Rečnik vinskog podruma

Rečnik vinskog podruma

12 Februar 2021

Bure je drveni sud koji služi za odležavanje vina ili fermentisanje istog. Najčešće se bure pravi od hrastovog drveta. Bure se pravi u više dimenzija, tačnije zapremina.

Bačva to je bure veće zapremine (od 300 litara, 500 litara…).

Barrique je bure, najčešće, izradjeno od hrastovog drveta, nešto ređe od akacije, a najređe od kestenovog drveta. Zapremine je od 225 litara, tačnih dimenezija: dužina – 95cm, prečnik sredine – 68cm, a dna – 57cm). Barrique se pravi i u zapremini od 500 litara.

Tostiranje ili nagorevanje je proces prilikom izrade barik bureta. Tostiranje se obavlja kontrolisanim plamenom vatre, a nagoreva se unutrašnjost bureta. Od stepena tostiranja, izmedju ostalog, zavise kvalitet i aroma vina ili rakije. Postoje tri vrste nagorevanja: nisko (oznake LT- low tost), srednje (oznake MT -medium tost) i visoko (oznake HAT – high tost).

Američki hrast raste u američkim šumama, vrsta quercus alba. Burad izradjena od ove vrste drveta su u vinskom svetu vrlo cenjena.

Francuski hrast raste naravno u francuskim šumama. Koriste se najčešće dve vrste Quercus robur i Quercus Sessiliflorai. U vinskom svetu smatra se najpoželjnijim i najboljim vrstama hrasta koja se koristi za odležavanje ili fermentaciju.

Slavonski hrast… finoća ovog hrasta, lakoća obrade, zlatnožuta boja i trajnost dali su ovoj hrastovini međunarodni pečat kvaliteta. Poznat je i pod nazivom hrast Lužnjak.

Zrenje ili sazrevanje je period odležavanja vina. Vino sazreva u buretu, ali i u flaši.

Maceracija je proces potapanja pokožica grožđa u njegov grožđani sok kako bi boja, tanini i još neke druge supstance prešle iz pokožice u sok.

Fermentacija je proces gde vinski kvasac, u odsustvu kiseonika, prevodi šećer iz šire (grožđanog soka) u alkohol, izdvajajući ugljen dioksid.

Vinifikacija je skup procesa kojim se šira (grožđani sok) pretvara u vino.

Kvasci su jednoćelijski mikroorganizmi koji grožđani sok pretvaraju u vino. Oni se u početku razmnožavaju i „hrane“ groždjanim sokom. Tako dolazi do vrenja. Gladovanje nastupa po završetku alkoholnog vrenja i onda dolazi do izumiranja kvasaca.

Kiselina je komponenta vina, vinska kiselina tj. prirodna kiselina grožđa. Kiseline u vinu, uglavnom, ima izmedju 0,5 do 0,7 zapreminskih procenata. Vinska kiselina „čuva“ vino i daje mu na „trajanju“.

Rezidualni šećer jeste prirodni šećer koji je zaostao u vinu nakon fermentacije. Oseća se prilikom degustacije vina kao slad vina.

Alkohol je zapreminski procenat alkohola u vinu. Velika većina vina ima prihvaćeni standard procenta alkohola koji je za bela vina ima između 9 i 14 procenata, a kod crvenih vina između 11 i 15 procenata.

Sediment predstavlja talog, čvrsti ostatak materije u boci crvenog vina koji se formira tokom sazrevanja vina.

Maestro
Mastercard
Visa
Dina
American Express