Zašto uopšte obeležavamo dan jedne sorte?

Zato što je sorta jedna od najboljih početnih tačaka za upoznavanje vina.

Istog dana možemo otvoriti dva chardonnay-a iz potpuno različitih krajeva Srbije i videti koliko položaj, klima i način proizvodnje menjaju vino. Možemo uporediti cabernet sauvignon iz Negotinske krajine i Šumadije.

Možemo probati više prokupaca i videti koliko jedna domaća sorta može imati različitih lica. Možemo otvoriti kadarku, furmint ili vranac i podsetiti se da vinska mapa Evrope ne završava u Francuskoj, Italiji i Španiji.

Upravo je to najlepši smisao vinskog kalendara.

Ne da nam kaže šta moramo da pijemo određenog dana, već da nam da razlog da tokom cele godine upoznajemo nove sorte, nova vina i nove priče. A možda pronađemo sortu koju do tada nikada nismo probali.

Da li su međunarodni dani vina zvanični praznici?

Ne u smislu u kojem postoje državni ili verski praznici.

Vinske dane najčešće pokreću vinska udruženja, regionalne organizacije, proizvođači, trgovinske organizacije, vinski edukatori, novinari i mediji i grupe proizvođača određene sorte.

Kada inicijativa dobije dovoljno široku podršku, određeni datum počinje da se koristi u različitim zemljama i postaje deo međunarodnog vinskog kalendara.

Zato između različitih vinskih kalendara ponekad postoje razlike.

JANUAR

31.januar 2026 – Međunarodni dan petit verdota

Petit Verdot je vekovima poznat kao jedna od sorti tradicionalne bordoške kupaže. Daje veoma tamna vina, mnogo boje, tanina, začinskog karaktera i strukture, zbog čega se često koristio u manjim procentima uz cabernet sauvignon, merlot i cabernet franc.

Međutim, u toplijim vinogradarskim krajevima Petit Verdot danas sve češće izlazi iz senke velikih bordoških sorti i pojavljuje se kao samostalno vino.

International Petit Verdot Day veoma je nova inicijativa. Prvo obeležavanje održano je 2025. godine, dok je za drugo izdanje određen 31. januar 2026. Zbog toga ovaj datum još ne treba posmatrati kao jedan od tradicionalno ustaljenih vinskih dana, već kao zanimljivu novu inicijativu koju vredi pratiti.

FEBRUAR

1.februar – Međunarodni dan furminta

Furmint je jedna od najvažnijih sorti srednje Evrope i sorta bez koje je gotovo nemoguće pričati o vinima Tokaja.

Poznat je po izrazitim kiselinama i sposobnosti da daje izuzetno različite stilove vina. Od potpuno suvih, mineralnih i napetih vina do legendarnih slatkih Tokaji Aszú vina zahvaćenih plemenitom plesni.

Furmint poslednjih godina doživljava veliki povratak i kao ozbiljno suvo vino.

12.februar – Međunarodni dan frankovke

Frankovka, odnosno Blaufränkisch, jedna je od karakterističnih crnih sorti centralne Evrope.

U Austriji je poznata kao Blaufränkisch, u Mađarskoj kao Kékfrankos, dok se kod nas najčešće koristi naziv Frankovka.

Može dati živahna vina izraženih kiselina, mirisa višnje, trešnje, šljive, bibera i začina, ali i veoma ozbiljna vina sposobna za dug razvoj u boci.

Međunarodni dan Frankovke novost je vinskog kalendara. Tokom međunarodnog takmičenja posvećenog Blaufränkischu 2026. godine, 12. februar proglašen je datumom koji će ubuduće biti posvećen ovoj sorti.

16.februar – Međunarodni dan syraha

Syrah je jedna od velikih crnih sorti sveta.

Njena istorijska domovina nalazi se u severnom delu doline Rone, gde nastaju neka od najcenjenijih vina od ove sorte. Prepoznatljiva je po tamnom voću, ljubičici, crnom biberu, začinima i sposobnosti da daje vina veoma različitog intenziteta.

U Francuskoj i velikom delu Evrope naziv je Syrah, dok je u Australiji i brojnim zemljama Novog sveta poznata kao Shiraz.

Zanimljivo je da ista sorta ima još jedan veliki datum tokom godine – International Shiraz Day u julu.

MART

13.mart – Međunarodni dan rajnskog rizlinga

Rajnski rizling, odnosno Riesling, jedna je od najvećih belih vinskih sorti sveta.

Može dati gotovo neverovatan raspon vina: potpuno suva, mineralna vina sa visokim kiselinama, polusuva i slatka vina, penušavce i velika predikatna vina koja mogu sazrevati decenijama.

Tipične arome kreću se od limuna, limete, zelene jabuke i breskve do meda, sušenog voća, voska i karakterističnih tercijarnih tonova kod starijih vina.

APRIL

17.april – Međunarodni dan malbeca

World Malbec Day jedan je od najpoznatijih datuma u međunarodnom vinskom kalendaru.

Malbec potiče iz Francuske i istorijski je posebno vezan za Cahors, ali je upravo Argentina od ove sorte napravila globalni vinski simbol.

U argentinskim vinogradima, posebno oko Mendoze, Malbec daje intenzivno obojena vina sa aromama šljive, kupine, crne trešnje i ljubičice, uz punu strukturu i zrele tanine.

Poslednji petak u aprilu – Međunarodni dan viogniera

U 2026. godini je to 24. april.

Viognier je jedna od najprepoznatljivijih aromatičnih belih sorti Francuske, istorijski vezana za severnu Ronu i čuveni Condrieu.

Vina često imaju izražene arome kajsije, breskve, cveta, meda i začina, uz puno telo i relativno umerene kiseline.

Sorta je tokom 20. veka bila veoma blizu nestanka, ali je od tada napravila veliki povratak i danas se gaji na više kontinenata.

27.april – Međunarodni dan marselana

Marselan je jedna od mlađih sorti u ovom kalendaru.

Nastao je u Francuskoj ukrštanjem Cabernet Sauvignona i Grenachea. Ideja je bila da se spoje određene dobre osobine oba roditelja.

Marselan može dati intenzivno obojena vina sa tamnim voćem, začinima, dobrom strukturom i taninima.

Posebno je zanimljiv za Srbiju jer se već dokazao u domaćim vinogradima i od njega danas nastaju ozbiljna sortna vina.

MAJ

Prvi petak u maju – Međunarodni dan sauvignon blanca

U 2026. godini je to 1. maj.

Malo je belih sorti koje se mogu tako brzo prepoznati u čaši kao Sauvignon Blanc.

Citrusi, grejpfrut, limeta, zova, ogrozd, pokošena trava, zelena paprika i tropsko voće samo su deo ogromnog aromatskog raspona ove sorte.

Velike razlike postoje između vina Loare, Bordoa, Novog Zelanda, Čilea, Južne Afrike i drugih krajeva sveta.

I Srbija danas ima veoma širok izbor Sauvignon Blanca iz različitih vinogradarskih rejona.

9.maj – Međunarodni dan muskata

Moscato predstavlja jednu od najstarijih i najširih vinskih priča na svetu.

Ovde je važno napraviti razliku: „Muscat“ nije jedna jedina sorta već velika porodica međusobno povezanih sorti i varijeteta.

World Moscato Day zato ne treba automatski predstavljati kao poseban međunarodni dan svake muskatne sorte.

Ipak, za OURS je ovaj datum izuzetno zanimljiv zbog velikog broja muskatnih sorti i lokalnih naziva koje imamo u ponudi i bazi sorti.

Među njima su:

Moscato Giallo
Muscat Hamburg
Muscat Krokan
Muscat Ottonel
Muscat Petit Grain
Muskat Ruža
Tamjanika
Tamjanika Ćilibarka
Crna Tamjanika
Malaga

Posebno je zanimljiva Tamjanika, koja se u Srbiji najčešće povezuje sa Muscat à Petits Grains i predstavlja jednu od najvažnijih aromatičnih sorti domaćeg vinogradarstva.

17.maj – Dan pinot grigia

Pinot Grigio i Pinot Gris predstavljaju istu sortu grožđa, iako naziv često upućuje i na stil vina.

