Priča porodice Đurđević počela je pre više od stotinu godina, odlukom deda Ilije da zasadi vinograde na svom imanju – Đurđevića brdu, u blizini Mionice u selu Ključ. Njegova vizija je bila jasna – da otkrije tajnu prirode i vinogradarstvom upozna njene najslađe plodove.
Kopajući vinograd, pronašao je dva zlatna dukata u čijoj vrednosti je sagradio porodičnu kuću i započeo novo poglavlje u svom životu. To je bio sasvim dovoljan znak da je na pravom putu, međutim usled iskušenja i specifičnih okolnosti sa kojima su se u to vreme borili mali proizvođači, istrajnost ga u toj odluci nije ispratila. Deda Ilija je odlučio da 1976. godine prestane da se bavi vinogradarstvom i vinograde povuče sa te lokacije. Ipak, reklo bi se da sudbina terorara tu nije završila svoje putovanje.
Njegov sin Pantelija odlučio je da nekoliko godina kasnije nastavi započeto i porodici Đurđević izgradi legat tradicionalnih vrednosti. Domaće autohtone sorte poput prokupca i smederevke ubrzo su krasile ove vinograde, zasađene na idealnoj nadmorskoj visini od 360 metara, celodnevno izloženim sunčevim zracima i obilnim ružama vetrova.
Želju da iskoristi snažan potencijal lokacije i vinograda i istrajnost u nameri da svu svoju ljubav, energiju i volju usadi u njegovo zemljište, Pantelijin sin Radiša je potvrdio odlukom o proizvodnji rakije i proširenju vinograda za čak 15 000 kvadratnih metara.
