A iz džipa gruva mi Vivaldi

Nije teško primetiti čudnu pojavu: Što je automobil bolji, veći, skuplji, to je muzika koja iz njega trešti gadnija. U empirijskom ispitivanju tog fenomena možete uživati naročito ako imate tu nesreću da živite u blizini popularnih fast fudova sa beskonačnim radnim vremenom. Noćna mora postaje rutina kada vas u sred sna trgne neka retronazalna pop pevačica ili momci koji sa šprahfelerom deklamuju budalaštine, poput nevešto sklopljenih robota uvrnutih testisa (mislim da se to zove autotjun ili tako nekako). Da živi preko puta nekoliko „dolina gladnih“ i Mahatma Gandi bi pazario Hekler, čisto preventivno.

Kakve to sad ima veze sa vinom? Pa... Sve ima veze sa vinom, ako se veza potraži. Naime, ako zanemarimo vizuelni deo analize vina, kolo vode arome i ukusi. Ispitivanje aroma, prilikom prvobitnog kontakta sluzokože nosa sa zanosnim, nevidljivim isparenjima blagorodne tečnosti, refleksno se javlja neki vid očekivanja. Ta očekivanja, naročito nakon za života nešto ozbiljnije „pređene litraže“ konzumenta, uglavnom bivaju ispunjena. A opet, zadovoljstvo ispunjenih očekivanja, ma kako paradoksalno zvučalo, ima svoje domete.

Da se razumemo, razmatramo samo situacije u kojima je vino potpuno ispravno i valjano servirano. Kao i u svemu što se konzumira, od hrane do umetnosti, postoji fenomen koji celu priču diže na viši nivo. U pitanju je kontrast. Čari kontrasta najbolje možete spoznati kroz humor. Budalasto obučena osoba (izotop klovna) vrlo teško može biti duhovita, pošto njen izgled agresivno najavljuje nešto čega nema ili nema u dovoljnoj meri. Lepo obučeni gospodin može biti vrhunski zabavan, pošto se od njega, opet, očekuje odmerenost. Primer su vam burleskna, neka i epohalna izlaganja u našem parlamentu tokom trideset godina neprekidnog gostovanja u domovima putem TV prenosa. Od klovna suvisli amandman, a od lepo obučene gospode farsa – to je zabava!

Nema veće radosti (lični stav) od iznenađenja, tokom konzumacije vina. Arome vas teraju na jednu vodenicu, a ukus odvede drugim putem. Šok efekat u svojoj punoj snazi. Ovo ćete najčešće primetiti kada na nosu osetite neke sladunjave tonove, koji aludiraju na poluslatko ili čak slatko vino, a ukus – potpuno suv. Pored iznenađenja, takvo vino ima dodatni bonus koji se nikako ne sme zanemariti, a to je – prepoznatljivost. Takva vina ostaju upamćena. Ako je samo zbog kreativnog nesklada arome i ukusa, dovoljno je. Neretko, bude toga još...

Stoga, kada vidite besan džip, naravno da iz njega očekujete audio nadražaj koji vas tera da sopstvene uši zašijete. Kada bi iz takvog vozila čuli Vivaldija ili Baha (ljubitelj Vivaldija – prim. aut.), verujem da bi vam takav prizor ostao duboko urezan u memoriji. Meni se to još nije dogodilo. I ne radi se tu o predrasudama, već samo o očekivanjima. U muzici, a naročito vinu, očekivanje se naprosto podrazumeva.

Napisao: Nenad Andrić