Nakon što su svi oblici hrišćanstva spektakularno proslavili rođendan prvog verifikovanog enologa, vreme je da se vratimo obavezama. Božićni post je prošao, pa se sada možemo malo fleksibilnije odnositi prema količinama unosa hrane i pića u organizme. Količina je za vreme posta bila upitna ali kvalitet nikako. U zemlji sa postojećim nivoom kvaliteta hrane i pića, potpuno je sumanuto jesti i piti nedovoljno dobro.
Pre nekoliko nedelja smo u firmi komentarisali neke rakije, kako se to inače čini kada imate na astalu desetke uzoraka. Ova je ovakva, ova onakva... To me je podsetilo na jednu davnu situaciju kada sam bio u prilici da sa odabranim kolegama (novinari, enolozi, somelijeri...) testiram naša najbolja, čitaj najskuplja, vina. Probasmo mi sve to i krenemo u iznošenje utisaka. Opet tu idu neki pokušaji objektivnog sagledavanja sa pratećom argumentacijom, kako to Bog zapoveda i pravila nalažu. Kada smo došli do mene, očekivalo se da „držim banku“, te pustim iz mozga i duše neku nadahnutu (duhovitu) priču o svakom vinu posebno. Na opšte iznenađenje, bio sam vrlo sažet: „Ne znam ljudi da li ste svesni ali meni je samo jedna misao u glavi. Ponosan sam i presrećan što se sva ova vina proizvode u našoj zemlji. Toliko!“
Elem, fakat je da vina i rakije ne polaze iz iste tačke. Dodirnih tačaka ima mnogo ali startna pozicija se drastično razlikuje. Nivo kvaliteta voćnih destilata nam je takav da smo se propisno razmazili. Ono „ova je ovakva, ova onakva“ ima smisla kad ste baš besni, što je naša pozicija. Naviknuti na fenomenalno, pod oštar mač kritike bacamo sve što nije dovoljno fenomenalno. Među flaširanim i etiketiranim rakijama, naprosto nema loše. I najgore su dobre, samo je letvica baš visoko. Iskreno, rakiji nešto baš i ne smeta kritikovanje, preterano.
Kod vina je malo drugačija situacija. Vrhunsko zanatsko vinarstvo se naglo razvija jedva dvadesetak godina, zbog raznoraznih okolnosti, mada nećemo o politici. Za razliku od rakije, ovde je priča baš mlada. Vrlo često sam bio u prilici da prisustvujem vinskim polemikama i začudo, previše je tu bilo negativnih tonova. Činilo mi se kao da se deru na dete u trećem osnovne što ne ume da reši integral. Ne postaje se dobar profesor deljenjem kečeva. Tako se postaje iskompleksirana majmunčina koja iza „strogih kriterijuma“ krije sopstvenu nekompetentnost. Neproduktivna oštrina uvek ide na dušu (ako je ima) onoga ko je emituje. Bilo je rano za negativne kritike vina. Tendencija je ukazivala na sve svetlije trenutke i razvoj kvaliteta.
Dakle, vino se nije smelo napadati (bez svesti o tendenciji) zbog mladosti. Sada, kada je sve na ovom nivou, oštre kritike su u redu, ali koliko su umesne? Sećam se jedne svoje učenice (izgurali smo celo njeno školovanje, matematike, fizike... – prim. aut.) i posebne situacije. Ljuta na nastavnicu matematike, a na pragu punjenja delikventskog dosijea (ekstremno loše društvo), poželela je da nastavnici iznese neke zamerke pedagoškom radu kroz niz seksualnih slika koje uključuju užu i širu familiju. Pretnje fizičkim nasiljem se podrazumevaju. Kako sam to sprečio? Pa jednostavno...