Pod italijanskim nazivom Pinot Grigio najčešće se sreću lakša, sveža i izrazito pitka vina, dok se naziv Pinot Gris često povezuje sa nešto punijim i kompleksnijim stilovima.

Sorta zapravo ima sivkastu ili ružičastosivu pokožicu i genetički je veoma bliska Pinot Noiru.

Četvrtak pre američkog Memorial Daya – Međunarodni dan chardonnaya

U 2026. godini je to 21. maj.

Chardonnay je možda najbolji primer sorte koja ne mora imati samo jedan prepoznatljiv stil.

Može biti lagan, citrusan i mineralan. Može biti pun, kremast, barikiran i bogat. Može biti osnova velikih penušavih vina, ali i nekih od najskupljih mirnih belih vina na svetu.

Na njegov karakter ogromno utiču klima, zemljište, fermentacija, rad na talogu, malolaktička fermentacija i upotreba drveta.

U Srbiji se Chardonnay proizvodi gotovo u svim važnijim vinogradarskim rejonima i predstavlja jednu od najzastupljenijih međunarodnih belih sorti.

JUN

Jun ima nekoliko poznatih međunarodnih dana posvećenih vinskim sortama i stilovima, ali sorte koje se tada obeležavaju trenutno nisu zastupljene u OURS bazi vina koja prodajemo. To su sorte: Verdejo, Chenin Blanc kao i Lambrusco grupa sorti vinove loze.

JUL

Četvrti četvrtak u julu – Međunarodni dan shiraza

U 2026. godini je to 23. jul.

Syrah i Shiraz su ista sorta.

Različiti nazivi ipak su tokom vremena dobili i određeno stilsko značenje. Naziv Syrah najčešće povezujemo sa evropskim i nešto elegantnijim izrazom sorte. Dok Shiraz mnogima odmah priziva Australiju, zrelije tamno voće, punoću i snažniji karakter.

International Shiraz Day ustanovljen je 2020. godine i obeležava se četvrtog četvrtka u julu.

To znači da ista sorta tokom godine ima dva datuma.

AVGUST

18.avgust – Međunarodni dan pinot noira

Pinot Noir je jedna od najcenjenijih, ali i najzahtevnijih sorti sveta.

Tanka pokožica, osetljivost u vinogradu i sposobnost da veoma jasno prenese razlike u položaju učinili su ga gotovo simbolom terroira.

Njegova istorijska domovina je Burgundija, ali odlični Pinot Noir-i danas nastaju u Nemačkoj, Novom Zelandu, SAD, Čileu i brojnim drugim zemljama.

Tipične arome uključuju trešnju, malinu, jagodu, ljubičicu i ružu, dok sazrevanjem mogu nastati zemljani, začinski i kompleksniji tonovi.

SEPTEMBAR

Prvi četvrtak u septembru – Međunarodni dan cabernet sauvignona

U 2026. godini to je 3. septembar.

Cabernet Sauvignon je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti sveta.

Nastao je prirodnim ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca.

Njegova mala bobica i relativno debela pokožica doprinose velikoj količini boje, tanina i strukture. Tipični aromatski profil uključuje crnu ribizlu, kupinu, višnju, kedar, duvan, začine i, naročito u hladnijim uslovima, herbalne note.

Cabernet Sauvignon iz Srbije danas se proizvodi u velikom broju stilova i vinogradarskih rejona.

Treći petak u septembru – Međunarodni dan grenachea

U 2026. godini je to 18. septembar.

Grenache, odnosno Garnacha, jedna je od najvažnijih mediteranskih crnih sorti.

Posebno je značajna u Španiji i južnoj Francuskoj, gde učestvuje u brojnim velikim vinima i kupažama.

Daje vina sa dosta zrelog crvenog voća, začina i alkohola, dok tanini mogu biti relativno nežni u poređenju sa intenzitetom samog vina.

OKTOBAR

5.oktobar – Međunarodni dan vranca

Vranac, odnosno Vranec, jedna je od najznačajnijih crnih sorti Balkana.

Posebno je vezan za Crnu Goru, Severnu Makedoniju i širi prostor Balkana, a nalazi se i u vinogradima Srbije.

Daje intenzivno obojena vina sa tamnim voćem, izraženom strukturom, dobrim kiselinama i ozbiljnim potencijalom sazrevanja.

Za OURS je ovaj datum posebno važan jer pokazuje da međunarodni vinski kalendar nije rezervisan samo za francuske, italijanske ili španske sorte. I Balkan ima sorte sa svojim identitetom i međunarodnim danima.

14.oktobar – Međunarodni dan prokupca

Ako bismo iz celog ovog vinskog kalendara morali da izdvojimo jedan datum koji za srpsko vinarstvo ima posebno značenje, to bi bio 14. oktobar.

Dan Prokupca posvećen je najvažnijoj autohtonoj crnoj sorti Srbije i njenom ponovnom usponu na domaćoj i međunarodnoj vinskoj sceni.

Prokupac je tokom istorije prolazio kroz veoma različite periode. Nekada je bio jedna od osnovnih sorti domaćih vinograda, zatim je dugo bio potcenjen i povezivan prvenstveno sa jednostavnijim vinima, da bi u savremenom srpskom vinarstvu pokazao koliko ozbiljan potencijal poseduje.

Danas od Prokupca nastaju sveža i voćna crvena vina, ozbiljna vina iz drveta, roze vina, penušava vina i različiti moderni izrazi sorte.

NOVEMBAR

7.novembar – Međunarodni dan merlot-a

Merlot je jedna od najpoznatijih crnih sorti sveta i jedan od glavnih stubova bordoške vinske tradicije.

U poređenju sa Cabernet Sauvignonom često daje mekša vina, sa nešto blažim taninima i pristupačnijim voćnim karakterom u mladosti.

Šljiva, crna trešnja, kupina, čokolada, začini i zemljani tonovi česti su deo njegovog profila.

Ipak, činjenica da može biti mekan i pristupačan ne znači da Merlot ne može dati velika vina. Neka od najčuvenijih i najskupljih crvenih vina sveta zasnivaju se upravo na Merlotu.

20.novembar – Međunarodni dan kadarke

Kadarka je jedna od sorti koje posebno lepo povezuju vinsku istoriju Srbije sa širim prostorom Panonske nizije i Balkana.

Poznata je u Mađarskoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji i drugim zemljama regiona pod različitim lokalnim imenima.

Vina su najčešće svetlije rubinske boje, sa crvenim voćem, začinskim karakterom, živahnim kiselinama i relativno nežnim taninima.

24.novembar – Međunarodni dan carménèrea

Carménère je jedna od najzanimljivijih priča savremenog vinskog sveta.

Sorta potiče iz Bordoa, ali je u Evropi gotovo nestala. U Čileu je decenijama rasla među zasadima za koje se verovalo da su Merlot.

Tek tokom 1990-ih utvrđeno je da deo tih čokota zapravo pripada staroj bordoškoј sorti Carménère.

Datum 24. novembar povezan je upravo sa njenom identifikacijom u Čileu 1994. godine.

Danas je Carménère jedan od velikih simbola čileanskog vina.

Tipične arome mogu uključivati šljivu, kupinu, crnu trešnju, začine, duvan i karakteristične biljne tonove.

DECEMBAR

4.decembar – Međunarodni dan cabernet franca

Cabernet Franc dugo je živeo u senci svog čuvenijeg potomka Cabernet Sauvignona, ali poslednjih godina sve više ljubitelja vina otkriva koliko ozbiljna i elegantna vina može dati samostalno.

Cabernet Franc jedan je od roditelja Cabernet Sauvignona, dok je i sam veoma stara bordoška sorta.

U odnosu na Cabernet Sauvignon često sazreva ranije, ima nešto nežnije tanine i izraženiju aromatiku crvenog voća, cveća, začina i bilja.

Pored Bordoa, posebno je značajan u dolini Loare.

Postoji li bolji razlog da otvorimo određenu bocu vina od dana posvećenog sorti od koje je nastala?

Tokom godine širom sveta obeležavaju se međunarodni i svetski dani brojnih vinskih sorti. Chardonnay, sauvignon blanc, pinot noir, cabernet sauvignon, malbec, merlot i riesling imaju svoje mesto u vinskom kalendaru, ali tu su i nama mnogo bliže sorte – prokupac, vranac, kadarka i furmint.

