Priča o Mr. Churi kreće 40 godina nakon što se u svetu neko dosetio da napravi prvi Gin Tonic. Slučajnost? Ne bismo rekli.
Branko Chura rođen je 1888. godine u Čurugu, malom mestu u Vojvodini, odakle je krenuo hrabrim koracima u veliki svet i prvi veliki rat. Prva stanica – Ruski front. Odatle Chura nastavlja put preko Vladivostoka i Jokohame, pa sve do Sijetla i Čikaga.
Amerika je bila njegova obećana zemlja. Svoj život tamo proveo je baveći se boksom, dok je u paraleli gradio karijeru dizajnera ekskluzivnih američkih izloga. Njegova pasija bila je i crtanje, a prema većini Brankovih crteža vreme je bilo blagonaklono, te su pronađeni i sačuvani do danas. Neki u staroj fascikli sa tvrdim povezom, a pojedini i uramljeni na zidu. Svestran i avanturističkog duha, putovao je Amerikom, beležio utiske i slao ih svojim najbližima u Čurugu. Pisao je o svojim putovanjima, o ljudima koje je upoznao. Posebno mesto u Churinim pismima zauzimala je fascinacija pićima koje je imao prilike da proba. Pogađate – voleo je dobar džin.
Nakon 46 godina Chura se vraća u rodni Čurug. Nije bio tipičan primer čoveka koji ode u inostranstvo i vrati se sa brzim kolima, punim koferima i u markiranoj kožnoj jakni.
Ušao je u Čurug sa ručnim prtljagom i violinom za unuku Ljubicu. “Pare nisu za čuvanje, pare su da se troše“, tako je govorio i u pismima, a tako je i živeo. Ubrzo nakon povratka kupio je kuću u Čurugu.
To je bio Čurin put, a sve o njemu i njegovim avanturama pronašao je njegov praunuk prelistavajući stara dokumenta. Ime Branko Čura stajalo je na spisku brodskih putnika, zajedno sa njegovom ženom Evom, amerikankom.
Među svim sačuvanim dokumentima i pismima, nisu pronađene samo zanimljivosti o Churinim putovanjima, već i stara receptura za džin. Baš po toj recepturi i baš u Churinoj kući u Čurugu nastala je Mr. Chura destilerija.