„Ona od tebe očekuje takav izliv i učiniće sve da se potpuno ogoliš prostaklukom i potrudiće se da te uništi. Da li to može, ne znamo, ali će se potruditi. Dakle, šta je ono što nju može uništiti potpuno, a da se ti osećaš dobro?“
„Ne znam. Ja bih ipak da joj sve po...“
„Čekaj! To je lako i nesumnjivo zadovoljstvo ti je trenutno. Ali to je i uvod u pakao. Zamisli, recimo, da ta gnusoba MORA da ti da pet na pismenom. Shvataš li koliko bi je uništila, a sama imala pet umesto keca? Ako tako nastaviš postaćeš joj omiljena učenica, a na kraju, prilikom proslave male mature, možeš da joj serviraš širok spektar uvreda koje te sada koče.“
„Pa dobro, jeste. A šta ako tada više ne budem želela da joj se milosne majke?“
„To može značiti više stvari. Moguće da ti mržnja nije bila iskrena, pošto nije sazrela, pa je onda bolje da ne grešiš dušu. Moguće da ćeš sazreti dovoljno i shvatiti da se situacije ne rešavaju prostotom. A moguće je, ako ostaneš pri svome, da se sažališ na nekoga što je takav. Sve u svemu, u čitavoj priči, sigurno je da postaješ bolji čovek.“ Tako je i bilo. Sve! Bila je petica i nije bilo psovki...
Stoga, ako poželite da kritikujete nečiji rad u boci, pokušajte da sagledate prethodnih bar pet berbi, pa kad analizirate vektore proizvodnog polja, shvatićete da tendencija jeste jedino što se broji. Trenutno stanje je već kroz sekund mrtvo. I ne psujte nastavnike, pošto i oni imaju pravo na napredak. Možda im samo nije dan. Super su nam rakije...
Napisao: Nenad Andrić
UniCredit Bank Wine Garden, po šesti put, biće održan 1. i 2. juna u Botaničkoj bašti Jevremovac.
Čitaj daljeNaša vinoteka ima privilegiju da sa sobom nosi priču izuzetne mlade dame...
Čitaj daljeOURS je mesto gde se stručnjaci, somelijeri, novinari i zaljubljenici u vino okupljaju
Čitaj daljeTreći “Wine fest” održaće se u subotu, u Hotelu Sheraton.
Čitaj daljeVinarija Matalj, organizovala je doček srpske Nove godine,
Čitaj daljeSvi predmeti iz postavke ove izložbe svrstani su 12 nesvakidašnjih priča
Čitaj daljeNa festivalu vina su dominirali kralj i kraljica Župe – Prokupac i Tamnjanika
Čitaj daljeIzlagači su impresionirali publiku arhivama, vertikalama i penušavim vinima
Čitaj daljeU subotu, 22. aprila, u hotelu Metropol Palace održaće se novi Grand Tasting
Čitaj dalje"Staro vino je najbolje piće, a stari se pisci najbolje čitaju", Frensis Bejkon
Čitaj daljePreporuka koju knjigu čitati i koju muziku slušati uz određeno vino
Čitaj daljeMali podrum Gajić je jedna od vinarija koje jako mnogo polažu na tradiciju
Čitaj daljeOve godinе Džejms Sakling je svoju pažnju posvetio našim vinima
Čitaj daljeNajbolja naša vinarija je vinarija Deurić iz Male Remete
Čitaj daljePo vinarijama imamo restorane kojih se ne bi postidela ni naša prestonica
Čitaj daljeOd davnina su manastiri igrali važnu ulogu u pravljenju vina i rakije...
Čitaj daljeDa li možemo zadržati pravo da sva naša vina zovemo našim vinima?
Čitaj daljeNa prelazu iz jedne ere u drugu, rakija je morala, kao Feniks, da padne...
Čitaj daljeVolite i pijte naša vina, jer naša vina nemaju nikog drugog sem nas.
Čitaj daljeZnate li da je Prokupac možda najstarija srpska sorta.
Čitaj daljeVerujemo da svako zna kada je Novak Đoković osvojio zlato...
Čitaj daljeJedna sakata rečenica ih listom karakteriše: „Ne ponovila se!“
Čitaj daljeBesmisleno je diskutovati da li je Sveti Nikola posna slava.
Čitaj daljeSvetkovina na kojoj se imenuje Vitez mladog Portugizera.
Čitaj daljePre svega, to je GAGA. Raskošni prokupac Vinarije Ivanović...
Čitaj dalje