Zato smo napravili OURS vinski kalendar – vodič kroz godinu u kojem možete otkriti kada se obeležavaju pojedine sorte, šta ih izdvaja i koje od sorti zastupljenih na OURS-u imaju svoj dan.

Vinski kalendar nije završen spisak.

Nove inicijative nastaju gotovo svake godine, a neke sorte tek dobijaju svoj međunarodni datum. 

Stigao je novi Vožd, naslednik jednog od najuspešnijih Cabernet Sauvignona iz Srbije

Postoje vina kod kojih nova berba znači samo promenu godine na etiketi. A postoje i ona kod kojih se nova berba čeka.

Vožd vinarije Aleksandrović za mene pripada ovoj drugoj grupi.

Zato mi je posebno drago što je ovih dana u prodaju stigao novi Vožd iz berbe 2022, vino koje sam imao priliku da probam u vinariji Aleksandrović pre otprilike dva i po meseca, u trenutku kada još nije bilo na tržištu.

I možda je upravo zbog toga zanimljivo danas pisati o njemu. Ne kao o potpuno nepoznatom vinu koje je upravo otvoreno prvi put, već kao o boci čiji sam dolazak već neko vreme čekao.

Vožd nije samo još jedan Cabernet Sauvignon

Vožd jeste 100%Cabernet Sauvignon, ali iza njega stoji prilično neobičan pristup za srpsko vinarstvo.

Grožđe za Vožd dolazi sa lokaliteta Ježevac u Šumadiji, sa vinograda na oko 360 metara nadmorske visine i jugozapadne ekspozicije. Prinos je ograničen na svega oko jedan kilogram grožđa po čokotu, sa idejom da se dobije maksimalna koncentracija i zrelost grožđa.

Ježevac za mene, međutim, nije samo ime vinograda koje stoji iza ovog vina. Tokom leta 2024. godine imao sam priliku da budem gost na imanju Vinarije Aleksandrović upravo na Ježevcu i da ovo mesto upoznam na potpuno drugačiji način. Prelepa kuća, bazen, vinogradi i gotovo neverovatna tišina stvaraju ambijent u kojem čovek zaista može da se isključi i odmori. To je jedno od onih mesta koja dodatno objašnjavaju vino.

Kada jednom vidite okruženje iz kojeg Vožd dolazi,Ježevac više nije samo podatak sa etikete ili iz tehničkog lista, već deo njegovog identiteta.

Ni put vina kroz podrum nije kratak.

Vožd sazreva dve godine u francuskim baricima, a zatim još dve godine u velikim hrastovim bačvama. Na kraju se flašira bez filtracije, bistrenja i hladne stabilizacije. Drugim rečima, Vožd 2022 izlazi pred publiku tek četiri godine posle berbe.

Za Božu Aleksandrovića i glavnog enologa Vladana Nikolića, Vožd je očigledno mnogo više od još jedne etikete u portfoliju vinarije. I kada razgovarate sa njima o ovom vinu, oseća se koliko u njemu ima lične ambicije, strpljenja i želje da se pokaže dokle Cabernet Sauvignon iz Šumadije može da stigne.

I to već dosta govori o filozofiji ovog vina.

Teško je govoriti o novom Voždu, a ne pomenuti 2017.

Prethodna priča o Voždu postavila je lestvicu prilično visoko.

Vožd 2017 osvojio je 95 poena i zlatnu medalju na Decanter World Wine Awards 2024, a Decanter ga je potom uvrstio među 15 Cabernet Sauvignona koje je posebno izdvojio te godine. Još ranije, na Mundus Vini 2022, ista berba osvojila je Grand Gold i priznanje Best of Show Serbia.

Zato nova berba ne dolazi na praznu pozornicu. Dolazi posle vina koje je napravilo ozbiljan međunarodni rezultat. I upravo tu, po mom mišljenju, počinje najzanimljiviji deo priče o Voždu 2022.

Vožd 2017 i Vožd 2022 – isto ime, dva različita trenutka

Ne bih ova dva vina postavljao jedno naspram drugog sa pitanjem: koje je bolje?

To bi bilo i nepravedno.

Vožd 2017 danas je vino sa godinama iza sebe. Na Decanterovom ocenjivanju pokazivao je već razvijene tonove drveta, karanfilića i kože, uz slojeve šljive, crne ribizle, trnjine i suvog bilja.

To je Cabernet koji je već počeo da pokazuje šta vreme može da mu donese.

Vožd 2022 je na potpuno drugoj tački svog života.

Kada sam ga probao pre nešto više od dva meseca u vinariji, znao sam da probam vino koje tek treba da izađe pred publiku. I upravo zbog toga nisam želeo da ga posmatram kao završenu priču.

Kod ovakvih vina mnogo je zanimljivije pitanje šta će postati nego šta su samo tog dana u čaši.

Nova berba zadržava prepoznatljiv pravac Vožda – snažno crveno i crno bobičasto voće, ozbiljnu strukturu, zrele tanine i dugu voćnu završnicu. Vinarija ga i sama pozicionira kao vino namenjeno dugom razvoju u boci.

Ali ono što je kod berbe 2022 posebno zanimljivo jeste njena mladost. Dok 2017 danas možemo da posmatramo kroz složenost koju je donelo vreme, 2022 tek počinje svoj put.

Zato ovo nije poređenje dve boce iste starosti. Ovo je prilika da vidimo dva trenutka iste ideje.

Jedan Vožd već znamo. Drugog ćemo tek upoznavati.

Od eksperimenta do jedne od važnih etiketa Aleksandrovića

Postoji još jedan detalj zbog kog je Vožd drugačiji.

Vino je nastalo kao rezultat projekta „Cabernet Sauvignon Wine with Td-enriched Resveratrol and Quercetin Concentrations“, koji je Vinarija Aleksandrović realizovala u saradnji sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, uz podršku Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije.

Ali mislim da bi bila greška Vožd danas posmatrati prvenstveno kao eksperiment. Eksperiment može da objasni kako je priča počela.

Ono što je Vožd 2017 postigao na velikim međunarodnim ocenjivanjima pokazalo je dokle ta priča može da stigne.

A Vožd 2022 sada treba da napiše svoje poglavlje.

Novi Vožd je stigao

Volim kada mogu da pratim vino malo drugačije – ne samo kada se pojavi na polici, već i pre toga.

Vožd 2022 sam prvi put probao tamo gde je nastao, nekoliko meseci pre njegovog zvaničnog izlaska na tržište. Sada, kada je konačno stigao u prodaju, biće posebno zanimljivo pratiti kako će ga prihvatiti ljubitelji vina i, još važnije, kako će se razvijati tokom narednih godina.

Jer četiri godine koje je proveo u podrumu nisu kraj njegovog sazrevanja.

Verovatno su tek početak!

Ako je Vožd 2017 pokazao koliko daleko Cabernet Sauvignon iz Šumadije može da ode, onda će Vožd 2022 imati veoma ozbiljan zadatak – da nastavi tamo gde je jedna velika berba stala.

Posle prve čaše koju sam imao priliku da probam pre njegovog izlaska, mogu samo da kažem, vredi pratiti ovu bocu.

Vožd se vratio!  Ovoga puta sa brojem 2022 na etiketi.

Mlađa

Bermet – od vekovne tajne do zašitćenog imena

Postoje vina koja pričaju o sorti grožđa, podneblju ili određenoj berbi. A postoje i ona iza kojih stoje vekovi porodičnih tajni, starih podruma, manastira, trgovačkih puteva i priča koje su vremenom gotovo postale legende.

Bermet pripada ovoj drugoj grupi.

Ovo tradicionalno aromatizovano vino sa Fruške gore jedan je od najupečatljivijih proizvoda srpske vinske baštine. Njegova istorija neraskidivo je povezana sa Sremom i Sremskim Karlovcima, dok su recepture za njegovu proizvodnju generacijama čuvane u manastirima, podrumima i vinarskim porodicama.

Danas Bermet nije samo sećanje na neka prošla vremena. Njegovo ime ima zaštićeno poreklo, a tradicija njegove proizvodnje i dalje živi kroz fruškogorske proizvođače.

