Čarobno subotnje veče u Matalj vinariji pamtićemo kao jedno od onih provoda koji ostaju urezani u sećanju zbog neverovatne energije i detalja koji su nas iznenadili i samim tim napravili veliki razliku od svega „standardnog“.
Da krenemo redom...
Negotinska krajina (ono „skroz desno na karti Srbije“) koja se nalazi na oko 240km od Beograda kao da je namerno smeštena tu, kako bi ostala sačuvana i autentična.
Prirodne lepote (Vratnjanske kapije), mnogo predivnih manastira (Bukovo, Vratna...), čuvene Pivnice i manje ili veće vinarije – ušuškano i u svom tempu dočekuju posetioce „odasvud“.
Kao što se najčešće dešava i mi smo iznenada odlučili da odemo na ovaj put.
„Hej, mogli bi negde i mi sutra uveče! Gde ćemo?“
„U gradu ništa novo...“
„’Ajmo do Matalja, oni organizuju doček za vikend“
„Idemo!“
Vinarija Matalj, organizovala je doček srpske Nove godine i već na samom početku večeri videlo se da noć pred nama obećava. To je ona energija sa početka teksta, „hedonistička“ energija svih prisutnih koji su je upili sa „lica mesta“ koju vinarija nudi.
U prelepom restoranu vinarije, savršeno osvetljenje za dame i komforan raspored sedenja za gospodu.
„Švedski sto“ oduševio je i one najizbirljivije – od fino probrane ponude iz ruske kuhinje, preko mediteranske, do tradicionalnih i lokalnih specijaliteta, sve je bilo savršeno pripremljeno i ukusno.
Čuvena ponuda Matalj etiketa svakome ko je pre imao prilike da proba njihova vina obećavala je vrhunsko uživanje u vinu, a oni koji su tu noć pri put probali neku od njihovih etiketa (od „Terase“ do „Kremena“, „Zemne“ ili „Bukovskog“) imali su težak zadatak – za koje se vino odlučiti i uživati u njemu ostatak večeri.
Mi smo se posle domaće rakije kao dobrodošlice, odmah „prešaltali“ na crvena vina.
Bogati i „masan“ ukus Kremena nam je svima bio poznat i priznat od strane našeg nepca, Bukovski je lagan, pitak, sočan i nekako te „bezobrazno“ mami na još, a Mataljev poslednji dragulj, „Zemna“ (Cebarnet Sauvgnon + 15% Cabernet Franc), ostavila je na nas utisak moćnog vina u kome su utkane sve specifičnosti negotinskog teroara.
I ono poslednje, ali svakako ne i najmanje važno, jeste muzika.
To veče uživali smo u čak dva benda (kako se to populatno kaže, ali su preciznije u pitanju kvartet "Teachers" i duet) sastavljena od vrhunskih muzičara i profesora muzičkih škola koji su nam već dobro poznate hitove (od zabavne do narodne muzike) interpretirali na jedan nov i uzbudljiv način.
Kakofonije nam je i ovako preko glave, dobiti priliku da slušaš pevača i pevačicu koji znaju šta rade, jeste privilegija danas - složićete se!
Kad se sve skupi, samo zbog večeri u vinariji Matalj vredelo je otići do Negotinske krajine. A gde su sva ostala skrivena čuda, nabrojana na početku teksta.
Pa zato, ako vam je teško da se organizujete, možda vas mrzi ili jednostavno možda mislite da tamo nema šta da se vidi – na vama je da prelomite, kao što je bilo i na nama, da se „popakujete“ i dozvolite sebi jedan fantastičan vikend u ovim krajevima.
Što bi vama drugi pričali kako je u Negotinskoj krajini „ekstra“ i top, kada vi možete da pričate drugima!
PS. Na našem instagram profilu (ours_wine) možete videti reel kako je bilo, da ne bude da nešto lažemo.