Prokovača

Mihailo Mladenović bio je peto od sedmoro dece. Samim tim kada je započeo da gradi svoj životni put krenuo je od nule. Radio je na izgradnji pruge, nakon toga je regrutovan a kasnije i ranjen na Sremskom frontu. Posle rata se posvetio poljoprivredi, a uporedo je bio magacioner. Deda se ceo život trudio da postane pravi Srpski domaćin. A u Srbiji, sredinom dvadestog veka, nije bilo većeg pokazatelja uspeha od posedovanja kazana za pečenje rakije.

Sedeti u blizini vatre tokom prohladnih septembarskih dana, okruzen porodicom i prijateljima uvek donosi toplinu u dušu. To je jedina stvar koja se u proteklih šezdesetak godina nije menjala. Ambijent jeste, naravno. Kazani su menjani, prostorije zidane i uređivane. Ali taj osećaj topline i jedinstva sa porodicom i šljivom ostao je isti. Naglašavam „sa šljivom“ jer je ona uvek bila i ostala jedini izbor u našoj porodici. Mi šljivovicu smatramo kraljicom jakih alkoholnih pića.

Tu počinje naša porodična priča, koja se posle mnogo godina tradicionalno nastavlja u boci rakije.

Mog dedu nasleđuje moj otac Dragan Mladenović Proka, zbog koga i nastaje ideja o Prokovači.

Čovek jedinstven u svojoj odlučnosti i karakteru starog kova. Za sebe kaže da je ceo život proveo u kafani. Prvo kao fotograf, a kasnije i kao vlasnik. Mislim da možete da zaključite šta se pilo kod nas u restoranu.

Njegovu predanost proizvodnji kvalitetne rakije, lako možemo razumeti posle jedne njegove rečenice. Često upitan zašto proizvodi veće količine rakije redovno odgovara:

„Kad god podjem kod mojih prijatelja ja moram da ponesem flašu kvalitetne domaće rakije, drugačije ne mogu da odem.“

Želja da svoj ponos podeli i daruje drugima uvek ga je terala ka novim i boljim recepturama uz čuvanje onog najboljeg iz starih. Spravljao je rakiju od svih sorti šljiva, isprobavao je svaku posebno i u kupažama. A često je umeo da mi kaže: „Sine od ove šljive će biti karakternija rakija, videćeš!“

Isprva mi je to bilo čudno, karakter je ipak ljudska osobina, ali sada razumem naš proizvod je odraz nas samih.

Naša rakija ne nosi samo njegovo ime, u flaši je deo njegove/naše duše. Svaka kap rakije u flaši je rezultat hiljada prolivenih kapi znoja u samom radu, ali i tokom osmišljavanja recepture i samog koncepta proizvoda.