Šta je Bermet?

Bermet je aromatizovano vino čiji karakter nastaje spajanjem vina sa pažljivo odabranim biljem i začinima. Proizvodi se u beloj i crvenoj varijanti, a upravo kombinacija vinske osnove, slasti, začinskih tonova i blage biljne gorčine stvara njegov prepoznatljiv karakter.

Tamara Popov, predsednica Udruženja proizvođača aromatizovanog vina sa geografskom oznakom Bermet, ovako ga opisuje:

„Bermet je aromatizovano vino koje može da sadrži između 16 i 18 odsto alkohola, a pravi se sa različitim biljkama. Među biljkama koje se navode kao karakteristične za zaštićeni stil Bermeta nalaze se majčina dušica, pelin, sladić i muskatni oraščić, dok se ostali sastojci i njihov odnos razlikuju od proizvođača do proizvođača“.

I upravo tu počinje ono najzanimljivije.

Ne postoji jedan Bermet koji svi proizvođači prave potpuno isto. Porodice su svoje recepture decenijama i vekovima razvijale i čuvale, pa se iza istog imena mogu pronaći različiti odnosi slatkoće, začina, biljne gorčine, voćnosti i topline.

Zato je upoznavanje Bermeta zapravo upoznavanje različitih interpretacija jedne iste fruškogorske tradicije.

Fruška gora – vinogradarska priča mnogo starija od Bermeta

Da bi se razumela istorija Bermeta, potrebno je vratiti se mnogo dalje od XVIII veka.

Vinogradarska tradicija Srema vezuje se još za rimsko doba i cara Marka Aurelija Proba – Marcus Aurelius Probus, rođenog u antičkom Sirmijumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici. Probus je vladao od 276. do 282. godine, a tradicija ga povezuje sa razvojem vinogradarstva na obroncima Fruške gore.

Vino je kroz naredne vekove ostalo jedan od važnih proizvoda ovog područja. Fruškogorski manastiri, Sremski Karlovci i lokalne vinarske porodice postepeno su stvarali vinsku kulturu iz koje će kasnije nastati i posebna priča o Bermetu.

Bermet u dokumentima XVIII veka

Za razliku od mnogih lepih vinskih legendi, istorija Bermeta ima i vrlo ozbiljnu arhivsku osnovu, objašnjava za OURS predsednica Udruženja Tamara, koja je, po rečima onih koji Bermet prave, jedna od najzaslužnijih u pisanju Elaborata, čuvanju Bermeta kao autentičnog vina ovih prostora, i jednim od retkih srpskih brendova koji su njenom zaslugom konačno medjunarodno zaštićeni i vezani ekskluzivno za prostor Fruske Gore. 

„Naziv Bermet naročito se pojavljuje u dokumentima iz prve polovine XVIII veka, posebno u građi vezanoj za Karlovačku mitropoliju i fruškogorske manastire. Jedan od značajnih tragova potiče iz 1731. godine, iz pisma mitropolita Vikentija Jovanovića vladici Vasiliju Dimitrijeviću, u kojem se traži da se Bermet pošalje u Beč. Istraživanja arhivske građe upravo ovaj dokument navode kao jedan od važnih dokaza veze Bermeta sa Fruškom gorom“, objašnjava Tamara.

Dokumentacija koju je Udruženje prikupilo beleži i pismo iz 1737. godine, u kojem se pominje izrada posebnih sudova za Bermet, kao i druge crkvene i manastirske spise vezane za njegovu proizvodnju.

Iz 1740. godine poznato je i pismo patrijarha Arsenija IV u vezi sa recepturom Bermeta koji je pripreman u manastiru Krušedol.

Sve ovo pokazuje da Bermet u XVIII veku nije bio samo lokalno vino koje se slučajno pravilo u nekoliko podruma. Već tada je imao dovoljno prepoznatljivo ime, vrednost i reputaciju da se o njemu piše, da se šalje na značajne adrese i da se njegova proizvodnja pažljivo čuva.

Vino koje je otvaralo vrata Beča

Bermet je vremenom postao mnogo više od pića.

U vreme Habzburške monarhije kvalitetna karlovačka vina bila su vredan poklon, naročito kada je trebalo pridobiti naklonost uticajnih ljudi na carskom dvoru.

U arhivskoj građi i istorijskim zapisima pominje se da su crkveni velikodostojnici slali najbolja vina visokim zvaničnicima u Beču. Bermet je zbog svoje posebnosti i vrednosti imao značajno mesto u toj tradiciji.

Prema dokumentaciji koju je OURS-u predstavila Tamara Popov, Bermet je tako postao deo mnogo šire priče o položaju srpskog stanovništva unutar Habzburške monarhije. Vino je bilo poklon, znak poštovanja, ali ponekad i veoma praktično sredstvo diplomatije.

Možda danas zvuči neobično da jedna flaša vina može imati političku težinu, ali u vremenu u kojem su retki i kvalitetni proizvodi predstavljali ozbiljan znak pažnje – najbolji Bermet imao je svoju vrednost daleko izvan vinskog podruma.

Zaharije Orfelin i „Iskusni podrumar“

Još jedan važan trag vinske kulture XVIII veka ostavio je Zaharije Stefanović Orfelin, jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca svog vremena.

Njegovo delo „Iskusni podrumar“, objavljeno u Beču 1783. godine, smatra se prvom srpskom knjigom posvećenom vinskoj kulturi, čuvanju vina i pripremi različitih napitaka.

Orfelin piše o vinima, bilju, korenju, aromatizovanim pićima i podrumarskim postupcima, ostavljajući dragoceno svedočanstvo o razvijenosti tadašnje vinske kulture.

Za istoriju Bermeta posebno je značajno upravo to što se tradicija aromatizovanja vina biljem na ovom prostoru ne pojavljuje kao savremena ideja, već kao deo mnogo starijeg vinskog znanja.

Tajna koja se prenosila u porodici

Možda je upravo tajnovitost jedan od razloga zbog kojih je Bermet uspeo da sačuva svoju posebnost.

Recepture su se tradicionalno prenosile sa generacije na generaciju, a odnos vina, trava i začina bio je deo porodičnog znanja koje se nije lako otkrivalo drugima.

Kako ističe Tamara Popov, današnja zaštita Bermeta važna je upravo zato što ne štiti samo ime proizvoda, već i nasleđe ljudi koji su ga pravili i čuvali kroz generacije.

Zbog toga dva Bermeta ne moraju mirisati i imati ukus potpuno isto.

Jedan može biti izraženije biljan i gorak, drugi topliji i slađi. U jednom će dominirati suvo voće i cimet, u drugom pelin, karanfilić, orašasti plodovi ili tonovi citrusa.

U tome i jeste čar Bermeta – postoji prepoznatljiv stil, ali iza njega ostaje potpis svakog podruma.

Bermet sa zaštićenim poreklom

Priča o poreklu Bermeta danas ima i zvaničnu potvrdu.

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu – WIPO registrovala je 2011. godine oznaku BERMET kao oznaku porekla za aromatizovano vino iz Srbije. Međunarodna registracija nosi broj 899.

To je izuzetno važno jer Bermet svrstava među proizvode čije ime nije samo naziv vrste pića, već oznaka povezana sa konkretnim geografskim prostorom, tradicijom i načinom proizvodnje.

Drugim rečima, Bermet nije samo aromatizovano vino. Bermet je deo identiteta Fruške gore i Srema.

A šta je sa Titanikom?

Gotovo da nema priče o Bermetu bez Titanika.

Generacijama se prenosi tvrdnja da se ovo fruškogorsko vino nalazilo na vinskoj karti čuvenog broda. Priča je toliko ukorenjena da je postala gotovo neodvojiva od Bermeta.

Ipak, ovde treba napraviti razliku između istorije i legende.

Sačuvani jelovnici i dostupna dokumentacija kompanije White Star Line za sada ne daju čvrstu potvrdu da je Bermet bio naveden na vinskoj karti Titanika. Postojale su značajne količine vina u brodskom teretu, pa se ne može potpuno isključiti mogućnost da je neka količina Bermeta putovala brodom kao roba ili privatna zaliha putnika. Ali za tvrdnju da je služen kao zvanično vino na Titaniku trenutno nema dovoljno pouzdanog dokaza.

