Umetnost na buretu

Najčešće govorimo o umetnosti u buretu, kada želimo da istaknemo umešnost jednog tvorca vina ili rakije u stvaranju tog pića. Ovaj put, grupa kreativnih maštovitih ljudi dala nam je priliku da vidimo da se umetnost može izraziti i na buretu, kada ono posluži umesto slikarskog platna. Kao što šljiva svoj životni vek nastavlja u rakiji, tako i drvo hrasta svoj životni ciklus produžava kroz rakijsko bure, koje je od njega napravljeno. Da hrast može da nastavi da živi, čak i kada istekne „rok trajanja“ rakijskom buretu, svojom izuzetnom idejom pokazali su naši vrsni poznavaoci rakije: Ilija Malović i Zoran Radoman.

Dvojac rakijskih eksperata na ovom projektu okupio je 12 naših slikara, spremnih da se upuste u neobičnu avanturu slikanja na buretu. A, da imaju na čemu da slikaju pobrinuo se Miroslav Kuburić, vlasnik destilerije iz koje nam već 4 decenije dolazi čuvena rakija Bojkovčanka. Svaki od umetnika izrazio je sebe na način na koji najbolje ume – slikajući. Ali, i kroz razgovore sa Ilijom i Zoranom, u veoma inspirativnom ambijetnu – podrumu sa buradima u kojima rakija sazreva. Iz ovih razgovora nastao je katalog njihovih dela, u kome su dva poštovaoca naše rakije destilovala reči umetnika, koji se radije izjašnjavaju potezima četkicom.

Izložba ovih umetničkih radova održana je prošle godine u Domu vojske Srbija, posle čega je postavka preseljena u Muzej šljivovice na Avali. Pored oslikanih buradi, u ovom muzeju možete videti najrazličitije predmete koji su učestvovali u stvaranju ili čuvanju rakije, među kojima se ističe kazan za pečenje rakije iz 1879. godine, koji je u muzej stigao iz okoline Valjeva. Pošto je Miroslav Kuburić vlasnik i Muzeja šljivovice, posetiocima je zagarantovano da će im obilazak muzejske postavke biti obogaćen degustacijom zlatnih kapljica rakije Bojkovčanke.

Piše: Ljuban Očigrija