Emperus Šljivovica 12yo 0.7L

Belošljiva

Šljiva Belošljiva je stara domaća sorta šljive. Na području Vojvodine poznata je i pod nazivom fruškogorska bela šljiva. Ime je dobila po karakterističnom izgledu ploda, koji ima zelenožutu boju i beličastu pepeljku na pokožici.

Plod i drvo: Plod belošljive je sitan, okruglastog ili ovalnog oblika. Pokožica je zelenožuta, sa beličastom prevlakom, po kojoj je sorta i prepoznatljiva. Stablo može da naraste do oko 6 metara visine i daje veliki broj korenovih izdanaka. Dobro podnosi teška i vlažna zemljišta, otporna je na mraz i sušu, ali je osetljiva na virus šarke šljive.

Korišćenje: Plodovi belošljive se koriste za proizvodnju rakije, u manjoj meri za svežu potrošnju i za druge prerađevine. U voćarstvu je poznata i kao podloga za kajsiju, jer se razmnožava izdancima i semenom, a sejanci belošljive imaju dobar afinitet sa većinom sorti kajsije.

Sazrevanje: Belošljiva sazreva u drugoj polovini jula ili u prvoj polovini avgusta, u zavisnosti od područja i godine.

Klima i tlo: Dobro podnosi teža i vlažnija zemljišta, kao i uslove mraza i suše. Zbog otpornosti i sposobnosti da daje izdanke, dugo se održala u starim voćnjacima i okućnicama.

Rasprostranjenost: Kao stara domaća sorta prisutna je u Srbiji, a posebno se vezuje za područje Vojvodine, gde je poznata i kao fruškogorska bela šljiva, ali je ima i u zasadima u Šumadiji.

Ukratko: Belošljiva je stara domaća sorta sitnijeg, zelenožutog ploda sa beličastom pepeljkom. Koristi se za rakiju, svežu potrošnju i prerađevine, a u voćarstvu je posebno značajna i kao podloga za kajsiju.

Sve o sorti Belošljiva

Crnošljiva

Crnošljiva je stara autohtona sorta šljive Srbije, poznata po tamnim, gotovo crnim plodovima i bogatom, slatkom ukusu. Gaji se pretežno u brdsko-planinskim predelima Srbije i cenjena je zbog otpornosti i kvaliteta ploda.

Plod i drvo: Plodovi su srednje krupni do krupni, tamnoplave do gotovo crne boje, čvrsti, sočni i slatki. Koštica se lako odvaja od mesa. Drvo je srednje bujno, dobro podnosi hladnije uslove i ima ujednačen prinos.

Korišćenje: Crnošljiva se koristi za sve vidove prerade, naročito za sušenje i proizvodnju kvalitetne rakije. Zbog visokog sadržaja šećera i prijatne arome, pogodna je i za pravljenje džemova i kompota.

Sazrevanje: Plodovi sazrevaju od kraja avgusta do početka septembra, u zavisnosti od nadmorske visine i klime.

Klima i tlo: Dobro uspeva u brdsko-planinskim krajevima, na osunčanim položajima i lakšim, dobro dreniranim zemljištima. Otporna je na sušu i niske temperature.

Rasprostranjenost: Najviše zastupljena u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, posebno u tradicionalnim voćarskim krajevima.

Ukratko: Crnošljiva je tradicionalna sorta šljive sa tamnim, aromatičnim plodovima, idealna za sušenje i rakiju, prilagođena brdsko-planinskim uslovima i cenjena zbog kvaliteta i otpornosti.

Sve o sorti Crnošljiva

Crvena Ranka

Šljiva Crvena Ranka je stara autohtona sorta šljive sa Balkana, posebno rasprostranjena u Srbiji i okolnim zemljama. Poznata je po crvenim plodovima i upotrebi za rakiju, kompot i svežu konzumaciju.

Plod i drvo: Plodovi su srednje do krupne veličine, crvene boje sa svetlijom mesnatom unutrašnjošću. Drvo je srednje bujno, otporno na bolesti i dobro se prilagođava različitim klimatskim uslovima.

Korišćenje: Plodovi se koriste za proizvodnju rakije, kompot, džemove ili za svežu konzumaciju. Rakija od ove šljive je aromatična i kvalitetna.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju sredinom do kraja avgusta, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim uslovima, na dobro dreniranim peskovitim i glinovitim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija (centralni i južni regioni), manji zasadi u susednim zemljama.