I možda je baš tako priča još lepša.

Bermetu Titanik zapravo nije ni potreban da bi imao fascinantnu istoriju. Ima dovoljno stvarnih dokumenata, starih podruma, manastira, trgovačkih puteva i evropskih dvorova da njegova priča bude izuzetna i bez legende.

Kakvog je ukusa Bermet?

Bermet se teško može porediti sa klasičnim suvim vinom.

U zavisnosti od vinske osnove i recepture proizvođača, može doneti arome suvog voća, višanja, citrusa, cimeta, karanfilića, muskatnog oraščića, vanile, pelina i različitog lekovitog i začinskog bilja.

Crveni Bermeti najčešće deluju tamnije, punije i toplije, sa izraženijim voćnim i začinskim karakterom.

Beli Bermeti mogu biti aromatičniji, svetliji i življi, sa izraženim citrusnim, cvetnim, začinskim i herbalnim tonovima.

Zajednički im je karakter koji traži sporije ispijanje i malo više pažnje.

Bermet nije vino koje treba popiti u prolazu.

Kako se pije Bermet?

Tradicionalno mesto Bermeta je često posle obroka, kada njegova slast, biljni karakter i alkoholna toplina dolaze do izražaja kao digestiv. Tamara Popov upravo ovu njegovu ulogu posebno naglašava.

Odlično se slaže sa tamnom čokoladom, orasima i drugim orašastim plodovima, suvim voćem, kolačima sa jabukama, voćnim desertima i poslasticama sa toplim začinima.

Ali Bermet može biti zanimljiv i potpuno samostalno – kao poslednja čaša večeri.

Mala količina je sasvim dovoljna da se polako otkrivaju slojevi vina, bilja i začina.

Bermet na OURS.rs – različita lica iste tradicije

Jedan od najboljih načina da se razume Bermet jeste da se probaju različiti proizvođači.

U ponudi OURS-a mogu se pronaći različite interpretacije ovog fruškogorskog aromatizovanog vina.

Kiš Bermet Beli donosi kompleksne arome suvog voća i začina poput cimeta, karanfilića i muskatnog oraščića, dok posebno izdanje.

U ponudi se pojavljuju i Bermeti kuće Verus–Kiš, u beloj i crvenoj varijanti, što daje još jednu priliku da se na istom mestu uporede različiti stilovi i porodične recepture.

Tu su i Bermeti Kovačević, u beloj i crvenoj varijanti, proizvedeni u duhu stare fruškogorske tradicije aromatizovanja vina lekovitim i začinskim biljem.

Vinum Bermet je slatko aromatizovano crveno vino od Frankovke, sa aromama suvih šljiva, smokava, narandžine kore, suvog grožđa, cimeta i karanfilića.

Đurđić Crni Vitez  je crveni slatki bermet iz Sremskog rejona, aromatizovan po tradicionalnoj recepturi sa dominantnim notama vanile i cimeta.

Kosović Bermet donosi puniji, sladak i začinski karakter, a pored crnog u OURS ponudi evidentiran je i Kosović Beli Bermet.

Vinarium Bermet predstavlja još jednu interpretaciju tradicionalnog aromatizovanog vina Fruške gore, sa izraženim spojem slasti, začinskog karaktera i blage biljne gorčine.

I upravo kroz takvo poređenje najbolje se razume zbog čega Bermet nije samo jedna etiketa niti samo jedno slatko vino.

Bermet – vino koje treba sačuvati

U vremenu u kojem se vinski svet često okreće novim stilovima, trendovima i tehnologijama, Bermet pripada nečemu mnogo starijem.

On je sačuvana veza između Fruške gore, Sremskih Karlovaca, manastira, vinarskih porodica i nekoliko vekova srpske istorije.

Njegova vrednost nije samo u ukusu.

Vrednost Bermeta je u činjenici da je tradicija koja je mogla da nestane ipak opstala.

Zato Bermet treba probati bez predrasude da je u pitanju samo „slatko vino“. Treba ga posmatrati kao ono što zaista jeste – poseban deo vinskog identiteta Srbije, vino čije se priče i recepture prenose generacijama i čija istorija još uvek živi u podrumima Fruške gore.

10 Tamjanika Srbije koje su izdvojili kupci

Kada se govori o domaćim belim vinima, malo je sorti koje su poslednjih godina stekle prepoznatljivost kakvu danas ima Tamjanika. Nekada vino koje se gotovo podrazumevalo uz nekoliko tradicionalnih vinskih krajeva, danas je postalo jedna od etiketa kroz koju brojne srpske vinarije pokušavaju da pokažu sopstveni stil, terroir i vinarsku filozofiju.

Zato smo odlučili da izdvojimo Tamjanike koje su tokom 2026. godine posebno privlačile pažnju kupaca OURS-a.

Važno je odmah reći – ovo nije naša rang-lista, niti rezultat stručnog ocenjivanja za degustacionim stolom.

Nismo delili poene i nismo pokušavali da proglasimo „najbolju Tamjaniku Srbije“.

Ovaj izbor nastao je zahvaljujući ljudima koji vina kupuju, probaju, vraćaju im se, raspituju se za njih i međusobno ih preporučuju. Mi smo samo slušali.

I upravo zbog toga ova lista možda govori o Tamjanici više nego bilo koja klasična rang-lista.

Tamjanika – sorta koju je publika prihvatila

Tamjanika je aromatična sorta koju kupci danas veoma lako prepoznaju. Njena izražena mirisnost, cvetne i voćne arome i karakterističan muskatni karakter učinili su je jednim od zaštitnih znakova savremenog srpskog vinarstva.

Ali ono što je posebno zanimljivo jeste koliko različita vina od Tamjanike danas možemo pronaći.

Od laganih, svežih i izrazito aromatičnih vina do ozbiljnijih interpretacija, penušavih Pet Nat vina i potpuno drugačijih pristupa sorti.

Upravo tu počinje naš izbor.

Rajić Tamjanika

Rajić Tamjanika pripada etiketama koje su kod ljubitelja ove sorte odavno stekle svoje mesto.

To je upravo ona vrsta vina koju kupac često traži kada jednostavno kaže: „Dajte mi dobru Tamjaniku.“

Bez potrebe za velikom pričom oko nje.

Prepoznatljiva sorta, jasno izražen karakter i stil koji odgovara onome što veliki broj ljudi očekuje od Tamjanike učinili su ovu etiketu jednom od onih koje se iznova pojavljuju u izboru kupaca.

Grabak Bela Golubica

Već samo ime Bela Golubica postalo je veoma prepoznatljivo među ljudima koji prate domaća vina.

Grabak je svojom interpretacijom Tamjanike pokazao koliko ova sorta može da bude zahvalna kada se napravi vino koje istovremeno čuva aromatičnost sorte i ostaje prijatno za ispijanje.

Bela Golubica tokom vremena je pronašla svoju publiku, a upravo je kontinuitet interesovanja kupaca razlog zbog kog joj pripada mesto na ovoj listi.

Ralević Virgo Tamjanika

Ralević Virgo Tamjanika pripada onoj grupi etiketa koje vrlo jasno pokazuju zbog čega je Tamjanika toliko omiljena među domaćim kupcima.

Prepoznatljiva aromatika sorte, pitkost i izražen karakter čine je vinom koje lako pronalazi svoju publiku. Upravo zbog toga Virgo se tokom 2026. godine izdvojila kao jedna od Tamjanika kojoj se kupci vraćaju i koju rado preporučuju drugima.

U konkurenciji velikog broja etiketa od iste sorte, kontinuitet interesovanja nije mala stvar. Zato Virgo sasvim zasluženo ima svoje mesto među klasičnim Tamjanikama koje su kupci OURS-a izdvojili tokom godine.

Stari Hrast Tamjanika

Stari Hrast Tamjanika je još jedna etiketa koja potvrđuje koliko je ova sorta važna na domaćoj vinskoj sceni.

U moru novih etiketa i različitih stilova, postoje vina koja kupci jednostavno zapamte i ponovo traže.

