Ne može, Mlađo! Ne može...

„Dobro, da pišem. Šta da pišem?“
„Šta god...“
„Ako bi mogao malo konkretnije. Ne mnogo, samo malo...“
„Poveži domaće političare sa vinima.“
„Mogu da probam.“

Za ulazak u domen mode, vino je, ni krivo ni dužno, moralo da plati nekoliko ulaznica. Tu pre svega mislim na nasilno spajanje sa svim i svačim: od šnicala do varijanti pogubljenja. Karakter vina kao proizvoda, uz pomenuti trend, zaista pruža vaskolike mogućnosti za razne varijante kombinacija, kolaboracija ili kohabitacija. Mišljenja sam da vinu istinski nije potrebno ništa, sem pristojne vinske čaše. Samo vino tu završava 70% ugođaja, minimum.

Ono što ima smisla razmatrati i gde je Mladen svojom idejom u pravu, svakako je približavanje određenih sorti ili konkretnih vina onima koji nisu toliko u materiji, kroz nešto što im je manje više blisko. Deo koji se ne uklapa je konkretan zahtev, pošto postoji veliki broj široj publici nepoznatih etiketa kao i još veći broj nepoznatih političara. Povezati nepoznatog političara sa nepoznatim vinom u smislu popularisanja može biti raskošan promašaj.

Druga stvar: Gotovo sva vina na našoj sceni su po svim parametrima ispravna, a ogroman broj političara je, na našu žalost, suštinski neispravan. Komparacija ta dva kosmosa automatski dramatično ide na štetu vina. Previše je mutnog, kiselog, tupog, oksidativnog, plesnjivog u našoj politici. Kada bi se u sistemu kadrovska politika vodila principima slaganja vina i hrane (prilično pedantno, rotirajuće i sa jakom empirijskom notom), onda mi ne bi bili već vekovima poznati po onom „nepogrešivo pogrešan čovek na pravom, a pravi čovek na pogrešnom mestu“. Više proba i više izmena, predstavljaju lekoviti princip za napredak.

Dakle, kao što se svaka diskusija uvek vodi na nivou glupljeg učesnika, tako bi i svako povezivanje političara sa našim vrhunskim, zdravim vinima, ostalo na nivou političara. To onda za vinarstvo ne bi bio korak nazad, već salto u ambis. Iz tog razloga neću uslišiti Mladenu (izvorno simpatičnu) želju i povezati, recimo, novopečenog političara Dr. Nestorovića sa sortom otelo (privuče, pa oslepi – prim. aut.), a čovek svakako spada u manje rđave proizvođače štofa u industriji kaputa naših sudbina. Za većinu ovih koji nam se ne skidaju sa ekrana, trebalo bi koristiti šlepere vinobrana. Blagosloveni beli prah (nije ono što mislite), odnosno soda bikarbona, nakon konzumacije je razuman medikament.

A vi sad, kako vam drago. Imate novu, ekološku revoluciju, pa spajajte organska vina sa njihovim čelnicima. Ja lično, nemam snage ni volje...

Napisao: Nenad Andrić