Gorda

Gorda je ljubav, porodica i prijateljstvo. Vratila nas je korenima i pokazala put u budućnost.

Ovo je priča o ženi po imenu Gorda, koja se nekada davno doselila na obronke planine Rudnik.Tada počinje istorija porodice Škorić u ovim krajevima. Godine iza njih donele su zaborav i bacile senku na ono što je suštinski vredno i važno, a vekovima je bilo tkano kroz rudničku šljivu.

Gradeći priču o rakiji kojoj dadoše ime Gorda, želeli su da se oduže njihovim korenima, plodnoj zemlji, kao i da vrate zaboravljene vrednosti… Iako po svom kvalitetu, potpuno zaslužuje svoje pridevsko značenje, ime Gorda je nadenuto rakiji, po precima Aronu i Gordi koji su se prvi naselili na ovo porodično imanje. A Gorda je na njemu zasadila prve šljive. Veljko i sinovi je porodična mikrodestilerija ili tzv. "craft" proizvodnja voćne rakije od šljive, ali ne i samo šljive. Proizvodni pogon se nalazi na porodičnom imanju u Velereču, mestu na obroncima planine Rudnik kod Gornjeg Milanovca, na nadmorskoj visini od oko 500m. Tamo su smešteni destilerija i podrum.

Kapacitet prijemnih sudova je 350.000l. Nadomak destilerije nalazi se i voćnjak površine 6ha, zasadjen isključivo šljivom čačanskom rodnom od koje se i rakija pravi. Godišnje se pakuje oko 20.000 boca ove šljivovice visokog kvaliteta i jedinstvenog bukea. Vrhunski kvalitet je posledica stalne stručne kontrole, ulaznih sirovina, svih procesa u toku proizvodnje (fermentacije, destilacije, odležavanja i starenja u hrastovoj buradi). Najkvalitetniji destilati odležavaju od 5 do 15 godina. Samim odležavanjem u hrastovoj buradi, rakija dobija jedinstven buke i formira specifičan skup organoleptičkih i aromatskih ukusa. Ona je veoma dopadljive svetle boje. Pleni već prvim gutljajem svojim izgradjenim, raskošnim i zrelim bukeom. Ukus je impresivan, pun i harmoničan. Potpuno razvijen i smiren. Jedan od zaštitnih znakova ove rakije je i unikatna flaša sa elegantnim pakovanjem i jedinstvenom pričom koja stoji iza ovog proizvoda.

Proizvodnju je započeo Veljko Škorić, 1994. godine, i uspešno vodio do 2009. godine. Nakon njegove smrti, posao je nastavila njegova porodica. Supruga Svetlana i ćerke Tijana i Ivana. U početnim godinama, ideja je bila vrlo nekomercijalna. Napraviti kvalitetno i tradicionalno piće, koje će ostati u porodici i medju prijateljima. Medjutim kako su prolazile godine, oni su sve više shvatali da poseduju pravi dijamant u njihovim buradima. Na kraju su nesebično i ponosno odlučili da ga podele sa svima nama.

Danas, kao i kada je sve počinjalo, na prvom mestu im je kvalitet, pa tek onda sve ostalo.