A upravo je to možda jedna od najvećih pohvala koju jedno vino može da dobije.

Ne medalja, ne bodovi, već želja da se ista boca ponovo nađe na stolu.

Deurić Gorska Tamjanika

Gorska Tamjanika vinarije Deurić predstavlja još jednu vrlo zanimljivu interpretaciju sorte i etiketu koja je privukla pažnju publike.

Tamjanika je danas prisutna u različitim vinogradarskim područjima Srbije, a upravo kroz takva vina možemo da vidimo koliko podneblje i pristup vinarije mogu da utiču na konačni karakter vina.

Gorska Tamjanika pronašla je svoje mesto među kupcima koji vole aromatična domaća bela vina, ali žele da istražuju različite interpretacije iste sorte.

Đurđevića Legat Dva Dukata

Dva Dukata je etiketa koja se svojim imenom lako pamti, ali se na ovu listu nije stiglo zbog imena.

Kod Tamjanike je posebno zanimljivo koliko brzo kupci pronalaze stil koji im odgovara. Kada ga pronađu, vrlo često mu se vraćaju.

Dva Dukata je tokom 2026. bila jedna od etiketa koje su uspevale upravo u tome – da pronađu svoju publiku.

A na jednoj ovakvoj listi to je sasvim dovoljan razlog za izdvajanje.

Magaza Tamjanika

Magaza Tamjanika pripada grupi vina koja veoma lepo pokazuju zbog čega je sorta postala toliko popularna.

Tamjanika ne mora da bude vino o kome se pola sata razgovara pre nego što se otvori.

Ponekad njena najveća vrednost leži upravo u tome što okuplja društvo, lako se preporučuje i predstavlja jednu od sigurnih polaznih tačaka za ljude koji tek počinju ozbiljnije da upoznaju srpska vina.

Magaza je među kupcima pronašla upravo takvo mesto.

Pirg Tamjanika

Pirg Tamjanika još je jedna etiketa koja je tokom godine uspevala da privuče pažnju ljubitelja sorte.

Kada na tržištu postoji veliki broj vina napravljenih od istog grožđa, nije jednostavno izgraditi sopstvenu publiku.

Upravo zato nam je interesovanje kupaca važno.

Ono pokazuje koja vina uspevaju da izađu iz gomile i ostanu zapamćena nakon prve boce.

Pirg Tamjanika je jedna od njih.

Vinis Tamjanika

Na listi se nalazi i Vinis Tamjanika, još jedan predstavnik sorte koja je odavno prerasla okvire nekoliko poznatih etiketa i postala ozbiljna kategorija domaćeg tržišta vina.

Širok izbor danas omogućava kupcima da pronađu Tamjaniku prema sopstvenom ukusu, prilici i stilu koji vole.

Vinis se tokom 2026. izdvojio kao jedna od etiketa za koju je postojalo jasno interesovanje publike i zbog toga je deo ovog izbora.

Knežević Tamjanika

Knežević Tamjanika je još jedna etiketa koja je tokom 2026. godine pronašla svoje mesto među kupcima koji traže prepoznatljiv i klasičan izraz ove sorte.

Kod Tamjanike publika vrlo brzo prepoznaje ono što joj prija, a upravo su ponovne kupovine i preporuke ono što je Knežević Tamjaniku izdvojilo u našem preseku godine.

Bez potrebe da je stavljamo ispred ili iza drugih etiketa, njeno mesto na ovoj listi govori upravo ono što smo želeli da prikažemo – koje su Tamjanike kupci birali, pamtili i kojima su se vraćali.

Dve Tamjanike koje igraju po drugačijim pravilima

A onda postoje vina koja nije sasvim pošteno staviti u isti koš sa klasičnim interpretacijama Tamjanike.

Ne zato što su bolja ili lošija.

Već zato što pokušavaju nešto drugo.

Zbog toga smo dve etikete namerno ostavili u posebnoj kategoriji.

Marko Doajen Beli

Marko Doajen Beli je Tamjanika koja potpuno izlazi iz okvira onoga što većina očekuje kada čuje ime ove sorte.

Ovde Tamjanika nije napravljena kao klasično, sveže i aromatično belo vino, već kao oranž vino dobijeno kroz maceraciju i odležavanje u amfori. Rezultat je ozbiljnije, teksturalnije i slojevitije vino, sa izraženim karakterom i sasvim drugačijim licem poznate sorte.

U aromama se prepoznaju suva kajsija, kora pomorandže, jasmin i začinske note, dok vino na ukusu ima punoću, strukturu i prijatne tanine koji ga dodatno odvajaju od klasičnih Tamjanika.

Doajen Beli zato nije vino koje treba direktno porediti sa klasičnim predstavnicima sorte.

Njegovo mesto na ovoj listi je upravo u posebnoj kategoriji – kao dokaz da Tamjanika može da bude mnogo više od mirisnog, laganog belog vina i da, uz drugačiji pristup vinifikaciji, može da dobije ozbiljnost, dubinu i potpuno novu dimenziju.

Yotta Hysteresis

Sličnu posebnu poziciju na našoj listi ima Yotta Hysteresis.

Ovo je još jedna interpretacija Tamjanike koja izlazi iz očekivanog okvira i obraća se publici spremnoj da istražuje drugačije stilove domaćih vina.

Takve etikete su veoma važne za razvoj vinske scene.

One pomeraju granice, izazivaju diskusiju i pokazuju da autohtone i tradicionalno prisutne sorte ne moraju zauvek ostati zarobljene u jednom stilu.

Hysteresis je upravo zbog te različitosti zaslužio posebno mesto.

Koja je onda najbolja Tamjanika u Srbiji?

NE ZNAMO! I možda je baš to najbolji odgovor.

Ukus nije matematika, a vino nije disciplina u kojoj postoji jedan nepogrešiv pobednik.

Nekome će najbolja biti Rajić, drugome Bela Golubica. Neko će se vraćati Gorskoj Tamjanici, neko Dva Dukata, Magazi ili Pirgu, dok će neko otvoriti Dualismo ili Hysteresis i shvatiti da upravo takvu Tamjaniku želi da pije.

Zato ovu listu ne treba posmatrati kao poredak od prvog do poslednjeg mesta.

Ona je presek onoga što smo tokom 2026. godine videli kroz kupce OURS-a.

A nama je upravo to najzanimljiviji deo priče.

Jer jedno je ono što o vinu kaže proizvođač, drugo ono što napiše kritičar, a sasvim treće ono što kupac odluči da ponovo stavi u svoju korpu.

Na kraju se vino ipak pravi da bi bilo otvoreno, podeljeno i popijeno.

A ako je suditi po izboru kupaca, Tamjanika danas nije samo jedna od najprepoznatljivijih domaćih sorti – postala je jedna od najuzbudljivijih vinskih priča koje Srbija trenutno ima.

Kako je Srbija stigla među ozbiljne vinske zemlje sveta

Kada se govori o međunarodnim priznanjima za vino, malo je takmičenja čije ime ima težinu kao Decanter World Wine Awards. Za vinare medalja sa Decantera predstavlja potvrdu rada, kvaliteta i kontinuiteta. Dok ljubiteljima vina može da bude dobar putokaz kroz hiljade etiketa koje se svake godine pojavljuju na tržištu.

Za Srbiju su rezultati poslednjih godina posebno zanimljivi. Srpska vina više nisu samo povremeni osvajači medalja sa velikih međunarodnih takmičenja. Sve češće se pojavljuju među vinima nagrađenim najvišim priznanjima, a autohtone sorte, domaći terroiri i najbolji primeri internacionalnih sorti postaju deo ozbiljne svetske vinske priče.

Rezultati Decanter World Wine Awards od 2023. do 2026. godine možda najbolje pokazuju koliko se pozicija vina iz Srbije promenila.

Šta je Decanter World Wine Awards?

Decanter World Wine Awards, poznat i kao DWWA, jedno je od najvećih i najuticajnijih međunarodnih ocenjivanja vina. Pokrenut je 2004. godine, a danas se na jednom mestu ocenjuju vina iz desetina zemalja i gotovo svih značajnih vinskih regiona sveta.