Ukratko: Šljiva crvena Ranka je aromatična sorta sa crvenim plodovima, idealna za rakiju, kompot i svežu konzumaciju, otporna i prilagodljiva različitim klimatskim uslovima.

Sve o sorti Crvena Ranka

Debeljača

Šljiva Debeljača je stara autohtona sorta šljive iz istočne Srbije, posebno vezana za Timočku krajinu i područje Knjaževca. Nekada je bila znatno zastupljenija u tradicionalnim šljivicima, a danas se čuva uglavnom u starim zasadima i posebno je cenjena kao sorta za proizvodnju rakije.

Plod i drvo: Plodovi su srednje veličine, mesnati i pogodni za preradu. Stablo je srednje bujno do bujno, najčešće sa piramidalnom krošnjom. Sorta može biti osetljiva na pojedina gljivična oboljenja, naročito moniliju i crvenu pegavost lista.

Korišćenje: Debeljača je prvenstveno cenjena kao rakijska sorta šljive. Njeni plodovi daju destilate izraženog karaktera i koriste se kako samostalno, tako i u kupažama sa drugim starim sortama poput Crvene ranke i Požegače.

Sazrevanje: Vreme sazrevanja može varirati u zavisnosti od položaja, nadmorske visine i klimatskih uslova. Za proizvodnju rakije plodovi se beru u punoj zrelosti, kada razviju najveći aromatski potencijal.

Klima i tlo: Tradicionalno se gaji u uslovima istočne Srbije. Odgovaraju joj osunčani i provetreni voćarski položaji i dobro drenirana zemljišta.

Rasprostranjenost: Pre svega istočna Srbija i Timočka krajina, naročito područje Knjaževca i okolnih sela. Danas se uglavnom sreće u starim zasadima i kod proizvođača koji čuvaju autohtoni sortiment.

Ukratko: Debeljača je stara autohtona srpska sorta šljive iz Timočke krajine, danas retka, ali veoma značajna za tradicionalnu proizvodnju rakije i očuvanje domaćeg sortimenta šljiva.

Metlaš

Metlaš, poznat i kao Dragačevka, stari je autohtoni genotip šljive iz Srbije. Institut za voćarstvo Čačak navodi njegovo poreklo iz Guberevaca kod Knića. Sorta je tradicionalno cenjena prvenstveno za proizvodnju rakije.

Plod i stablo: Plod Metlaša je sitan, prosečne mase oko 15 grama. Okruglasto-jajastog je oblika i crveno-plave pokožice. Meso je zelenkastožuto, meko i slatkog ukusa.

Stablo je bujno i razvija karakterističnu metlastu krošnju, po kojoj je sorta dobila ime. Grane su krte i mogu se lomiti pod opterećenjem.

Korišćenje: Metlaš pripada tradicionalnim rakijskim sortama šljive. Njegovi plodovi koriste se prvenstveno za preradu, a domaći stručni izvori navode da od ove sorte može da se dobije kvalitetna rakija.

Na osobine gotovog destilata, pored same sorte, utiču zrelost plodova, fermentacija i način destilacije.

Sazrevanje: Metlaš sazreva sredinom avgusta. Za proizvodnju rakije važno je da plod dostigne odgovarajuću zrelost i razvije dovoljno šećera pre prerade.

Rodnost i gajenje: Metlaš je samooplodna i vrlo rodna sorta. Ipak, ne treba je predstavljati kao posebno otpornu na hladnoću. Prema podacima PSSS, osetljiva je na oštećenja debla izazvana mrazom.

Može da uspeva i na težim zemljištima, što je jedna od osobina značajnih za tradicionalni način gajenja.

Poreklo i naziv: Metlaš je autohtoni genotip šljive poreklom iz Srbije. Iako se u pojedinim izvorima poistovećivao sa Okruglicom, istraživanje Instituta za voćarstvo Čačak pokazuje da su to različiti genotipovi. Razlikuju se po izgledu stabla, koštici i osobinama ploda.

Ukratko: Metlaš je stara srpska rakijska sorta šljive sitnog, slatkog ploda i karakteristične metlaste krošnje. Sazreva sredinom avgusta i tradicionalno se koristi za proizvodnju rakije.

