Vesela mašina

Davne 1921. godine novosadski kazandžija Milan T. Jovanović je svoj originalni pronalazak zaštitio u patentnom zavodu. Ostalo je zabeleženo da je „Stroj za pečenje rakije“ prvi registrovani patent u Srbiji. To je mnogo olakšalo pravljenje rakije, jer umesto ranije korišćene gline, Milan je svoj proizvod izradio od bakra. Ipak, naš kazandžija je do svog izuma došao nešto ranije, još 1909. godine, ali pošto je to tada bila teritorija Austrougarske on je prvobitno svoj izum te godine registrovao u njihovom zavodu za patente.

Primena kazana za pečenje rakije se brzo širila, jer je svaki srpski domaćin koji drži do sebe želeo da ima svoju rakiju, pa su se u različitim našim krajevima odomaćili i različiti nazivi: lampek, alimbik, pecara, „vesela mašina“... Svako je pekao rakiju, pa su se vremenom u rakiji stvorile i klasne razlike, tako meka šljivovica slovi za piće nižih klasa. To je rakija sa oko 25 stepeni alkohola, dobijena jednom destilacijom, koju su pili siromašni slojevi iz čokanja. S druge strane, izdvaja se i takozvna gazdina rakija, koja se dobijala dvostrukom destilacijom (prepekom), i koja bi potom nekoliko godina odležavala u buretu. Za ovu rakiju je dosta toga moralo da se odbaci, ne samo prvenac i patočina pri pečenju, nego i gnjili ili zeleni plodovi.

Tradicija pečenja rakije u našem narodu zadržala se do danas, ljudi kupuju, naručuju kazane za pečenje rakije, domišljatiji  se dovijaju kako da od nečega što već imaju sklope „veselu mašinu“. Svako svoju rakiju hvali kao najbolju na svetu, naglašavajući neki deo procesa pravljenja koji on radi potpuo jedinstveno, zbog čega je njegova rakija  najbolja. I pored toga, u Srbiji se otvara sve više zanatskih destilerija, i trenutno ih ima preko 800 registrovanih. One peku rakiju za ljubitelje dobre kapljice koji nemaju priliku ili uslove da sami naprave rakiju.

Usled tako velike konkurencije, na tržištu se stvorio veliki broj dobrih rakija, koje pažnju privlače, ne samo svojim kvalitetom, već i lepom flašom, etiketom, a sve češće i zanimljivim originalnim nazivom. Tako već imamo rakiju sa imenom Smuk, koja bi verovatno trebalo da asocira na izreku da neko pije kao smuk. Ili Šamar, koja nam govori da će nam leći „k'o budali šamar“. Tu su i rakije koje su u svom nazivu i Gorde, i Dostojne, ali jedan od čestih motiva za ime rakije je i staroslovenska mitologija, pa nas sa njihovih etiketa dozivaju već pomalo zaboravljena božanstva: Strahor, Perun...

Piše: Ljuban Očigrija