Na takmičenju 2026. godine ocenjivano je gotovo 17.000 vina iz 58 zemalja, a u žiriju je bilo 245 vinskih stručnjaka, među kojima 63 nosioca titule Master of Wine i 24 Master Sommeliera.

Jedna od najvažnijih osobina DWWA je način ocenjivanja. Vina se degustiraju slepo – sudije ne znaju ime proizvođača niti brend koji se nalazi u čaši. Znaju poreklo, sortu ili stil, berbu i cenovnu kategoriju, kako bi vino moglo da bude ocenjeno u odgovarajućem kontekstu i u poređenju sa svojim konkurentima.

Vina se organizuju po zemlji, regionu, boji, sorti, stilu, berbi i cenovnom rangu. Svako vino pojedinačno ocenjuje više sudija, nakon čega panel diskutuje i usaglašava konačnu ocenu. Najbolje ocenjena vina prolaze dodatne krugove degustacije.

Šta zapravo znače Decanter medalje?

Na Decanter World Wine Awards ocene i medalje povezane su sa sistemom od 100 poena.

Bronzana medalja pripada vinima sa 86 do 89 poena, srebrna medalja vinima sa 90 do 94, dok se zlatna medalja dodeljuje vinima sa 95 ili 96 poena.

I upravo od Gold kategorije stvari postaju posebno zahtevne.

Vina koja osvoje zlato ponovo se degustiraju pred iskusnijim panelima kako bi se utvrdilo da li zaslužuju Platinum. Platinum vina dobijaju 97 ili više poena, a nakon toga najbolja među njima prolaze još jedno ocenjivanje iz kojeg nastaje Best in Show – najviše priznanje Decanter World Wine Awards.

Koliko je teško doći do samog vrha najbolje pokazuje 2026. godina. Od gotovo 17.000 prijavljenih vina, samo 196, odnosno 1,18%, osvojilo je Platinum medalju, dok je svega 50 vina dobilo Best in Show.

Zato Gold, Platinum ili Best in Show nisu samo još jedna nalepnica na boci.

Vinčić Grašac – trenutak kada je Srbija osvojila Best in Show

Jedna od najznačajnijih godina u novijoj istoriji srpskog vina na Decanteru bila je 2023.

Tada jeVinčić Grašac 2020, vino sa Fruške gore, osvojio 97 poena i Best in Show. Decanter ga je predstavio kao prvo vino iz Srbije koje je osvojilo ovo priznanje.

Važnost tog rezultata bila je mnogo veća od uspeha jedne etikete.

Grašac je sorta koja je decenijama bila prisutna u vinogradima Srbije, ali dugo nije imala reputaciju velike sorte od koje se očekuju ozbiljna vina. Rezultat vinarije Vinčić pokazao je upravo suprotno – lokalna sorta iz Srbije može da stane pred međunarodni žiri i završi među najboljim vinima čitavog takmičenja.

U istoj godini zapažen rezultat ostvarilo je i Matijašević Tri Doline 2020, koje je osvojilo Gold medalju sa 95 poena. Među visoko ocenjenim srpskim vinima našli su se i Temet Beli Kamen Merlot 2019 sa 94 poena i Deurić Severna Morava 2021 sa 93 poena.

Već tada je bilo jasno da uspeh Srbije nije vezan za samo jednu vinariju, jedan region ili jedan stil vina.

Srbija 2024 – medalje postaju kontinuitet

Dobar rezultat jedne godine može biti iznenađenje. Ponavljanje rezultata govori nešto sasvim drugo.

Na Decanter World Wine Awards 2024. Srbija je osvojila četiri Gold medalje, čak 45 Silver i 68 Bronze medalja.

To je važan podatak možda čak i više zbog broja srebrnih medalja nego zbog samih zlata.

Veliki broj vina u rasponu od 90 do 94 poena pokazuje širinu kvaliteta. Ne govori samo da Srbija ima nekoliko velikih etiketa, već da postoji sve veći broj vinarija sposobnih da proizvede vino koje međunarodni stručni panel ocenjuje kao veoma kvalitetno.

Upravo takav kontinuitet je neophodan da bi jedna vinska zemlja iz kategorije „zanimljivih otkrića“ počela da prelazi u kategoriju zemalja čija vina treba pratiti.

Srbija 2025 – sedam zlatnih medalja

Sledeće godine napravljen je novi korak.

Na DWWA 2025. Srbija je osvojila čak sedam Gold medalja. Sam Decanter je u pregledu rezultata izdvojio Srbiju među zemljama Centralne i Istočne Evrope čiji broj najviših priznanja raste, navodeći da je zemlja više nego udvostručila broj Gold medalja u odnosu na prethodnu godinu.

Među nagrađenim vinima našao se Despotika Krunski Dokaz 2017, Cabernet Sauvignon sa Oplenca, sa 95 poena.

Gold sa 95 poena osvojili su i Tarpoš Prokupac 2023, Jovac Stella Noir 2021 i Zvonko Bogdan Merlot 2023.

Ovaj rezultat je zanimljiv jer pokazuje dve paralelne priče savremenog srpskog vinarstva.

Sa jedne strane nalaze se internacionalne sorte poput Cabernet Sauvignona i Merlota, koje u Srbiji mogu dati ozbiljna vina sposobna da konkurišu vinima iz mnogo poznatijih vinskih zemalja.

Sa druge strane nalazi se Prokupac.

Uspeh vina Tarpoš Prokupac deo je mnogo važnije priče o povratku autohtonih sorti i stvaranju prepoznatljivog vinskog identiteta Srbije.

A onda je stigla 2026. godina.

Srbija 2026 – tri platine – istorijski rezultat

Rezultati Decanter World Wine Awards 2026. doneli su jedan od najznačajnijih uspeha srpskog vina na ovom takmičenju.

Čak tri vina iz Srbije osvojila su Platinum medalju i 97 poena:

Aleksandrović Kameničarka Prokupac 2022

Deurić La Rem Chardonnay 2023

Matalj Kremen Kamen 2021

Sva tri vina nalaze se na zvaničnoj Decanter listi Platinum pobednika za 2026. godinu.

• Da bi se razumela veličina ovog rezultata, treba ponovo pogledati brojke. Platinu je 2026. osvojilo samo 196 od gotovo 17.000 ocenjivanih vina. Decanter je u svom pregledu rezultata posebno izdvojio Srbiju i njene tri Platinum medalje među značajnim uspesima vinskih zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Tri vina pritom predstavljaju tri različite priče srpskog vinarstva.

Aleksandrović Kameničarka Prokupac stavlja u prvi plan Prokupac, najvažniju autohtonu crnu sortu Srbije. Decanter je upravo ovo vino izdvojio kao „beautiful expression of Prokupac“, potvrđujući da sorta može da ponudi kvalitet koji je razumljiv i relevantan i van granica Srbije.

Deurić La Rem Chardonnay pokazuje drugu stranu domaćeg vinarstva. Fruška gora i internacionalna sorta Chardonnay zajedno su dali vino koje je prošlo Gold selekciju, ponovno ocenjivanje i stiglo do Platinum medalje.

Treći deo priče vodi nas u Negotinsku Krajinu.

Matalj Kremen Kamen 2021 takođe je osvojio Platinum i 97 poena, dodatno potvrđujući potencijal jednog od istorijski najznačajnijih vinogradarskih područja Srbije.

Kada tri različita regiona, različite sorte i tri različite vinarije u istoj godini stignu do Platinum nivoa, više nije reč o slučajnosti.

Prokupac i Grašac – možda najvažnija poruka Decantera za Srbiju

Broj medalja je važan, ali još je zanimljivije pogledati koja vina stižu do vrha.

Srbija bi mogla da pokušava da napravi svoj Cabernet Sauvignon, Chardonnay ili Merlot po uzoru na velike svetske regione. I najbolji domaći primeri tih sorti pokazuju da naši vinogradi za to imaju potencijal.

Ali dugoročna prepoznatljivost jedne vinske zemlje najčešće se gradi na onome što je razlikuje od drugih.

Zato su rezultati Vinčić Grašca i Aleksandrović Kameničarke Prokupac posebno važni.

• Best in Show za Grašac 2023. i Platinum za Prokupac 2026. pokazali su da međunarodni žiri ne prepoznaje samo tehnički dobro napravljena vina iz Srbije, već i vina sa sortnim i regionalnim identitetom.

