Vojvodinu, Riđicu, Tanurdžići su zaposeli tako davno, da ih Srbi iz seobe pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem pamte kao domaćine.
I nakon više vekova ostalo je tako, zapravo, čika Stevu, jednog od poslednjih, ljudi još pamte, a naročito njegov unuk Radoslav, koji je majčin miraz pretvorio u svoju dedovinu.
Baš na toj zemlji sa svojom suprugom Gabrijelom podiže troje dece i prve čokote, koji su se u proteklih deset godina proširili na tri hektara, a Dunja, Anđela i Ognjen, izrasli u ljude na kojima svet ostaje. Prestižne nagrade za vina s peska potvrđuju pravilo, da bez porodice i ljubavi nema uspeha, bar dok je u vinu istina.
Tako je to od davnina, tako je to i danas, kada se nadaleko zna da Radoslav Tripković nije samo domaćin, već neko ko prošlošću stvara budućnost.