Vinarije
Autorska prava; 2019. Sva prava zadržana
Filtriraj Delena
Resetuj filter
Naziv proizvodjača
Rejon
Godina berbe
Sastav vina
Sorta
Vrsta vina
Tip vina
Alkoholi
Ambalaža
Arhivsko vino
Kutija

Delena

 

 

Velika vina nastaju u vinogradu. Zato se sve ampelotehničke mere u vinogradima Vinarije DeLena obavljaju isključivo ručno. Pojedine mere kao što su rezidba na zrelo i zeleno primenjuju se uglavnom jednovremeno kod svih sorti. Druge mere, kao što su lačenje lastara, defolijacija i proreda (redukcija grožđa) obavljaju se selektivno, u različitim fenološkim fazama, a u zavisnosti od sorti vinove loze, podloge i mikro lokacije u vinogradu koje imaju svoje specifičnosti u ekspoziciji i zemljištu.

Agrotehničke mere u vinogradu obavljaju se mehanički, a do četrvte godine i ručno (kopanje). Čestim primenama ovih mera (zaoravanje, odoravanje, podrivanje, tanjiranje i dr.) nastoji se da se isključi primena herbicida što pozitivno utiče na održivo uzgajanje vinove loze i brigu o životnoj sredini. Takodje, u zavisnosti od vremenskih prilika, ove mere obezbeđuju da zemljište omogući biljkama lako preuzimanje hranljivih materija, zaštitu od korova, te obezbedi zaštitu od suše ili prekomerne vlažnosti.

 

Vinograd ima jugozapadnu ekspoziciju i samim tim visok stepen osunčanosti. Suma efektivnih temperatura svrstava ovo vinogorje i naš vinograd u region sličan Bordou gde najbolje rezultate daju upravo internacionalne sorti vinove loze.
Mehanički sastav zemljišta idealan je za uzgoj vinove loze, jer je većinom ilovasto – glinast na podlozi laporca i laporovitih stena.

Za vreme berbe, fenološka zrelost grožđa se prati i po nekoliko puta dnevno. Berba se obavlja u trenutku koji obezbeđuje idealne parametre za preradu i obavlja se isključivo ručno, selektivnom berbom, u ranim jutarnjim ili večernjim satima. Pre prerade, grožđe se smešta u hladnjaču gde se pojedine sorte hlade na različitim temperaturama, a sve u zavisnosti od planiranih tehnoloških mera proizvodnje vina.

I pored dobre provetrenosti vinograda i primenjenih ampelotehničkih i agrotehničkih mera, prate se vremenske prilike i primenjuje redovna i vanredna zaštita vinove loze od bolesti.

 

Gajenje vinove loze i proizvodnja vina u Šumadiji datira još iz vremena Rimskog Carstva. Rimljani koji su vladali ovim prostorom prepoznali su ogroman potencijal za gajenje vinove loze određujući toponime ovog kraja upravo po vinovoj lozi.
U Srednjem Veku, svoje vinograde u Šumadiji imali su i veliki srpski despoti Stefan Lazarević i Đurađ Branković. Prema legendi, poslednji srpski despot Pavle Bakić je Decembra 1525. godine, uz pomoć čuvenog vina iz Strmova (danas selo Lipovac), opio tursku stražu i sa poslednjim srpskim plemstvom prebegao u Ugarsku. Sve to nije promaklo ni čuvenom srednjevekovnom putopiscu i hroničaru iz Burgundije, Bertrandon de la Broquière-u, koji je nakon posete Šumadiji davne 1432. godine posebno istakao vina ovoga kraja u svojoj knjizi Le Voyage d'Outre – Mer.

Filteri
Sortiraj
Maestro
Mastercard
Visa
Dina
American Express
Banca Intesa
Verifed by Visa
Mastercard Secure Code