To je možda još značajnije od samog broja medalja.

Da li Decanter medalja znači da je vino najbolje?

Ne nužno – i upravo tu vredi pravilno razumeti vinska ocenjivanja.

Ukus vina nikada nije potpuno matematička kategorija. Različiti ljudi vole različite stilove, sorte i regione. Ni Decanter ne tvrdi da njegova lista predstavlja apsolutni poredak svih vina proizvedenih na svetu.

Na takmičenju mogu biti ocenjena samo vina koja su prijavljena, a svako vino posmatra se u odgovarajućoj grupi svojih konkurenata. I sam Decanter naglašava da rezultat treba razumeti u okviru vina koja su učestvovala na takmičenju.

Ali upravo zbog slepog ocenjivanja, međunarodnih sudija i višestrukog ponovnog degustiranja najboljih vina, medalja sa DWWA predstavlja veoma ozbiljnu nezavisnu potvrdu kvaliteta.

• Za male i nedovoljno poznate vinske zemlje ovo je posebno važno.

Gde je danas Srbija na vinskoj mapi?

Francuska, Italija i Španija imaju vekovima izgrađenu reputaciju i hiljade etiketa poznatih širom sveta. Srbija sa njima ne može i ne treba da se takmiči količinom.

Njena prilika je u nečemu drugom.

U Prokupcu, Grašcu, Tamjanici i drugim lokalnim sortama. U različitim terroirima Fruške gore, Šumadije, Negotinske Krajine i drugih vinogradarskih područja. Ali i u Chardonnay-u, Cabernet Sauvignonu, Merlotu i drugim internacionalnim sortama koje na našim prostorima dobijaju sopstveni karakter.

Decanter rezultati poslednjih godina upravo to potvrđuju.

Od prvog srpskog Best in Show priznanja za Vinčić Grašac, preko četiri Gold medalje 2024. i sedam zlata 2025, do tri Platinum medalje za Aleksandrović Kameničarka Prokupac, Deurić La Rem Chardonnay i Matalj Kremen Kamen 2026. godine, linija razvoja postaje sve jasnija.

Srpsko vino još uvek otkriva svoje mesto u velikom vinskom svetu. Ali danas postoji sve više razloga da ga i taj svet otkriva.

„Mi u OURS-u verujemo da srpska vina ne treba da traže svoje mesto u svetu, ona su svoje mesto već zaslužila. Na nama je da ih sa ponosom pokažemo ali i podržimo.“

U subotu, 18. jula 2026. godine, vino se vratilo među kamene podrume zbog kojih je Rajac postao poznat.

Festival „Dan vina i lepog raspoloženja“ spojio je otvorene pivnice, domaće vinarije, lokalne proizvode i muziku. Ipak, najvažniji deo događaja bila je sama lokacija.

Na Belom bregu vino nije predstavljeno u običnom festivalskom prostoru. Služeno je među podrumima u kojima se generacijama proizvodilo, negovalo i čuvalo.

Vinsko naselje iznad Rajca

Rajačke pivnice nalaze se oko dva kilometra od sela Rajac, nedaleko od Negotina.

Reč je o posebnom naselju izgrađenom uz vinograde. Njegove uske ulice prate nagib terena i prolaze između kamenih podruma različitih veličina.

Rajačke pivnice nisu nastale odjednom. Njihov razvoj često se povezuje sa periodom od 18. veka do prvih decenija 20. veka.

Ipak, tačan trenutak nastanka prvih podruma nije pouzdano utvrđen. Najstariji sačuvani pisani tragovi o Negotinskim pivnicama potiču iz sredine 19. veka.

Pretpostavlja se da su na ovim mestima ranije postojali jednostavniji objekti. Bili su građeni od drveta i drugih manje trajnih materijala.

Mnogi današnji kameni podrumi nastali su tokom 19. i početkom 20. veka. Često su delimično ukopani u zemlju, kako bi temperatura u njima bila ujednačenija.

U donjim prostorijama prerađivalo se grožđe i čuvalo vino. Sprat je kod pojedinih objekata služio za boravak vlasnika i radnika tokom berbe.

Pivnice ili pimnice?

Posetioci se često pitaju da li je pravilno reći pivnice ili pimnice.

Oba naziva odnose se na iste vinske podrume. U zvaničnim dokumentima i UNESCO nominaciji češće se koristi oblik „pivnice“.

U samom Rajcu i Negotinskoj krajini često se čuje lokalni naziv „pimnice“. Izgovara se sa slovom „m“, upravo onako kako se i piše.

Zato se na internetu, putokazima i u razgovoru mogu pronaći oba oblika. Bez obzira na naziv, reč je o podrumima namenjenim proizvodnji i čuvanju vina i rakije.

Oni nemaju veze sa proizvodnjom piva, iako naziv „pivnice“ posetiocima ponekad tako zazvuči.

Otvoreni podrumi i domaće vinarije

Tokom festivala meštani su otvorili vrata pojedinih pivnica. Posetioci su tako mogli da upoznaju njihovu unutrašnjost i prvobitnu namenu.

Podrumi nisu ostali samo lepa pozadina događaja. Postali su važan deo vinskog programa.

Posebno mesto pripalo je domaćinima. Rajac su predstavile vinarije Raj i Zagorac, neposredno povezane sa ovim vinskim naseljem.

Iz Negotina su stigle vinarije Aglaja, Matalj, Manastir Bukovo i Traško. Njihovo učešće povezalo je festival sa savremenom vinskom scenom Negotinske krajine.

Program su dopunile vinarije Ivanović, Jović i Lakićević. Tako su se među starim podrumima našli proizvođači iz nekoliko različitih vinogradarskih krajeva Srbije.

Takav izbor omogućio je posetiocima da na jednom mestu upoznaju različite sorte, stilove i pristupe proizvodnji.

Posebno mesto u priči ovog kraja imaju lokalne sorte. Među njima je bagrina, retka bela sorta dugo prisutna u Negotinskoj krajini.

Njeno očuvanje danas je deo šireg nastojanja da se lokalno vinsko nasleđe ne zadrži samo u starim pričama. Ono se nastavlja kroz vinograde i savremena vina.

Šta je degoržiranje?

Jedan deo programa bio je posvećen javnom degoržiranju penušavog vina.

Degoržiranje je postupak uklanjanja taloga koji nastaje tokom proizvodnje penušavca. Talog se sakuplja u grlu boce, odakle se pažljivo uklanja.

Ovaj proces obično se odvija unutar vinarije. Publika nema često priliku da ga vidi.

Zato je demonstracija pokazala da iza gotove boce stoje brojne faze rada. Degustacija je tako dobila i kratak edukativni deo.

Muzika, lokalni proizvodi i priče Rajca

Muzički program počeo je u popodnevnim satima i nastavio se do posle ponoći.

Za muzički program bili su zaduženi DJ Aćim, DJ Ivanji, sastav Kalem, beogradski bend Funkier Project i DJ Taraalx.

Uz vino su predstavljeni domaći sirevi, lokalna hrana i proizvodi od mangulice. Takav spoj prirodno se uklopio u priču Rajačkih pivnica.

Program je obuhvatio i sadržaje posvećene istoriji Rajca. Postavljene su fotografije starih Rajčana, kao i izložba posvećena generalu Petru Mišiću, rođenom u ovom selu.

Festival je organizovalo udruženje „Mladi sa Rajačkih pivnica“, u saradnji sa Wine Jamom.

Nasleđe koje se najbolje čuva upotrebom

Rajačke pivnice nisu građene kao turistička scenografija.

Nastale su zbog vinograda, berbe i proizvodnje vina. Zbog toga im najviše odgovaraju događaji koji ih vraćaju njihovoj prvobitnoj nameni.

Otvoreni podrumi i susreti sa vinarima pokazali su da ovaj prostor ne mora da ostane samo spomenik prošlosti.

Dan vina u Rajačkim pivnicama bio je prilika da staro vinsko naselje ponovo postane mesto proizvodnje, razgovora i upoznavanja vina.

Upravo tako se njegovo nasleđe najprirodnije čuva — ne samo posmatranjem, već i životom među starim kamenim podrumima.