Rečnik vinskog podruma

Bure je drveni sud koji služi za odležavanje vina ili fermentisanje istog. Najčešće se bure pravi od hrastovog drveta. Bure se pravi u više dimenzija, tačnije zapremina.

Bačva to je bure veće zapremine (od 300 litara, 500 litara…).

Barrique je bure, najčešće, izradjeno od hrastovog drveta, nešto ređe od akacije, a najređe od kestenovog drveta. Zapremine je od 225 litara, tačnih dimenezija: dužina – 95cm, prečnik sredine – 68cm, a dna – 57cm). Barrique se pravi i u zapremini od 500 litara.

Tostiranje ili nagorevanje je proces prilikom izrade barik bureta. Tostiranje se obavlja kontrolisanim plamenom vatre, a nagoreva se unutrašnjost bureta. Od stepena tostiranja, izmedju ostalog, zavise kvalitet i aroma vina ili rakije. Postoje tri vrste nagorevanja: nisko (oznake LT- low tost), srednje (oznake MT -medium tost) i visoko (oznake HAT – high tost).

Američki hrast raste u američkim šumama, vrsta quercus alba. Burad izradjena od ove vrste drveta su u vinskom svetu vrlo cenjena.

Francuski hrast raste naravno u francuskim šumama. Koriste se najčešće dve vrste Quercus robur i Quercus Sessiliflorai. U vinskom svetu smatra se najpoželjnijim i najboljim vrstama hrasta koja se koristi za odležavanje ili fermentaciju.

Slavonski hrast… finoća ovog hrasta, lakoća obrade, zlatnožuta boja i trajnost dali su ovoj hrastovini međunarodni pečat kvaliteta. Poznat je i pod nazivom hrast Lužnjak.

Zrenje ili sazrevanje je period odležavanja vina. Vino sazreva u buretu, ali i u flaši.

Maceracija je proces potapanja pokožica grožđa u njegov grožđani sok kako bi boja, tanini i još neke druge supstance prešle iz pokožice u sok.

Fermentacija je proces gde vinski kvasac, u odsustvu kiseonika, prevodi šećer iz šire (grožđanog soka) u alkohol, izdvajajući ugljen dioksid.

Vinifikacija je skup procesa kojim se šira (grožđani sok) pretvara u vino.

Kvasci su jednoćelijski mikroorganizmi koji grožđani sok pretvaraju u vino. Oni se u početku razmnožavaju i „hrane“ groždjanim sokom. Tako dolazi do vrenja. Gladovanje nastupa po završetku alkoholnog vrenja i onda dolazi do izumiranja kvasaca.

Kiselina je komponenta vina, vinska kiselina tj. prirodna kiselina grožđa. Kiseline u vinu, uglavnom, ima izmedju 0,5 do 0,7 zapreminskih procenata. Vinska kiselina „čuva“ vino i daje mu na „trajanju“.

Rezidualni šećer jeste prirodni šećer koji je zaostao u vinu nakon fermentacije. Oseća se prilikom degustacije vina kao slad vina.

Alkohol je zapreminski procenat alkohola u vinu. Velika većina vina ima prihvaćeni standard procenta alkohola koji je za bela vina ima između 9 i 14 procenata, a kod crvenih vina između 11 i 15 procenata.

Sediment predstavlja talog, čvrsti ostatak materije u boci crvenog vina koji se formira tokom sazrevanja vina.