Valčić
Početkom 20. veka, Uroš Valčić iz Vlasotinca bavio se proizvodnjom i otkupom grožđa iz Vlasotinačkog regiona kao i proizvodnjom vina. Otuda se u našoj porodici u šaljivom smislu, voda koristi za pranje ruku i kuvanje, a pije se vinô. Onaj ko zna dijalekt juga Srbije, zna kako se izgovara ô.
U periodu do Drugog svetskog rata, Uroš Valčić je bio jedan od akcionara „Vlasotinačke vinarske zadruge“, čuvene po crvenim i belim vinima kao i rozeu.
Postoji i anegdota koja kaže da je prilikom jedne posete Beogradu, kelner naplatio Urošu 3 dinara za litar vina. Znajući da on prodaje vino kafanama po jedan dinar, Uroš se odlučio da iznajmi kafanu. Tako je iznajmljena kafana „Kamenović“ kod Vukovog spomenika. Kasnije, svoje prve profesionalne korake su u toj kafani pravili poznati Beogradski ugostitelji kao što su to Aca „devetka“ i Neša Trandafilović.
Često su kod „Kemenovića“ svraćali profesori tehničkih fakulteta, od preko puta. Jednom, kada je Uroš smatrao da ima posebno kvalitetno vino, doneo je za profesorski sto bokal tog vina. Posle kritika od strane većine profesora, Uroš je okrivio kelnera da je pobrkao burad iz kojih je sipao vino. Onda je Uroš otišao da „ispravi“ grešku. U podrumu je dodao vodu u bokal sa vinom. Sada su profesori bili zadovoljni vinom. Na to je Uroš rekao: „e moji profesori, celog će života da pijete savsku vodu“.
Iz sopstevnog vinograda dolazi kupaža Cabrenet Sauvignon-a i Merlot-a. Vino puno aroma sa nagla&scar