Moravka

Moravka je stara domaća sorta šljive rasprostranjena u dolinama Južne i Velike Morave. Pripada grupi tradicionalnih rakijskih sorti i koristi se prvenstveno za preradu.

Plod: Plod je sitan, jajastog oblika i tamnoplave pokožice. Meso je sočno, kiselijeg ukusa i manje izražene arome u odnosu na Požegaču. Koštica se delimično odvaja od mesa.

Korišćenje: Moravka se prvenstveno koristi za preradu i proizvodnju rakije. Prema domaćim stručnim izvorima, kvalitetom ploda i rakije zaostaje za Požegačom, pa je ne treba predstavljati kao jednu od najcenjenijih rakijskih sorti.

Sazrevanje: Sazreva približno deset dana pre Požegače. Konkretan termin berbe može da varira u zavisnosti od područja i vremenskih uslova tokom godine.

Otpornost: Kod Moravke je potvrđena otpornost na prouzrokovača plamenjače šljive. Za druge bolesti i nepovoljne klimatske uslove nije opravdano navoditi opštu otpornost bez konkretnijih podataka.

Rasprostranjenost: Sorta je tradicionalno prisutna u Srbiji, posebno u dolinama Južne i Velike Morave.

Ukratko: Moravka je stara rakijska sorta šljive sitnog, tamnoplavog i sočnog ploda. Tradicionalno se gaji u Pomoravlju i koristi prvenstveno za preradu i proizvodnju rakije.

Sve o sorti Moravka

Požegača

Požegača je stara autohtona sorta šljive poreklom iz Srbije. Poznata je po krupnim, sočnim i aromatičnim plodovima, pogodnim za pravljenje rakije i drugih proizvoda od šljive.

Plod i drvo: Plodovi su krupni, ovalnog oblika, tamnoljubičaste boje, sočni i aromatični. Drvo je produktivno, srednje bujno i otporno na umerene klimatske uslove.

Korišćenje: Plodovi se koriste za pravljenje rakije, kompota, džemova, soka i suvih šljiva. Zbog izražene arome posebno je cenjena za preradu.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem avgusta do sredine septembra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Srbija i okolni regioni, prisutna i u manjim zasadima u susednim balkanskim zemljama.

Ukratko: Požegača je aromatična i sočna sorta šljive, pogodna za preradu i pravljenje rakije, otporna i prilagodljiva umerenim klimatskim uslovima.

Sve o sorti Požegača

Turgunja

Šljiva Turgunja je stara domaća sorta šljive. U stručnoj literaturi opisana je kao sorta umerene bujnosti, redovne rodnosti i sitnijeg ploda, koji se koristi za svežu potrošnju, ređe za sušenje, ali i za proizvodnju rakije.

Plod i drvo: Stablo turgunje je umerene bujnosti, sa piramidalnom krunom. Daje visok prinos po stablu i redovno rađa. Plodovi su sitni, okruglog oblika, sa plitkim šavom. Pokožica je tanka, plavoljubičaste boje i prekrivena pepeljkom. Meso ploda je veoma sočno, umereno čvrsto i žute boje.

Korišćenje: Plodovi turgunje koriste se u svežem stanju, ređe za sušenje, a značajni su i za proizvodnju rakije. Zbog redovne rodnosti i tradicionalnog porekla, turgunja spada u sorte koje imaju posebno mesto u starim šljivicima.

Sazrevanje: Turgunja sazreva u drugoj polovini jula. To je čini ranijom sortom u odnosu na mnoge poznate šljive koje stižu krajem avgusta ili početkom septembra.

Klima i tlo: Kao stara domaća sorta, turgunja je vezana za tradicionalne voćarske prostore i stare zasade. U opisu sorte posebno se ističu redovna rodnost i visok prinos po stablu.

Rasprostranjenost: Turgunja je stara domaća sorta šljive, prisutna u starim voćnjacima i lokalnim zasadima. Danas nije među najzastupljenijim komercijalnim sortama, ali je važna za očuvanje domaćeg sortimenta.

Ukratko: Turgunja je stara domaća sorta šljive sitnog, okruglog, plavoljubičastog ploda. Redovno rađa, sazreva u drugoj polovini jula i koristi se za svežu potrošnju, prerađevine i proizvodnju rakije.