opisuju kao sitniji u odnosu na krupne stone sorte, sa izraženijim, rustičnim karakterom. U stručnim izvorima se posebno pominje i kao generativna podloga za šljivu.

Korišćenje: Trnošljiva je značajna u tradicionalnom voćarstvu i rakijaštvu, naročito tamo gde se čuvaju stare sorte i lokalni biotipovi šljive. Kao voćna podloga, odlikuje se srednjom otpornošću na sušu i visoke temperature, kao i otpornošću na niske temperature i mraz.

Sazrevanje: Kod trnošljive nije bezbedno navesti jedan tačan termin zrenja za sve oblike, jer naziv može obuhvatiti više lokalnih formi i biotipova. Zrenje zavisi od konkretnog tipa, položaja, klime i godine.

Klima i tlo: Trnošljiva je cenjena zbog otpornosti i prilagodljivosti. Kao podloga se navodi sa srednjom otpornošću prema suši i visokim temperaturama, dok dobro podnosi niske zimske temperature.

Rasprostranjenost: Prisutna je na prostoru Balkana, gde se javlja uz domaću šljivu, džanariku i trnjinu. U Srbiji se najčešće vezuje za stare zasade, okućnice, lokalne populacije i tradicionalno voćarstvo.

Ukratko: Trnošljiva je stara, otporna i tradicionalno važna forma šljive, povezana sa vrstom Prunus insititia L.. Ne treba je poistovećivati sa trnjinom, a zbog lokalnih razlika ne treba joj pripisivati jedinstven opis ploda kao kod jasno definisanih sorti.

Turgunja

Šljiva Turgunja je stara domaća sorta šljive. U stručnoj literaturi opisana je kao sorta umerene bujnosti, redovne rodnosti i sitnijeg ploda, koji se koristi za svežu potrošnju, ređe za sušenje, ali i za proizvodnju rakije.

Plod i drvo: Stablo turgunje je umerene bujnosti, sa piramidalnom krunom. Daje visok prinos po stablu i redovno rađa. Plodovi su sitni, okruglog oblika, sa plitkim šavom. Pokožica je tanka, plavoljubičaste boje i prekrivena pepeljkom. Meso ploda je veoma sočno, umereno čvrsto i žute boje.

Korišćenje: Plodovi turgunje koriste se u svežem stanju, ređe za sušenje, a značajni su i za proizvodnju rakije. Zbog redovne rodnosti i tradicionalnog porekla, turgunja spada u sorte koje imaju posebno mesto u starim šljivicima.

Sazrevanje: Turgunja sazreva u drugoj polovini jula. To je čini ranijom sortom u odnosu na mnoge poznate šljive koje stižu krajem avgusta ili početkom septembra.

Klima i tlo: Kao stara domaća sorta, turgunja je vezana za tradicionalne voćarske prostore i stare zasade. U opisu sorte posebno se ističu redovna rodnost i visok prinos po stablu.

Rasprostranjenost: Turgunja je stara domaća sorta šljive, prisutna u starim voćnjacima i lokalnim zasadima. Danas nije među najzastupljenijim komercijalnim sortama, ali je važna za očuvanje domaćeg sortimenta.

Ukratko: Turgunja je stara domaća sorta šljive sitnog, okruglog, plavoljubičastog ploda. Redovno rađa, sazreva u drugoj polovini jula i koristi se za svežu potrošnju, prerađevine i proizvodnju rakije.