Šurlan

Rakija na Balkansko poluostrvo stiže sa Turcima u 14. i 15. veku i pored zabrane Islama da se piju alkoholna pića. Sam naziv je arapskog porekla – „al-rak“ u prevodu znači znoj i kada se zna procedura pravljenja istog, ime potpuno odgovara.

U svetu postoji mnogo alkoholnih pića koja se nazivaju rakijom i uglavnom se dobijaju od voća. Prednost naše u odnosu na svetske rakije je u specifičnoj aromi i punoći ukusa koja se pre svega dobija zahvaljujući kvalitetnom voću i tradicionalnom načinu pečenja. Srbija od 19. veka postaje prepoznatljiva po proizvodnji rakije. Zanimljivo je da se kod nas prvo pila rakija medovača.

Rakija se tradicionalno proizvodi destilacijom komine, smese zrelih, zdravih voćnih plodova koji su prošli kroz proces fermentacije. Kroz proces destilacije prolazi dva puta, pri čemu se posle prve dobija takozvana meka rakija, a posle druge prepečenica.

Krajem prošlog veka porodica Šurlan iz banatskog sela Novi Kozarci započela je svoju voćarsku delatnost. Tada su naselili prvi hektar drvetom jabuke, ne pretpostavljajući koliko će se njihovi voćnjaci narednih decenija širiti i umnožavati. U početku su gajili voće za sopstvene i potrebe bliže lokalnog tržišta, blagovremeno usavršavajući tehnologiju za pripremu i proizvodnju domaće rakije vrhunskog kvaliteta. Želja za napredovanjem se razvijala paralelno sa plodonosnim rezultatima voćnjaka.

Od Ministarstva poljoprivrede Srbije 2003. dobijaju rešenje koje im omogućava profesionalizaciju porodičnog posla. Rakiju počinju da proizvode u znatno većoj litraži i pakuju u originalnu i prepoznatljivu ambalažu. Manje porodično preduzeće će 2011. prerasti u ozbiljnu, veliku i savremenu destileriju, u kojoj se proizvode voćne rakije među najboljima koje Srbija danas ima da ponudi. Brend Šurlan danas podseća na  prefinjen ukus i pravu jačinu domaćih rakija.

Pečenje rakije se odvija u četiri koraka: priprema voća za fermentaciju, vrenje – alkoholna fermentacija komine, destilacija – pečenje rakije i odležavanje – sazrevanje rakije.

Za proizvodnju voćnih rakija mogu poslužiti sve voćne sirovine koje imaju dovoljnu količinu šećera koji će se tokom procesa fermentacije transformisati u alkohol. Procenat ukupnog šećera u voću je direktno proporcionalan količini etil-alkohola koji će nastati. Pored šećera, jednako važne su i organske i neorganske materije koje voću, a kasnije i rakijama daju specifičan miris, ukus i boju.

Vreme berbe je karakteristično za svaku sortu, ali zajedničko je da se berba obavlja kada su plodovi potpuno zreli.

Za dobru i kvalitetnu rakiju bez ostataka cijano-vodonične kiseline i drugih štetnih materija otklanja se koštica iz plodova i obavlja se usitnjavanje plodova.

Nakon završene fermentacije, kada je sav šećer pretvoren u alkohol, pristupa se procesu destilacije. Jako je bitno da se destilacija izvrši u pravo vreme, jer ukoliko nije sav šećer prevreo dobiće se manje rakije, a ako se sa destilacijom zakasni, može doći do kvarenja komine. Cilj destilacije je odvajanje isparljivih komponenata od sirovine koja se destiliše i putem isparavanja i kondenzacije njihovo prevođenje u tečnost, tj. rakiju. Alkoholno-vodenu paru koja nastaje zagrevanjem, prate i ostala isparljiva jedinjenja iz sirovine koja je značajna za formiranje arome destilata, jer ukoliko bi smeša bila sastavljena samo od vode i etanola destilat bi bio neutralnog ukusa i mirisa. Zato je bitno na pravilan način izvesti proces destilacije kako bi se jedinjenja koja daju specifičnu aromu i kvalitetna svojstva što više našla u dobijenoj rakiji, a ona štetna uklonila ili smanjila na najmanju moguću meru. Posle destilacije rakija ide na odležavanje, (sazrevanje), koje dovodi do formiranja jedinstvene arome voćne rakije.

Proizvodnjom kvalitetnog voća i voćnih rakija u Banatu, porodica Šurlan nastoji “srušiti” predrasude da se samo u Sremu proizvodi i prerađuje dobar kvalitet voća. Takođe teže biti primer kako mala, porodična preduzeća mogu prerasti u odlične fabrike i usprotiviti se korporacijskoj prevlasti, čuvajući kvalitet, prirodnost i izvornu snagu samog proizvoda.

U bližoj budućnosti planira se povećanje kapaciteta rada, otvaranje ka novim tržišnim mrežama i dalji prodor na teritorije van granica Srbije, po normativima GAP–a i HACCP–a. Budući izvozni angažman Rakija Šurlan najbolje svedoči kako se vrhunski kvalitet, rad i upornost uvek mogu probiti i dokazati, a takođe podstiču mala preduzeća na borbu za sopstvenu emancipaciju.