Naziv proizvodjača
Godina berbe
Sastav vina
Sorta
Vrsta vina
Kutija
Cena
 RSD
 RSD

Tri Medje i Oblak

 

 

Tri Medje I Oblak je priča koja povezuje prirodu, istoriju, ljude i savremena iskustva o pravljenju vina oslanjajući se na tradiciju ali sa vizijom budućnosti. Bogato vinogradarsko nasleđe Fruške gore, jedinstven teroar i stara loza u vinogradu daju našoj vinariji posebnost i jedinstvenost.

Naša vinarija je porodična priča! 2011. godine smo preuzeli stari vinograd od neštinske porodice Orlović koja je više od 100 godina gajila i čuvala tradiciju uzgoja vinove loze u Neštinu i na taj način smo nastavili njihovu priču. Osnove pravljenja vina i uzgoja vinove loze smo naučili od čika Slavka Orlovića koji je od ranog detinjstva pa sve do duboke starosti negovao stari vinograd Grašca belog i pravio domaće belo i crveno vino.

Prvo vino smo napravili 2012. godine u skromnoj zemljanoj kolEbi sa starinskom muljačom, u staklenim demižonima i flaširali ga u garaži. Sa ciljem da se konstantno unapredimo, 2016. godine osnovali smo svoju vinariju postavljenu od samog početka na savremenoj tehnologiji ali uz minimum intervencije na grožđu i na iskustvu bogate vinogradarske tradicije Fruške gore. Fokus naše vinarije je pre svega na vrhunskom teroaru koji ovaj deo Fruške gore poseduje i dokazanim velikim potencijalom za pravljenje vrhunskih belih i crvenih vina. Ime vinarije potiče od specifičnog položaja Neština, sela koje se nalazi u Sremu ali administrativno pripada opštini Bačka Palanka i da bismo došli do vinograda i vinarije treba da pređemo dve granice sa Republikom Hrvatskom. Treća međa je potes na kome se nalazi deo vinograda i zove se ‘rastova međa a oblak je dobar i po rečima starijih meštana ne donosi led nikada.

Vinarija je jedinstven objekat, smešten u središtu vinograda pod zasadom Grašca belog koji je star oko 40 godina. Vinski podrum smo podigli 2013. godine, deo za savremenu preradu grožđa 2016, da bi objekat bio kompletiram degustacionon salom 2020. koja se izdiže iznad samog vinograda pružajući prelep pogled na vinograd, Dunav i selo Neštin.

Neštin je jedno od najpoznatijih vinogradarskih mesta na Fruškoj gori i spominje se u istorijskim zapisima o vinu iz XVIII veka. Kako je tradcija proizvodnje vrhunskih vina u Neštinu devastirana tokom II svetskog rata i perioda socijalizma, naša misija je da pokažemo sav potencijal i jedinstvenost severozapada Fruške gore i ovog mesta.

Kao najvažniju i autohtonu sortu na Fruškoj gori, čuvamo Grašac beli ali pored njega u vinogradima se nalaze i Sauvignon Blanc, Chardonnay, Cabernet Sauvignon, Vranac I Muscat Hamburg. Sa vinima težimo da postignemo balans i kompleksnost ali na način da to dobijemo maksimalno iz prirode i vinograda i tako u boci sačuvamo mineralnost koju daje zemljište, aromu koju daje klima i snagu i toplotu koju dobijamo od sunca.

 

Naša ideja je da dobijemo iz prirode i Fruške gore ono što je najvrednije, da to pretočimo u vino i sačuvamo u boci. Odgovornost prema porodici, ljudima, prirodi, prošlosti mesta i vinovoj lozi su naša vodilja na putu da napravimo posebna i drugačija vina.

Trudimo se da ručnom preradom stvorimo vina koja odslikavaju godinu, zemljište i mikroklimu Fruške gore, pri tome koristeći savremenu tehnologiju i najnovija ljudska znanja o pravljenju vina. Principom minimlne intervencije težimo da sačuvamo sortnost vina, karakteristike taroara ali i radom u vinariji da dobijemo kompleksna i bogata vina.

Rezidbom grožđa u zimu i rano proleće, zelenom rezidbom i redukcijom prinosa omogućavamo lozi da sa malim prinosom po čokotu rodi voće koje ima vrhunski kvalitet, aromu, dovoljno šećera i kiselina da nam da vrhunsko vino. Svo grožđe se bere i selektuje isključivo ručno. Optimalan momenat berbe je ključan za kvalitet vina, bele sorte beremo u momentu najboljeg odnosa šećera i kiselina odnosno kada dostigne odgovarajuću Ph vrednost dok kod crvenih čekamo da fenoli u grožđu dovoljno sazru. Odgovarajućima načinom dležavanja u podrumu vina se razvijaju i dobijaju na punoći i kompleksnosti. Bela i roze vina radimo sur-lie metodom odležavanja na talogu od vinskih kvasaca, delom u inox a delom u najboljim drvenim bačvama, dok crveno vino sazreva u novim barik buradima. Vina flaširamo i spremamo za konzumaciju u momentu kada dostignu vrhunac u boci, otvore se i razviju, nikada previše mlada.

Deo vina dolazi iz našeg vinograda a deo iz drugih koji su isključivo sa položaja oko Neština uz konstantan nadzor od strane naše vinarije. Grašac beli dolazi sa položaja Petrov breg, sa 126 mNV, Sauvignon Blanc sa položaja ‘rastova međa na 242 mNV a Chardonnay i Cabernet Sauvignon sa položaja Jabučje na 200 mNV. Svi vinogradi iz kojih dobijamo grožđe su stari između 10 i 40 godina, imaju razvijen korenov sistem koji dopire do dubljih, bogatijih i mineralnijih slojeva zemljišta, što je preduslov za dobro vino.

 

Neštin je malo mesto na severnoj padini Fruške gore sa dugačkom vinogradarskom i vinskom tradicijom, na čijem obodu je smeštena i naša vinarija. Parcele vinograda su na platou iznad Neština koji je osunčan celog dana, što je važno za sazrevanje i postizanje slasti grožđa. Vetar sa Dunava i temperaturna razlika između dana i noći daju vinu specifičnu svežinu i aromu.

Tipičan sastav zemljišta na Fruškoj gori čini les, glina ilovača, odnosno 33% glina, 33% pesak, 28 % fini prah sa udelom krečnjaka i drugog kamena ali on varira od jedne lokacije do druge što vinogradima daje raznovrsnot kao i samim vinima. Ovakav sastav tla je idealan za uzgoj grožđa jer zemljište ne zadržava vodu i nije bogato humusom zbog čega loza nije bujna i manje je podležna bolestima. Kako se sa severne strane nalazi reka Dunav, mikroklima na severnoj strani planine je specifična jer u period zrenja grožđa u septembru i oktobru, topli dani i sveže noći pomažu da se razviju specifične arome i svežina u vinu.

Stari vinogradi na Fruškoj gori su nekada uzgajani uz kolac i obrađivani konjskom snagom da bi se u drugoj polovini XX veka prešlo na modernije uzgojne oblik. Savremeni uzgojni oblik je u špaliru, sa modernism stubovima i žicom što omogućava efikasniju i lakšu obradu, zaštitu i berbu grožđa. Razmak između redova je od 2,3 do 2,5m, čokoti su posađena na rastojanju od 0,8 do 0,9m a uzgojin oblik koji koristimo je jednogubi Gyot.

Filteri
Sortiraj
Maestro
Mastercard
Visa
Dina
American Express
Banca Intesa
Verifed by Visa
Mastercard Secure Code