Hej mesaru, daj mi nešto posno

Volim zaista da uđem u kasapnicu i tražim nešto posno. Ume to da razgali osoblje u mesari. Božićni je post i da smo svi zajedno potpuno predani veri, u kasapnicama bi se u ovom periodu prodavale pečurke i integralni čvarci za labilne, ako bi uopšte i radile. Mesarska je sreća da eventualno par stotina ljudi ima snage da izdrži post u potpunosti (nekonzumacija hrane životinjskog porekla, uzdržavanje od telesnih zadovoljstava, potpuno izbegavanje uvredljivih reči i negativnih misli i još dosta toga...), pa se može reći da je kod ogromne većine populusa sve to – puka formalnost. Bolje dva ćevapa nego dve kile šarana ali ni to nije post. Elem, većina nas ima ta tri „kritična dana“: Badnji Dan, Veliki Petak i eventualno Svetog Nikolu. Dakle, forma...

Ovo je doba u kome se saučešća šalju u inboks, slave, rođendani i ostali praznici čestitaju na fejzbuku, tviteru i instagramu... Mnogi to zameraju. Sveti Petar je valjda, dobacio samo do telefona, da blagosilja komunikaciju. I to običnog, fiksnog. Odobrio je i telegrame ali SMS i mejlovi spadaju u skrnavljenje. Pazi, majku mu! Danas je komunikacija maksimalno olakšana. Ostao je još samo teleport, odnosno telepront za prisilno obrazovane. Paradoks je da što se lakše može iskomunicirati, to je manje onih sa kojima se komunikacija želi. Iz te perspektive, dovoljno je da vas se neko i seti, makar vas samo tagovao. Forma, zaboga, nije bitna.

Već nekoliko dana razmišljam o Kovid pasošima na Tajnoj Večeri i Rimljanima koji skeniraju telefone apostola, ali to ću ostaviti za drugu priliku. Danas se bavimo najvećom slavom u Srba, Svetim Nikolom. Vino i rakija su, inače kod svake proslave slave, integrativni delovi trpeza. To je tako i tu nema prostora za diskusiju. Ono što jeste za diskusiju su količine koje se unose. Usvinjavanje, uništavanje, ušećeravanje, upropaštavanje i ostali izrazi vezani za prekomerni unos fermentisanog soka od grožđa i široke lepeze destilata, trebalo bi da nestanu. Slava ne služi za frontalno opuštanje, već naprotiv, za fokus. To je dan u kome se sećamo onih kojih nema, a bez kojih ni nas ne bi bilo. To je dan u kome kopamo po oštećenim memorijskim prostorima i vadimo sve što se spasti da. Tek tada je u pitanju PORODIČNA SLAVA i tu se nekoliko čaša vina i nekoliko čaša rakije raskošno prikazuju u svojoj konstruktivnosti.

Kada je u pitanju Sveti Nikola, konkretno baš ovaj, ovaj moj, rešio sam da ga zalijem ubitačno. U pitanju je KIL kombinacija: Krnjevo, Inđija i Lipovac... Ovo je sad divan deo, pošto „na keca“, niko ne bi potrefio NITI JEDNU od vinarija, iz pomenute kombinacije. A ne kažem da mesta ne zvuče vinski prepoznatljivo. Pa da krenemo: Krnjevo? Vinarija BONGA mladog Miloša Ilića i njegov barikirani sovinjon blan kao paradigma hrabrosti, vizije i posvećenosti koje mu se emituju iz svake boce. Da bi vinar bio veliki, neophodno je da za početak bude mali. Sve je dalje u skokovima, a kod Miloša su ipak u pitanju troskoci.

Iz Inđije, apsolutni novitet koji mi je obojio nekoliko prethodnih dana – LANGOV PODRUM, mog velikog prijatelja i sabrata Saše Langa. Postoje potpuni izdajnici, povremeni interesni izdajnici, ljudi od delimičnog poverenja, oni od apsolutnog poverenja i postoji Sale Lang. Mislim da to dovoljno govori, a što se tiče vina, sačekaćete proleće i shvatiti da postoje vina koje možete popiti juče, a da vas utisak drži i danas, mada Saletova dobace i još neki dan. Nefalsifikovani doktorat na temu grašca, šardonea i rozea. Za početak, biće samo u OURS-u, što je i prirodno.

Treći biser svetonikoljdanske vinske niske dragulja dolazi iz Lipovca. U pitanju je Vinarija DIKA mladog Dimitrija Petrovića, „šumadijskog Felainija“, koji više ne fura karakterističnu frizuru ali čija kupaža vranca i prokupca iz 18-te jasno ukazuje na neverovatan potencijal. Način na koji se Dika dovija iz godine u godinu ulažući svaku, krvavo zarađenu kintu u podrum, jednostavno pleni. I naravno da je prvi utisak kada se probaju vina ove trojice momaka: „Šta bi bilo kada bi imali savremenu opremu i sve što im je potrebno?“ Lično, mišljenja sam da su upravo skučeni uslovi iz njih izvukli maksimum. Kad naučite da improvizujete u neuslovima, shvatite i koliko uslovi znače, kada se steknu.

U svakom slučaju, baš ovaj, moj posni Sveti Nikola, sećanje je na sve kojih nema i ozbiljan reflektor za one koji dolaze. BONGA, LANG i DIKA... Ja bih to upamtio, svakako.

Napisao: Nenad Andrić